Dobrodošli, gost - Registracija | Zaboravljena šifra

Glina, keramika, tehnike, oprema i sve o toj temi.

513 poruka / 0 new
Poslednja poruka
lazar
lazar's picture
Offline
Registrovan dana: 24/11/2008
Poruke:

Cilj mi je da na ovom mestu odgovaram na sva vaša pitanja i dileme koje se tiču gline, keramike, peći za keramiku, grnčarskim točkovima, opremi i alatima, materijalima i sirovinama.
Neka to bude svojevrsna on line škola keramike i savetodavaonica.
Uzgred pogledaj te šta je do sada već rečeno na temi pod naslovom grnčarija.

  • mlin.jpg
  • presa.jpg
  • img_0254 [640x480].jpg
  • za forum.jpg
ratko
ratko's picture
Offline
Moderator
Registrovan dana: 15/04/2007
Poruke:

Kako se sprema glina za rad ?

bosch-ke
bosch-ke's picture
Offline
Registrovan dana: 22/10/2008
Poruke:

Na Vracaru ,kod Kalenica ,ima jedna mala grncarska radnjica i oni su ranije prodavali jako lepu glinu a bila je i jeftina..

pejky
pejky's picture
Offline
Registrovan dana: 13/08/2008
Poruke:

Imam ja jedan plac koji treba izravnat, jedno 70% je glina, ko zeli, neka dodje, navadi sebi gline koliko mu treba, crnicu mozete bacati u jednu rupu koju isto treba izrravnat...
Usput mozemo sta i popit (ja castim), znaci dobijete glinu djaba, i jos popijete nesto na moj racun, pa gdje to ima... Laughing out loud
Navalite, jos malo pa nestalo :hh :hh :hh

emcanke
emcanke's picture
Offline
Registrovan dana: 02/11/2008
Poruke:

lazare gde nabavljas glinu.
Pa recimo kad bi se ja bavijo profesionalno velikom proizvodnjom grncarije gde bi mi preporucijo da je nabavljam.

sasham
sasham's picture
Offline
Registrovan dana: 28/07/2008
Poruke:

ratko wrote:
Kako se sprema glina za rad ?

ja znam samo teoretski i vrlo malo iz skromne prakse Smile
Mogu da ti dam neke linkove ako citas engleski na primer ovaj http://www.oldandsold.com/articles25/country-crafts-6.shtml
U osnovi nadjes glinu koja odgovara za grncariju - ne odgovara svaka glina tako da otpada ona ideja- iskopas zutu zemlju i to je to. Ima neki proces negde sam procitao , napravis glistu od gline i obmotas oko prsta, ako puca glina ne odgovara.
Znaci prvo nadjes odgovarajucu glinu, i ostavis je da odstoji na mrazu, suncu i vetru. Posle toga je uzimas i isitnis i prosejes. Dobijeni prah potapas polako u vodu da dobijes odgovarajucu gustocu. Kad se glina dobro nakvasi visak vode odlijes a ostatak susis. kad dodje do onog stanja kako glina i treba da izgleda na tocku Smile glina je spremna za rad. Prvo treba da je izmesis ili izudaras da nema malih dzepova vazduha u njoj jer ako ima pucace ti prilikom susenja i pecenja. i to je otprilike to. Toliko od pocetnika. Smile

sasham
sasham's picture
Offline
Registrovan dana: 28/07/2008
Poruke:

Ja sam par paketa gline nabavio iz onog sto se sad zove tondah kanjiza. Al morao sam odgovarati na neka idiotska pitanja ko sam i sta sam i sta ce mi glina. ne znam da li i sad prodaju ali nije tesko nazvati i pitati. Oni su imali i proizvodnju keramickih predmeta mislim osim crepa Smile

sasham
sasham's picture
Offline
Registrovan dana: 28/07/2008
Poruke:

Pakovanja su u Kanjizi bila od 15 kila ako se dobro secam. Cene se ne secam.

lazar
lazar's picture
Offline
Registrovan dana: 24/11/2008
Poruke:

Dakle ovako,

Da smo recimo, u Americi ne bi me niko od vas pitao ništa već bi preko interneta za tili čas našli snabdevača u vašem kraju i to onog koji je voljan da vam sve što vam treba donese na kućnu adresu.
Ovako sve ide po principu: Ma znam ja, čuo sam...
Za one koji su u svemu SSM, pa i u pripremanju gline procedura je sledeća. Nađete ležište gline, nije toliko teško koliko zvuči, obično je to pored nekog potoka, reke, ali ima i na sred polja ispod nekog brda. Glina je nastala kao proces raspadanja vulkanskih stena i stoga je ima na mestima gde se one erozijom spiraju. Inače po širokoj definiciji keramika je spoj metala i nemetala i samo ću vas podsetiti da se oplate na Space shutle-u pravi takođe od keramike kako bi mogao da podnese vrelinu prolaska kroz atmosferu, ali to je, naravno neka druga vrsta keramike nego što nas zanima.

lazar
lazar's picture
Offline
Registrovan dana: 24/11/2008
Poruke:

U našem osegu interesovanja radi se o spoju aluminijuma i silicijuma koji se u sastavu gline nalaze preko raznih jedinjenja, najviše kaolina i feldspata a njihova formula je.... Ne bojte se neću! Mada bi tako lakše shvatili sledećo tekst. Dakle osim aluminijum i silicijuma u glini se nalaze još i nečistoće, koje su zapravo veoma korisne i naravno voda. Recimo, u glinama koje svi dobro poznajete a koje su pečene crvenkaste boje kao nečistoća nalazi se oksid gvožđa koji time daje to karakteristično obojenje boje rđe iliti terakot. Kako je gvožđe veoma prisutan element crvene gline su česte i svuda prisutne (cigle, crepovi...) Objasniću vam plastično čime su nečistoće korisne. Sam aluminium oksid se topi na temperaturi od preko 2000C, silicium oksid se topi na temperaturi od oko 1700C a kada se pomešaju bez primesa zajedno se tope na temperaturi od oko 1400-1500C. Takva keramike zovu se alumosilikatne (logično) i koriste se za pravljenje ekperimentalnih tiglova i posuda koje se upotrebljavaju u hemijskim eksperimentima i laboratorijama. Kada u sastavu gline osim velikog udela Al i Si uđu i još neki elementi, natrijum, kaliju, gvožđe, bakar i još dosta za tu svrhu korisnih, temperatura pečenja bila bi sve niža i niža i došli bi do veoma "prljavih" glina koje ne bi smele da se izlažu temperaturama većim od 600C jer bi se rastopile. Ako kontrolisano dodajete neke elemente u sastav gline dobijate one karakteristike i ona obojenja koja vam trebaju. Ali naravbo to radi idustrija, a ne SSM.

Naravno, molim vas da temperature topljenja koje sam vam naveo uzmete okvirno i primera radi, jer ipak ne moram baš sve da znam!

lazar
lazar's picture
Offline
Registrovan dana: 24/11/2008
Poruke:

U predhodnim tekstovima namerno izbegavam jedan krajnje tehnološki izraza vezan za pečenje gline i dobijanje keramike, a smatram da je sada pravi trenutak da o tome kažem koju reč.
Dakle radi se o sinterovanju. To je proces pri kojem se dve čvrste čestice, koje se međusobno dodiruju, prilikom izlaganja toplotnom zagrevanju tope upravo na mestima dodira i time spajaju. Kada se keramika ohladi nakon žarenja tj. pečenja ta veza je čvrsta i obezbeđuje da glina postane tvrda, ali i lomljiva. Zbog toga je neophodno da se glina peče na visokim temperaturama (preko 700-800C) da bi prešla u svoje čvrsto stanje.
Što je veći deo čestica koje su se rastopile to je i poroznost manja a čvrstoća veća. Tako je porcelan skoro neporozan a i mnogo čvršći od saksije.
Probajte sami, uzmite Babinu porcelansku šoljicu iz koje niko nikada nije ništa pio od kad je napravljena i slomite je energičnim pokretom u smeru gravitacione sile, pa kaplite vode na prelomu. Kapljica će ostati i sam porcelan neće upiti vlagu. Ako isto uradite sa saksijom, vidite već čija će to biti, keramika će odmah upiti svu vlagu kojoj je izložite.
Logično je da je porcelan mnogo kvalitetniji od grnčarije, ali logično je pitanje zašto se oba ne izlaži istoj temperaturi i time dobijemo porcelanske saksije.
Elem, unutar gline koja se koristi za izradu saksija nalazi se dosta nečistoća (tako je, gvožđa!) i ono drastično snižava tačku totalnog rastapanja svih čestica. Takođe takve gline više nisu u stanju da zarže svoj oblik prilikom pečenja već se krive, padaju i na kraju sasvim rastapaju, a onda doviđenja sa vašom peći za keramiku! Jer kada se sav tak kačamak ohladi nema načina da se skine sa ozida peći nego da se uzme čekić u ruke pa SSM!
Odmah savet svima koji se upuštaju u vode keramike. Najstrožije odvajajte u dva suprotna ćoška svoje radionice gline za nisku i gline za visoku temperaturu jer mogu biti potpuno iste boje ali zato kada zajedno uđu u istu peć nastaje pravi pakao! Jer ako malom nepažnjom uništite peć koja košta preko 1000€... Najbolje je da se opredelite za jednu glinu pa da radite samo sa nijom, a da druge na neko vreme zaboravite. I kada menjate onu predhodnu sasvim odložite na sigurno. Ne bih vam dalje opisivao kakvih sam se stvari i suza nagledao!

lazar
lazar's picture
Offline
Registrovan dana: 24/11/2008
Poruke:

Ako ste za varijantu da sami nakopate glinu, morate je dobro pročistiti od brojnih korenčića, travčica i kamenja. Najbolje je da je razmutite u dosta vode i dobijete blato gustine jogurta i da je procedite kroz obično sito kakve kupujete na pijaci. Ostatak ostavite da se prosuši, najlakše je u nekoj plitkoj posudi ili je sipajte na najlon kome ste ogradili i izdigli ivice. Potom, sada već glinu krenite da mesite na običnoj i pravoj drvenoj podlozi da vam se ne bi lepila za nju. Kada dobro imešate u stilu pekara (bez šale), spakujte je u najlonske vreće ili kese i neka vam tako odstoji neko vreme, što duže to bolje jer tako, kažu, glina zri, što znači da se vlaga ravnomerno raspoređuje između čestica gline. Tvrdi se da su Japanci spremali glinu za svoje unuke i tako generacijama je ostavljali da zri 50-ak godina, ali sumljam da iko od nas ima toliko vremena ili takve ambicije sa svojim potomstvom. Stoga dovoljno je nedelju dve ili čak koji mesec, ali dalje čekanje je već za sepuku i kamikaze.
E sada, kada uzmete lopatu i odete u brdo, ne bi li sami nakupili gline hemija i Mendeljeev vam je veoma daleko te stoga da ne bi ste unakazili svoju peć napravite dosta probica sa kojima ćete tačno utvrditi do koje temperature možete da pečete glinu koju ste iskopali za sebe.

lazar
lazar's picture
Offline
Registrovan dana: 24/11/2008
Poruke:

Ako niste baš u fanatičnom fazonu SSM, ne poravljate sami sebi zube i slične stvari, preporučujem vam da kupite već pripremljenu glinu za koji bi prodavac mora i nešto da kaže, a najosnovnije je za koju je temperaturu i koja je boja crepa(a to je izraz za pečenu glinu). Glina u sirovom stanju i pečene neretko je sasvim različitih boja. Terakot crep daće vam često žute ili zelene gline, ali nikada nećete dobiti istu boju pre i posle pečenja.
Kod nas se domaća glina prodaje na mestima gde je ima, dakle Kanjiža, Aranjđelovac, Ub... ali za to morate u fabriku, a vidim iz vašeg iskustva da tamo svašta zapitkuju, kao da prodaju TNT (koji je uzgred isprva napravljen upravo što su nitroglicerin radi bezbednog transporta pomešali sa glinom!).
Naravno najlakše je da odete do najbližeg grnčara i zamolite ga da vam proda nešto svoje gline, ali vam je izbor uglavnom sužen na jednu vrstu koju on koristi i to je veoma često upravo crvena glina. To je zato što je ima najviše i takve gline su za temperature do 1000C, eventualno 1100C. Cene variraju, ali ne bi smeli da vam traže više od 0,5€ za kilo, mada se vremena menjaju pa i oni shvataju da mogu da uzmu donbre pare a da glinu ne pipnu, već samo prodaju.

Ja sada ne mogu mnogo da pomognem ljudima koji nisu iz Beograda, ali ni ovde nije mnogo bolja situacija. Jer glinu koja valja možete naći na samo dva mesta, a i to nikako drugačije osim da vam neko kaže gde da tražite!
Prvo je dama koja sama previ. Nekadašnji tehnolog u fabrici keramike u Mladenovcu ili Arenđelovcu pa je onda prešla u privatnike i sada ima svoju proizvodnju gline. Ona se zove Saša Tomić i radionica joj je na početku Jajinaca, ali kako živi u gradu možete da se dogovorite da vam neku količinu doveze do centra ili gde već. Kao i svi glinu pakuje u pakete od po 10kg. Uglavnom ima dve-tri vrste glina za 1100C i 1200C. Kod nje su cene sasvim OK, između 0,5 i 0,7€ za kilogram. Davno nismo poslovali po tom pitanju pa ne odgovaram za ispravnost podataka.
Naravno sve gline možete peći na nižim temperaturama, oznake služe da znate preko koje temperature ne bi smeli da je pečete.
Drugo mesto je u Mirijevu, Tačnije Jovanke Radaković 1, dasa koji to drži se zove Branko Mezulić, ali u magacinu nije on već čovek koji radi za njega (čisto da ne krenete da ga oslovljavate sa pogrešnim imenom). On ne proizvodi on samo prodaje, pa još ne domaće već samo uvozno. E sada, cenovnik postoji i tu nema pogađanja, a gline su od 0,7 pa do 1,2€ za kilogram. Opet napominjem da su pakovanja uglavnom od 10kg, ali ima i većih.
Tu ima većeg izbora što ne znači da je to ono što vam baš treba, treba probati više vrsta glina i naći onu koja odgovara vašim zahtevima.

Primetili ste da vam nisam dao brojeve telefona, ali samo iz razloga što mi je skoro uginuo moj mobilni telefon i sa sobom na onaj svet odneo sve brojeve telefona koje sam mu lakomisleno poverio na čuvanje. Kako ti kontakti i meni trebaju kada ih nabavim ponovo rado ću vam ih proslediti.

Mislim da je za sada dovoljno, ali iam još mnooogo toga!

bosch-ke
bosch-ke's picture
Offline
Registrovan dana: 22/10/2008
Poruke:

sasham wrote:
Ja sam par paketa gline nabavio iz onog sto se sad zove tondah kanjiza. Al morao sam odgovarati na neka idiotska pitanja ko sam i sta sam i sta ce mi glina. ne znam da li i sad prodaju ali nije tesko nazvati i pitati. Oni su imali i proizvodnju keramickih predmeta mislim osim crepa Smile

pa ja znao sam ja da to nešto nije legalno,hm čim vidim dobar posao na vidiku odma ko si šta si i za štoće ti,ono oko gline i vračara,kod kalelića.i male radnje,saznao sam sa neta još sam saznao da se vlasnik zove saša,tu je radnja samo poteražite,,a na ta pitanja što su ti postavljali nemoj da se čudiš,sa koje kakvim aditivima različitih svojstava hemikalijama koje kakvim

može da se svašta napravi pomoću gline-ce

a usput nismo u americi što nam ,barem većini nije žao,ali kao što vidite da i mi želimo da preko interneta dođemo do željenih podataka,
samo preko ovog sajta ,dakle sami svoji majstori.

lazar
lazar's picture
Offline
Registrovan dana: 24/11/2008
Poruke:

Kanjiža je do skoro izvesno imala proizvodnju ručno rađene keramike i taj pogon im se zvao Majolika (valjda zato što su radili majoliku?!). U tom pogonu su radili nekolikoljudi koji su ručno radili serije i to tako što su vrteli na točku. A to znači da su vrteli identične oblike od početka pa do kraja radnog vremena i tako danima. Deluje dosadno, što je istina, ali kada uđeš u štos jedina je zabava takmičiti se sa samim sobom. Oni su bili spemni za saradnju, mada ne deluje tako, da vam po projektu izrade vaš dizajn te je to bilo zgodno za poslove koje niste u mogućnosti samo da iznesete. Ručna proizvodnja je pogodna za manje serije, znači do oko 200 komada, a za više je već isplativije raditi sa kalupima.
Naravno sve ovo važi za period do kada je fabrika kupljena i par godina nakon toga. Kakva je sada situacija i koliko su sada u paranoji ne znam.
Njihova glina je lokalnog karaktera, što znači da je u blizini kop gline koju oni koriste. Ona je veoma zgodna za rad na točku, ali traži da odstoju čak i desetak dana (u zavisnosti od oblika) pre nego što se dozvoli da se osuši. Oni to postižu tako što izrađene predmete i posude stave u komoru u kojoj su police a po podu komore je uvek tanak sloj vode i ona obezbeđuje konstantnu veliku vlažnost. Nakon čak desetak dana predmeti se vade i stavljaju na druge police na kojima se ravnomerno suše i potom peku. To važi za njihovu glinu, sa drugim ne mora tako, mada je bitno da se vaši radovi ne suše naglo već što sporije blago prekriveni kesom kako ne bi došlo do pucanja.
Na kraju, kako oni rade sa crvenom glinom, znači da je za nisku temperaturu i ne verujem da može da se peče na višoj temperaturi od 1100C.
I na kraju keramika pečena na temperaturi od 1050C do 1150C zove se majolika.

sasham
sasham's picture
Offline
Registrovan dana: 28/07/2008
Poruke:

Au bre, to me vec podseca na balkanskog spijuna: "oprosticu ti sto sam te tukao" terije zavere i slicno. Ali necu da kvarim ovu kvalitetnu temu mojim naklapanjima. Smile
Inace glina je najrasprostraniji mineral na planeti ako se ne varam. Tako da potencijalni "subverzivni elementi", peta kolona i slicni mogu lako da kuju svoje zle namere ako je samo do gline.
Pitao me komercijalista ko sam i sta ce mi glina.
" Pa nema veze ko sam samo mi treba glina"
" Pa kako se zoves"
" Sasha"
" Aaaaa, Sasha"
Kao sad zna sa kim prica. Urnebesna ludost, al tako ti je to kod nas.
Oprostite na digresiji, al morao sam da prokomentarisem. Smile
Nazad na glinu.
Razmisljam koja mi tacno treba osovina i lezajevi za jedan kickwheel - grncarsko kolo.
Hmm...

bosch-ke
bosch-ke's picture
Offline
Registrovan dana: 22/10/2008
Poruke:

slažem se stobom saša oko gline da je najrasprostranjeniji mineral na planeti,glini-ca ,a ja samo kažem šta može da se napravi i zašto može da se upotrebi,mnogo lakše je da se nađe u prodaji ,nego da se kopa oko kakvih potoka,što nemora da znači da se ista i nalazi pored potoka,ja poznajem dosta ljudi koji znaju kako glina izgleda ali je nikad u životu nisu vidjeli,a kamoli iskopali,ili bilo kad u životu zabili ašov u zemlju,pa bi mnogo ljepše bilo ako nekog zanima ova tema oko gline da ,,ako,,zna gdje može lepo da se ode i kupi,ane da rovimo po koje kakvim parkovima i livadama da nas komunalna juri,i postavljaju pitanja što kopaš ,što je teže pitanje nego zašto ti treba glina-ca.....

sasham
sasham's picture
Offline
Registrovan dana: 28/07/2008
Poruke:

Ovde u mom kraju glinu zovu zuta zemlja. I ima je cim zgrebes crnicu sa povrsine. Dosta lako je naci. Koristi se za zidanje kaljevih peci kad se pomesa sa plevom. Lazar ce znati zasto se mesa sa plevom. Smile
Da ne gina ne puca kad se brzo sushi.
Ali procitah na netu da nemoze svaka glina da se koristi za grncariju. I ima dosta vrsti gline zavisno od sastava, sto je prilicno bitno za krajnji proizvod.

bosch-ke
bosch-ke's picture
Offline
Registrovan dana: 22/10/2008
Poruke:

kako se prave kalupi ,ili sa kalupima opet mora da se vrti točak,,hajde ljudi recite nešto konkretno,da ne moram da kradem sa drugih foruma i ovde pišem ono o čemu nemam pojma a interesuje me pošto imam primamljivih poslovnih ponuda ,,,,možda bude nešto i za vas ,,samo ako ste vredni,,ide zima a i januar treba da se zaradi nešto,bez obzira na glinu i njenu boju opet ponavljam kako se kalupi prave ,ako se peče na raznim temperaturama onda i kalupi moraju da budu od raznih materijala,ili ne šta je u stvari kalup,,trebalo je da glasi ovo pitanje ili kako napraviti kalup,ili postoji neko ko radi kalupe,ili ko bi uradio celi postupak a ja da ga prodam ,a da nije skup a da kvalitetno radi,

sasham
sasham's picture
Offline
Registrovan dana: 28/07/2008
Poruke:

Ja sam dosta istrazivao tu oblast pa na kraju ipak nisam uspeo Sad
Kalupi za glinu se prave uglavnom od gipsa. Znaci na primer ako radis kalup rucnim utiskivanjem, uzmes glinu utsisnes je u kalup i kad malo gips povuce vlage istreses iz kalupa. Zvuci jednostavno ali nije bas sasvim. Kalup treba da bude odgovarajuci da omoguci da proizvod ispadne iz njega, mogu da se koriste neke supstance za lakse vadjenje predmeta iz kalupa, ili moze da se koristi komprimovani vazduh. Glina se pece bez kalupa. Ima ali bas dosta materiajla o tome na netu ako citas engleski. Imam jednu dobru onlline knjigu o izradi grncarije, sve faze, stara je ali bas ima puno toga. (na engleskom)
Moj dugogodisnji projekat je bio pravljenje kaljeva za kaljeve peci.
Ima li ko da zna da pravi kalupe? Ja sam eksperimentisao ali nisam bas uspeo, ima tu dosta toga sto treba znati...

lazar
lazar's picture
Offline
Registrovan dana: 24/11/2008
Poruke:

Ja ću samo kratko.
Svi znate da je porcelan nastao u Kini i Japanu, ali ne samo zato što su oni bili ludaci i prefekcionisti u svemu, već zato što tamo ima načazišta tako čiste gline, skoro samog kaolina, bez ostalih primesa, pa su mogli od takve gline da prave porcelan. Takvih nalazišta u evropi ima manje a ponajviše u Češkoj (Češki porcelan zvuči poznato?). Tako da je sasvim logično da nije svaka glina ista i samim tim ne može svaka glina ni da se koristi. Ali zato je najbolje kada se dve gline različitih karakteristika pomešaju i zajedno daju baš ono šta nam treba. Ovde ne mogu konkretno da govorim tipa ”uzmi ovo i pomešaj sa onim”, jer se u to nisam mnogo upuštao. Previše je asfalta ovde u Beogradu da bih se šetkao sa lopatom o ramenu. Ali ko ima prilike i volje predlažem da proba pa neka i javi kako je bilo, možda mu svratim do rupe i zamolim za vreću-dve.

Tema o kalupima je veoma široka, ali ukratko prave se od gipsa i ne ulaze u peć zajedno sa glinom inače bi se raspali u prah. To je opet hemijski proces gde iz kalciumsulfatdihidrata (što je gips) dobijaš vodu, sumpornu kiselinu koja ispari i kalciju ili krečnjak. Stoga nema ni brzog sušenja gipsanih kalupa u nekakvim pećima ili rernama, jer vam se očas posla raspadnu. Ako ste već primorani da ih grejete radite to na malim temperaturama 40-50C. Gips se koristi za izradu kalupa jer se vlažna glina ne lepi za njega pošto je hidroskopan (upija vlagu) i kada na njemu glina malo očvrsne skidaš je i stavljaš novu glinu i tako dok imaš vremena ili dok sasvim ne istrošiš kalup, pošto se vremenom troše usled rada. Ima nekoliko načina da se glina modeluje u kalupima, da se utiskuje ili da se lije, čime se izračuju većina upotrebnih predmeta velike serije od šolja za kafu i čaj, pa do onih šolja za suprotnu stranu tela.
Da bi napravio kalup treba ti model pa se na osnovu njega pravi matrica a sa nje skidaju kalupi. Predlažem da prvo dobro osmisliš šta bi pravio, pa onda da se upustiš u pravljenje kalupa, jer nisu svi oblici pogodni za rad putem kalupa

bosch-ke
bosch-ke's picture
Offline
Registrovan dana: 22/10/2008
Poruke:

pa recimo figurice par poznatih javnih ličnosti iz naše države a i prošlosti,a tako i svetskih poznatih ličnosti,naravno kao karikature .i kako se prave matrice i dali može da se iskoristi od nekakvog uzorka,tj već napravljene figurice.

lazar
lazar's picture
Offline
Registrovan dana: 24/11/2008
Poruke:

Može, ali ne ljuti se odgovori ću ti detaljno sutra, sada moram da idem.

znatizeljan
znatizeljan's picture
Offline
Registrovan dana: 16/11/2008
Poruke:

posto dosta znas o grncariji, da te priupitam nesto;
kada dodj ezimski period u stanu se grejem na drva.Koristim priliku da se vratim malo u "romantiku' pa kupujem grncarske proizvode za kuvanje jela.Pitanje je dali da kupujem proizvode sto su unutra prekriveni glazurom ili bez glazure?

znatizeljan
znatizeljan's picture
Offline
Registrovan dana: 16/11/2008
Poruke:

predhodna poruka je za Lazara, izvinite

lazar
lazar's picture
Offline
Registrovan dana: 24/11/2008
Poruke:

To moje famozno ”sutra” došlo je tek danas! Izvinjavam se zbog toga.
Za izradu kalupa za glinu upotrebljava se skoro uvek gips, ali i metalni kalupi mogu da se koriste ako se radi na presi (tada se prave jednostavni rotacioni oblici kao što su saksije, pepeljare, činije, tanjiri...). Ukoliko se koristi metalni kalup potrebno je sprečiti da se glina lepi za njega pa se koristi specijalno ulje koje kasnije iztgori u peći.
Za rad sa gipsanim kalupima ne treba vam ništa da bi ste sprečili da se glina lepi za gips jer je on hidroskopan (upija vodu) pa se nakon karaćeg vremena glina malo prosuši i sakupi i veoma lako odvaja od kalupa. Veoma je bitno da se kalup napravi tako da model može da se vadi iz kalupa, tj da nema kontra konuse koji bi sprečavali da se model izađe iz kalupa. Iz tog razloga kalup može da bude podeljen na više delova (kadkad može da se sastoji i od više desetina delova) koji se međusobno uklapaju čineći celinu. Naravno ukoliko to nije moguće postići jednim, celovitim sistemom delova kalupa, neki delovi modela se dodaju naknadno. Uzmite za primer porcelanske figure, oni se ne liju iz jednog kalupa već se ruke, neki delovi na odeći i ostali detalji dodaju naknadno, a bivaju predhodno napravljeni u svojim, posebnim kalupima.
Iz ovog razloga pravilno deljenje modela da bi se napravio funkcionalni kalup je od krucijalnog značaja. Kao model može da se koristi bilo šta, samo treba voditi računa da se za materijal od kojeg je napravljen model ne lepi gips jer u protivnom ništa od kalupa, a kadkad ni od modela!
Gipsani modeli mogu se koristiti za livenje gline, kada se ona koristi u razređenom stanju gustine jogurta i zove se livaća masa ili za utiskivanje gline unutra njega i tada se to zove kvečovanje.
Kada smo već kod gipsa, treba znati kako ga pravilno umešati. Mada je očvršćivanje gipsa čist hemijski proces u kojem vam je potrebno samo 20% vode, takvu smešu je teško napraviti. Količina vode koja je najprikladnija je u odnosu 1:0,8 (1kg gipsa : 0,8kg vode). I to treba mešati tako što se gips dodaje u vodu kako se ne bi napravili mehurovi koje je teško razbiti. Najbolje je u odgovarajuću posudu uliti vode i lagano rastresito dodavati gips bez mešanja. Kada se doda potrebna količina meša se cela smeša bez uduvavanja vazduha(nemojte mnogo bučkati) i gips može da se koristi u narednih desetak minuta. Nemojte mu naknadno dodavati vodu ili gips i nemojte ga mešati kada kreće da očvrćava i greje. Gips za kalupe trebalo bi da u sebi sadži čto manje mehurova vazduha (mada je to nemoguće izbeći bez vakum pimpe) jer će vam se veoma često oni zalepiti baš na model ili tik ispod površine dela koji se formira oko modela i time stvoriti neželjena ispupčenja na izlivenom komadu. Da bi ste izbacili što više vazduha iz gipsa kada ga nalijete preko modela pažljivo, ali energično drmajte ceo kalup. Veoma često najlakše je pomerati ceo sto na kojem radite. Kada nalijete gips i izbacite vazduh dalje ga ne treba dirati i pustiti da odgreje, što je znak da gips očvršćava. Dalje obrađivanje gipsa treba raditi tek kada se gips ohladi.
Nakon ovoga model se može vaditi iz kalupa i ostaviti da se kalup osuši i to najbolje na sobnoj temperaturi, ali ako vam se žuri može se i malo zagrevati, ali ako preterate gips će se kruniti, osipati, pa i sasvim raspasti.
Iz gipanog kalupa možete livenjem dobiti 3 do 5 odlivaka dnevno, a utiskivanjem više. Iz svakog kalupa trebalo bi da dobijete od 50 do 100 odlivaka pre nego što se kalup istoši i počne lagano da vam daje odlivke sa sve manje detalja i više grešaka. Stoga, moj vam je predlog da ne radite sa jednim već većim brojem istih kalupa.
Na kraju preporučujem da vam, za početak, kalupe napravi neko ko se u to razume, a dalje kontakte daću vam ako mi se obratite na p.p. da ne bih prešao u odeljenje za komercijalu!

lazar
lazar's picture
Offline
Registrovan dana: 24/11/2008
Poruke:

Samo još kratak detalj. Neko za odvajenje kalupa od izlivenog ili utisnutog komada koristi talk ili nešto slično tome. Iako može i tako, u suštini vam to nije potrebno ako su kalupi napravljeni valjano i koristi adekvatna glina.

lazar
lazar's picture
Offline
Registrovan dana: 24/11/2008
Poruke:

Za znatizeljan:

Postoji jedna priča koju sam davno pročitao u novinama a dešava se, naravno u Americi. Elem, prosečna porodica sa odmora u Meksiku donela je među ostalim suvenirima i keramički bokal koji su svakodnevno koristili za serviranje svežeg soka od pomorandže i ostalih agruma (pođe mi voda na usta!) Nedugo potom svi ukućani, osim bebe od nekoliko meseci osećali su stomačne tegobe, zamor i slične simptome za koje se kasnije ispostavilo da odgovaraju trovanju teškim metalima. Da skratim priču, ispostavilo se da je Merksikanac za glaziranje bokala koristio olovnu glazuru koja se topi na nižim temperaturama i njemu štedi energiju i vreme, ali zato nije za korišćenje u ishrani. Kako je sok od voće kiseo on polako rastvara olovo iz glazure i konstantnim korišćenjem nastaje akutno trovanje olovom.
Kod nas je zabranjeno korišćenje olovnih i bornih glazura za utulitarne predmete u ishrani, a i svako ko proizvodi i prodaje glazuru mora da zna i vidno obeleži da se radi o takvim glazurama, što se i radi.
Cela predhodna priča je upravo u svrhu upozorenje, a ne zastrašivanja, jer ako ih neko i koristi pogrešno može se slobodno nazvati degenerikom! Za svaki slučaj treba autora pitati da li zna šta je kopristio.
Inače u samom korišćenju i ukusu hrane koja će se spremati u glaziranim ili ne glaziranim posudama i loncima ima, naravno različitih mišljenja. Po meni ne bi trebalo da bude neke velike razlike jer će ne glazirani predmet veoma brzo upiti tokom gotovljenja grane masnoću, vodu i ostale tvari iz hrane i u svojoj strukturi trajno zadržati. Kada se u njoj bude nekoliko puta spremao obed svaki put će se sve to dobro zapeći unutar keramike i eto vama uskoro nepropusnog lonca ili tavčeta! Ako je to nekome nehigijenski ili pak gadno setite se samo da se ovako spremalo vekovima pre nas pa nikome nije ništa falilo. Uz to veoma brzo keramika ne može više da upija ništa iz hrane i to postane jedna prava posuda za spremanje hrane.
Stoga, da rezimiram, na kraju vam dođe na isto, jedino što se u slučaju da nemate glaziranu posudu može isprva desiti da vam se malo zamasti šporet, ali kažu da je u njima jelo mnogo ukusnije. Ja vam tu nisam merodavan, volim da jedem, pa bilo spremljeno u jednoj ili u drugoj varijanti.
Inače lonci i posude napravljeni u Zlakusi kod Užica (najpoznatijem srpskom selu gde se skoro svaka kuća bavi grnčarijom) proizvode upravo takve, neglazirane predmete, peku na otvorenoj vatri i ložištu i te svoje rukotvorine prodaju po ne tako malim cenama. Zovu ih još i srpski Zepter, a sada vi procenite da li su tu svoju reputaciju stekli samo na osnovu priče.

emcanke
emcanke's picture
Offline
Registrovan dana: 02/11/2008
Poruke:

Lazare kada bi pravio male figurice [kao suvenire] veliku seriju, recimo nekoliko stotina komada istog modela. Kakva bi onda bila situacija sa kalupima s'obzirom da figura mora biti maksimalno jeftina?

znatizeljan
znatizeljan's picture
Offline
Registrovan dana: 16/11/2008
Poruke:

hvala Lazare na odgovoru.Pozdrav

lazar
lazar's picture
Offline
Registrovan dana: 24/11/2008
Poruke:

Pitanje ti je malo neprecizno, ali da probam da odgovorim ličnim primerom jer mislim da te upravo broj komada zanima.

Pre godinu dana za jednu poznatu Beogradsku firmu moj prijatelj i ja smo radili seriju od 1000 suvenira-kasica. Svi su modeli bili isti pa smo napravili ukupno 30 kalupa. Prvo ih je bilo 20, ali smo dodali još 10 jer je konstantno padala kiša, vazduh je bio vlažan i kalupi su se sporije sušili, a rok isporuke se bližio...
Tebi je priprema najskuplja u celom procesu izrade kalupa. A to znači da napraviš matricu sa koje ćeš izrađivati kalupe za livenje ili utiskivanje. Ako koristiš figure već rađene u keramici na njima je već rešen problem kontra konusa, ali ako ih nove modeluješ onda moraš da vodiš računa iz koliko delova će biti sastavljen kalup i kako će se otvarati. Shodno tome što više delova ima kalup to više ima mesta koje treba retuširati.
Svako uzimanje izlivenog predmeta u ruke povećava vreme koje mu posvećuješ, a samim time mu raste i cena, ako vrednuješ svoj rad, trud i vreme. Na primer, ako praviš Vuka Karadžića, pa si osmislio da mu brčine praviš posebno i naknadno lepiš, to znači da prvo vadiš iz kalupa, pa retuširaš glavni deo lika i brkove, zatim lepiš, pa pečeš, bojiš ili eventualno glaziraš i patiniraš i eto na kraju imaš već sedam, osam prolaska kroz ruke! Pa to pomnoži sa 100 komada koliko bi pravio za početak.... Da ne govorim o otvaranju i ponovnom sklapajnu kalupa, pa čišćenju svih delova da se lepo uklope, nalivanju mase i nakon nekog vremena izlivanje. Ali to je redovan, uobičajeni postupak i to je i dalje mnogo jednostavnije nrgo svaki ponaosob praviti rukom.
Čemu sve ovo predhodno rečeno? Kada određuješ ili praviš model za izradu kalupa izaberi nešto što će najjednostavnije da daje odlivak, iziskuje najmanje dorade i opet, daje potrebne rezultate u smislu estetike i funkcionalnosti. Takođe, u zavisnosti od potreba i rokova, napravi dovoljan broj kalupa tako da u jednom danu možeš da dobiješ onoliko komada koliko ti treba kako se ne bi desilo da ti za 100 komada treba mesec dana skromnog, ali konstantnog rada.
Na kraju, dobro čuvaj model, jer se vremenom kalupi troše i imaju neki određeni broj odlivaka koji mogu da izbace iz sebe, pa će ti, ako stvar krene željenim tokom, trebati novi kalupi. Računaj da svaki kalup može za života da da od 50 do 80-ak odlivaka. Ako ti treba pomoć i saveti javi mi se na p.p. ili moj telefon 064/119-13-96