Grejanje na el. energiju, kotao + akumulator toplote

Meni je sigurnije da cevi budu u dodatnoj košuljici, a ako je potrebna akumulacija toplote da se ne postavi izolacija između košuljice i ploče.
Video sam kako majstori rade i ne verujem da bi bili nešto nežni prema cevima kada se izliva ploča.

Obično ne postoje naknadne invervencije na cevima kada se jednom uradi podno grejanje. Ali znam za 2 slučaja:
1. Čovek je bušio rupu u podu i pogodio baš cev za podno grejanje. Ne znam šta je hteo sa tom rupom ali sanirali su tako što su obili deo košuljice, odsekli oštećenu cev i press fitingom ponovo spojili cevi.
2. U radovima na kupatilu oštetilu su cevi podnog grejanja. Razbili su celu košuljucu u kupatilu i hodniku i uradili novo. Bilo je planirana zamena svih tih pločica pa su rešili da urade ceo nov krug.

Da u cevi bile u samoj ploči, verovatno bi se teže oštetile, ali u slučaju da se ipak oštete, možda bi sanacija bila jako teška ili neisplativa.

Jedna uobičajena kuća na našim prostorima ukoliko se temelji na kontraploči samo u temelju ima masu od oko 100t betona i prava je šteta ne iskoristiti je kao termalno skladište. Kolega sa posla inače arhitekta je napravio klasično termalno skladište u podrumu svoje kuće koju je sam projektovao. Koritio je šljako blokove i opeku kao akumulator i kaoštalo ga je sve to gotovo kao jedna dodatna etaža na kući a ima efekat manji nego da je preprojektovao kuću promenio vid temeljenja i vrstu prve tavanice i iskoritio ih za aktivaciju. Plus što bi imao veću kvadraturu kuće. Ne može da se oštete cevi u temeljnoj ploči koja je debela 35-40cm. Nakon postavljana donje zone armature i postavljanja distancera koji će da nose gornju zonu armature postavljaju se cevi. Tako da majstori i nemaju puno prilika da gaze po njima.
Sledeće, što bi neko bušio toliko duboko? Ne poistovećujte to sa klasičnom ugradnjom cevi u estrih koji je 5-8cm. U poslednje vreme je aktuelno da na primer u autoservisima podnu ploču (NE ESTRIH) koriste za termalnu aktivaciju. Podna ploča je debela zbog osovinskog opterećenja vozila i ekstra se pokazalo na tim debljinama do 20-tak cm ugraditi cevi grejanja. Vodi se samo račun da u zoni predviđenoj za ankerovanje autodizalica ne prolaze cevi a to nije problem jer se na tom delu i onako radi zadebljanje podne ploče koje propisuje proizvođač dizalice.

tihi2, grejanje kontraploče i podruma se koristi kao zamena klasičnom kamenom skladištu za akumuliranje solarne energije od aktivnog zahvata solarnim kolektorima. Znači nije primarno grejno telo kao kod autoservisa već jeftin način skladištenja energije.

Ja sam termičku aktivaciju naveo kao tendenciju kod novogradnje kada već postoji debela temeljna ploča koja je posledica arhitektonskog rešenja. Obično se na tim kućama odmah u startu projektuju slojevi TI značajne debljine, kompletno se izoluju i temelji, sistem grejanja je niskotemperaturni obavezno je tu i aktivni solarni zahvat jer računaju da će el.energija da poskupi i da će to da im se isplati.
Mada kada čovek pogleda u poseldnjih godinu dana el.energija je u Evropi poskupela 2.5puta, a u Srbiji trenutno cena još stoji.
Ja se i dalje dominantno grejem na el.energiju. Mene punjenje AT po nižoj tarifi i dalje košta nešto malo više od 4dinara/kWh a trenutno EPS kupuje tu istu struju po ceni 6-10 puta većoj u zavisnosti koliko je interventntna nabavka. Pitanje je koliko će to još moći tako da traje. Koga god znam da radi u EPS-u a da je tehničko lice vezano za proizvodnju ili prenos el.energije svi vrte glavom i kažu da situacija u EPS-u je katastrofalna u svim domenima.

Bilo kako bilo poslednjih par godina prateći cene energenata i njihov rast evidentno je da je cena el.energije najmanje rasla. U 2021. godini el.energija je poskupel 1. februara za 3.4% za kategoriju domaćinstva. Grejanje po nižoj tarifi punjenjem AT je postalo jeftinije od grejanja na ogrevno drvo. ŠTO JE SULUDO!
Što se mene tiče dok traje traje samo da ne bude restrikcija kao što je već svakodnevnica na Kosovu i Metohiji. Na svakih 8 sati prekid senabdevanja je 2h pa tako u krug ili se isključuje po jedna ili dve faze selektivno. Kod nas u užoj Srbiji poslednjih dana TE nikako da prebace preko preko 2GW snage a to nadoknađujemo sa skoro 2GW iz HE. 20% se i dalje uvozi što na dnevnom nivou izađe oko 20GWh el.energije. Pitanje je šta će biti kada ispraznimo akumulacije i kojim novcem ćemo da nastavimo da plaćamo uveženu struju?
Kada sam poslednji put prepravljao sistem grejanja dvoumio sam se da li da ostavim mogućnost za gravitaciono cirkulisanje vode iz kotla na čvrsto gorivo. Prosto mi je bilo nezamislivo da može da se ponovo desi da budu restrikcije i da nema struje. I naredni put kada budem radio instalaciju u kotlarnici opet ću ostaviti mogućnost gravitacione cirkulacije samo sa cevima većeg prečnika.

@Drmaj_storija, "preveliko kašnjenje podnog grejanja" ? Ta pojava više nije relevantna u novoprojektovanoj kući sa poptuno eliminasanim termičkim mostovima, sa TI na zidovima od 15-20cm, a TI na poslednjoj ploči od 25-30cm sa potpuno izolovanim temeljom skroz po celoj površini. Gubici su jako mali i nema oscilovna temperature kao i većini kuća na našem podneblju izgrađenih na klasičan način. Nema tu potrebe za jakim noćnim tempovanjem poda da bi jutarnja temperatura vazduha bila koliko smo zadali. Oscilovanja temperature su jako mala gotovo neprimetna jer su gubici kuće mali!

Kako god bila osmišljena akumulacija mnogo je vaznije da nama ostanu termoelektrane da bi uopšte imalo smisla grejati se kao u naslove ove teme. Dokle god mi imamo termoelektrane u ovom kapacitetu i ne uvozimo el.energiju biće jeftine tarife. Jer u našem okruženju cena je bliska tokom dana i noći dok jedino mi imamo razliku od tri puta a na računima za kategoriju domaćinstva četri puta.
Uporedite spot cene tokom noći i dana kod nas i u komšiluku!
https://photos.app.goo.gl/ueGi8i9CAuyhQgTa8
Čim mi izgubimo TE (na bilo koji način) neće više biti jeftinog grejanja na el.energiju.

Nisam razumeo šta je toliko moglo da košta. Standardno se postavlja oko 60cm debljine bilo iberlaufa bilo betonskih blokova, plus beton iznad kao nulta ploča. Svakako je važno usaglasiti ukupnu masu za akumulaciju tačnije toplotni kapacitet sa količinom toplote koja se dnevno može prikupiti od sunca. U mom konceptu se podrazumeva zastakljena veranda duž celog južnog zida, tj. 10x3m, što bi trebalo da podmiri oko 50 kvadrata nulte ploče. Ušteda koju planiram da napravim je upotreba rashodovane kamionske poluprikolice, koja se iseca da se delovi uklope u pod objekta osnove 10x5.5m. Pošto je zid poluprikolice lim+izolacija+lim, a konstrukcija može kao kada da nosi iberlauf, ostaje samo da se pristojno hidroizoluje. Koliko će lim potrajati ne znam, ali i kada korodira vazduh koji cirkuliše kroz iberlauf se, samo on, ne diše (iako se filtriranje kod ventilatora podrazumeva), već samo prenosi toplotu iz vrha verande (gde je zagrejan) do dna verande gde je rashlađen...to mi jedino pada na pamet kao mana upotrebe poluprikolice...
Akumulacije će biti i u zidovima, zidao bih giter blokom i ispunjavao bih svaki peskom, osim ka severu gde će ostati šuplji.
Inače, što je Tihi pominjao, razmatrao sam mogućnost da između iberlaufa i betona u podu umetnem sendvič panele i po potrebi ih klizam da otvaram-zatvaram prenos toplote od iberlaufa na gore, ali se čini komplikovano. Uostalom, može se pratiti vremenska prognoza koja je za 3 dana pouzdana, da ne bi bili vreli podovi

Miloš Zdravković je potpuno u pravu. Evidentno je da se poslednjih godina EPS polako priprema za privatizaciju.

Ja ne znam kako bi ovo funkcionisalo kod mene. Kada sija sunce, kroz prozore i balkonska vrata meni ulazi dovoljno sunca dami se grejanje na spoljnih 0*C uopšte ne pali od 11 do 15 časova. To je bar 2-3*C energije u kući.
Kad bih imao podno, sigurno bi mi bilo pretoplo.
Što god se približavamo proleću meni grejanje danju radi sve manje sati a sve je više sunčanih dana.
Mislim da bih obavezno morao da imam neki brzi način dogrevanja kojim se kontroliše temepratura.
Dobra taktika mi se čini da podno greje do oko 18*C na spoljnjih 0*C a ostalo da se reguliše drugačije (možda i klimama?!).
Naravno pričam o velikoj akomulaciji u prostoru koji ima male gubitke. Ali sa 15-20cm izolacije počinje problem kvaliteta vazduha tj dovoljnog broja izmena vazduha u prostoru a to je opet nova glavobolja. Ako je neko bio u sobi koja je izolovana stiroporom sa svih unutrašnjih strana onda zna o čemu pričam.

Najpre svima Srećna Nova Godina! Verujem da će i ova tema, kao i mnoge druge, na ovom forumu biti još dugo zanimljiva (u prevodu da će nam još dugo biti jeftina struja za grejanje )

Moram da priznam da sam očekivao takav odgovor, i da bi to što je kolega arhitekta uradio, moglo da se nazove neozbiljnim. Po literaturi se provlači podatak da je optimalna debljina za krupan šljunak, koji služi kao podzemna akumulacija, a između koga cirkuliše topao vazduh pogonjen ventilatorom, a zagrejan je suncem naravno, svega 600mm. Verovatno s razlogom, kao što Trombov zid ne treba da bude debeo 2 metra...a još je zanimljivije da su arhitekte osamdesetih, koje su se bavile pasivnom solarnom gradnjom, preporučivali svega 200mm debeo sloj!

O fizici koja se krije iza ove priče ne bih sada...a o arhitektama bih pomenuo jednu anegdotu u kojoj sam i sam učestvovao. Komšiji sam za useljenje poklonio cd sa 50tak fotki njegove kuće u nastajanju, krišom sam slikao od temelja pa do krova, sve faze izgradnje...ipričamo mi o arhitekti koji mu je projektovao kuću, a mene kao zanimalo iako sam divlji graditelj, kad komša reče da mu taj nije ni dolazio na teren, uopšte!, a 2000 evrića mu je uzeo...

Koliko znam na forumu sam SSM, gde je moja ideja upotrebe rashodovane poluprikolice verovatno improvizacija, ali je ne smatram neozbiljnom ako želim da uštedim njenom upotrebom... osim ako ne čujem jasne argumente protiv.

ovo jesu konkretni argumenti!
ali ja nisam ni mislio da sanduk samo ubacim u rupu, verovatno bih uradio skoro sve od nabrojanog...na kraju krajeva još nisam odlučio da je upotrebim, jer je potrebno dosta posla oko njenog isecanja, transporta...

ovde sam napravio digresiju na solarne pasivne kuće zbog činjenice da se na taj način dobija objekat sa malim termalnimgubicima, i da mi se čini da je tada samsvim realno da jedini enerent bude struja u baferu tokom noći... u mom slučaju, kada i ako na pravim planirani objekat smederevac se podrazumeva, ali ne supevam što prostorno što tehnički da uklopim npr. šporet na čvrsto gorivo sa baferom, što verovatno nema smisla, pa sam bliži opcijama razdvajanja izvora grejanja, pomenutog smederevca i bafera. A, priznaćete bila bi šteta ne povezati ih!
Razmišljao sam o manjem podrumu, namenjenog za bafer, a da kotao bude iznad, ali sam to modifikovao prebacujući poziciju bafera na jug gde se teško može udenuti i kotao... Na predmetnoj lokaciji tek treba da istražim sadržaj podzemnih voda pa bi i TP bila realna opcija s baferom kao kod Tihog...

Ovo je ispala korisna novogodišnja diskusija
mozgao sam i izmozgao mogućnost da najpre cisternu, kao eventualni AT, a potom i manji kotao spakujem zajedno! To je jedino moguće u garaži koja bi se "nakalemila" sa severa...
Onaj pomenuti smederevac ili verovatnije manji PRITY šporet sa rernom, se podrazumevaju. Kako se razvija situacija bolje je imati siguricu u vidu pećke na drva, al dal će struja poskupeti ili je neće biti, ne bih da pogađam.
Ono što mi se ne dopada je relativna blzina cisterne spavaćoj sobi u prizemlju, a već sam pominjao "žmarce" koje ljudi osećaju kada sede na spratu odmah iznad vodenka, koji kada je zagrejan i radi grejanje kanda emituje nejonizujuće zračenje da kod ljudi izaziva trnce u nogama, koje su mu najbliže (pola metra i AB ploča ih deli). U goreopisanom slučaju rastojanje je oko 1.5m i na istoj su etaži, a deliće ih i jedan zid. Valjalo bi izmeriti intenzitet tog zračenja...
E sad ja se spremam da se uselim iako je plac još go ko p.. i ko zna kada će se stići do realizacije svega zamišljenog...
Najnoviji ohrabrujući podatak je o toplotnim gubicima, u režimu na -18, tj. delta T 40 stepeni, ne prelaze 4kW. Ali nisam radio detaljno dan po dan, posebno što bi bilo i dobitaka od sunca. U realnom režimu kada su nam srednje zimske temperature preko 5 stepeni, logično je da će gubici biti manji od pola, a posebno što bi sve što sam planirao od "grejnih tela" bilo predimenzionisano. Mali je broj kotlova na drva manje snage od 18kW, pa cisterna od 2 tone u kombinaciji sa podnim grejanjem...
Najverovatnije će se tipovi grejanja uvoditi sukcesivno, za početak bi se oslonio samo na pećku, a cisterna bi čekala bar jednu sezonu. Naravno, instalacija podnog grejanja se mora na vreme odraditi...

Ono što mi se mota po glavi je pitanje mogućnosti hlađenja tokom leta kroz sistem podnog grejanja, iz velikog AT? On bi svakako imao pristojnu TI, ali bi sedeo u garaži koja je na severu objekta, pa je pitanje koliko bi se voda rashladila tokom noći da bi tokom narednog, vrelog, dana mogla da pokupi toplotu. Znam da radijatori nisu pogodni za hlađenje, postoje oni fenkojlovi, ali bi podno možda moglo?

Drmaj_storija, dok vi napravite kucu i ukopate AT ima da poskupi el.energija pa nećete imati čime da punite AT.