Grejanje na el. energiju, kotao + akumulator toplote

Pozdrav , kupio sam kotao a sad na red je i AT na koji cu nakaciti elektro grejač . Prvo sam mislio da kupim At sa prirubnicom na koji ide grejac. Ali posto vidim da taj grejac ima samo do 6kw a meni će možda samo jedan od 6 kw biti malo , čitajući ovaj forum , shvatio sam da se elektro grejaci mogu prikljuciti i na 6/4 prikljucke koji se nalaze na samom At-u a njih ima više komada slobodnih.

Da li sam ja to dobro shvatio ?

At od 1000 litara je stigao , imate li preporuku za koji elektro grejač kupiti ?
Dal obratiti paznju na neku odredjenu marku . Stavio bih 2 komada od po 6kw.
I sta je potrebno od sigurnosne opreme staviti na At kada se u njega ugrdjuje elektro grejaci. ?

Grejači treba da su na 380V inače ništa više u kući ne može da se uključi.

Da li ima neka preporuka za akumulatore?
Ona radnja u Segedinu ih izgleda nema vise, ili bar ja ne nalazim na sajtu?
Ciljam one od 1000l

Pa kupite ga kod nas. Cena Burnit-ovog AT od 1000L je 750evra po prodavnicam po Srbiji. Cena Centrometal-ove hilhadarke je 50% veća.
Odlična je to cena za AT od 1000L

Taj Burnit i Sunsystem su skoro identični koliko se sećam. Možda Sunsystem ima više priključaka ali cena je važna.

Imam prostov bezicni termostat, koji radi na 220v. Imam kabl sa tri zice u zidu koji polazi od elektricnog kotla do termostata. Na termostatu imam COM, NO, NC i za napajanje L i N. Kolko razumem dve zice idu iz kotla i njih vezujem na COM i NO. Trecu zicu mogu da iskoristim za napajanje termostata, al nemam nulu. Zanima me dal mogu mogu N da povezem na NO ili NC i da sve to funckionise?

Pozdrav svima,
Imam kuću P+1+Pk u osnovi 9x11m, grejna površina oko 260kvm.
Trenutno za grejanje koristim ABC Combo 40kW za zagrevanje prizemlja i sprata gde su postavljeni T22 radijatori dimenzionisani za niskotemperaturno grejanje (primer: soba 16kvm-radijator dužine 2m, visine 60cm). Kuća se nalazi u Brzeću (1100mnv), na Kopaoniku.
U potkrovlju će biti izvedeno podno grejanje sa keramikom kao završnim slojem.
Na proleće će biti urađena termoizolacija zidova stiroporom 15cm a na tavanu i potkrovlju 20cm.
Prozori su PVC.
U planu mi je nakon izolacije dodavanje AT koji bi koristio za zagrevanje celog objekta na jeftinoj tarifi pa me interesuje prema datim parametrima, da li imate savet, koja bi zapremina AT bila optimalna.
Trenutno, bez izolacije i sa PVC prozorima na 55C u polazu je komforno na spoljnih -10C.
Da li bi možda bilo pametno uzeti dva AT, jedan za radijatorsko grejanje Pr+sprat koji bi smestio u kotlarnicu na prizemlju a zasebno AT za podno grejanje potkrovlja koji bih smestio na tavan iznad potkrovlja.
Imam mogućnost da dobijem još jedan trofazni priključak za objekat.

Да помогнем Аци, не били се још ко активирао, па одговорио и њему и мени. На папиру ми је, још у плану, објекат грејне површине око 90квм. Да ли би предност ипак требао дати подном грејању које би било инсталирано само у приземљу, и имајући у виду да неће бити бетонске плоче као међуспратне конструкције, већ нешто као каратаван од дрвета, или је радијаторско на обе етаже сигурнија опција? Као извор топлоте разматрам само један АТ довољне запремине (вероватно бих га правио на меру) са електрогрејачима, и без котла, уз евентуално неки соларни колектор. Пошто су процењени губици објекта мали, реално је да је 1 тона воде довољна, а то се уз мало труда може намакнути са једним бројилом, до црвене зоне. Да ли је као регулатор полазне температуре, и у случају подног грејања, довољан термостатски трокраки мешни вентил?

Ja kod mene imam termostatski sa kapilarom, pa ga vrtim. Naucio sam vec na koliko treba podesiti u zavisnosti od temp napolju.

Ne znam koliko se secate mog posta o podnom i seme, al ostavio sam oko 40m alpeksa u cisterni za zagrevanje tople sanitarne vode...
Ulazna voda je bila 10tak stepeni, izlazna 55. I to pri maksimalnom protoku. To nije temp vode samo one kolicine u crevu sto je. Nego se toliko ugreje pri punom protoku.

Odatle topla ide u bojler koji je podesen na oko 50. Moralo je tako, jer je bilo tesko podesiti vodu na slavini. Jer temperatura zavisi i od protoka. A i da ne moram cekati vrucu iz kotlarnice do kupatila da dodje.
Tako da mi je sad prakticno i grejanje sanitarne vode u jeftinoj tarifi. I ima zalihe za 2-3 dana i da nema struje...

Jedina mana ovoga je sto je racun za vodu otisao gore, jer niko ne zna da prestane da se kupa...

Kod mene je podno i grejem AT samo na struju.
Koliko te kostala automatika za ventil? Jel prati i spoljasnju temperaturu ili samo na osnovu termostata radi?

Мало по помало, а има тога доста, пролазим кроз претходне стране ове теме. Прикупио сам, Пеђа, скоро све техничке детаље твог грејног система па ћу се јавити приватно да не смарам све, понеким питањем. Овде бих изнео размишљање да ми је комбинација АТ (у почетку само струја, а касније и котао евентуално) са радијаторима уместо подним ипак мање захтевна, ако успем да довољно предимензионишем систем већим радијаторима. Погледао сам актуелну понуду и груба рачиница ми показуједа бих добацио до 20кВ , ако сам добро претпоставио снагу панелног (Турски Борпан) радијатора 3.5кВ по м2, за 20 степени у режиму грејања 90/70. Пошто сам планирао балконска врата, па нема прозора, на два места сам предвидео чак највеће радијаторе 90х200цм, сви су Т22. И још 2 мања 90х120, а још недостају 2 сушача или тања панелна радијатора што би додало максимум 4кВ. Е сад, грејало би се у два маха, ујутру и предвече, објекат би бо око 90 квм, приземље и поткровље. Рачуница показује да би топлотни губици били мањи од 3кВ на сат, али ћу још проверити. Да ли је тих 25кВ довољно да се спусти полазна Т довољно?

Она цистерна (2т) којом сам започео дружење с вама, могла би се, као код Пеђе, загревати до око 55 степени ако би то било довољно за грејање оваквог система с радијаторима. Пошто је спратност нижа био би отворен систем, али безбедан због притиска. Опција је инвертерска клима,а ТП сматрам скупом инвестицијом...

У распореду великих радијатора, у једној можда чак две собе би било згодно да изнад њих на истом зиду виси ТВ. Знам да то не ваља, али би можда неким заклоном могао да усмерим топли ваздух ка соби, а даље од ТВ-а?

Хвала на опису и детаљима. Ових 110 није превише због испаравања?, а за 30 свака част, то је као подно!

Једино сам нашао тај податак, а вероватно на сајту произвођача има и нека крива, колика је снага за нижу температуру. Ипак најчешће се користе у режиму 90/70. За парапет и балконска врата нисам разумео, како тада имате парапет? Ја сам предвидео соло и дупла балконска врата у 4 просторије, и има само још један 1кр прозор ширине 80, и још 2 мала купатила по 4квм. Сушачи су практичнији за пешкире и сл-, али је радијатор веће снаге. дакле, ако ми простор дозвољава да наместим укупно око 25 кВ снаге у радијаторима (за 90/70) то је грубо 1/3 или 8 кВ за полазне Т око 40 до 45 степени. Као и Пеђа, разматрам да цистерну од 2т (потопљену али у отвореном систему) загревам до око 55 степени, тада су мањи губици па би и 10цм ТИ било довољно. Мпрорачуном ораће ту ипак детаљнија математика. Знам да се прорачуном топлотних губитака рачуна за сваку простирију, али сам кренуо обрнуто од расположивог простора. На пролазне зидове качим највеће расположиве радијаторе, нпр. 90х200. изнад само тв на зид. Кућица око 90 квм, је баш ушушкана, па су губици минимални са ТИ од 10цм, јер је окренута ка југу с вратима да се соларно греје, али то неком другом приликом. Зато сам довољно луд да можда не радим подно, а радијаторе бих могао накнадно..

У планирању развода цеви за радијаторе до свих просторија намешта ми се да у једну собу у приземљу водим цеви одозго, тј. кота радијатора би била нижа од цеви. Може ли то?

Nije problem isparavanje nego ključanje vode. Tačka ključanja je u funkciji pritiska. Tačka ključanja pri pritisku od oko 2bar je veća od 110C i to je kratkotrajno stanje tipa 1-2h. Generalno ja sam to kod mene probao par puta uz nadzor i nije bilo nikakvih problema mada ja ne preporučujem nikome to da radi. https://photos.app.goo.gl/cwcfYSiw1vnCQpZv5
Parapet je deo zida ispod prozora i obično se na njemu postavljaju grejna tela. Ako imate balkonska vrata onda su ona graničnik sa jedne stane a zid sa druge a prostor između je maksimalni prostor koji moze da se iskoristi za radijator. Dimenzionisanjem je kod mene za svaku prostoriju dobijen određen broj rebara ali sam ja to povećao za onoliki broj rebara koliko je fizički moglo da se postavi. Namerno sam stavio veliki broj rebara da bih mogao da koristim nižu T-polaza.
Meni se cela etaža prizemlja potopljena jer je razvod za obe etaže po plafonu prizemlja i ništa to ne smeta. Tako da neće biti problema ni za taj jedan radijator kod vas...

Хвала Хистерезис на појашњењу, заиста је зазвучало импресивно. Истина тих 110 степени се може постићи и када се у воду дода гликол, али је 80 или 90 ипак разумно висока температура за већину АТ система. АКо је полазна Т у систему с радијаторима само 30, за прелазни режим, то је заиста као у подном. Све то се постиже термостатским мешним вентилом? За радијаторе ћу морати да срачунам снагу, па да видим шта ће испасти...