Hvala, krećem onda u sredu-četvrtak, od sutra se bacam u nabavku materijala.
Pošto terasa po donjoj ivici ima zub nadole, planirao sam da izbušim jednu (manju) rupu u terasi, da bi mogao da napunim VS do kraja. Pločice ionako komplet skidam posle toga, (zbog HI i TI), pa nije problem da uradim tako. Ne znam kako bi drugačije moglo.
Najbolje je betonirati sa vrha tj. odozgo kroz rupu u ploči.
@Histerezis
Skinuo sam podupirače sa plafona i proverio ugib (kao što ste rekli) i nema ga.
Merio sam laserskim meračem i visina je ista, pre i posle skidanja podupirača.
Jedino na mestu gde je podužna greda ankerisana u horizontalnu gredu (ne postoji zid ispod), možda postoji razlika u 2mm, ali je možda i do merenja, pošto nisam koristio visak da bi merio baš vertikalno, nego odoka. Tu postoje dve paralelne horizontalne grede (druga je verovatno radjena zbog terase) i ne vidi se nikakvo smicanje izmedju njih, jedino ako su obe napravile ugib od 2mm (ankerisao sam u jednu).
Skinuo sam podupirače sa plafona i proverio ugib (kao što ste rekli) i nema ga.
Hvala vam puno na pomoći, nije bilo lako za amatera kao što sam ja. Niko iz moje okoline, nije znao ni video da na ovakav način može da se sredi plafon. Sigurno bi i odustao od toga, da nisam prethodno pročitao puno vaših postova na raznim temama i uverio se da ste izuzetno stručni i iskusni.
Ne može da vidi jer se ovo ne radi često. Ni svi inženjeri ne znaju jer se mali broj bavi rekonstukcijama i sanacijama. Znatno je teže za analizu i proračun popravljati stari ili loš objekat nego kad se pravi novi. Inače betonske i zidane konstrukcije su jako zahvalne za ojačanja tako da kod vas nije bio problem da se ovo odradi pogotovu što je mali raspon.
Pozdrav!
Posle svog posla oko "utezanja" plafona, razmišljam da sam ipak trebao da planiram drugačije. Znam da je greška što nisam razmišljao na vreme i novi trošak... ali tako je, kako je, čovek se uči dok je živ.
Ideja je da podignemo visinu plafona u toj niskoj prostoriji, tako što bi uklonili staru medjuspratnu konstrukciju i napravili novu, koja ne bi bila u visini postojećeg horizontalnog serklaža, nego preko njega. Ovako nekako: https://ibb.co/5Yv0xCg
Ne znam da li to sme tako da se radi, nigde nisam našao da je to neko radio, ali sam čitao da su ljudi radili AB ploču preko karatavana, tj. preko drvenih greda, pa se nadam da može i ovde.
Arhitekta koji je dolazio čim smo kupili kuću, nije znao kako da saniramo ugib na tavanici, ali je pomenuo da možemo da srušimo tavanicu i uradimo novu na istom mestu (u istoj visini postojeće tavanice). Ja tada nisam to puno razmatrao, činilo mi se kao previše posla, a malo koristi.
Zadovoljan sam sa ovim što smo do sada uradili i mislim da ove nove grede samo pomažu kao osnova za novi plafon.
Trenutno je tu ona loše izvedena TM tavanica, koju bi skroz uklonio (ostavio bi dve nove poprečne betonske grede) i preko tih greda uradio AB krstasto armiranu ploču. Prostorija je 3 x 5 metara.
Imao sam zimus malo više vremena, pa sam proučavao dostupnu literaturu i teme na forumu i malo razradio ideju. Pošto nisam stručan u ovom polju, moguće je da sam sve pogrešno zamislio i da postoji bolji način da se to uradi. Zato mi treba vaša pomoć i savet, a konačnu odluku (da li i) kako raditi doneću, kad stručno lice dodje da proceni stanje. Pretpostavljam da mi treba statičar, pa ako znate nekog ko ima iskustva sa sanacijom kuća, može preporuka na PP. Kuća je u Beogradu.
Ovako sam ja to zamislio:
Minimalna debljina AB ploče se usvaja kao 35 deo raspona. To je 300cm/35 = 8,5cm. Ako se računa raspon do poprečnih greda, to je još i manje.
Ako ploča (na primer) bude 10cm, težina je oko 240kg/m2 + armatura 15-20kg/m2.
Našao sam podatak, da je fert tavanica oko 280-300kg/m2, pa ispada da je lakša AB ploča od fert tavanice. Takodje, fert gredice na bih mogao fizički da oslonim na HS u otvore koji bi bili u blokovima (jedni naspram drugih), a armatura je relativno savitljiva, pa bi mogao da je ubacim.
Preko ploče ne bih radio estrih, zalepio bi stirodur, pa preko njega laminat.
Prvi problem je što nova tavanica ne bi imala HS po svom obodu, već bi bila delimično oslonjena na stari HS.
Drugi problem je, što ne mogu da ankerišem armaturu direktno u blokove.
Razmišljao sam, da u svakom bloku brusilicom isečem sredinu bloka (10 x 10 x 10cm) i tu ubacim armaturu. Taj otvor u bloku bi bio zaliven betonom, kad se bude izlivala ploča. Nova ploča bi onda izgledala ovako: https://ibb.co/Sr7YLVj
Dimenzije ploče su 3 x 5 metara.
Pošto na obodima treba armirati gornju zonu ploče, planirao sam da armaturu savijemo na krajevima, tako da na svakom osloncu jedno 50cm bude u gornjoj zoni ploče. Da ploča ne bi samo ležala na HS, u tim novim otvorima bi ankerisao trnove armature. Ovako nešto: https://ibb.co/Jmnj3fR
Treći problem je, što (literatura kaže da) je bolje staviti tanju armaturu na manjem rastojanju, nego deblju na većem rastojanju. Ovde bi rastojanje bilo 25cm (što je maksimum, koliko sam pročitao) kod krstasto armiranih ploča. Armaturu bi stavio R14, ako zadovolji proračun, mala je ploča pa nije veliki trošak (200-300e). Na sredini ploče, možda jednu tanju armaturnu mrežu?
Sa pozitivne strane, ostavio bih dve poprečne grede, koje bi bile kao podvlaka za novu ploču i smanjile raspone, ovako: https://ibb.co/THYDtDg
Naravno, pre toga treba proveriti, da li poprečne grede mogu da izdrže ovu težinu. Grede su 20x20cm, armirane sa R12, 2 šipke gore i 4 šipke dole. Grede su oslonjene na stubove 20x20cm, koji su armirani sa R12x4. Grede i stubove sam radio prošle godine, prilikom sanacije tavanice, zbog ugiba. Proračun armature za ove grede je radio član Histeresis (hvala još jednom) solidno su uradjene i nije bilo ugiba kad smo sklonili podupirače.
Ovako bi izgledala osnova za tu novu ploču:
https://ibb.co/v3dqbR6
https://ibb.co/TcWbq8v
Još sam razmišljao, da prilikom izlivanja ploče, može da se uradi neki "venac" po obodu prostorije koji bi bio na visini postojećeg HS. Tu bi iskoristio postojeću armaturu iz TM tavanice da povežem postojeći HS sa novom AB pločom. U tom slučajux možda ne bi tomali da se ubacuju trnovi u HS.
U venac bi dodao podužnu armaruru, čime bi se ojačao HS.
Ovako nekako :
https://ibb.co/1mMVcp0
Malo sam se više raspisao, ali već neko vreme proučavam literaturu i forum i razmišljam (laički) kako bi to moglo da se izvede.
Od samog početka sam se zapetljao sa ovom kućom, kupio je na brzinu pa sad moram da je nekako rešim.
Zašto to odma niste rekli pa da se u startu napravi rešenje koje bi se prilagodlo podizanju kote tavanice. Naravno da može da se uradi i sada ali gomilate troškove bez potrebe.
Od negativnih efekata koji se javljaju je gubitak efekta krute dijafragme u nivou međuspratne tavanice. Nije poželjno to da se radi jer za seizmičko dejstvo izostaje međusobno sadejstvo zidova iz istog pravca. Dodatno ćete kuću da učinite neregularnom u osnovi.
Neiskustvo, šta da vam kažem, da mi je ova pamet, ne bi tako bilo... Kupio sam tu kuću (bila je jedina u tom cenovnom rangu), zato što sam oduvek hteo da živim u kući a ne u stanu, bez da mnogo gledam kakva je...
Da li mogu da se umanje ti negativni efekti na neki način?
Ja kao laik, nisam mogao da smislim neki bolji način, ali verujem da struka ima rešenje.
Da li je optimalno da se uradi AB medjuspratna konstrukcija ili nešta drugo, ili da odustanem od svega toga, ako ima previše negativnih uticaja na objekat
Gde se beše kuća nalazi?
koliko se sećam osnova od ranije bilo je problema sa neregularnošću sa malim debljinama zidova. neujednačenom krutošću kuće u oba pravca sa strane je dodata ona garaža bez tavanie nego je gore samo krov pa smo otvarali portal ka spolja.
Beograd, leva obala Dunava. Dobro se sećate, sve je kao što ste rekli.
Zid sam ojačao po vašoj preporuci, obostrano arm. mrežom i cementnim malterom
Ovo je osnova prizemlja: https://ibb.co/Xpn5CZK
Gore je nadzidano iznad ovog levog dela, a iznad desne prostorije je krov.
U oblasti ste niske seizmičnosti tako da to ne pravi neki problem. Jedino što su mnogo tanki zidovi a dugački. Da je moja kuća ja je nebi dalje maltretirao!
Ja apelujem na sve ljude da pre kupovine kuće obavezno konsultuju nekoliko inženjera. Nikako arhitektu ne slušati. Tražite građevinskog inžnjera koji se bavi projektovanjem. Ukoliko imate aspiracije da nešto menjate na objektu, probijate zidove, rušite, dograđujete onda obavezno tražite inženjera koji radi i sanacije, rekonstrukcije, adaptacije,... za to treba viši stepen znanja i mora da ima iskustvo u tome. Apelujem ponovo na ljudi da se ne "zakopavaju" savetima arhitekte.
Potpuno ste u pravu, za mene je "prošao voz", najteže je kad se uči na sopstvenim greškama. Možda neko pročita ovu temu i prodje bolje nego ja. Pokušavam da se više ne nerviram oko toga i da sredim najbolje što može.
Ako uopšte budemo radili podizanje tavanice, da li je optimalno da se radi AB ili neki drugi tip medjuspratne konstrukcije?
varijante u da se: izlije AB ploča preko, podzžno pstaviti TR lim pa da se betonira ploča, HOP kutije pa preko OSB table, drvene grede pa preko OSB table,...
@histerezis
Ni gradjevinski inzinjer nije garancija da će sve biti kako treba . I sam znaš koliko si me puta spasao zbog tih istih " inzinjera " . Evo sad radim neku prenamenu objekta . I sad ne bi prejako bilo reći da je u startu objekat neregularan , ali dva inzinjera su radili projekat rušenja delova objekta , nosećih zidova . Da skratim priču ni jedan ni drugi nisu mogli da se dogovore sami sa sobom oko poduznih pravaca fert gredica , po planu jedno , u stvarnosti drugo . Na kraju sam obio 2 m2 svakog plafona ne bi li se uverili šta je i kako je i sad se radi peti projekat po redu . Jer predhodna 4 nisu ispravna
Zidajte nakon par dana (3-4 najviše) opet je toplo vreme. Ozidajte i odmah betonirajte VS. Spojite ga sa balkonom tako što ćete odozdo da izbušite rute i da ukucate trnove od armature.