Unutrasnja izolacija zidova

@zvukoljub
Procitah sve tvoje postove u ovoj temi.

Zivim na spratnom delu kuce u stambenoj povrsini od 65 kvadrata, kuca je zidana s blokovima i samo omalterisana sa spoljne strane. Do sada sam se "grejao" na plin necu komentarasti kakvo je to mucenje bilo. Zahvaljujuci ovom forumu naisao sam na fedra pec koju sam kupio i koja odlicno greje.

Grejem kuhinju s dnevnim boravkom (s otvorena 2 vrata temp u kuhinji i dnevnom boravku bude 24 stepena), kvadratura kuhinje s dnevnim boravkom je 28 kvadrata.
Kada otvorim dvoja vrata grejem hodnik od 8 kvadrata ( tu je temp oko20 stepeni),kupatilo 3-4kv (bude isto prijatno s malim kaloriferom) spavacu sobu 10kv i deciju sobu 16kv (ona se za sada ne koristi).
znaci grejna povrsina trenutna je od oko 50 kvadrata.
Imam problem sa spavacom sobom gde je max temp 18 stepeni. Nije ni tih 18 stepeni problem nego brzina s kojom se tih 18 stepeni ohladi i ujutru padne na 13-14 bude zaista hladno.
U prostoriji gde je pec, ugalj isijava maltene celu noc i pre nego sto odem na spavanje zatvorim ta 2 vrata i ujutru u pola 7 temp bude prijatna i za pola sata kad upalim pecku nagura 22-23.
Jasno mi je da se zidovi ugreju u toj prostoriji gde je pec greju sto sam i sam osetio cak su i spoljni zidovi vruci i ta se prostorija slabije hladi. U spavacoj se na staklima drvenih prozora pojavljuje voda i para polako je pocelo i da budja gore u coskovima spavace sobe.
Dok nisam imao pec na cvrsto gorivo isto mi se pojavljivala budj u kuhinji naravno zbog kuvanja i toplo - hladno. Ove zime za sada nema budji u kuhinji.

Posto spoljnu izolaciju nemam niti imam para da je radim, ideja je da uradim iznutra. Razmisljao sam da pobacam stiropor po tavanskoj ploci (tavan se ne koristi) ali za te pare mislim da je bolje uraditi ukrasni stiropor po svim plafonima na spratu i tako spreciti da toplota prodje kroz plocu.

Voleo bih da cujem vasu preporuku sta raditi, ako budem radio zidove da li raditi samo cele spoljne ili one gde su prozori? ovo sa gips kartonskim plocama mi se cini jako dobro i mislim da bi mi ceo sprat bio topliji ako bi to uradio.
Kako se krecu cene materjala sta bi mi bilo najpoljnije a da ipak osetim neki boljitak u prostorijama?

Poslednja solucija mi je da ubacim jos jednu fedra pec u deciju sobu i da sa 2 peci grejem sve. ako ovih 28 kvadrata zagrejema na 24-25 mogu da mislim kako ce biti u decijoj s 16 kvadrta

@Miomirm
Verovao ili ne razmisljao sam da nabavim te kutije kartonske i da pobacam po ploci sto kazes da ne stedim, trazio sam i po internetu da li je iko to stavljao ali nisam naisao na taj podatak.
Mislis da bi te kartonske kutije koliko toliko odradile posao?
imam u komsiluku prodavnice sportske opreme kojima roba stize u tim kutijama i mogli bi da mi ostavljaju...

Sto se tice spoljne izolacije necu je raditi jer mi treba 2000-3000e, kuca je na prodaju i takvu investiciju necu raditi ali sam hteo neku jeftiniju varijantu koja bi imala efekta.

krenuo sam da skupljam kartone, posta mi je pored firme tako da bice tu materjala za plocu

kazite mi da li da stavljam neku foliju ispod/iznad kartona?

postoji sansa da ako pada sneg u kombinaciji sa vetrom prodre kroz crepove na tavan ali to se nije desilo poslednjih 7-8 godina ne pamtim kad je bilo poslednji put.

Stirodur se preporučuje uvek kada su u pitanju prostorije ispod nivoa tla ili tamo gde je potencijalni izvor vlage sa druge strane zida. Može se stirodurom uraditi unutrašnja izolacija i to nije sporno, ali uz obavezno postavljanje parne brane. Problem je u tome što ljudi misle da ugradnjom stirodura iznutra ( umesto stiropora na primer) izbegnu postavljanje parne brane koja je neophodna u klasičnom sistemu unutrašnjih izolacija.

Ako bismo krenuli od osnovne greske koja se desava kod unutrasnjih izolacija zidova , onda cemo doci i do svega ostalog ... Unutrasnja izolacija ima ogromnu manu a to je sto nema zagrevanja zidova , a samim tim i do gomile drugih problema . Stirenski proizvodi su samo manje ili vise parozaptivni odnosno paronepropustni .
E sad ukoliko je neophodna ili jedino tehnicki izvodljiva izolacija s unutrasnje strane , onda se primenjuju mere koje ce sve negativne posledice ublaziti . Zbog toga se i navodi da je tehnicki najmanje zlo izvesti istu sa primenom vune i parozaptivne brane u sistemu suve gradnje .
Uostalom veliku vecinu tehnickih resenja i proizvoda su "majstori " prosto receno " prilagodili " da bi lakse i brze uradili posao ali i da bi bili jeftiniji od konkurencije . Nazalost prisutan taj trend su prihvatile i velike svetske kompanije koje posluju na nasem trzistu ... Pa kad se saberu dva " prilagodjavanja " onda ubrzo nastaju problemi a po forumima pocinju jalove rasprava i objasnjavanje raznoraznih metoda koje su u startu obicna prevara . Jedan od najboljih primera takvih majstorija je primena unutrasnjih izolacija striporom kod objekata koji imaju problema sa kapilarnom vlagom . Drugi vrlo veliki problem je parcijalna primena sistemskih resenja , naprimer kad se od sistemskog resenja NE kuce primeni samo polovina potrebnih resenja , a druga polovina se jednostavno zaobidje jer je to " neko " proglasio nepotrebnim ....
Nazalost u u ovim " mutnim " vremenima bavljenje gradjevinom kao metodom ublazavanja posledica , mnogo vise isplati , nego da se bavite resavanjem uzroka ...
Dok god to bude bilo tako bice i svih problema koje takvo poslovanje donosi ...

Прочитао сам да се проблем лепљења паронепропусног,како то страшно звучи, стиродура, и само у његовом случају, може да изазове појаву кондензације на зиду који се сада не греје са унутрашње стране? Ако је паронепоропустан, онда је то немогуће да се деси, али ако је паропропустан, због зазора на плочама, онда је теоретски могућа кондензација и на спољном зиду. Иапк остаје дилема, да ли је стиродур лоше решење због тога што је паронепропустан или ипак долази до дифузије.
Што се тиче плафона, проблем кондензације, ако ипак водена пара пронађе пут поред паронепропусног - зар не звучи страшно, али само када је стиродур у питању - може да се реши и полагањем стриропора на плочу са спољне стране, само нека буде три пута дебља од дебљине стиродура постављеног са унутрашње стране - и то сам овде прочитао. Јел је то решење?

Da se ponovo ne bi desilo da ja nešto pametujem., pogledajte katalog jedne odgovorne firme koja pravilno prezentuje proizvod. Između ostalog obrađena je i tema unutrašnih izolacija ekstrudiranim polistirenom ...XPS "stirodur"

http://www.ravago.rs/Proizvodi/Termoizolacija/xps-stirodur/Dow%20Katalog...

Jedino što godinama ovde pokušavam da objasnim i približim vama, jesu pravila i zakonitosti ugradnje koje možete videti na primeru i u ovom katalogu.To su profesionalne smernice ugradnje po svim preporukama izolaterske struke.

Možeš li da napišeš nešto više u vezi sa ovim. Na kakve opasnosti pri lepljenju stirodura misliš ?

Nadam se da ti je sad malo jasnije . Nije on opasan po zdravlje ( kao materijal) , već se nepravilnom ugradnjom stvara štetna klima za život. Potpuno isto kao i sa stiroporom ili bilo kojim drugim izolacionim materjalom.

Gas beton blokovi i stirenski proizvodi nisu ni slicni mateijali niti se mogu porediti .
Sve ostalo sto je Vama nejasno spada u osnove fizike , a posle toga je sve jasnije ...

Da si barem prelistao katalog za koji sam ostavio link,pa da ti možda nešzo i razjasnim u vezi stirodura ako je opet nejasno. Ovako moraš da odeš i na sajt YTONG-a da bi ukapirao kakav je to materijal i upoređivanjem bi došao do zaključka na tvom nivou razumevanja kako ti reče.Šta drugo da kažem ! Ustvari mi nije jasno šta ti želiš uopšte....

Опрости ми, али мени ово није струка, па очекујем од струке једноставно објашњење, јер ми је ово веома интересантан проблем. Ако сметам, напустићу форум.

Ti bi ustvari da saznaš da li bi ugradnjom ytong multipora iznutra postojala mogućnost kondenzacije vodene pare unutar nosćeg zida! Uopšteno govoreći razlog za povećanu difuziju vodene pare kroz zidove jedino može biti velika zasićenost vazduha vlagom unutar prostorije, u odsustvu procesa ventilisanja / provetravanja.Vazduh može absorbovati izvesnu količinu vlage (relativna vlažnost vazduha, izražava se u procentima). Količina vlage koju vazduh može da absorbuje zavisi od temperature. Što je viša temperatura to vazduh može da primi više vodene pare , tj. ako zagrevamo hladan i ujedno vlažan vazduh, isušujemo ga i time raste njegova sposobnost absorbovanja vodene pare.

Samim tim – ako je temperatura manja, vazduh može da primi manje vlage pa se dešava da se pri padu temperature vazduha zasićenog vlagom, višak vlage mora negde kondenzovati (iscediti iz vazduha putem kapljica vode), a ta pojava je posebno izražena na mestima gde je temperatura prostora odnosno temperatura tela manja od temperature vazduha. Dakle što je spoljnji vazduh hladniji, sadrži niži procenat vlage.Vlažnost vazduha se reguliše i pravilnim ventilisanjem gde dolazi do izmene hladnog i toplog vazduha . Iz svega toga proizilazi da mogućnost kondenzovanja vodene pare unutar nosećeg zida zavisi i od kvaliteta i vrste materjala od kog je zid napravljen ili je tokom vremena postojala konstantna prezasićenost vazduha i proces kondenzovanja je trajao ciklično veoma dug period.

Odokativnom metodom je lako utvrditi da li već postoje pukotine na zidu koje su nastale usled ovakvih reakcija.Tada postoji verovatnoća da će se taj proces nastaviti i nakon ugradnje multipora iznutra a sve ovo u odsustvu pravilnog ventilisanja.Dakle ako su zidovi pre potavke unutrašnje izolacije bili u dobrom stanju ,jako je teško predpostaviti da bi se usled korišćenja multipora iznutra odvijao proces kondenzacije unutar samog zida.Sve u svemu takvu procenu jedino može dati stručno lice pregledom objekta, ovde mislim na nekog pouzdanog, jer ti reče da ti ovo nije struka.

Umanji spoljnu temperaturu na -10 , i povećavaj debljinu dok ne dobiješ željeni rezultat

Такође нисам успео да приступим форуму, јер је било неких проблема код логовања. Интересује ме метод обрачуна, имам Новолит 2009, и Ен Церт, али немам лиценцу, па је немогуће да се ручно унесу подаци, него се користе понуђене зоне из Хрватске.
Мало сам времена имао да се бавим програмом, мислим да је претежак за неки аматерски прорачун, због неких опција које нису добро објашњене. Правилник бих читао само оног дана када бих почео да читам жуту штампу, а то значи да су веома мале шансе да га икада и погледам, а ионако средње месечне температуре по месецима у Крагујевцу, веома лако могу да пронађем и у годишњаку РХМЗ-а. Сврха правилника је потреба да се покаже спремност да се служи газдама у ЕУ, а нама ипак остаје да тражимо оптималну изолацију у складу са нашим потребама и могућностима.