centralno grejanje-uradi sam

Proizvodjaci expanzionih posuda preporucuju ugradnju posude okrenutu prikljuckom na gore kao na slici iz razloga zastite od grejanja same membrane ( otporna je na temperature do 120 stepeni) . Inace sasvim je svejedno da li je okrenuta na gore ili na dole , bitno je da moze da primi pritisak vode koji se napravi usled sirenja tecnosti pri grejanju . U praksi daleko prakticnije je montirati je sa prikljuckom na dole zbog kontrole i merenja pritiska u boci . Vazduh koji ostaje zarobljen u cevi do same posude je pozeljan jer je na neki nacin temperaturni izolator , a iz slepog creva ( cevi do posude ) ne moze da izadje jer nema protoka u toj grani .Takodje preporuka je i da cev do same posude bude odredjene duzine (zavisi od kapaciteta kotla i temperature ) da bi se voda koja dolazi u dodir sa membranom ohladila. Na kraju postoje posude koje su napravljene za montazu odozgo i odozdo . Sve ovo je manje bitno ukoliko se kao fluid koristi voda i ako sistem nema isparivac (klasicno grejanje) , kod koriscenja antifriza , etil glikola i sl. ,( kombinacija sa solarnim grejanjem ) situacija je drugacija i posuda se mora montirati sa prikljuckom na dole. ( temperature u solaru dostizu u pikovima temperaturu 120 stepeni )
Mnogo veca problematika je kako izracunati kolika je boca ( koliko litara )potrebna za koji sistem . Postoji neka formula koja kaze koliko kilovata je kotao puta dva i to je to ali u praksi dobijate sulude vrednosti . Isto tako nelogicno je kako neki proizvodjac u setovima ( el. kotao + pumpa + ekspanzija ) stavlja ekspanziju samo 3 litre a kotao je snage 24 kw .

Sve u svemu bitno je da sistem ima ekspanzionu posudu , da je montirana sto blize kotlu ( na riklofu ili forlofu svejedno ) , i naravno da se redovno kontrolise

Mihajlodr :hh ...naravno da se velicina ekspanzije ne moze izracunati...ti si neki projektant????? :hh :hh

Imao sam slucaj da je kod gasnog kotla stradala posuda...da korisnik ne bi cekao u grejnoj sezoni 20 dana na drugu,postavljena mu je na sistemu posuda od 12 litara...postojeca je bila nesto manja od 4 l...i s 12 i s 4l sistem je bio stabilan,tj zavisno od temperature pritisak je varirao za 0,3 bara!!...Apsolutno ne vidim bilo koji smisao insistirati na preciznom izracunavanju ekspanzione posude i da je svaka dalja polemika oko toga u najmanju ruku deplasirana!!

Ako je pritisak od 4,5 bara trajao bar 10-tak sekundi,trebao je da odradi sigurnjak...tj. da otpusti pritisak na 3,15 bara...razlog je najverovatnije da je predugo stojao negde na lageru pa je navatao ko zna chega...

Zar ga vec nisi zamenio???...Strasno

Malo jednostavniji problem (bar za iskusne):
Treba premestiti jedan radijator. Problem je što je instalacija radjena crnim cevima, tako da jedva mogu da nadjem majstora za to,a i onaj koji bi to radio ima cenu ((.

E sad, tu gde stavljam taj radijator (Lipovica, oko 1.6m) već postoji jedan manji panelni radijator koji ide na bakarne cevi. Pošto njega ionako sklanjam, da li mogu na tu bakarnu instalaciju od panelnog (1/2") da stavim ovaj veliki (3/4"), naravno uz promenu ventila?

Našao sam razne proračune za snagu radijatora po m3, ali nigde ništa o preseku cevi i kako to utiče na grejanje.

Drugo pitanje je ako mogu, da li to može da se uradi mekim lemljenjem? Letos mi je masjtor izmeštao jednu cev i ja sam očekivao da to uradi tvrdim lemljenjem (bakarnim trakama), medjutim, on je doneo malu butan bocu, kalaj i pastu i to sve namestio za 15ak minuta i lepo naplatio. Obzirom da znam da lemim a već imam lemilicu na gas, računam da mi je mnooogo jevtinije da kupim kajal i pastu i to uradim sam.
U čemu se razlikuju meko i tvrdo lemljenje?

Kotao je, trenutno, na čvrsto gorivo (ugalj) ali je u planu (za par godina) da se predje na gas.

E, odlično. To me je baš i zanimalo. Kad sam tražio majstora za onu cev svi su mi tvrdili pazar kako im treba krivi brener, ogledalo i tako to. Onaj tip što je na kraju lemio, samo stavi žicu na razgrejanu pastu, kalaj se slije svuda u krug, pojavi se kaplljica i gotovo. To mi se mnogo svidelo. Nema ogledala, kalaj sam sastavi krug i sve čas posla i čisto.

Konkretno, kod mene je prvo bilo uradjeno samo prizemlje i to uglavnom cevima od 3/4". Posle desetak godina je dodato grejanje i na spratu i to tako što su od prizemlja izvlačene vertikale bakarnim cevima 15mm (ako sam dobro izmerio) pravo do panelnih radijatora na spratu. Kotlarnica, odnosno kotao je u nekom polunivou, ali je ipak nešto niže od radijatora. Nema ekspanzione posude već je to otvoren sistem i prelivni sud se nalazi na nekih 5-6 metara u odnosu na kotao i pretpostavljam da samo od te visine zavisi pritisak u sistemu. Uglavnom, to dobro greje.

Pošto je sve to već u funkciji neki veći proračuni nemaju svrhu, jer ionako ne mogu da menjam ništa. Presek cevi me je samo zanimao da ne bi bilo nekih problema. Sad sam premerio sporni radijator i bogami veliki - 30 rebara po 7 cm = 210 cm.

Da lemim znam (doduše samo elektronske komponente), varim po malo, ali mislim da su elektro varom ne može lepo da se zavari, bar ne onaj deo koji ide do zida. Videću da nadjem nekog ko radi klimu pa da mi to uradi, a ako ne kalaj u ruke, pa će valjda sa ispadne nešto.

Zanima me šta se dobija ako je odvod vode odmah ispod dovoda ili ako je po dijagonali? Kakvo je stanje sa nagibom?

Znači, da rezimiramo:

Pritisak je trenutno oko 0.5 bar (otvoren sistem, oko 5000 mm H20). Ako bi se stavio ekspanzioni sud pritisak ne bi trebalo da bude preko 4.5 (u normalnom režimu 1.5). Prema tome meko lemljenje vrši posao. A ima i jedna cev koja je tako lemljenja, tako da već postoji slaba karika.

Dužina radijatora 210 cm, može cev od 15mm, dijagonalni odvod?

E sad, jedne godine je zaledila cev koja je išla do posude, kazaljka na manometru je otišla u krug (k'o u filmu) ali je, na svu sreću, popustila jedna zaptivka pored grejača (ostatak grejanja na struju). Da mi se ne bi to desilo opet, da li postoji neki sigurnosni ventil? Pošto već imam jednu "slepu" cev (nekada bio radijator) bilo bi mi najlakše da stavim ventil tu. Ne bi morao da lemim ništa, a i nalazi se u prizemlju gde su pločice na podu, pa i ako poplavi nije strašno.

Mihajlodr...samo da te pozdravim majstore!!....Pozzz od Paracinca

Kako misis da sam izidas kotao, el mislis mozda na kaljevu pec pa da joj ubacis izmenjivac toplote? ili ti treba neka sema da napravis kotao od metala, moj cale je napravio kotao od metala (vareni) po nekoj semi nemackog proizvodjaca i radi lepo

pozdrav
Marko

Pa nemozes da pravis klasican kotao i da ga ozidas, kotao od metala se izolira vunom (staklenom ili keramickom) i onda alu folija i kuciste od pleka, a za dimnjake ima elementi da se uzmu koji se posle ozidaju
moj cale je pravio po semi od proizvodjaca KUNZEL nemacki radi odlicno

pozdrav
Marko

Meko lemljenje. Hteo sam da nekoliko cevi odradim sam.

Danas sam obišao neke prodavnice u NS i postoje bar 2 tipa brenera: jedan je u boci od oko 1/2 litre, a drugi tip koristi one plave izletničke butan boce od (valjda) 1kg. Kakva je tu razlika i šta je bolje?

Koju pastu i žicu koristiti za lemljenje?

Ima li još šta važno što nisam pitao?

Desio mi se peh u expanzionu posudu sam dobio vodu verovetno se guma probusila, molim za pomoc shta treba da uradim
1.da kupim novu posudu
2.moze li se samo guma zameniti
pomoc pocela grejna sezona. 8-O

Na brzaka sam uradio proracun gubitaka za sobu od 60kubika po danasnjim normama, i proracun iz 1963. je veci 8-10 puta od realno ocekivanog u odnosu na danasnje doba.
Mislim da je potpuno neprimenljivo danas kada postoje kompjuteri takvo pausalno procenjivanje na bazi slabo definisanih dijagrama.

Ako nekog interesuje, šaljem nešto slika i opis kako sam radio, ima i nešto literature.

Mene interesuje slika i opis kako si radio ekspanzioni sud za otvoreni sistem, od kog materijala, na kojoj visini od kotla je montiran, koliki je precnik razvodnih cevi do posude, da li si imao termicki sigurnosni ventil, i sta god mislis da je korisna informacija.

Osnovni nacin (a to u uputstvu savetuje i proizvodjac tog konkretnog kotla) je da piroliticki kotao mora da uvek radi na maksimumu snage, nema prigusivanja kao metoda.

Vec iz samog opisa sistema lici da je odabrani model Vitoliga jedno 2-3 puta vece snage od nuzne za pokrivanje gubitaka.

Resenje problema je postavljanje akumulatora toplote sa automatskom regulacijom punjenja.
uz taj Vitolig nudi se proizvodjacko resenje pod oznakom Ladomat u nekoliko varijanti ali se moze uzeti i originalno resenje (Viesmann prepakuje lepeci nalepnicu na originalni svedski sistem) koje je daleko fleksibilnije po pitanju izbora termostata.
pogledati termoventiler.se za info.
Moze se i napraviti od pojedinacnih komponenti regler punjenja.

Akumulator se preporucuje (od strane fabrike) 50-60litara po kW snage kotla, u ovom slucaju 1000 litara.

Pri tome, drva bi trebalo da se barem 3 godine prirodno suse da bi imala manje od 20% vlaznosti a piroliza obavljala kroz potpuno sagorevanje.

Bez akumulatora se strogo ne preporucuje upotreba pirolitickog kotla, od strane samog proizvodjaca.

Ako je sve pravilno ugradjeno i pravilno podeseno nakon pirolize drveta ne treba da ostane nikakav talog i tek nesto vrlo malo pepela visoke finoce.

Talog kreozita je znak nepotpunog sagorevanja drvne mase.

Nadam se da je pomoglo, u svakom slucaju pratece fabricko uputstvo za ugradnju kotla daje detalje tog tipa.

Ovdje možete sami proračunati U vrijednost vaših zidova, podova, stropova i tako točno izračunati toplinske gubitke na vašim konstrukcijama:
http://u-value.com.nt3.c-a.hr/Login.aspx [64]

Tome je potrebno još dodati toplinske gubitke na otvorima koje nađete kod proizvođaća opreme te toplinske gubitke na provjetravanje.

Postoji i program koji to sve odradi profesionalno:
http://www.novolit.si/hr/novocad.html [65]