Izbor kotla

Dragi forumaši,
nov sam ovom forumu. Treba mi pomoć oko izbora sistema centralnog grejanja za porodičnu kuću koja je grejne površine 45 m2 prizemlje i 35 m2 sprat, odnosno potkrovlje. Kuća je izgrađena od standardnih blokova sa izolacijom od stiropora 5 cm i kosim krovom. Energent bi bilo ogrevno drvo. Kotao bi bio instaliran u pomocnoj prostoriji u prizemlju, skroz desno na skici. Skica prostorija data je u prilogu.
Da li se opredeliti za jednocevni, ili dvocevni sistem razvoda?
Koji tip kotla za grejanje, koji proizvođač i koja je potrebna snaga kotla da bi se obezbidilo 20 C na ovoj grejnoj površini?
Koliki broj grejnih tela je potreban prema priloženim podacima i koje? Da li se opredeliti za panelne, ili alu radijatore? U kupatilima planirani sušači umesto radijatorskih tela.
Hvala unapred!

Africki_jazavac, dobro došli na forum. Šta planirate za energent?

Africki_jazavac moj predlog je da ipak probate neki integrisani kotao na pelet, jer kada jednom probate pelet, tesko cete nazad na drva. Cena je tu ista, jedino ako drva nabavljate po ceni ispod 5.000 po m3. Ukoliko striktno zelite kombinovani kotao plus gorionik, onda vam je izbor dosta veliki s obzirom da za tih 120 m2 neizolovanog prostora treba sigurno 18 do 20KW

Нема шансе да пелет појефтини.Пре ће бити да поскупи или се смањи квалитет.
А ни дрва неће да појефтине већ ће вероватно да поскупе.
Пошто шумари све више стежу контролу и дозволе за сечење се теже добијају па ће онда сигурно дрва поскупети.
Али остаје да ће дрва и даље бити најповолљнији енергент

Ja vam htedoh bas taj Radijator Compact preporuciti. Liveni kotlovi(Viadrus) imaju 10-15% manje iskoriscenje na drva nego celicni, dok je to na pelet malo manje i iznosi 5-10%. Govorim za Viadrus. Celicni kotlovi sa vertikalnim promajama imaju najvece iskoriscenje jer im je put gasova najduzi i prolazi kroz 3 vertikalne promaje(tropromajni), dok su tropromajni sa horizontalnim promajama za nijansu manjeg iskoriscenja. Viadrus je kotao sa 2 promaje i on na drvo ima malo iskoriscenje, dok se dosta dobro pokazao na pelet sa dodatkom seta za povecanje iskoriscenja. Mana celicnih kotlova sa vertikalnim promajama je ta sto ne mogu da rade ako dimnjak nije propisan i jako ozbiljan, dok Viadrus radi na bilo kakav odzak. Mana tih celicnih kotlova je i sto, ukoliko sistem nije uradjen propisno sa cetvorokrakim mesnim ventilom i kotlovskom i radijatorskom pumpom, propadaju po isteku garancije iz dva razloga. Jedan je nedovoljno visoka t dima, a drugi je nedovoljno visoka t kotla usled nedostatka mesnog ventila i nekonstantnog lozenja. Kod livenih to nije slucaj i oni znatno duze traju jer su zbog samog kvaliteta materijala i vece t dima na izlazu otporniji na kondenzaciju i vek im je 100 god. Uz propisan dimnjak, cetvorokraki mesni ventil i dve pumpe, pravilno dimenzionisan kotao i gorionik sa dobrim rasponom snaga i modulacijom, svaki celicni kotao ce da traje barem 20 godina. To ne daje za pravo da se sistem kod livenih kotlova uradi bez svega ovoga, posto kvalitetno odradjen sistem donosi 10% ustede u odnosu na onaj klasican bez mesnog samo sa jednom pumpom. Moja preporuka je da, ukoliko zelite kotao koji cete loziti iskljucivo drvima, uzmete celicni sa vertikalnim promajama i akumulator toplote, pa ga onda lozite do panja i nece da propadne nikada. Ukoliko mislite da radi bez AT i da vatra po postizanju max t kotla polako tinja, ima da propadne za 7-8 god. Ako na njega ugradite dobro dimenzionisan gorionik na pelet, to bi bilo idealno. Ja bih se licno uvek odlucio za Viadrusa od 5 rebara i PltGrnk 17.7 i uradio onakav sistem sto sam vam poslao linkom gde se vide slike Viadrusa od 4 rebra i PltGrnk 11.3Kw. Mnogi pljuju Viadrusa, ja tvrdim da na pelet nije mnogo veci potrosac od Boscha 2000 iako je Bosch mnoogo skuplji. Mislim da je Viadrus bolji kotao za gorionike. Najbolji je Radijator Zrenjanin na naftu, ali on nema gornja vrata i ne moze da se loze drva. Jos bolji je Buderus na naftu, ali je isto samo za gorionike. Nemojte da zurite, dobro razmislite i dobro se raspitajte. Predlazem da procitate ovaj forum na temi Grejanje na pelet i tu cete mnooogo sta da naucite i u vezi peleta, ali i u vezi kotlova. Evo vam i jos jedan izvor koji se mnooogo dublje i duze bavi ovom problematikom. To vam je bukvalno sve sto treba da znate o grejanju. Kada to procitate, sigurno cete znati sta i koliko vam treba i necete napraviti gresku. Ovako ste izlozeni opasnosti da vam neki monter ili serviser isprica neku pricu i da vam upropasti sistem za sva vremena. Prvo procitajte ceo forum na temi Grejanje na pelet, a onda odlucite sta cete.
http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/gradjevinarstvo/instalacije-... [21]
http://www.elitemadzone.org/t390535-Grejanje-na-pelet [22]
https://www.elitemadzone.org/t497768-Grejanje-na-pelet-deo [23]

Pa ako imate mogucnost da uvedete gas, sta onda razmisljate o drvima i peletu!!! Od kotlova na gas iskljucivo Vaillant. Ja bih uzeo polovan ne kondenzacioni za 300-400 eura u dobrom stanju i resio sve probleme grejanja i sanitarne vode. Vrhunski kondenzacioni sa sanitarnom vodom kosta oko 200 hiljada. Ima i jeftiniji, ali taj je najbolji. Mada se za te pare ne isplati kupiti ga kada ima polovan koji nije kondenzacioni za 300 eura. Nije velika razlika u potrosnji, a jako su pouzdani i dugotrajni kotlovi. Ja imam Vaillant WUV SOE 242/3 od 24 KW sa sanitarnom vodom vec 12 godina i nikada ga nisam servisirao. Pre 3 godine sam mu isprao izmenjivac za sanitarnu vodu sonom kiselinom i bio je cist. Otvorim mu komoru za sagorevanje iznad brenera i ispod izmenjivaca jednom godisnje, odvrnem 4 srafa, skinem izolaciju i cetkom ocistim brener, malo i izduvam kompresorom i teraj dalje. Ima modulaciju plamena u rasponu od 7 do 24 KW i kod mene radi bez termostata sa fiksnom t i termoglavama na radijatorima. Ranije mi je radio preko termostata, ali ovako mi se vise dopada. Malo mi je falilo da za 50 eura kupim automatiku sa spoljnim senzorom da mi kontrolise sve na osnovu spoljne t, ali nije bilo potrebe jer to sve imam na razdelniku koji je vezan za akumulatore toplote i kotao na cvrsto gorivo, pelet i na taj Vaillant. Moja preporuka prvo gas, a onda ostalo...Gas je 38 dinara i mnooogo je jeftiniji od peleta. Meni je grejanje na gas jeftinije 30% nego na pelet.
Cak i da nemate prikljucak za gas, isplati se uvesti ga za 1000 eura i uzeti Vaillant kotao jer on ima sve zivo u sebi. Ima pumpu, trokraki termostatski, izmenjivac za sanitarnu vodu, ekspanzionu posudu, prestrujni ventil, potrebno ga je samo ubosti na dve cevi koje vode u kucu. Ne zahteva nikakav mesni ventil niti bilo sta drugo. Jedino je pozeljno staviti hvatac necistoce koji kosta 1000 din na povrat u kotao ako imate crne celicne cevi da u kotao ne ulazi prljavstina iz radijatora i cevi. Kotao na cvrsto gorivo zahteva mnogo dodatne opreme da bi se instalirao na sistem. Cak i integrisani kotao na pelet zahteva dosta toga iako ima i pumpu i ekspanzionu posudu. Treba tu jos 500 eura delova. Za kotao na cvrsto treba i vise.

To vam je fakticki isti kotao, samo ovaj prvi polovan, a drugi je nov. Prvi je 28KW, a drugi je 24KW. Za vasu kucu oba su taman. Oba imaju sanitarnu vodu i to je ista masina spakovana u staro i novo kuciste. Kod tih kotlova jedino sto treba da znate je da li je kotao fasadni ili na dimnjak. Posto je kod ovog prvog oznaka Turbo Tec, to znaci da je fasadni, a Atmo Tec je na dimnjak. Razlika je sto se Atmo Tec(na dimnjak) obicno mora ugraditi u kotlarnici ili podrumu, a ovaj Turbo Tec(fasadni) moze bilo gde u kuci samo da se taj njegov dimovod izbaci napolje najkracim putem(kroz zid) i naravno da na tom mestu postoji gasni prikljucak cevi fi 22, odnosno 3/4. Obicno se montiraju u kupatilo ili negde gde je lako dostupno pristupiti najdebljim cevima od grejanja, a u isto vreme i kupatilu gde bi se prikljucci za sanitarnu vodu spojili sa hladnom vodom i sa toplom vodom. Za sanitarnu vodu se plasticnim cevima dovede hladna voda do kotla, a od kotla se jedna ili dve(u slucaju da zelimo recirkulaciju = konstantan protok vruce vode kroz cevi gde istog momenta pri otvaranju slavine imamo vrucu vodu) plasticne cevi vode do prikljucka gde se bojler preko brinoks creva spaja u zidu na instalaciju tople vode. Inace ako se odvede samo jedna cev, a to svi tako rade, cim otvorimo slavinu, vruca voda stigne za nekih 15 sekundi. Znaci iscuri jedno 1-2 litra vode dok ne stigne vruca do slavine ukoliko je sve hladno. Ubaci jedan t kom i dva ventila gde biramo da li cemo da koristimo bojler ili gasni kotao za zagrevanje sanitarne vode. Kotao ima dva regulatora temperature. Jedan je za grejanje, a drugi za sanitarnu vodu. Leti ugasite grejanje, a radi sanitarna. Kod mene kuci nas je 6 clanova i 3 kupatila. Kupamo se po pola sata svako, voda se nikada ne gasi tokom tusiranja(tesko bahacenje), kuvamo na 3 sporeta na gas, struja se nikada ne koristi sem kada se pece u rerni i nikada gas nije vise od 1500 dinara. I sudovi se peru sa vrucom vodom preko gasnog kotla takodje. Sudomasinu koristimo samo posle slave ili kada ima jako puno tanjira i casa da se opere. Ja bih uzeo taj polovan, jer na cenu tog novog morate da kupite i dimovod koji poprilicno kosta.

Nije presudno koliko metara ima do kupatila, vec brzina zagrevanja vode u izmenjivacu. U 30 m cevi ima oko 3l vode. To izadje za 30 sekundi, samo sto kada vruca krene iz kotla posle 15 sekundi, dok se ne ugreju cevi, treba da prodje jos toliko, tako da ce vruca voda da stigne za 30-40 sekundi od trenutka otvaranja slavine. Naravno to je ukoliko je sistem potpuno hladan i to leti kada grejanje ne radi. Ukoliko grejanje radi, sanitarna ce se mnogo brze zagrejati jer je voda vec spremna u delu cevi koje ulaze u izmenjivac.

Nemam ja ništa protiv ruskih proizvoda ali mi je sumnjivo kad pomenuti kotao bude od 2 do 2.5 puta lakši od sličnih toplovodnih kotlova bilo kog od proizvođača (radijator, termomont, centrometal,...) Skoro svi kotlovi su sa deklarisanim radnim pritiscima od 2.5 a neki od 3bar-a. Ovaj ruski samo 2bar-a. Em je lagan em je mali radni pritisak znači da je tanak lim. Na sajtu zastupnika nema nikakvog dokumenta o saglasnosti sa nekom od normi neki atest bilo šta. Mada je navedeno da ima veći stepen iskorišćenja od na primer bosch 2000b.
Garancija piše 5godina ali kad pogledate gde se u Aranđelovcu nalazi zastupnik (prva kuća sa desne strane) meni ni malo ne uliva poverenje. Možda su ovi kotlovi i dobri ali ja ne bih ovo kupio.

ovaj http://www.cimgas.rs/goods_show.php?lg=sr&id_goods=17265 [40] za 700€
ili ovaj https://www.vaillant.rs/downloads-1/akcije/vaillantova-super-akcija-1323... [27]

Imate li mesta u budžetu da ipak izvedete hidrauličnu instalaciju pravilno i školski? Kad već imate dva nezavisna kruga grejanja valjalo bi da stavite po svakom krugu poseban mešni ventil i pumpu.
Na fotografiji zanemarite grejni krug za podno grejanje skroz desno i pogledajte kako bi to trebalo da izgleda kod Vas posle izvršenih radova i za neznatno više uloženog novca.

Jednostavno nisam imao tu fotografiju sa tvojim watermarkom. Izvinjavam se.

Koja je prednost kada su sabirnik i razdelnik spojenik u "U" cev i na istom su pritisku u odnosu kada su razdvojeni a imaju hidrauličnu skretnicu ispred? Primetio sam da je Grejač tako odradio sisteme na nekoliko mesta tj. i u varijantnom rešenju kada su sabirnik i razdelnih spojeni ca kraju cevkom manjeg prečnika.

Ma sumnjam da je cena jer sam viđao to i u "bogatim" kotlarnicama. Ne mogu da nađem baš odgovarajuću sliku. Cini mi se da je i na ovoj u produžetku razdelnik i sabirnik spojen u U cev.

Aco a od cega zavisi da li cemo ugraditi hidraulicnu skretnicu ili ovakav razdelnik i sabirnik bez razlike pritisaka spojen U vezom iste dimenzije kao razdelnik ili isto to, razdelnik i sabirnik samo spojeni medjusobno cevkom od recimo 5/4(koliki su potis i povrat iz kotla). Ja sam kod mene napravio vezu kotla i AT, ali sam isto tako napravio vezu kotla sa razdelnikom i sabirnikom bez kontakta sa AT, s tim sto su razdelnik i sabirnik medjusobno povezani bakarnom cevi fi 35. Odnosno cevkom koja obezbedjuje protok adekvatan kotlovskom potisu i povratu. Ne znam sada u kojim situacijama se koristi jedno, drugo ili trece resenje?