Cepač za drva

I ja mislim da je od burgije ali reko da pitam ljude od iskustva,hvala na odgovoru...

Srle,sigurno ti nije dobra dizna na "dekalamitu",mazalice su standardne na ležajevima i kroz njih se podmazuje i sam ležaj kao i sferni spoljni deo.Nemoj da se mučiš da menjaš mesto ležajevima,javi se kad budeš hteo da remontuješ,poslaću ti celo kućište i ležaj gratis toliko mogu,pozdrav

Jel bi bilo isuvise nisko ako bih ostavio vrh stvrdla na 45mm od ploce ili da ipak ciljam na proverenih 60mm i do koje visine ste cepali, mislim jel problem da se iscepa npr ako isecem oblicu na pola i tako cepam od 500mm? Jel ce uspeti da isepa do vrha?

Pa kad stavim stvrdlo direkt na plocu vrh je na 45mm, inace je stvrdlo fi90 a dugacko 230mm (mislim).

Meni je vrh svrdla na 55mm od ploče i cepa dobro.

Inače, pre neki dan sam zamenio mesta lagerima. Hteo sam da skinem svrdlo da bih lakše smakao prvi lager do svrdla ali nije išlo. Odvio sam crv imbus šraf na svrdlu i lupao ga čekićem ali nije ni mrdnulo, pa sam morao lager da čukam preko cele osovine unazad ka remenici dok ga nisam smakao.
Kako se skida ovo svrdlo, šta ću da radim ako ga budem polomio pa moram da ga menjam? Ne daj Bože da ga slomijem kada negde radim za pare, nema tamo skidanja i propade mi posao. Izgleda da se kajla iskrivila i zato ne može da se smakne.

Nisam još probao mašinu (nema nigde drva) da vidim da li će da radi sada posle ponovnog sklapanja. Nisam siguran da li će cela osovina da krene prema drvetu kada budem cepao jer se ona drži samo na prstenovima lagera sa ona 2 mala crv imbusa, a ja sam lagere pošteno izlupao čekićem dok ih nisam skinuo. Udarao sam u kućište lagera po malo sa obe strane, ali je lager ostajao na osovini, a samo se kućište pomeralo, pa su lageri malo ispadali iz ležišta kućišta.Trebalo je da napravim nešto od drveta, kao neku viljušku ili raklju, pa da preko toga lupam u prsten lagera da bih ih skinuo, ali nisam. Videćemo sad da li će da krene osovina zajedno sa isčukanim i razglavljenim lagerima.

Po meni, par saveta:

Prvo, ove dve poprečne cevi kod svrdla bi trebalo da budu više ispod svrdla, ustvari, ona prva cev koja je dalja od svrdla da se premesti ispod svrdla, a druga je ok, mada, ploča je debela pa ne bi trebalo da se ugiba pod pritiskom drveta. Ja sam platio školu u startu sa slabijim ojačanjem ploče ispod, zato i kažem.

Drugo, na tu jačinu motora ja bih stavio remenicu i kaiševe od 17mm. To može da cepa sve živo i kaiševi ne bi nikad proklizali. Meni na motoru od 3KW proklizavaju kaiševi kada se svrdlo zaglavi, a sa tvojim jačim motorom će sigurno proklizavati i više. Za tvoj motor mislim da su 13 kaiševi slabi.

Trebalo bi da pocepa celu cepanicu od 50cm, ovo svrdlo ima dovoljnu širinu za to. Ako ne u prvom delu, drugi širi deo svrdla će je pocepati sigurno.

Ako je ovo je mašina za sopstvene potrebe biće baš jaka, cepaće sve bez problema, ali ako mora negde da se prenosi biće muke, biće baš teška. Ako bude stojala na jednom mestu i ne pomera se, ovo je pun pogodak. Moja mašina je malena u odnosu na ovu, pa mi opet zadaje muke sa svojih 80 Kg kada treba da je prenosim negde.

Pero obavezno stavi ispod svrdla. Ja sam uspeo da iskrivim osovinu i skoro da isčupam prvi lager jer sam se pravio pametan da u startu ne stavim pero. Prvi ozbiljniji čvor mi se podvukao ispod svrdla, zaglavio se i napeo svrdlo sa sve osovinom na gore. Možeš misliti šta će taj motor od 7,5 Kw da uradi kada je to uradio moj motor od 3 KW. Prvi lager do svrdla trpi najveće naprezanje i otićiće ti brzo. Ja sam lagerima zato nedavno i zamenio mesta, jer se prvi već rasklimao i počeo da se čuje, a imao sam jako malo zaglavljivanja i jako pero. Stavi ga obavezno i nema da brineš !
Ognjeni će već da se javi i kaže da li sam u pravu, a nadam se da će i meni odgovoriti na par pitanja iz mog predhodnog posta.

Srećno sa dovršetkom radova...

Ostale su mi 3 poprecne cevi, 1 sam planirao bas tamo gde si mi rekao vise ka unutra ispod stvrdla, a dve jos na cega dolazi ploca i motor. Posto mi je brat malo pomagao, on me ubedjivao da su te dve sasvim dovoljne zbog debljine ploce i da nema sanse da je iskrivi, ali ako hocu da stavim nije problem, ne mesa se.
Da Vihor-e veoma lici na tvoju, ali uglavnom sto se pravi na isti nacin, a ojacanja dolaze na ista mesta pa ispada onda skoro svaki sto isti (nadam se da se ne ljutite).
Sto se tice tezine sto ide, ko sto si i rekao u 1 cosak i to se nece pomerati (ispasce sigurno oko 150kg sve ukupno). Jedino sam mislio ako bas moram da ga iznesem da zavarim kao neke nosace i da se proturi sipka kao osovina i na nju posle tockovi ili nemam pojma, mada to mi je sasvim nevazno. Imam i ona kolica na dva tocka pa mogu da ga nakrivim kod motora i tako odvucem, nema sta nisam nosio i podigao sa njima.
Pero cu onda gledati da stavim, ali cu se malo zezati dok prorezem tu plocu jer bi vise voleo da prodje skroz kroz plocu i da je ojacam i odozdo i odozgo, a ne samo na plocu da je navarim.

p.s. zaboravih da kazem za 13ice, videcu sta se desava ali tako sam dobio remenice (nisam bas vican u ovome ali ne znam jel moze veci kais na ovo moje ili pak mora druga remenica)

Pa onda cu staviti i tu jednu cev ispod. Izmedju nje i one sto ce biti u sredini cu da isecem plocu i stavicu pero pa cu moci i na te cevi odozdo da pecnem.
Sto se tice spanovanja ta pomisao i planiranje da visi na kaisevima je trajala 5 sekundi mislim da bi bilo izvodljivo ali treba savrseno da se izbalansira i da se mozda stavi sa druge strane neki granicnik da ne moze dalje da se nagiba u slucaju da krene nesto po zlu, mada nema sanse da tako uradim.
Videcu kako ce se ponasati sa ovim 13, ako ne ide menjacu za 17

Kod mene je fi 100 pogonska, a na osovini svrdla fi 160.
btw nasao sam neku plocevinu i kad je stavim ispod kucista lezaja vrh mi dodje na nekih 55mm, mislim da ce to biti ok, mada cu gledati ako usput naletim na jos koji mm deblji materijal da stavim to.

p.s. srecno sa poslom

Ma namestili zajebalo vek, nego kakva su ovo papirna drva ??? Koje je ovo drvo? Bocneš ga samo a ono se samo podeli na 3 dela. Da su meni ovakva drva, ja bih iscepao do popodne 20 metara i to sa pauzom za doručak i ručak i dve kafe između.

Pa sad ispade da je brzina preko 1000 bolja od 600-700 koliko je preporučeno kao najbolje. Snaga se vidi da postoji i ovo može da cepa i mnogo tvrđe drvo.

Na snimku se vidi da su ova drva baš mekana, cepalo bi se to ovako lako i na mnogo slabijem pogonu.

Voleo bih da im dam crvenu bukvu iz mog kraja da vidimo kako bi to išlo.
Ja tu bukvu rascepim i nema zaglavljivanja, ali cela cepanica ostaje cela i nerazdvojena na manje parčiće, samo pukne od svrdla ali se ne razdvoji. Drže je one žilice između, pa svako parče moraš da razdvajaš i kidaš rukama, a na to izgubiš 3x više vremena nego što efektivno cepaš na cepaču, da ne pričam kako bole ruke od toga. Na traktoru bi se potrošila silna nafta za džabe.
Trebao sam da snimim da vidite te muke, ali nikako, u toj muci mi se žuri i nerviram se pa mi snimanje ne pada na pamet.

Ja posle cepanja 10 metara takvih drva 3 dana ne mogu da uhvatim ništa čvrsto rukama jer su mi tetive na dlanovima i prstima totalno natečene iako nosim obavezno rukavice. Zanimljivo da se ta crvena bukva cepa klasičnom sekirom bez problema i bez tih žilica, kao i sva druga drva i tako mnogo brže ide nego cepačem sa svrdlom.
Jednostavno, ovakav cepač nije za cepanje nekih vrsta drveta koja su žilavija. Ali, recimo, bela bukva se cepa sa cepačem bez problema, puca kao staklo, bilo da je sirova ili suva od prošle godine, nema razlike. Takođe i cerovina se solidno cepa, mada ona dolazi u velikim obimima, po 70-80 cm, pa mora da se krajcuje sa strane po malo. Ovo ne odgovara ljudima koji imaju veće kotlove, pa im na ovaj način ispadnu sitnija drva, ali ja ne mogu te velike da iscepam drugačije nego sa kraja po malo.

Što se tiče crvene bukve, sreća pa je nema toliko često, jer je ljudi izbegavaju zato što slabije gori od bele bukve i daje dosta manje kalorija, a košta isto. To poneko uvali ljudima koji se ne razumeju baš u drva i uglavnom penzionerima preko nekih udruženja. Oni doduše i ne znaju da je crvena bukva teža za cepanje jer im obično cepa neko drugi, a greju se cele zime tako što sede i spavaju pored šporeta, pa i ne primete razliku u gorenju između bele i crvene bukve.

Ali, da se ne ponavljam sada, pisao sam već o tome ranije.

Čeka me za neki dan 20 metara mojih drva (bela bukva), a lageri tandrču. Već sam im menjao jednom mesta, ali izdržaće za toliko. Mrzi me da ih menjam sad i rasturam pola cepača da bi ih zamenio, jer se svrdlo ukopalo u kajlu i nema toga što može da ga sad skine, pa moram da skidam i motor i osovinu i remenice i kiševe da bih smaknuo lagere sa druge strane. Nek radi dokle radi, dok se neki lager ne raspadne skroz, iovako nisu skupi ovi kineski.

Ajd pozdrav

Evo ga. Prvo sam stavio jedan stari motor za koji ne znam snagu ali ja kao vikler sam pretpostavio da ce imati snage po velicini,medjutim sve je islo dobro do prvog cvora kada se zaglavljivao,tako da moja pretpostavka je da je imao oko 1 kw. Posle sam kupio preko kupinda 3 KW 2800 o/min. na reskir za 70 E. Racunao sam reskiracu pa ako nevalja naviklovacu ga,medjutim Rade Koncar se pokazao ispravnim i tu mi se reskir isplatio,pogotovo sto je ovaj motor od tih laganih tipova el. motora.Sada se cepaju i pola metarske oblice,ali ipak ja bih voleo da ih imam narednih godina sto manje jer kazem ovo je za moju licnu upotrebu. Dalje na slici se ne vidi, ali malo sam pecnuo osovinu sa unutrasnjih strana lezajeva kao osigurac jer se siljak pomerao aksialno ,nije dovoljno sto osovinu drze dva imbusa po kucistu.Dalje stavio sam i trece kuciste jer smatram da ce tu biti najvece opterecenje, Tu kod nas je kuciste sa lezajem 600 din.Dalje, stavio sam dodatno postolje na sarke da bi pomagaci imali gde da stavljaju oblice da se ja ne saginjem,da ne lomim kicmu.Dovodni Kabl-Tu sam uradio ustedu,jer trofazni motor zahteva 4 zile u kablu. Posto kod nas to nemoze da se kupi ima samo petozilni ,a znamo da treba 2.5 kvadrata najmanje,(koji je skup)ja sam kupio monofazni 3*2.5. a spolja sam dodao jednu zicu od 1.5 kvadrata koja je uzemljenje,to je stari elektromehanicarski fus,ali funkcionise.Malo sam i obradio veliku remenicu na strugu jer ima premnogo materijala i baca ,tako da je stvarala vibracije.Znaci kod mene je odnos 1/2.8 tako imam na siljku 1000 o/min dakle smatram da se adekvatno toliko i snaga na siljku povecala, zanemarivajuci gubitke na kajsevima.Nadam se da cu nekom pomoci ko bude hteo da pravi cepac. Da pohvalim Ognjenog zmaja za te pare sto dobijamo to je povoljno i visestruko se isplati pogotovo ko hoce profesionalno da se bavi cepanjem drveta. Ono ispod neofarbano .to sam polirao da oblice lakse klize.

Pozdrav,svima,moram da se osvrnem na par stvari,prvo na ovo aksijalno pomeranje mada sam to čini mi se već negde napisao.Dva mala šrafića na ležajevima ne mogu da drže aksijalne sile ali ja to nisam ni predvideo.ovde su najveće aksijalne sile prema napred prema vrhu šiljka pošto drvo teži da povuče burgiju prema sebi a ne kontra kako uglavnom misle.S toga je glavno aksijalno osiguranje zadnji ležaj koji mora da bude uz remenicu,ja sam konstruisao i pravio model za svoje remenice i upravo sam predvideo ispupčenje na remenici da tako može da se napakuje i svima skrećem pažnju da se to u montaži ispoštuje ali mnogi (a vidim da je to i kod vas slučaj) odmaknu iz nekog razloga zadnji ležaj od remenice i onda imaju to šetanje.Dakle,još jednom da ponovim,oni mali šrafići u ležajevima ne mogu da održe aksijalne sile ja ih za to nisam ni predvideo,oni služe tek toliko da se osovina ne vrti u košuljici pošto su ovo ležajevi"s" izvedbe koji idu klizno-ne nabijaju se.Znači osovina ne može da se pokrene u pravcu prema napred ako je sa jedne strane ograničena košuljicom ležaja a sa druge strane platnom i šrafom koji steže remenicu.
Što se tiče optimalnog broja obrtaja za cepanje on ne postoji nego je direktno vezan za snagu pogona,jaki pogoni mogu da rade na svim obrtajima a kod slabih pogona mora da se redukuje brzina,smanjije korak spirale-ugao,visina napadne tačke idr a to sve povlači za sobom relativno sporije cepanje.Ko hoće da cepa uslužno i da zaradi para burgijom mora da iscepa bar dva kubika na sat a to podrazumeva cepanje na većim obrtajima i jači pogon.
Što se tiče cene kompleta,moja je mala zarada na burgiji i to samo zato što radim serijski a ovo resto,remenice ležajeve i osovine samo prosleđujem,čak sa ovom remenicom kao kod mireka fi 220 sam u malom gubitku pošto samo odlivak za nju neobrađen prelazi 20 evra.
Pozdrav svioma,otvoren sam za sve kritike i sugestije,malo sam zauzet oko Engleza a spremam i novi komplet sa krutim i varenim jednodelnim kućištem i malom burgijom sa promenjivim vrhom.

Ostajem pri tome da zadnji ležaj mora biti uz remenicu(verovatno se to i kod tebe srle pomerilo,dal u transportu ili u radu ali to može da se reši na jednostavniji način.Ako je zadnji ležaj uz remenicu a prednji uz burgiju nema mrdanja,u poslednje vreme ja tako i radim,skratio sam osovinu 50 mm,izgleda mnogo kompaktnije,ako baš neko traži da ležaj udaljimo od burgije dtavljamo parče distanc cevi mada je po meni kraća varijanta mnogo bolja zato što ne može da dođe do krivljenja osovine.

Nisi me dobro razumeo oko skraćivanja osovine,ja sam faktički samo eliminisao deo osovine između burgije i prednjeg ležaja,razmak između ležajeva je ostao isti a time i stabilnost ako ne i veća.Postoji još jedna jednostavna varijanta ukrućenja prednjeg uležištenja,Kućište UCF namenjeno za bočne montaže u vidu kocke košta isto kao i omega i ima isti ležaj u sebi a praktično je imuno na bočne sile,jedino je malo komplikovanija montaža na postolje,svi vole da zavrnu dvai šrafa i gotovo.
https://www.google.com/search?q=UCF206&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ved=0CA... [57]
Da se razumemo,sva kućišta ,i kod renomiranih proizvođača rade se od sivog liva i neće izdržati havariju ako se drvo podvuče ispod burgije,tako da je bez obzira kakvo je uležištenje i prihvat i visinu napadne tačke neophodno ono pero ispod burgije,takozvana "sekirica" koja naravno ne cepa drva nego je tu preventivno da ne dozvoli da išta zađe ispod same burgije.