Dobrodošli, gost - Registracija | Zaboravljena šifra

Izolacija ploce od Ytong-a?

13 poruka / 0 new
Poslednja poruka
goshawk
goshawk's picture
Offline
Registrovan dana: 16/08/2010
Poruke:

Zdravo svima,
imam pitanje: kako dodatno da izolujem plocu od Ytonga (20cm debljine) i kako da smanjim pregrevanje u ovim toplim danima. Kuca je zidana Ytong-om takodje,d=30cm.Unutra je uradjen lepak,mrezica,glet.Spolja nista, trenutno. Stolarija je prvoklasna, drvena, staklo 4-16-4. Na istocnoj strani imam drvene kapke na prozoru. Na juznoj strani su ulazna vrata,drvena koja su zasticena nastresnicom. Sa yapadne strane su dva mala prozora , bez spoljne zastite od sunca. Kuca je na spratu, u prizemlju je garaza.
Preko ovakve ploce je uradjen sloj lepka i mrezice i stavljena vuna d=5cm a na kupatilu i hodniku 10cm. U kupatilu i hodniku je vrelo.
Inace u celoj kuci je sada dosta toplo i klima mora da radi stalno. Takodje i nocu. Sta tu fali? Sta je propusteno da se uradi kako bi temperatura bila koliko toliko stabilna. Ocekivao sam da ce takva ploca biti dovoljan izolator(ako nista ono bar zbog cene-3 puta je skuplja od klasicne ploce).Da li treba jos vune na ploci? Da li je staviti medju rogove?
Samo da napomenem da je zimi isto tako toplo. Grejemo se na istu klimu veci deo zime(naravno inverter), samo kada su dosta niske tempreature ukljucujemo parno grejanje. Radijatori moraju da imaju termo glave jer je sa temp. vode 50 C vrelo u kuci. Kuca mnogo dobro drzi toplotu i do ujutru vrlo malo padne temperatura.
Ali leti nikako da je ohladim, sta je problem? Da li nedostaje fasada i koliko to moze da utice? Izolacija tavana,krova?

  • img_2943-1.jpg
  • img_2983-1.jpg
  • img_2990-1.jpg
  • img_3602-1.jpg
  • img_3603-1.jpg
zvukoljub
zvukoljub's picture
Offline
Moderator
Registrovan dana: 05/09/2007
Poruke:

Ово баш и није нека реклама за Ytong.На сајту се редовно јавља њихов представник, па ћемо, надам се, чути у чему је проблем.

Без алата нема заната, a без знања ни најбољи алат неће помоћи..

peca
peca's picture
Offline
Registrovan dana: 17/01/2008
Poruke:

materjali koji se koriste u samoj izgradnji i u izolaciji imaju različite karakteristike po pitanju toplotne izolacije tj. provodljivosti i toplotne inercije koja se naročito pokazuje leti, kada treba sačuvati objekat od sunca i spoljašnje toplote, e tu se najbolje vidi razlika između recimo stiropora i njegovih varijanti i mineralnih vuna iako imaju sične koeficijente prolaza toplote odnosno λ, takođe pokaže se i razlika između cigle, kamena i ostalih materjala i sistema gradnje

http://beodom.com/sr/education/entries/important-aspects-of-thermal-insu...

goshawk
goshawk's picture
Offline
Registrovan dana: 16/08/2010
Poruke:

Evo jos neka slika

  • img_2923-1.jpg
  • img_2918-1.jpg
Astrea
Astrea's picture
Offline
Registrovan dana: 25/04/2010
Poruke:

Eto ga razlog zasto jos uvek nisam dovrsio potkrovlje koje sam zapoceo pre par godina.
Jedno je zastita od hladnoce a sasvim druga problematika je zastita od vrelih spoljnih temperatura. Prema onome sto sam imao prilike da procitam u stranoj strucnoj literaturi jedino izolacioni materijali na bazi celuloze zadovoljavaju kriterije za oba perioda - i za leto i za zimu. Za leto jeste bitna termicka inercija ali je bitan i toplotni kapacitet a taj kvalitet (onako kako nam je prakticno potrebno) imaju iskljucivo specificno 'teski' materijali - naprimer beton i razne vrste stena.
Ovo pitanje je mnooo-oogo slozeno i nisam, barem ne ja, dosada dosao do neke domace literature koja bi mi pomogla u resavanju zadatka koje sam postavio sebi - izgraditi potkrovlje i stanovati u njemu BEZ upotrebe klima uredjaja. Iako strana literatura govori da celulozni materijali su prava stvar za zastitu od vrucina jos uvek nisam natrcao na clana nekog stranog foruma da je to detaljno opisao i potvrdio. A bez toga ne verujem nikome!
Prema onome sto sam procitao u teoriji a i potvrdilo se u mojoj praksi najbolja zastita od direktnog zracenja je hladovina - znaci kapci na prozorima, ventilacija krovne konstrukcije (debljina podletve, pravilno dimenzionisani ventilacioni otvori u strehi i na slemenu odnosno grebenu krova, ventilacioni crepovi i tome slicno). Kada je zracenje spreceno onda je polovina problema resena ali sta je sa drugom polovinom problema. Tu nam izolacioni materijali iz nase standardne ponude (stiropor, vuna) pomazu kao mrtvom kandilo. Fasada na objektu ce uticati na estetiku i zastitu od vlage a ne na zastitu od vrucina.

Nisam dovoljno bogat da kupujem jeftine stvari

goshawk
goshawk's picture
Offline
Registrovan dana: 16/08/2010
Poruke:

Konstruktivni saveti, hvala. Sada mi nesto bas ne ide da stavljam kamen po zidovima kako bih imao dovoljni toplotni kapacitet. Da li moze da pomogne nesto drugo? Nije radjena malteracija, koja sigurno ide u prilog koliko-toliko akumuliranju temperature. Ali me zanima kako je moguce da je u kupatilu toliko vrucina, ipak je kompletna u plocicama koje su tezak materijal??
Napomenuo bih da je ispod krova bas vrelo. Nisam bas merio temperaturu,ali uradicu i to kad prodje ova kisa.
Ispod crepa se nalazi vodoneporusna krovna folija. Tako da mislim da ne bi bilo lose staviti vunu izmedju rogova i time donekle usporiti zagrevanje tavana. Tavan je potpuno zatvoren, kalkani su bez otvora(da li je to lose?), na tavan se ulazi iznad terase(vidi se na jednoj slici gde je slikana ploca). Najveca povrsina kuce je okrenuta ka jugu (jedna strana na kojoj je kalkan, na toj strani su i hodnik i kupatilo ispred dnevne sobe), tako da najveci deo dana sunce przi tu stranu kuce i sticem utisak da se zato bas i zagrevaju te dve prostorije. Da li je neko stavljao izolaciju preko Y tonga i kakva su iskustva? Da li ima neke razlike?
U prilogu je i skica napravljena na brzinu, pa mozda neko dobije neku ideju.

  • capture.jpg
goshawk
goshawk's picture
Offline
Registrovan dana: 16/08/2010
Poruke:

Da li ovakvi otvori na kalkanima mogu da pomognu ventilaciji krova? I da li krovna folija ispod crepa treba da bude razdvojena na slemenu, gledajuci iznutra, a onda pokrivena drugim slojem, kao sto je na ovim slikama?

  • vent_1.jpg
  • vent.jpg
  • sleme_1.jpg
  • sleme.jpg
Rott
Rott's picture
Offline
Registrovan dana: 17/11/2012
Poruke:

Jedna od glavnih mana ytonga (ne samo ytonga već i sličnih sistema), je to što oni nemaju toliku toplotnu inerciju kao materijali na koje smo navikli (opeke, beton). Gustina ytong bloka je relativno mala, jer je pun vazdušnih šupljina koji dobro rade posao toplotne izolacije smanjujući "u" vrednost zida ali sa druge strane smanjuju i masu zida koja je glavni faktor u toplotnoj inerciji zida.

Posto trazis konstruktivne savete, neventiliran tavan ti je ogromna greska. Veliki deo vrućine dolazi preko krova, usled direktnog zagrevanja krova, zato je prva linija odbrane provetravanje ispod crepa, gde se crep hladi sa donje strane. Dakle između crepa i paropropusne folije zagrejan vazduh se diže i izlazi na slemenu, a ulazi ispod strehe. Konstruktivnim merama se mora obezbediti strujanje vazduha što znači

1. Ostavlen ulaz ispod strehe (da ulazi hladan vazduh) - vrlo bitno, a malo ko kod nas radi to.
2. Koridor bez prepreka duž celog krova (između crepa i folije) - ovo svi rade ali samo to nije dovoljno.
3. Izlaz za topao vazduh na slemenu - isto retko viđam.

-Ukratko kao na slici http://diy.blogoverflow.com/files/2011/12/RoofWithSoffitRoofVentAndBaffl...
-Umesto izlaza na slemenu može se staviti neki od ventilirajućih crepova kao na slici http://www.gradimo.hr/blobs/25441.jpg

Isti princip funkcioniše i zimi i sprečava da se sneg otopi, odnosno toplotu koja prođe kroz izolaciju usmerava ka gore kroz otvore, pa se tako čuva duže sneg na krovu. Takođe sprečava i pojavu ubrzanog topljenja snega i procurivanja krova zimi.

Druga odbrana od toplote je ventiliranje potkrovlja. http://attic-airtech.com/images/AtticVentingsummer.gif
Ono se obavlja na sličan način. Ulaz hladnog vazduha je ponovo ispod strehe a izlaz se mora napraviti ili preko slemena ili preko jedinica za ventilaciju, koje naravno prolaze kroz foliju na krovu. Nešto poput ovoga. http://www.intechopen.com/source/html/16338/media/image2.jpeg

U svakom slučaju ventiliranje krova značajno umanjuje zagrevanje usled direktnog sunčevog zračenja, a ono je dosta značajno u našem podneblju. Jer pravilnim ventiliranjem se efikasno borimo protiv zagrevanja krova od sunca. Kada je reč o velikoj spoljnoj temperaturi vazduha, na nju ne utiču mnogo ove mere, sa njom se boris uz pomoć toplotne inercije. U svakom slučaju pobednička kombinacija za hladan stan je ventiliranje krova protiv upeklog sunca i debeli i teški zidovi protiv velike spoljne temperature vazduha. Nadam se da sam, koliko toliko bio jasan Smile

goshawk
goshawk's picture
Offline
Registrovan dana: 16/08/2010
Poruke:

Hvala puno. Ovi saveti su veoma dobrodosli, tako da cu vrlo brzo da uvedem neke izmene. Nadam se da ce dovesti do nekih boljih rezultata. Sto se tice debelih(koje imam) i teskih zidova (koje nemam), sada je nemoguce nesto promeniti. Mada mislim da nema plusa bez minusa tako da iako su teski materijali bolji leti, nisam siguran da su bolji i zimi, kada je potrebno mnogo vremena i energije da se oni zagreju, a onda i dosta spoljne izolacije kako bi takvi duze i ostali.
Mislim da cu sa boljom ventilacijom krova i debljom izolacijom ploce dobiti bolje rezultate.
Foliju cu na sredini da rasecem i odozgo stavim jos jedan sloj kao na slici, napravim otvore za provetravanje na kalkanima. A posto sam streje privremeno zatvorio zbog ptica i to moram da otvorim i stavim mrezu izmedju rogova kako bi napravio otvore za ventilaciju. Ostaje samo da probam. Hvala Rott jos jednom.

Rott
Rott's picture
Offline
Registrovan dana: 17/11/2012
Poruke:

Naravno, na strehe moras da staviš sitnu mrežu da ne bi svašta ulazilo, i obavezno izlaz za vruć vazduh pri vrhu krova. Kod nas ima da se kupe ti ventilacioni crepovi, http://www.dragovic.co.rs/modules/imager.php?w=600&target=a&image=../cat... raspitaj se malo, to ti je najlakša izmena, to postaviš na drugi red ispod slemena, između svakog roga.

Teški materijali (opeka, beton) se zimi teže zagreju nego ytong, i duže je potrebno (uz veću količinu energije) sobi sa teškim zidovima da postigne željenu toplotu, to je istina. I to je ta druga strana medalje naravno. Mada neki kažu, da je i to dobro, jer kada prestaje grejanje onda ti teški i debeli zidovi kojima je trebalo dugo da se zagreju polako otpuštaju tu akumuliranu toplotu i ne dozvoljavaju da naglo padne temperatura u prostoriji tokom dana. Sistem kao kod onih blokova u TA-peći, punite ih noću, a otpuštaju toplotu preko celog dana. Ali to je već pitanje za diskusiju, da li neko želi da mu se sporije zagreva soba da bi kasnije bila stabilnija temperatura. Kako god ti ne možeš ništa da uradiš po tom pitanju, tako da ti ostaje da provetravanjem hladiš krov, što je poželjno, i treba da se radi u svakom slučaju nevezano od tipa gradnje. nema na čemu i srećno.

goshawk
goshawk's picture
Offline
Registrovan dana: 16/08/2010
Poruke:

Situacija drasticno promenjena samo postavaljanjem ovakve resetke. Dve prostorije koje su ranije bile pakleno vrele su sada cak hladnije od ostatka kuce iako se nalaze na juznoj strani. Hvala na savetima.

  • img_6234.1.jpg
Rott
Rott's picture
Offline
Registrovan dana: 17/11/2012
Poruke:

Nema na cemu, srecno.

Astrea
Astrea's picture
Offline
Registrovan dana: 25/04/2010
Poruke:

Posto je spoljna emperatura u periodu 16-23.06.2013 bila znacajno visa od temperatura u dosadasnjem delu jula sacekao bih za konacnu procenu jos par dana jer se najavljuju velike vrucine. Svakako ce rezultat biti bolji nego ranije kada nije postojala ventilacija tavana ali, ponavljam, sacekati nailazeci talas vrucina pa onda podneti izvestaj jer ce nam biti svima biti mnogo koristan...

Nisam dovoljno bogat da kupujem jeftine stvari