Spojite samo sa kućom nemojte i sa garažom.
Temelj je dobro armiran ali je plitak.
Ankeri za stubove su kratki.
Potreban savet oko armiranja prilikom dogradnje terase
Prema fotografijama Rdnički je armaturu zaštitio bojom?
Da li je to štetno ili korisno u odnosu na kasnije betoniranje?
Dobro je da je konzervirana armatura ako će proći relativno veliki vremenski period između faza gradnje. Ali nikako ne sme da se zabetonira ovako ofarbana armatura. Ovo naročito važi za glatku armaturu jer se kod nje prianjanje ostvaruje isključivo preko sila adhezije (hemijska adheija metala i betona), a kod rebraste armature preko kombinacije sila adhezije i napona smicanja koji se javljaju kao posledica prisustva rebara na armaturi.
Baš tako sam i mislio histerezis.
Prije betoniranja planiram ježom na brusilici da skinem farbu. Siguran sam da će nešto malo farbe ostati na teže dostupnim mjestima, ali mislim da to neće praviti problem.
Vezano za dubinu temelja... na slici djeluje manje, mada je minimalna dubina 50cm. Ova dva temelja ka kući su čak i nešto preko 60 dubine. A što se tiče dužine ankera, po 45 cm su, dok je onaj u ćošku pri garaži 38 cm.
Nego šta misliš da li bi valjalo da naspramne šipke stubova koje se nalaze na sredini stranica uzengije (njih dvije, od ukupno 6) spojim svaku kukama fi6 jednu za drugu. Ako se postiže bolji efekat, nije mi muka da to uradim.
Velika je vjerovatnoća da ću ozidati tanji zid između 2 stuba pri garaži, jer želim tako "sakriti" garažu zbog različitih visina terase i garaže, te zbog toga što je garaža natkrivena kosom pločom, pa bi imao estetski sukob kose ploče i buduće ravne ploče terase. A mislim da bi se nešto dobilo i na krutosti terase?
Jedno pitanje
Postoje li "antirosti " koji bi zaštitili armaturu koja viri ,a da se ne moraju skidati ,brusiti ?
@astrea, @histerezis @som16 ,još neko ...?
Radnički wrote:
Postiže se bolji efekat ali je bitnije da uzengija bude "zatvorena" a ne kao sada "otvorena". Zatvorena ima preklop po kraćoj strani. Inače te S "spone" koriste mahom kod AB zidova da utegnu mreže.da li bi valjalo da naspramne šipke stubova koje se nalaze na sredini stranica uzengije (njih dvije, od ukupno 6) spojim svaku kukama fi6 jednu za drugu
Postoje razni inhibitori korozije armature a li ih nikada nisam koristio. Morao bi da se raspitam koji su komercijalni tj. koji su dostupni da se kupe.
tenzor, do sada koristili samo epoksi zaštitne premaze.
Vrlo rijedko smo palice zaštitili cinkanjem. Beton sam neka ima dodatke protiv Clorida.
Da ba bi se dodajalo betonsi zmesi dodatki, koji bi anulirali več zarđalo armaturo ne znam.
Pokusao sam sa pretragom, ali nisam nasao konkretnu situaciju.
Nije se razmisljalo na vreme, pa prilikom izgradnje objekta, u prizemlju nije uradjena terasa. To bi bila terasa koja ce lezati na zemlji.
Plan je da se urade klasicni temelji i cokla, dakle kao da je to radjeno odmah u startu zajedno sa objektom. Ali kako planiranu terasu "vezati" za objekat. Da li ici na ankerisanje sa nekim od sredstava predvidjenim za to (npr. Sika ankerfix) ili ostemati delove stope i cokle, doci do armature i "vezati" se za tu armaturu kukama ili zavarivanjem.
Ako je to bitno, sirina terase ce biti 2m, duzina oko 4,2m i ta duza strana ce biti uz objekat. Na terasi ce kasnije biti odradjeni drveni stubovi i krov na 3 vode. Mozda ce u zimskom periodu na terasi biti lagerovan pelet, 1 do maximalno 2 palete (1-2t).
AccA,
možda pogledaš nekoliko posta nazaj sva sa kolegom forumašom " Histerezis " debatirala/komentirala izradu AB Terase ob kuči.
Malo na kratko: statički izračun ili " od oka " armaturu;izradiš rubne nosilce same Trase; terasu se sidraš na kuču, da anuliraš toplotne mostove - ugradiš XPS ili Stiruckal EPS ( 10-15 cm , zavisi od fasadne izolacije); izliješ plošču; padec plošče neka bude 1% ; na samom koncu izradi kanal sa šljunkom, da ti pronica voda.
Kasnije, kada budeš imel strijehu izradiš izravnavu / pohodnu površini sa eksotičkim lesom i to je ravan pod. Ako več znaš gdje češ imati žlebove ugradiš PVC usedlanik i izradiš razvod meteorne vode, da ne kopaš kasnije, kada bude engleska travica okolo.
U medjuvremenu je moja tema sastavljena sa ovom, koju sam ranije vec procitao. Oba slucaja obradjena u ovoj temu su malo specificnija i komplikovanija od mog. Jer su na terasu isli betonski stubovi pa gore iznad jos jedna ploca. Kod mene bukvalno treba samo terasa koja ce biti na zemlji. Sve sto si naveo mi je jasno i poznata mi je procedura. Samo mi je dilema sidrenje terase za kucu. Da li stemati i doci do postojece armature u temelju i cokli ili se sidriti uz pomoc neke mase za ankerisanje?
Ја бих избушио рупе у постојећем темељу накуцао арматуру, рецимо 12 мм под углом на неколико места и са тим изводима повезао мрежу која би била основа за нову тереасу.
Hvala. To se odnosi na mrezu koja ce biti u samoj ploci?. To sam svakako planirao, na recimo svakih 20-30 cm postavim ankere za koje cu vezati mrezu koja ce biti u ploci terase.
E sada, nisam naglasio da je cokla kuce visine jedno 40ak cm . Tako da ce i cokla terase biti jedno 30ak cm i tek onda dolazi ploca. Da li bi trebao i temelje terase (u zemlji) da ankerisem sa temeljima kuce, i coklu terase da ankerisem sa coklom kuce?
Мислим да не треба претеривати, јер како сте објаснили то је само платформа за ходање и седење, неће се туда кретати возила.
Nece se kretati vozila. Klasicna terasa, gde se sedi i ispija kafa, rakija, pivo, ili sta je vec kome po volji 
Kako sam vec napisao par redova iznad, najvece opterecenje ce biti u zimskom periodu kada ce se tu lagerovati pelet za grejanje. Maksimalno 1 do 2 palete i to mozda.
tenzor wrote:
Jedno pitanje
Postoje li "antirosti " koji bi zaštitili armaturu koja viri ,a da se ne moraju skidati ,brusiti ?
@astrea, @histerezis @som16 ,još neko ...?
Kada se rade sanacije zbog oštećenja nastalih usled korozije armature, onda se korodirala armatura očisti (četkama, peskarenjem, zavisi koji je obim radova) i premaže SN vezom koja je ujedno i inhibitor korozije. Ti premazi su npr. Mapefer, SikaTop® Armatec®-110 EpoCem® i sl. To su najčešće cementni premazi sa dodatkom epoksi smole koji se nanose četkom i budu kao debela farba ali se ne skida već omogući bolju vezu armature i betona. A može i stari beton da se time premaže ako će se dodavati novi beton (SN veza).
Поштовање свима, поставио бих питање у вези радова које планирам на старој тераси величине 4х2.5 метра. Наиме на тераси је била надстрешница од металних цеви покривена салонитом и то сам већ скинуо. Подлога је терацо који је испуцао, а испод њега је стари бетон лошег квалитета. Планирао сам да уместо надстрешнице озидам просторију и покријем и то би служило као предсобље јер је та страна у току зимског периода јако изложена ветру и падавинама пошто је окренута ка брисаном простору па је и пад на тераси неких 7cm на 2.5m.
Планирам да полупам стари бетон и да спустим ниво темеља за неких 15cm, па да преко тога армирам ребрастом 10ком нове греде од 20cm ширине а нову бетонску плочу бих армирао готовом арматурном мрежом. Пошто је стара бетонска плоча лоша а верујем и сам темељ интересује ме да ли има смисла укопати нове стубове са утрашње стране старог темеља и армирати их заједно са већ поменутим новим гредама и арматурном мрежом плоче као и анкерисати их за стари темељ. Ако ова прича има смисла може ли неко посаветовати до које дубине ићи са тим новим стубовима, да ли је за њих довољна арматура Φ10 или да идем све са Φ12? Евентуално ако је неко већ радио нешто слично а има фотографије током извођења радова биле би више него корисне. Иначе планирам да зидам са YTONG блоком 20cm и за целу просторију би отишло око 120 комада.
Иначе сам од "грађевинаца" из мог окружења добијаo разне савете који су се углавном односили на нивелисање старе бетонске плоче помоћу штапа и канапа...
Хвала унапред на саветима.
Фотографије: https://dodaj.rs/image/LM3yAh
https://dodaj.rs/image/LM3ZsW
Pod "razlupao" mislim na to da sam macom utabao zemlju u dnu kanala temelja prije betoniranja. Činilo mi se da time možda postignem da se terasa kasnije manje sleže.
Evo slike
Na trećoj fotografiji vertikalna crna linija u pravcu terase nije pukotina već linija od olovke.
Pored terase je garaża koja takođe nije spregnuta sa kućom, a ni terasom. Ali ni tu nema tragova odvajanja (pukotine) između terase i garaže.Temelj terase je masivniji i dublji od temelja garaze, pa je to izgleda zarobilo garažu, tako da se ne javlja vertikalna linija razdvajanja zmeđu kuće i garaže, koja je inače prije izgradnje terase bila stalno prisutna.
Ne znam bi li valjalo spregnuti terasu i sa garažom?
Meni nije muka da uradim što god treba od radova koji mogu biti izvedeni u SSM varijanti, samo ako to povećava stabilnost i kvalitet.