Dobrodošli, gost - Registracija | Zaboravljena šifra

Održavanje (restauracija) bačvi

19 poruka / 0 new
Poslednja poruka
Slobodan
Slobodan's picture
Offline
Registrovan dana: 16/04/2007
Poruke:

Mislim da bi ovaj tekst mogao da ide ovde, a ako vam se ne svidja, mozete da ga premestite. Imam jos jedan vezan za presu za grozdje i postavicu ga cim ga prekucam.

ODRŽAVANJE BAČVI

● Iskustva Rajačkih vinogradara

Za visok kvalitet i prirodnost domaćih vina od velikog značaja je znalačka nega i održavanje sudova za grožđe i vino.

Kada smo čuvene vinogradare iz Rajca kod Negotina upitali u čemu je tajna prirodnosti i visokog kvaliteta ovdašnjeg domaćeg vina, na prvo mesto su stavili podrume u kojima ih čuvaju. To su poluukopane kamene kućice, podignute na šumovitom proplanku iznad sela, u kojem temperatura, ni za vreme najveće žege, ne prelazi 12 oC. Ovaj ''grad vina'', odnosno ''Rajačke pivnice'', odavno su poznate i posećuju ih ljubitelji dobre kapljice iz celog sveta.

Ipak, ma koliko da su ponosni na ove pivnice i svoju vekovnu umešnost u spravljanju vina, mnogi ovdašnji podrumari tajnu kvaliteta i prirodnosti svojih vina vide prvenstveno u tradicionalnoj istrajnosti i ustaljenim postupcima nege i održavanja zdravstveno-higijenske ispravnosti bačvi.

● OSNOVNO - Održati zdravstvenu ispravnost

Kako ističu iskusni podrumari, Dragiša Milenković i Dragiša Mihajlović, onoliko koliko ima posla pri spravljanju vina, približno toliko ga ima i u redovnom održavanju sudova. Kada se bačva isprazni i ispere od taloga, prvo se pregleda njena unutrašnjost. To se najčešće čini pomoću baterijske lampe koja se provuče kroz otvor za vranj i žicom - držačem pokreće levo-desno, gore-dole, uz osmatranje unutrašnjosti. Ako se pregledom ustanovi da je sud čist, proverava se zadah iz bačve. Najbrže utvrđivanje prisustva nepoželjnog mirisa u manjim bačvama je da se šakom snažno udari po otvoru za vranj, a potom pomiriše vazduh koji iz suda izlazi.

Pošto je bilo kakav zadah iz suda nepoželjan, njegovo prisustvo se proverava i pre ponovne upotrebe bačve nakon dužeg stajanja. U čistu bačvu naspe se nekoliko litara zagrejanog vina, bačva se dobro provalja, a potom se degustira miris i ukus vina. Ako je u bačvi prisutan zadah, to će se odraziti na vino, pa je pre upotrebe potrebno sterilizovati sud.

Kako ističu rajački podrumari, neprijatan zadah, koji označava i početak ''obolevanja'' suda, javlja se u onim bačvama u kojima se ne uklanja redovno nahvatani vinski kamenac. U pukotinama između kamenca i duga bačvi dolazi do razvoja plesni, čiji miris duge upiju, bez obzira na to što je stres (kamenac) kasnije odstranjen. Kamenac iz unutrašnjosti bačve mora se redovno uklanjati. U buradima manje zapremine streš se uklanja uz pomoć vranj-lanca. U većim bačvama sa vratancima naslage streša su veće, pa se uklanjaju pomoću čekića, čelične četke i premazivanjem jednopostotnim rastvorom sumporne kiseline. Posle uklanjanja kamenca, sudovi se dobro isperu hladnom vodom, provetre i sumporišu.

● Sterilizacija bačvi

Zdravu bačvu je najlakše održavati, zato se ne sme dozvoliti da u njoj dođe do razvoja bolesti. Redovne mere održavanja svakog otpražnjenog suda su: skidanje kamenca, pranje hladnom vodom uz valjanje buradi, ispiranje, provetravanje i sumporisanje. Ako se opran i sumporisan sud duže ne upotrebljava, sumporisanje bi trebalo ponavljati svakih 30-40 dana.

Za redovno održavanje bačvi najbolje je koristiti običnu ribaću četku i čistu hladnu vodu, kako ističu rajački podrumari. Tada povremena sterilizacija bačve protiv bakterija i nepoželjnog zadaha može da se svede samo na zaparivanje ili ispiranje vrelom vodom i sumporisanje.

Pravi podrumar neće dozvoliti da se u njegovim sudovima razvije buđ i da njene spore prodru u spojna mesta duga. Ipak, u starijim bačvama, vremenom dolazi do neprijatnog zadaha na plesan. U takvim slučajevima, u zavisnosti od starosti i dalje upotrebne vrednosti suda, ovdašnji podrumari ih ''leče'' gašenjem živog kreča. U težim slučajevima, bure se rastače, svaka duga se posebno sastruže, delimično nagori, a zatim ponovo sastavi. Upotrebljivost ''izlečene'' buradi proverava se spomenutom metodom - sipanjem nekoliko litara zagrejanog vina.

Interesantna su iskustva ovdašnjih podrumara o čišćenju bačvi od bojenih materija crnih vina, da bi se upotrebile za čuvanje belih vina. Da bi se sprečilo prelaženje ostataka bojenih materija iz crnih u bela vina, najveći deo ovih materija odstranjuje se prilikom uklanjanja streša. U bure se zatim stavlja krečno mleko i dobro se provalja. Posle ispiranja vodom, u buretu se mogu čuvati bela vina.

  • bure.jpg
Slobodan
Slobodan's picture
Offline
Registrovan dana: 16/04/2007
Poruke:

Malo pojasnjenje prese za grozdje

Značaj vinogradarske muljače

Ako se rukovodimo principom jeftino, a korisno, prioritet u nabavci podrumarske opreme imala bi ova minijaturna vinogradarsko-voćarska muljača koju je Ratko napravio. Njene dimenzije, a i cena prilagođene su okućnici i posedu. Za one manje upućene nije na odmet da spomenemo i njene namene. Upotrebljava se za muljanje, odnosno gnječenje grožđa i voća kako bi ono što brže i uspešnije otpustilo sok. Brzina otpuštanja soka (samotoka) ili prikupljanja preševine (presanjem na vinogradarskim cednicama iz izmuljanog kljuka isceđenog soka), ima veliki uticaj na budući kvalitet vina ili rakije dobijene iz grožđane ili voćne šire. Naime, dužim dodirom obranog grožđa i voća sa vazduhom dolazi do oksidativnih procesa koji su štetni po kvalitet spravljenih vina. Proces muljanja koristan je i za voće, naročito koštičavo, od kojeg se spravljaju rakije. Nakon muljanja, lakše se odstranjuju koštice iz rakijskog kljuka, iz kojih se inače, tokom vrenja i čuvanja, iz neodstranjenih koštica prevrele komine izlučuju zdravstveno opasne količine cijanovodonične kiseline. Ovo izlučivanje je utoliko veće ukoliko je duži period od završetka vrenja do destilacije i ukoliko je veći procenat izlomljenih koštica.

Otuda je i velika prednost ove mini muljače u tome što se valjci za muljanje razmiču i što su obloženi plastikom. Na taj način sprečava se lomljenje koštica, a ujedno i onemogućava razarajući i po vina štetan dodir voćnih kiselina sa metalom.

Slobodan
Slobodan's picture
Offline
Registrovan dana: 16/04/2007
Poruke:

Napravite sami

SMESA ZA ZAPTIVANJE BAČVI

''Aktiviranje'' bačvi kako bi primile neki od pretoka, pred podrumare postavlja ne mali problem dobrog i sigurnog zaptivanja zazora i eventualnih pukotina koje se često javljaju u manje-više rasušenom drvetu. Ovaj problem je još prisutniji u bačvama sa pratancima koja olakšavaju održavanje i proširuju njihove upotrebne namene, ali i povećavaju rizik od procurivanja i gubitka vina.

Uobičajeno je da se zaptivanje u svim slučajevima sa manje-više uspeha obavlja lojem i voskom. Ipak, dešavalo se da usled manje nepažljivosti ovakvo brtvilo nekad i popusti, što je u podrumare usadilo stalan oprez i budnost. Otuda je najbolje smesu za zaptivanje bačvi praviti od 60 grama goveđeg loja, isto toliko grama svinjske masti i 10 grama pčelinjeg voska. Ova smesa se otopi na laganoj vatri, a otopini se polako dodaje prosejan drveni pepeo.

Količina dodatog pepela je tolika da smesi nakon hlađenja omogući potrebnu gustinu i plastičnost, tako da može lagano da se gnječi. Nanošenjem na konusne rubove vratašaca, smesa postaje pravi hermetik, apsolutno siguran i nepropustan za vino. A utiskivanjem smese u eventualne pukotine i zazore na bačvi, dolazi do trajnog zaptivanja.

ftić
ftić's picture
Offline
Registrovan dana: 11/08/2008
Poruke:

krečno mleko, što mu to dođe

kalea
kalea's picture
Offline
Registrovan dana: 09/08/2008
Poruke:

Molim vas ako je neko pravio mlin za voce ili grozdje da mi da savet kako najlakse i najjeftinije da to odradim :tup . Dobro bi dosle i fotografije nacrti gabaritne dimenzije i sve sto vam padne na pamet. Mislio sam da za pogon koristim motor od vesmasine.... Ako neko ima iskustva sa ovim problemom molim za pomoc.... UNAPRED HVALA!!!!! Smile

Slobodan
Slobodan's picture
Offline
Registrovan dana: 16/04/2007
Poruke:

Pravio je ratko muljac za grozdje, pa mozes njega da pitas za savet, a moze i on da ti napravi.

ftić
ftić's picture
Offline
Registrovan dana: 11/08/2008
Poruke:

Slobodane oprosti što sam bio kratak aili nejasan sa svojim pitanjem
što je krečno mleko, imam problem slijedeći problem, kupio sam
200 l bačvu od bagremovine u kojoj se "navodno" čuvalo bijelo vino
međutim u bačvi su bili sasušeni ostaci od crnog vina,nakon što sam dobro ostrugao unutrašnjost bačve sa žičanom četkom te nakon nekoliko zapara sa vrućom vodom i sodom za bačve ulio sam lani 100 litara vina za probu, isto je imalo crvenkastu boju te neugodan miris po plijesni zato sam postavio pitanje o krečnom mleku jer si ne mogu protumačiti što je to, jošjednom oprosti i molim te za savjet, unaprijed se zahvaljujem.

Slobodan
Slobodan's picture
Offline
Registrovan dana: 16/04/2007
Poruke:

Nema potrebe da se izvinjavas, druze. Vidim da ni ti nisi upoznat sa time sta je drzano pre u tom buretu, pa mislim da je najbolje da u njega ne stavljas nista ili samo crno vino.
Inace, krecno mleko bi trebalo da bude ona voda koja se napravi kada se gasi krec. Znam da ga domacice koriste kada prave slatko od sljiva ili kajsija.

ftić
ftić's picture
Offline
Registrovan dana: 11/08/2008
Poruke:

Slobodane hvala ti na odgovoru ipak ću biti uporan valjda postoji
neko razumno rješenje :tup

akijana
akijana's picture
Offline
Registrovan dana: 30/05/2008
Poruke:

Bure ili bacvu treba "sumporisati" pre sipanja vina, to se radi tako sto se u poljoprivrednoj apoteci kupe sumporne trakice (komadi kartona namoceni sumporom) koje se zapale i pomocu zice zakace da lebde u buretu dok ne izgore. Sumporna jedinjenja koja se tako oslobadjaju unistavaju gljivice, pa samim tim i uklanjaju ili ublazavaju miris plesni.

zr "Akijana", peskiranje predmeta od stakla
064/116-83-72

Balansero
Balansero's picture
Offline
Registrovan dana: 17/02/2009
Poruke:

Pozdrav svima!
Interesuje me da li neko ima iskustva sa restauracijom starih burica za vino i sl. Imam ih nekoliko i posto su stari i naprsli hteo bih da ih iskoristim u dekorativne svrhe na otvorenom prostoru. Koji je postupak skidanja i nanosenja boje, laka (ili cega vec) i koji materijali se koriste za ovakve namene? Naravno, zelim da sacuvam teksturu hrastovine. Hvala!

duborecko
duborecko's picture
Offline
Registrovan dana: 04/11/2008
Poruke:

Pozdrav @Balansero i dobrodošli Laughing out loud

Nemam baš nekog "iskustva sa restauracijom starih burica za vino i sl."ali sam siguran da će se neko iskusniji već javiti sa nekim predlogom,a ima i dosta srodnih tema...u svakom slučaju šmirglanje vam ne gine Laughing out loud

Pošto će stajati kao dekoracija dali je potrebno zaptivati rupe ili naprsline ili...?

Radi lakše komunikacije i konkretnijih odgovora,upišite lokaciju u profil Laughing out loud

Balansero
Balansero's picture
Offline
Registrovan dana: 17/02/2009
Poruke:

Hvala na dobrodoslici Smile
Zaptivanje nije neophodno, ali to bi valjda moglo slicno kao i kod parketa, sa malo fine strugotine pomesane sa lakom(?)

emcanke
emcanke's picture
Offline
Registrovan dana: 02/11/2008
Poruke:

Mlslim da je bolje da ostavis naprsline, nego da ih zaptivas strugotinom.
Ako ti je neophodno zaptivanje, onda to uradi sa istom vrstom drveta, naravno tanko obradjena prema naprslini.

vrebac
vrebac's picture
Offline
Registrovan dana: 23/12/2008
Poruke:

Ja isto nemam nekog iskustva sa tim ali moje mišljenje je da ne diraš. Drvo je drvo i neka tako ostane.Evo jedna slika što sam slikao u Crnoj Gori u nekom etno selu.
Pozdrav!

  • bure.jpg
ciro
ciro's picture
Offline
Registrovan dana: 24/07/2008
Poruke:

Kao sto rece emcanke nista strugotina samo isto drvo,strugotine nece pratiti rad drveta izlozeno vanjskom uticaju,a ce vrlo brzo doci do pucanja i odvajenje strugotine,sto naravno izgleda ruzno i zahteva novu restauraciju.Ako zelis raditi uljanom bazom onda je potrebno prvo preci sadolinom u nijansi koju zelis,cisto da se ujednaci ton,i onda lak za camce,dva nanosa,naravno uz medjususenje min 48 h i brusenje spuzvicom 320,ili vodenim lakovima koji su malo vise skuplji od laka za camce,zavisi od finansija.Ako se odlucis za vodeni lak onda ides i bajc ili impregnaciju na vodenoj bazi.Susenje je dosta brze vodeni lakova a i trajnos je na njihovoj strani,samo zavisi koliko se ti uklapas ekonomski u restauraciju,sta zelis dobiti i jel u komercijalne svrhe.Nisam siguran koliko ce ti burici izdrzati direktno izlozeni na kisi,suncu,mrazu.ledu,ako nisu u natkrivenoj prostoriji.

Slobodan
Slobodan's picture
Offline
Registrovan dana: 16/04/2007
Poruke:

Ovaj tekst bi vam mogao biti od koristi:

Održavanje vinskih posuda i naprava

Čišćenje bačava od crnog vina
Ukoliko želimo u bačvu, u kojoj se prethodno nalazilo crno vino staviti bijelo vino, tada moramo istu pripremiti. Priprema se sastoji od tretiranja otopinom solne kiseline i sode. Najprije bačvu isperemo hladnom vodom, zatim odstranimo vinski kamen, pomoću vruće otopine kristalne sode (na 100 litara vruće vode dodajemo 3 kilograma sode). Poslije toga bačvu ispiremo 3-postotnom otopinom solne kiseline, a na 100 litara vruće vode treba 3 dcl kiseline. Tako pripremljenu bačvu valjamo s prekidima od 2 do 3 sata, ponavljamo to, sve dok iz bačve ne izlazi bezbojna tekućina. Potom se bačva ispire najprije vrućom, a zatim nekoliko puta hladnom vodom (tekuća voda iz kabla priključenog na pipu). Ako treba ispiremo i otopinom hipermangana (na svakih 100 litura vode otopimo 200 grama hipermangana). Poslije toga ispiremo toplom, pa zatim hladnom vodom u kojoj smo otopili limunsku kiselinu i vinobran (na 100 litara vode dodajemo 10 grama vinobrana i 20 grama limunske kiseline). Potom bačvu ocijedimo, i tek tada možemo biti sigurni da bijelo vino neće poprimiti ružičasti ton. Isto tako sve to možemo učiniti i vrućom petpostotnom otopinom sode (na 100 litara vode dodajemo 5 kilograma sode).

Plastično i stakleno posuđe
Plastično posude vinogradari rela-tivno dobro održavaju, pere se toplom vodom i deterdžentima uz višestruko ispiranje hladnom vodom. Posude izrađeno od polivinila ili polietilena nije preporučljivo za duže držanje vina !!! Vino bi moglo poprimiti miris materijala iz kojeg se izrađuje posuda. Mnogo bolje je posude napravljeno od poliestera. Održavanje staklenog posuda najjednostavnije je, a potrebno ga je prati mlakom vodom i deterdžentima. Za dezinfekciju preporučujemo sredstva na bazi vinobrana u dvopostotnoj otopini. U ovo posude ubrajaju se baloni-demižoni od 5 do 60 litara, zatim sve drugo stakleno posude kao i cisterne koje su obložene staklenim pločicama.

Parafinirane bačve
Ove bačve prvenstveno se koriste za transportiranje vina, bilo bijelog ili crnog. Te se bačve ne smiju sumporiti, niti prati vrućom vodom, niti ih držati na suncu. Dovoljno ih je isprati nekoliko puta hladnom vodom: Ukoliko se parafin ošteti, postupak parafiniranja se ponavlja. Recept je slijedeći: ...
Bačva se najprije dobro i temeljito opere i ukloni se vinski kamen, a zatim se otvori dno i dobro se posuši. Parafinski vosak otopi se na temperaturi od 45 do 65 stupnjeva C, te se vrućim parafinom dobro premaže unutrašnjost, kao i prije skinuto dno. Parafiniranje se obavlja i posebnim raspršivačem pod pritiskom, no to se radi u većim tvornicama. Na metar kvadratni potrebno je od 60 do 100 grama čistog parafina kojeg otapamo u vodenoj kupelji od 60 do 100 stupnjeva C.

Održavanje drvenog posuđa
Zabluda je da se drveno posude ne mora brižljivo održavati. Naprotiv! Obruči na bačvi zaštićuju se od rđe premazivanje temeljnom bojom, a zatim crnim lakovima. Za premaz dužica najbolje je laneno ulje ili parafinsko ulje (proizvodi ga INA Zagreb) ili šezdeset-postotna otopina plave galice bez vapna. Nemojte bačve premazivati firnajzom ili lakom. Ta sredstva zatvaraju pore na dužicama, putem kojih se obavlja diskretna oksidacija, odnosno sazrijevanje vina.

Održavanje podrumskog pribora
U podrumski pribor ubrajamo one predmete koji nam pomažu pri manipulaciji vinom, a to su gumene cijevi, filteri, crpke i drugo. Nove gumene cijevi prije upotrebe treba ovinuti. Prvo ih dobro isprati hladnom vodom, a zatim napuniti vinom (zdravim vinom) koje u cijevima držimo 24 sata a zatim ih ponovno dobro isperemo hladnom vodom i to nekoliko puta. Tada ih ocijedimo i posušimo. Sa vanjske strane premazujemo ih vazelinom, a ukoliko su zapuštene i mirišu na ocat, napuni mo ih vodom u kojoj je dvopostotna otopina vinobrana. Ta otopina treba biti mlaka, .a zatim se obavi ispiranje hladnom vodom. Isto postupamo i s crpkama, peremo ih s 4 do 5-postotnom otopinom sode, i ispiremo hladnom vodom.

Vosak za pukotine

Pukotine na drvenom posudu treba redovito zatvarati, a za to se preporučuje vosak, a ne loj. Vosak kojim ćemo zatvarati pukotine priprema se na slijedeći način: ...uzima se 60 grama goveđeg loja, 60 grama svinjske masti i 10 grama pčelinjeg voska, da bi se sve to otopilo na laganoj vatri. K tome se dodaje pročišćeni (prosijani) drveni pepeo (najbolji je pepeo od spaljene loze) u količini koja će biti potrebna da smjesa nakon hlađenja bude gusta, ali i da se može lagano gnječiti (poput plastelina). Pipe i drvene čepove potrebno je prvo isprati toplom vodom, a zatim u otopini vinobrana (20 grama na litru vode). Drveni čepovi koji se stavljaju na vranj trebaju biti dovoljno smiju se omatati krpama, komušinama ili rogozom. Ovi materijali se vlaže i sakupljaju vinske mušice, koje su uzročnici octikavosti.

Balansero
Balansero's picture
Offline
Registrovan dana: 17/02/2009
Poruke:

ciro wrote:
Kao sto rece emcanke nista strugotina samo isto drvo,strugotine nece pratiti rad drveta izlozeno vanjskom uticaju,a ce vrlo brzo doci do pucanja i odvajenje strugotine,sto naravno izgleda ruzno i zahteva novu restauraciju.Ako zelis raditi uljanom bazom onda je potrebno prvo preci sadolinom u nijansi koju zelis,cisto da se ujednaci ton,i onda lak za camce,dva nanosa,naravno uz medjususenje min 48 h i brusenje spuzvicom 320,ili vodenim lakovima koji su malo vise skuplji od laka za camce,zavisi od finansija.Ako se odlucis za vodeni lak onda ides i bajc ili impregnaciju na vodenoj bazi.Susenje je dosta brze vodeni lakova a i trajnos je na njihovoj strani,samo zavisi koliko se ti uklapas ekonomski u restauraciju,sta zelis dobiti i jel u komercijalne svrhe.Nisam siguran koliko ce ti burici izdrzati direktno izlozeni na kisi,suncu,mrazu.ledu,ako nisu u natkrivenoj prostoriji.

Posto nije u komercijalne svrhe, nisu mi narocito bitne naprsline, jer nisu nesto velike.
A stajali bi napolju ali na natkrivenom prostoru, zasticeni od kise.
Kako da pripremim povrsinu? Ako je u pitanju smirglanje, koja tip smirgle i sta sve mora da se skine?
Ne razumem se u premaze, tako da nisam siguran cime su sada burici obojeni/lakirani
Hvala svima na savetima!

ciro
ciro's picture
Offline
Registrovan dana: 24/07/2008
Poruke:

Uzmes brusni papir sa granulacijom 150,prebrusis toliko da skines svu onu prljevstinu koja se formirala na drvetu,znaci nema potrebe da brusis da bih dosao do cistog drveta,naravno ako ne zelis cisto drvo.Premazes nekim sadolinom koju zelis nijansu,sacekas par dana,pa razredjenim lakom za camce (20%) prelakiras,opet sacekas par dana,povrsno obrusis skoc-brajtom ili papirom 220 granulacije i opet prelakiras lakom za camce.Nemas potrebe nanositi debeo nanos laka,potrebno je samo zasititi drvo da ne prima vlagu.Debeo sloj laka brzo puca i odvaja se od podloge.Ovakve povrsine traze cesto obnavljanje-osvezenje,bar jednom u dve godine.