Grejanje na el. energiju, kotao + akumulator toplote

E bas kada pogledas bilo sta od navedenog posle par godina rada videces gde se zice spajaju sa grejacem da su nagorele.
Npr
http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/gradjevinarstvo/elektroinsta...

Brezon 4mm nije ni malo losa veza, trpi puno vie od 10A.
U sporetu i jesu silikonske zice.

Super. Vidis da je puno bolje sa mesnim ventilom.
Ako sa slika vidim to nije termostatski ventil?

Opet ja evo smaram...

Sad kad je najslađe da se sve ispoveže i svečano pusti struja, nje nema a kad će ne znamo!

Ispostavilo se da mi iz EDB-a kada su puštali struju u kuću 2003. nisu povezali kabl za jeftinu struju koji bi trebalo sa mtk da dobaci do gornje sklopke sa koje bih mogao da povežem tajmer il pr relej

Ovo se kanda može ispraviti, ali je pitanje kada...

Do tada su definisana oba strujna kola, i za neki dan će biti sve ispovezano. Zahartlovan mi je kabl 3x2.5 licnasti gumirani da takvi krajevi budu zavrnuti na brezončiće grejača. Nabavio sam i sigurnosni 85C termostat pa ću redno povezati 3 komada (kad ih već imam), radni je do max 77. Kupio sam i mali digitalni kineski termometar sa sondom na baterije za dž (pogledati kp) i toplo ga preporučujem svima jer brzo reaguje i čak mi se čini da je tačniji od analognog!?

Ono što me zanima je način bezbednog "odvajanja" grejača od okoline. Kako je u podnožju bafera, ostavio sam na podu fiksiran plastični koferčić koji će biti zakatančen da neko ne pipka, ali me zanima da li je potrebno spolja dodati nešto robustnije? Na slikama se vidi zatvoren i otvoren koferčić, plastika je tanka ali ne očekujem da unutra "kuva" pa da se plastika istopi. Preko 3 kontakta na grejaču će biti navučen termobužir. Da li se on upaljačem istopi po navlačenju ili da ne diram ništa?

U pravu si Peđa!

Kada sam pred Nikoljdan razgovarao sa električarem dao mi je nekoliko kosrisnih saveta, i sam mi je preporučio PR relej kao bolje rešenje od tajmera. Međutim, kako nema tog signala, ne može ni taj relej da radi. Valjda bi on trebalo da svaku noć uključi kontaktor na A1 kontaktu, ovaj dalje pali grejač i u krug. Juče sam gledao i taj PR relej ima postolje i telo i ne izgleda baš jednostavno (providno mu kućište) a i koštaju zajedno oko 1200 dindži...

Kao indikaciju da su davno električari zaboravili na tu žicu, trebalo je da mi posluži izostanak svetljenja lampica-indikatora koje sam prevezao na 2 etaže, ali je 15 godina učinilo svoje pa se kreč pojavio u mozgu

Neka brojila (i moje) nemaju uopšte izvod za signal niže tarife. Tako da će pre biti da nema nego da su zaboravili.

Na taj signal se kači tajmer koji daje signal jeftine tarife i sve radi kako treba.
To ima svoje prednosti jer se može dati signal i po višoj tarifi ako treba a ako je vezano za brojilo onda ne može.
Povezivanje je utičnica, u nju se stavi tajmer, a u tajmer utikač koji se završava na kontaktoru kojem daje signal kada treba da se upali. Ako treba da se greje vanredno onda se ili tajmer preprogramira ili utikač od kontaktora uključi direktno u utičnicu u zidu.
Ne razumem zašto toliko komplikujete.

Nemoj da te ubije struja.
Na termostatu nema sta da trazi nula. Ili nisi lepo napisao ili nesto gadno ne razumes.
Daj nacrtaj to kako znas i umes pre nego sto napravis pizdariju.
Ja sam predlozio tajmer za din sinu pa sam zato rekao osigurac ispred tajmera.
Evo kako to kod mene izgleda
https://ibb.co/TqNXC3Q

Inače Peđa, i ja sam planirao sličan tajmer jer je digitalan i našao bi se u tabli s kontaktorom i osiguračima. Za sada ću koristiti mehanički za utičnicu, ali je digitalan izvestan jer mi struja često nestaje, srećom po danu Kod tebe je sve lepo spakovano, ali je tabla ostala mala po dužini da primi i osigurače za grejač pa je moralo u dva reda. Možda je tako i bolje

Baš tako Peđa! U brzini crtanja sam izdvojio tajmer, ali se on preko utičnice kači umesto 220V naravno Krajevi tog kabla tj. dve žice ne idu obe na špulnu kontaktora, već samo jedan dok se drugi redno vezuje za 2 termostata i osigurač celog kola i on se po definiciji bira da bude faza. Na slici sam čini mi se okrenuo i kontakte na kontaktoru...

Struja je apsolvirana. Ostaje mi sutra da još proverim mogu li da utisnem sve četiri sonde u bakarnu čauru u visini najvišeg priključka na baferu. Tu bi se onda našla 2 termostata (oba kao sigurnosna, pravi sigurnosni na 82 i radni odvrnut do kraja na 85 stepeni), kao i manje sonde za dva termometra, analogni i digitalni.

Druga stvar je utiskivanje sonde radnog termostata u najnižu kotu, između izolacije do tela bafera. Postoji perforacija za okrugli otvor koji kao da je za tako nešto i predviđen, pa neću morati da rasecam plastičnu oplatu izolacije...

To sto si napisao za zagrevanje itd zvuci ok. I deluje da si zadovoljan, sto je najbitnije.

Ovo oko pozicije sonde termometra i analognog i digitalnog i temperatura nije jasno nista A nije mi ni jasno kakvo ukrstanje sipki itd..
.
Ako sam ja dobro video na jednoj slici, i ako nisam pomesao sa necijim drugim grejacem, grejac je vezan u zvezdu, i svaki grejac radi na 220V. Merenjem otpora na hladno neces dobiti realnu snagu. Na svakom grejacu je manja otpornost kad je hladan.
Jedino realno merenje je merenje struje koju grejac trosi, i merenje napona na jednom grejacu.
Ja imam osecaj da tebi nije najjasnije koji je napon kada je vezano u zvezdu, a koji kada je vezan u trougao, i kako su tvoji grejaci vezani.

Pa ja se tebi divim
Iako nista ne moze naopako, ti opet nadjes nacin da sve koristis potpuno pogresno.
Grejac ne ogranicavas vremenski. Nego njegov rad regulises temostatom. Tako da za prelazni period samo jednostavno smanjis termostat i to je to.
A cak i da ne smanjis termostat, dovoljno je smanjiti temperaturu na trokrakom. Vise toplote u AT nista puno ne znaci, osim nesto vecih gubitaka na njemu.
Cekam nastavak price...

Za to je računar realno nepotreban, tu ima samo par poređenja i minimum logike, može da se napravi i sa nekim baš malim kontrolerom. Recimo arduino ili slično, lako je dostupno, nije skupo, jednostavno za programiranje ... Naravno, nije na nivou pouzdanosti gotovih rešenja (koja koštaju x desetina ili stotina €) ali može potpuno da završi posao.

E pa ja baš tako volem

Nemam uopšte ideju kako da kalibrišem radni termostat, možda da nacrtam krug i izmerim ugao zakretanja, pretpostavim linearnu vezu... nisam još stavio ni točkić na "pimpek", jednostavno sam ga odvrnuo do maksimuma a to je 77 stepeni. Uostalom, poenta je da se skrati vreme grejanja, tj. da se grejač isključi ranije jer on uvek radi na maksimalnoj snazi...

Ali, o tom potom. Stvarnost ipak nije tako ružičasta. Što bi Tihi reko, ipak je to samo jedno brojilo. Za sada sam u plusu 23 posto (preko 1600kWh) , ali još štelujem sistem. Napokon sam do kraja ugurao i sonde dva termometra i digitalni pokazuje dosta veću T, ali o tome naknadno. Pratim prognozu pa ću u toplijim danima ipak više ložiti ne bi li sačuvao struju za svako jutro do kraja meseca. Ipak je ovo januar...

Znam da nema smisla plin i pelet povezivati preko AT, ali kotao na pelet vec imam, plin je u planu (vise kao zamena za pelet, nego kao dupliranje sistema). A neko rezervno sredstvo mora postojati, ako se nesto desi sa strujom, poskupi u sred zime ( ), bude jako hladno i AT jednostavno nije dovoljan, a zelim da izbegnem skupu struju.

Da li onda sa peletom/plinom, posto su i sami lako regulisani po pitanju temperature, preskociti AT?

Da li je neko pravio racunicu, na koliko litara vode dolazi jedan grejac od 2000W? Ako govorimo o grejanju samo preko noci?

Imas podno grejanje, ako ti je dosta t=65 stepeni u AT da grejes kucu preko dana?

Mislio sam da grejem vodu barem na 80
Mozda je to puno.

Meni radijatori kada je najhladnije primaju max 55-65stepeni (nemam termometar na ulazu, te je ovo moja procena, na osnovu ostalih meraca, ali sasvim sigurno nije vise od 65)

Drago mi je da se ova priča dotiče i sofisticirane elektronike, ali to je put kojim je Tihi tiho krenuo i ko zna dokle će stići Moj je skromniji, ali je evo petnaestak dana kako me i struja greje pa je red da napišem koju.

Retrospektiva urađenog ukratko, AT aka Bucko Strujić ima neto 780 litara, model je PZ800 Austria email, koji ima horizontalnu pregradu malo ispod polovine visine i zbog toga bi trebalo da je bolji u raslojavanju vode u odnosu na obične modele. Nije menjano ništa od već opisanog što se tiče hidraulike i elektrike.

1. Dakle, postoji jasno veza AT - kotao, preko nepovratnog ventila (sa plastičnom klapnom) koji je na toplom vodu u smeru punjenja Bucka. Na cevi iza forlafa kotla (trajnožareći Megal 25kW, 16. sezona u pogonu) je nalegajući termostat koji pali običnu pumpu i to je sve deo starog sistema. Novi obični-1" holenderski ventili odvajaju AT i tada uz oba otvorena ventila novi sistem radi kao stari, kao da Bucka nema, i kotao greje sistem (135 kvadrata sa alu radijatorima i sušačima). Ovo bi trebalo da primenjujem kada želim brzo da zagrejem kuću, a kada nema akumulacije, ali još nisam već sam u nekoliko navrata ovo koristio da "iscedim" toplu vodu direktno u sistem iz kotla kada je u Bucku viša temperatura, obično posle 18 sati. Kotao bih "konzervirao" zatvarajući cugove, ali se samo jednom sačuvao žar u 8 ujutro kada je bilo potrebno podpaliti kotao. Pošto je gorivo niskokalorično (solarna Kolubara) očuvanje žara nije ni realno. Radni režim kotla je 80 stepeni i prebacivanje tople vode iz kotla u Bucka bi trebalo da radi "automatski" kada T preskoči zadatu vrednist na nalegajućem termostatu, ali se ubrzo od ovog odustalo i povremeno se vrši transfer ručno Razlog je "neprijatna muzika" koju pravi nepovratni ventil sa plastičnom klapnom!

Inače, iza pametne pumpe, koja posle mešnog ventila tera toplu vodu u siostem, montiran je nepovratni s metalnom klapnom i jedva se čuje. Nisam siguran da li će zamena ovog "plastičnog" rešiti problem, ali to se odlaže za posle sezone grejanja...

2. Standardno se sistem greje iz Bucka, ujutru iz strujne akumulacije, kasnije nakon transfera toplote iz kotla. Grejač je jedan i ima snagu od 6kW na 400V, radi na trofaznu struju. Sobzirom na raspoloživu jeftinu struju dobro je dimenzionisan, iako je još rano proceniti potencijal za prelazni period. Tokom januara je jutarnji mraz presecala akumulitrana toplota tokom noći. Upravljačko kolo je standardno sa tajmerom i sklopkom, i sa tri termostata (što je sigurno sigurno je). Na današnjih skoro konstantnih minus 2 grejač je radio 6 sati (od ponoći do 6) a grejanje (pumpom) je od početka setovano da počinje u 6.30h. Samo je jednom bilo potrebno ložiti već u 8, jutros je oko 9 krenula potpala vatre. Bilo je toplijih dana, najavljivao sam u ranijim postovima, da ću isterati do 21h (gasi se pumpa) samo sa strujnom akumulacijom, ali to ipak nisam testirao. Razlog je očekivani prelaz u crveno, pa će ova proba sačekati ipak neki drugi mesec. Pored struje do sada je založeno i tri zidarske kofe uglja što je evo dovoljno do kraja dana. Polazna T iz Bucka, dovoljna da zamlači prvi radijator, je ponovo samo 40. Ipak, danas je na mešnom podešeno da bude 50 stepeni. U dnevnom boravku je preko 25, u spavaćim sobama na spratu 20...
Ono što mi je "problem" je što se kuća greje spontano, kako se zagreva Bucko tokom noći, dakle pre puštanja pumpe u 6.30. Najviše toplote ode na radijatore koji nemaju termoglave i sušače. Mi smo navikli da spavamo u hladnom i onih 20 je više od potrebne temperature tokom dana, a večernje provetravanje samo malo ohladi sobe. Znam da tražim "hleba preko pogače" ali bi idealno bilo da je ventil iznad pametne pumpe zatvoren do 6.30...a to ne vidim kako da izvedem, a da ne ustajem tada i ručno ga otvaram?

3. O daljoj automatizaciji sistema za sada ne razmišljam. Pratim lokalnu prognozu na gismeteo, procenjujem potrebno vreme rada grejača (za sada sam u plavom) i količinu uglja kojim ložim kotao. Pošto je on star, kada se namesti visok pritisak kada odžak slabije vuče i ne potpalim od prve onda se izgubi i prilično vremena dok se ne postigne stabilan rad kotla, ali šta je tu je, mora biti i malo muke da se preskoči januar, a u prelaznim mesecima će biti pesma i mnogo ređe loženje. Ušteda na uglju je već vidljiva, a račun za struju me neće zaobići

Sledeća nadgradnja je montaža signalnih sijalica na svaku fazu koja bi označavala da grejač radi. Možda je bolje da ih postavim iza sklopke da znam ima li struje na svakoj fazi. Izolovao sam skoro sve cevi na Bucku i preusmerio (hladan) vazduh s prozora koji je potreban kotlu a fijuče preko Bucka. Dodao sam 10cm mineralne vune ispod poklopca da anuliram ovo hlađenje. Veći je posao isecanje rupe u dnu vrata i to ne bih radio dok ne zamenim kotao, a to možda znači i nikad. Za sada je Radijator fk1 prvi kandidat, a gorivo bi ubuduće bili sušeni Vreoci. Pomišljam da bi i neki kotao samo na drva bio dobar izbor, a o peletu više ne razmišljam...

Nakon grejne sezone očekuje me nabavka dva bojlera sa po jednim izmenjivačem i njihovo povezivanje na Bucka, ali o tom potom...

To je problem termosifonskog grejanja tj gravitacione cirkulacije, tj. topla voda prolazi kroz pumpu iako ona ne radi.
Ja sam to rešio ubacivanjem termostatskog ventila za radijator (od 3/4") na cev, umesto termo glave stavljen je on-off motor i stavljen je stari Iskrin davač koji ima potenciometar za kašnjenje davanja kontakta koji u stvari uključuje pumpu.
Taj deo radi ovako:kada termostat u sobi da signal da je grejanje potrebno, taj signal dolazi na Iskrin davač koji uključuje on-off motor na termostatskom ventilu i otvara ga. Posle 120 sekundi (tako sam namestio), Iskrin davač daje kontakt pumpi koja počinje cirkulaciju.
Taj vremenski razmak je potreban jer je toliko potrebno motoriću da skroz otvori termostatski ventil.
Kad grejanje nije potrebno, Iskrin davač ne dobija struju pa je ukida i motoru na ventilu (koji se sam zatvara) i cirkulacionoj pumpi.
Motor za termo ventil treba da je u mirnom stanju zatvoren (kad nema struje), postoje oni kojima se to može menjati polugicom a i oni koji se razlikuju po oznaci. Košta oko 30 evra.
Davač sa podešavanjem kašnjenja kontakta (ne znam kako se stručno zove) treba da ima time delay od bar 0-180s. Video sam digitalne ali ne znam cenu.
Termostatski ventil je običan za radijator, 3/4" sam stavio na bakarnu cev od 22mm.

Moramo prekinuti ovu dugu nepisačku pauzu

Polako nam prolazi sezona grejanja pa je sve manja verovatnoća da se upeca novi kandidat na udicu zvanu bafer

Za sada ja samo zamišljam pun komfor koji ću postići i ni jednog se trenutka ne kajem zbog ugradnje istog, makar mi priključak za gas ponudili za dž

Dakle, moja prvobitna ideja da neću morati rano ujutro da se bavim kotlom narušena je iz tehničkih razloga. Glavni nije onaj bučni nepovratni koji na red da se ručno otvara dođe tek kasnije kada ima šta da se prebaci u bafer, već loše spavanje. Ko će meni ugoditi, rekli bi, ali je tako! bolje spavam ako nemam noćnog grejanja, koje je neminovno usled termosifonike kada su ventili otvoreni. Da sam se i setio na vreme onog što je Tihi pisao, znajući koje sam muke imao s majstorom, ovaj bi pokušao da me ubedi da je i to bacanje para Ventil na toplom vodu iznad pumpe uveče potpuno zatvorim, a mešni ostane bar na prvoj crti, daakle nikako zatvoren i ventil na povratu je malo otvoren. Ovo je u praksi dovoljno da se napravi vodeni most i voda širi u sistem tokom noćnog grejanja, a da ne greje puno radijatore. Na spratu ostaju hladni i samo je prvi najbliži, bez termoglave, zamlačen.

Sad preostaju sledeći (slatki) problemi da se rešavaju:

1. Prvobitna ideja mi je bila da struju "razvlačim" tako da svako jutro imam grejanje iz iste, a loženje kad zatreba. Može se desiti da uskoro na većeoj dnevnoj T loženje zatreba u podne, ali tada je Pera na poslu. Dakle, desilo mi se već da je bafer pun, kotao nabio 80 stepeni, a kuća topla. Rešenje su otvoreni prozori? Ne, naravno. Znao sam da akumulacija nije prevelika, a verovatno je i mala za topao dan u januaru, ali sad šta je tu je. Možda je ispravnije da, ne oslanjajući se previše na nepouzdanu vremensku prognozu, jednostavno istrošim plavu struju grejući uvek po osam sati noću strujom, pa poslednjih x dana budem Pera ložač u fulu. I tada bi bafer bio koristan, ali bi grejač imao odmor, šta mislite?

2. Od babe devojka ne biva jer moj skoro pa punoletan kotao definitivno prlja vodu u sistemu, ako to ne rade bakarne cevi ili alu rebra. To bi sutra bio slučaj i sa destilovanom svakako. Kako nameravam da postavim samo jedan kombinovani bojler u sistem (dvoumim se između 80 i 120 litara koji idu na zid), to će i ideja da sledeći kotao bude značajno manje snage morati da se analizira. Nisam mnogo vremena posvetio analizi tržišta, ali su u vrhu tabele kandidata Kraljevački K1 od 18kW i Defro TKZ od 20kW. Očekujem brzo uvođenje akciza na ugalj i drva, ali kao i struja neće to baš tako da optereti kućni budžet, valjda. A gas je opcija svakako, kada mi prođe kroz komšiluk. Do tada će nas, novo ime je Vodenko Strujić, služiti besprekorno. A šta je problem? Kako puniti kombinovani bojler i da li zbog toga mora da se kupuje jači kotao? Ako mešni pušta 50 stepeni u sistem, a novi bojler će ići na sprat i biće povezan na magistralu iznad sušača u kupatilu, onda je potrebno zagrejati ceo sistem da bi se i kombinovani bojler zagrejao. To može da su "ubrza" po potrebi, ako npr. pustim da se strujom tokom noći zagreje 2 sata ja jutarnje potrebe pa mu treba topla voda u podne, tada se ne obavi jedan transfer vrele vode (60 do 80 stepeni 100 litara u kotlu) u bafer, već u sistem direktno, a pre toga se zatvore sve termoglave i zavrnu ostali radijatori. Mnogo posla ni oko čega? Mora jači kotao, bar kao sadašnji od 25kW?