Termo blokovi - iskustva, poredjenja kvaliteta i cena

Pogledao sam malo detaljnije o termoblokovima. Nema dileme, mora 25 cm. Bolji je od običnog giter bloka što se tiče termike, lakši je, veći, ali mora da se koriste za noseće i spoljne zidove ovi od 25 cm ili deblji. Takođe, noseći blokovi se vezuju malterom za susedne uz pomoć za to predviđenim džepovima u koji se sipa malter.
Dakle, Njakri, uzmi termo blok od 25 koji je predviđen za to i nemaš brige. Nemoj da zidaš sa blokovima predviđenim za pregradne zidove da bi dobio 5 cm prostora.

Mi smo bili u sličnoj situaciji kada smo započeli gradnju. Predviđen je bio giter blok od 25 cm, ali smo na kraju završili sa 37 cm debljine Ytonga. Nismo mogli da izlazimo van gabarita, a meni su bili značajniji drugi parametri od korisnog prostora.

Ne znam odakle ste . U Srbiji bez obzira na to kad "prođe inspekcija" ne može da se dobije na "legalan način" upotrebna dozvola. Jer na kraju mora da se odradi geodetsko snimanje objekta + da neko sa licencom potpiše potvrdu da je "izgradnja objekta završena i objekat izveden u skladu sa tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdato Rešenje o odobrenju za izgradnju br...." Znači jedino da se oba dokumenta lažiraju...
Na CEOP-u je jasno deefinisana procedura i neophodna dokumenta koja se prilažu.

Čim dodajete izolaciju rekonstruisani objekat više nije u istim gabaritima (povećava se gabarit u odnosu na predhodni koji je izgoreo)! Ali dobro sad zeboravite to. Ne morate da vadite upotrebnu dozvolu.
Ukoliko smanjite debljinu zida (bez upotrebe termoblokova-znači samo uzmete giter blok i okrenete za za 90stepeni da dobijete zid 19cm) ovo propisi dozvoljavaju!!!:
1. smanjujete površinu zidova u osnovi pa je pritisak od gravitacionih dejstava veći
2. povećavate vitkost zida pa je nosivost zbog smanjene stabilnosti manja
3. manja površina utiče na povećanje smičućih napona usled dejstva seizmike
4. Strožiji je uslov za tanji zid po pitanju razmaka zidova za ukrućenje - veznih zidova (u prethodnim postovima sam vam naveo da to pravilo nije ispoštovano. zato mi je trebala osnova)
Prve tri tačke mogu da se dokažu računski da zadovoljavaju. Četvrta je stvar konceprualnog projektovanja i jasno je definisana članom pravilnika o izgradnji objekata visokogradnje u seizmičkim područjima. EC je malo liberalniji oko ovog uslova ali razmak veznih zidova utiče na efektivnu debljinu zida. EC dozvoljava manju debljinu zida od 24cm samo u zonama niske seizmičnosti.
U svakom slučaju kuća bi bila znatno lošija po pitanju aseizmičkih performansi.

E sad dolazimo do upotrebe termoblokova. Stari propisi ih ne prepoznaju jer kada su pravljeni nisu postojali ovi blokovi. Tada je bilo "mora cela vertikalna spojnica da je ispunjena malterom kod nosećih i veznih zidova". Jednostavno nije se znalo za brušene blokove. Pravilnici EC, prateći aneksi po pojedinim zemljama i standardi za opekarske proizvode ih tretiraju i ne samo njih nego i savremene tankoslojne maltere, poliuretanske athezive, lake maltere i detaljno definiše njihovu upotrebu. Tehnologija je otišla napred i savremeniji materijali potiskuju starije. EC prepoznaje: ispunjene, neispunjene i spojnice sa mehaničkim spajanjem elemenata za zidanje ali ostavlja da svaka zemlja definiše svojim nacionalnim aneksom koje su spojnice dozvoljene u zemlji ili u njenim delovima. Jer nije isto da li je kuća u Nemačkoj ili u Grčkoj. Da je isto pa nebi dzaba pravili termo blokove sa delimičnom vertikalnom spojnicom i dzepom za uklinjavanje blokova. Glavni naponi zatezanja koje može da prihvati ovakav zid su veći!
Naša zemlja se nalazi u seizmički aktivnom području ali još nisu donešeni svi nacionalni aneksi i nije striktno definisano pitanje spojnica. Zato mnogi trgovci koriste situaciju i terrmoblokove koji su namenjeni za ispunu u skeltnom sistemu plasiraju kao blokove namenjene zidanim konstrukcijama i nosećim zidovima.

E sad postavlja se glavno pitanje: Da li neznatno povoljnije termičke karakteristike termobloka i lakše zidanje opravdavaju toliku njegovu cenu? Ista stvar i za Itomg proizvode.
Primera radi za cenu WIENERBERGER POROTHERM BLOK 25 S ja mogu da kupim giter blok 25cm+staklenu vunu 10cm+giter 12cm+mrežu za spajanje. Dobijem koeficijent prolaska toplote oko 0.26Wm2/K a termobloku treba još oko 8cm dodatne termoizolacije da bi bio egal. Gde je tu logika?
Čisto kao ilustracija ovoje otprilike ono što je PlaviBor imao za ideju da radi na Zlatiboru beše koliko se sećam...

Koliko znam samo Porotherm ima S-linuju (sa delimičnom vertikalnom spojnicom i dzepom između blokova). Mada svi njihovi blokovi imaju pritisnu čvrstoću 7.5 (to čak i njih eliminiše kao potencijalne kandidate za noseći zid jer i stari pravilnik za zidane zgrade još iz 91 ne dozvoljava manju od 10MPa koji jedino blok sa oznakom AKU ima on je na 10MPa. Svi ostali su bez vertikalne spojnice i nisu namenjeni za noseće zidove u seizmički aktovnim područjima.

Histerezis
Хвала на одговору.
Да, мислим да овај са фотографије има џеп за малтер.
Уф, развиће се читава наука oko термо блокова. Нису новост, а опет толико непознаница...

Kad na letku pročitam termoizolacijski blok setim se jedne deklaracije . Rešim jednom da kupim čizme-patike ili ti treking duboku patiku . I uhvatim se za jedne ,a ono ultramega giga , te godine korištene na Mont Everestu otoprme na 15000 mbar priska vode , vodonepropusne do 6 sati u vodi 20 cm dubine ,cena prava sitnica 450 e . No kako se jednom živi i neće mi izrasti nove noge , donese mi trgovac moj broj obujem ja njih ,stisnem se po dzepu dal će biti novca . Uzima ih prodavac i nosi na kasu ,dal se uplašio da ću ih "šaniram " ili da mi učini plezir ...
Uglavnom ispade mu neki papir A4 formata ,dignem s poda ,reko da bacim oko ,možda je neka referenc lista ili spisak atest.kad ono deklaracija i prva stavka piše " obuća za suvo vreme " . Dodjem ja na kasu ,čovek otkucao račun , ja mu kažem donesite mi druge ,iste takve , gleda me belo ,ali ih donese ,ja izvadim deklaracijj kad opet lepo piše obuća za suvo vreme. I ja lepo se zahvalim trgovcu na vremenu i pažnji , eto on se iznenadio ,zašto sam odustao ,pa može i na rate ako nemam dovljno novca ,itd . Pokažem mu deklaraciju i da vidi šta piše . Dakle marketing (trgovačka prevara ) je jedno a deklaracija u slučaju reklamacije na mokre noge ,nešto sasvim drugo Tako mi je svojevremeno prodavac rekao da mi garancija ne važi ako sam pokvasio telefon , iako je bio u pitanju Cat S60 . Naravno da sam dobio nov ,ali uz pokušaj uslovljanja da nosim u servis pa kako oni odluče , ni to nije prošlo

Да се надовежем...
Проблем настаје онда када се кућа гради у зиданом систему, а жели се " open space" концепт... Зидане конструкције се морају пројектовати једноставно у основи са носећим и везним зидовима у оба правца. Ту нема места " open space" концепту где су дневна соба, трпезарија и кухиња повезани у једну просторију. Ако хоћемо такав концепт, решење је скелетни систем.

Njakri, razlikuju se cene od proizvođača do proizvođača. Naravno da može da se nađu i povoljniji termoblokovi. Gledam cenovnike po Hrvatskoj i Sloveniji cene termoblokova tamo idu i do 2-2,5evra/kom.

Ствар је у носивости блока, због тога мора да буде постављен тако да канали буду верикално.

Hvala na odgovorima.
Blok nosi samo sebe. Na zidu će biti samo cerklaž bez stvarnog krova (pošto je u garaži), verovatno samo grede i daske colarice a odgore izolacija ("objekat" je 4x7m). Neće biti betonske ploče na plafonu.
Rekao bih da je cela konstrukcija na betonskim gredama a da je blok samo ispuna zida da ne duva promaja.
Dakle, zid je 7m, na krajevima i sredini su stubovi od betona (3 komada sa 4x12mm armaturom i na 25cm uzengijama) a odgore je isti takav cerklaž (4x12mm rebrasta armatura sa uzengijama na 25cm).
Da li taj blok u zidu stvarno nešto nosi?
Bila je priča o rešetkastoj konstrukciji.
Koliko sam čitao, rešetkasta konstrukcija je kad se izliju stubovi i ploča pa se onda zida blokom ili ciglom kao ispuna.
Ako se promeni redosled pa se izida blokom, na 3-4m se stave stubovi, pa se na njega stavi betoska greda (cerklaž npr. 20x25cm), posle toga to postaje rešetkasta konstrukcija ili ne? Kad bi izbio blokove, po meni, konstrukcija ne bi pala. Ako se radi o prizemnom objektu bez sprata.
Video sam da je čovek to uradio, izbio ceo zid i napravio u staklu izlaz na terasu. Radi se o prizemlju. Opasno?

Rekao ja da blok nema šta da nosi osim sebe.
Uobičajeno je da se stave stubovi na 3-4 metra i povežu cerklažom (sve je debljine zida a visine 20-25cm, armatura 4 šipke Fi10-12mm) zbog ukrućenja konstrukcije, nosivosti ili čega god, i to bez računanja statike. To po iskustvu rade svi majstori.
U dnevnoj sobi imam noseću gredu (pisao sam o tome već negde) od 7m koja je 25cm široka a visoka 60cm (40cm visi sa plafona) i kako sam (naivno) hteo da je ugradim iako sam prvobitno imao po projektu gredu od 5m (u ovu od 7m je ugrađeno duplo više gvožđa nego u onu od 5m iako je samo 2m duža) tako da cenim statičare i njihov posao.

A zašto bi ugradio giter blok po visini? Sviđa mi se ovakva spravica koja teže radi na bloku jer malter prolazi kroz rupe https://www.youtube.com/watch?v=oZruyWJrQL8

Uzgred, ima li da se ovo negde kupi ili moram da pravim kao https://www.youtube.com/watch?v=8vV7zPuVlmY

Ovde preporučuju 1cm debljinu maltera. Koliko bi ja onda za blok trebao da stavim? 3cm pa da se utisne da bude konačno 1cm?

This comment has been moved here.