Termo blokovi - iskustva, poredjenja kvaliteta i cena

Malter nije nikakva zamena za sloj termicke izolacije vec ima u strukturi zida sasvim druge svrhe primene.

Termo malter je izuzetno losih izolacionih karakteristika pa se ne upotrebljava na taj nacin vec skoro 20 godina pri ostrijoj zimskoj klimi.

Osim ako ovaj Isomatov malter ima neke magicne osobine koje ga toliko razlikuju od termo maltera ostalih svetskih proizvodjaca tog tipa maltera.

Domaca varijanta je perlit malter sa kojim ima sasvim dovoljno iskustva da potvrdjuje gore navedeno.

Evo pogledao u reklamama na http://www.buildmagazin.com/pdf/BUILD07.pdf gde navode da se radi o prakticno mlevenom stiroporu pomesanom sa gradejvinskim lepkom u vreci (opis strukture materijala i nacin primene) sa osobinom topltone provodnosti od Lambda =0,051

kako je obican stiropor sa Lambda = 0,032 do 0,038 zavisno od gustine i proizvodjaca poredjenje vrednosti upucuje na zakljucak da je potrebno 50% veca debljina Isomatovog sloja odklasicnetermoizoalacije za isti efekat.

Ako bi se islo na prosek od 15cm stiropora za nasu klimatsku zonu to bi bilo 22,5cm termomaltera na zid.
Koliko se isplati trebalo bi da svako proceni za sebe a ja ne mogu da zamislim kako izgleda postupak nanosenja tako debelogmaltera.

Ok, moze da se zaustavi kako je navedeno od strane proizvodjaca na max 12cm debljine termomaltera ali je to onda tek na nivou minimalnih termickih efekata pa se postavlja pitanje smislenosti izgradnje objekata koji je ispod prosecnih osobina a uz toliki trosak.

u toploj Grckoj pogotovu na jugu verovatno je racunica opravdanosti bitno drugacija pa termo malterima vise smisla kao materijal.

Pogotovu sto je kao monolitni sloj bolje prilagodjenzatopleletenje usloveod stiropor fasade.

Nasa zakonska norma po pitanju termoizolacionih normi zidova je prilicno stara, tako da ako se gradi i sa 19cm giter bloka zadovoljicemo zakonsku normu, ali nije to poenta.
Pitanje je kako postici optimum izmedju ulozenog i dobijenog.

Npr. sta mislite da li treba dodatna izolacija za klimablock 38 u realnim uslovima? Brojke govore nesto ali pitanje je da li je i u praksi tako.

[quote/]

sa samo 19cm giter blokom ne zadovoljava se niti jedan gradjevinski termicki standard, niti pre 30 godina a kamoli danas.

Nasa zastarela norma jos dozvoljava giter blok 19 + 3cm stiropora ali je to samo pitanje vremena za odlazak u muzej, tj zabranu tako rastrosnih objekata.

Za klima blok je svakako nuzna dodatna termoizolacija u realnim uslovima ako nista drugo zbog resavanja geometrijskih hladnih mostova.

Samo je pitanje koliko cm je dovoljno da se spreci kondenz u uglovima, serklazima, i ostalim tipicnim problematicnim mestima jedne zgrade.

Zgrada je sistem, nije to samo termicka (papirna) vrednost i nije samo termika jedini element bitan za komfor kasnijeg boravka odnosno trajnost odrzavanja zadatih radnih parametara zgrade.

U klima bloku kada je monolitni zid ce sigurno nastati u nekom trenutku kondenz vlage u samom bloku i tada drasticno opada termicka izolativnost.
sa opadanjem termicke izolativnosti pojacava se izluicavnje vode iz pare i time jos vise vlage i jos gora termicka izolativnost.

Jedno od mogucih resenja da se spreci prorod unutrasnje vlage iz prostora je kompletno hermetizovanje unutrasnje strane zida putem parne brane.
Time se sprecava paropropusnost opeke ali istovremeno nestaje i osobina da opeka regulise vlaznost vazduha u prostoriji putem disanja zidova odnosno akumulacije i otpustanja viska vlage.

Za nasu klimu kakva je recimo bilo u januaru mesecu ove godine potrebna je U vrednost od 0,25 (kao najveca dopustena) da bi se sprecio kondenz na zidovima sa unutrasnej strane usled pothladjivanja.

Sa 38cm blokom se ne zadovoljavaju uslovi za januarsku i februarsku nasu klimu dok je za ostale mesece debljina od 38cm uglavnom dovoljna.

Moje stanoviste je da je blok od opeke noseci element strukture zida, da je sloj termoizolacije namenjene termickim efektima, da je malter spolja namenjen zastiti od atmosferskih uticaja itd.

Ja za sebe ne bih stavljao malter da izigrava termicki sloj, ne bih da termoizolacija ima ulogu zastite fasade os atmosferilija...mislim da sam jasan.

Energija, svak ti cast na iscrpnim odgovorima. Zanima me tvoje misljenje o zidu od klimablocka 25 sa demit fasadom. Kakav bi to po tebi bio zid i da li bi zadovoljio kvalitet zivljenja za podrucije Srema, preciznije Sida. Trenutno sam u racunici za ovaj blok jer mi je projekat kuce radnjet tako da su spoljni zidovi i noseci pregradni zidovi 25cm a pregradni zidovi 12cm. Sta je po tebi dobitna kombinacija i da li bi se na taj nacin sprecili hladni mostovi po uglovima i serklazama. Kuca je prizemna sa dimenzijama 9,42 x 13,65. Podna povrsina je 102,70m2, neto povrsina je 100,16m2 a neto povrsina objekta je 115,79m2.

energija svaka ti cast i hvala na lepom odjasnjenju.

racunica koju sam izveo je iz komercijalne banke, kao obezbedjenje u svim bankama traze da se uspostavi hipoteka na nekretninu. u mom slucaju dakle za 15000e nekretnina treba za 30% biti vrednija, ostalo> da se osigura nekretnina svake godine 50e, procena vrednosti vestaka 100e, uspostavljanje hipoteke 60e, naknada nacionalnoj korporaciji 385e i troskovi banke 50e. to si ti svi troskovi za moj primer kredita.posle 15 god. sa troskovima i kamatom vratis 3000 e vise, na 15000 e!i jos nesto u komercijalnoj banci ucesce nije potrebno!

švabe rade 90 posto kuća sa poroznim blokovima sličnim ovom zorkinom klimabloc,to je činjenica,a ja znam pošto sam obišao skoro čitavu evropu zadnjih desetak godina da švabe imaju najrazvijeniju tehnologiju ne samo u mašinstvu već i u građevinarstvu,samo to su za nas astronomske cijene,nama je prevara tipa KNAUF vrhunska tehnologija o kojoj mnogi samo maštaju (a ne moze se kod nas naci pravi knauf ,onakav kakv se radi za njemačko tržište npr.) švabe te porozne blokove cak upotrebljavaju i za ukopane objekte (podrume i polu-ukopane garaže)mada viđao sam da često u tu svrhu koriste i betonske blokove koji su geometrijski savršeni kao da ih je dopunski dorađivala brusilica (nevjerovatno) a onda od prizemlja koriste ove porozne blokove,,ali ne zavrsavaju termoizolaciju sa njima,vec preko njih ide 80 mm stiropora,što krupnije granulacije kugli u strukturi (ima kugli i po par cetimetara u precniku) dok preko betonskih elemenata ide 50mm stirodura,e sad moj utisak je da švabe nisu ni malo naivne ,a imaju žestoke kontrole kvaliteta materiala i radova,nećeš dobiti pare dok se sve kontrole ne izredaju,od one za temelje pa do one zaadnje za farbanje unutrasnjih zidova i investitor kontroliše njemu je u interesu da nađe bilo kakvu greškicu da odloži plaćanje na mjesec,dva ili duže,a vrreme je novac.sve ovo znam jer sam imo prilike da ucestvujem u vođenju jedne srednje velike firme u njemackoj,mislim nije bila moja firma ,već zetova ali imam iskustva sa razlicitim tehnikama i sa bezbroj firmi izvođača radova,sa bezbroj kontrola ,znam kako im taj sistem funkcioniše i zato nemojte olako da otpisujete ove porozne blokove,energija je lijepo i čitko izložio neke stvari iz termodinamike,ali ne zaboravite kuće su mali objekti da bi se svojom termoakumulacionom karakteristikom borili protiv naše kontinentalne klime,takav blok neće skoro biti proizveden,bar ne do pojave molekularne nanotehnologije,do tada nećete imati blok koji od kuće pravi pećinu a da ima normalne dimenzije. treba imati u vidu i to da je usteda energije gradnjom privilegija za bogata drustva a mi to sigurno nismo,naša kalkulacija je malko drugačija od švabske,posebno kod ljudi koji se griju na bukovinu iz svog privatnog vlasništva a ljeti se hlade ispod vinove loze u flašu ladnog piva. moja neka logika bi bila da je kad se uzmu svi aspekti u obzir od cijene materijala i brzine gradnje,mehaničkih karakteristika,termo-akumulacionih i termoizolacionih karakteristika nekako najbolje graditi sa običnim giter blokom i na njega staviti 8 cm debel stiropor,kompozitni zidovi su po mom misljenju najgore riješenje,prvo komplikuju gradnju u značajnoj mjeri,a drugo takvi zidovi su izvor velikih problema u nasim klimatskim uslovima,a nesto nisma viđao ni na zapadu da ih koriste,ponajviše imaju problema sa kondenzacijom vlage.

E bas si nasao koji ces video da postavis ovde i da reklamiras Uber Nemacke zidare i njihov uber kvalitetan rad . Pogledaj mu baru na "0" ploci ima bar 2 cm dubine tu gde mu stoji noga , a pr.....va se la serskim nisanjenem pravca zidova , a obicna ploca mu neravna , na snimku se ti lepo vidi 0:22 sek .
Pametnom i toliko dosta

Nismo im ni do kolena tu se slazem . Al samo zato sto mi " puzimo" . Da se malo zamenimo mesta verujem da onda one ne bi postojali na ovom belom svetu . A nemoj molim te da izmisljas pravdanja oko '" 0" ploce ono nije pad nego je rupa , za takvo betoniranje bih ja i dan danas dobio samarcinu od caleta a da mu betoniram pod od kokosinca . Nemci nisu nista ni bolji ni gori od bilo koga drugoga pa ni od nas samo sto su se nadobijala para i kredita da to mozak ne moze da pojmi . A sto se tice preporucenih resenja u gradnji tice recu ti kako ja to vidim . Ja u neki materijal verujem tek posle 100 godina . Sve ostalo spada u dobro placen PR , marketing i KVAZINAUCNU potporu .
A ko je ikada u zivotu bio u obicnoj paorskoj nabijaci taj je na svojoj kozi osetio sta znaci dobra kuca .
Stiropor , stiren i ostala hemija su neka vrsta volsebnih i Uber resenja samo za ljude koji vise nemaju nista od mozga osim par vijuga jedna od njih je i ona za nevrsenje nuzde gde stigne .
Ako se samo malo ukljuci mozak odmah ppstaje jasno da svako ko ima potrebu za stiropornom fasadom je u stvari sam sebe pokrao jos prilikom projektovanja i gradnje .
A i da dodam svako ko je zidao blokom bio on giter ili prekrsteni klima blok ubrzo shvata da se zezno . U mom komsiluku ima bar 20 kuca od takvih blokova i svi da cupaju kose al ih brine sta bi svet rekao na to .

što se tiče tvojih opaski u vezi njemaca ,mislim da ih ne poznaješ.ja nisma neki rasista ili slično,al nisma ni ćorav pa da ne vidim ono šta jeste,nije švabama niko iz neba prosuo njihovu tehnologiju,njihovu teznju za kvalitetom,radi se o izuzetno inteligentnoj naciji,ali i agresivnoj što ih stalno sputava

A o Nemcima nit sta mislim nit me zanimaju ,vise nekako brinu ovi sto se dive njime i velicaju njihova dostignuca . A istina niko im nije prosuo tehnologiju dosta su je dobili kao pomoc , a dosta su je i sami razvili doduse opet uz pomoc nekih vrlo cudnih organizacija i ogromnih donacija i kredita .
A sto da ne spomenem dosta su ti isti Nemci i para patenata i bogastava "nasledili " od mnogih naroda koje su pobili ili unsitavali u konc logorima

Svaka tebi cast i na znanju i na zvanju . Ja nemam razloga ni da volim ni da mrzim Nemce , za mene su oni interanti taman kolko i ustanak sleskih tkaca .
Verujem da bi ko masinac morao poznavati masinske materijale , da napravim neku paralelu stiropor je materijal kvaliteta najlosijeg silumina (spijaltera ) iako poneki put ima neku svoju primenu ipak je to materijal koji uvek valja zaobici u sirokom luku . Da ti plasticno objasnim ako neko napravi kucu od 200 kvm ulozi u nji 200 000 evra i onda ulozi u stiropor fasadu jos jedno 3000 E , pa to je isto ko kad bi neko kupio Mercedes SLK a pokrivao ga starim ponjavama .
Ono sto je mene uvek zanimalo od termotehnike je kako sto "prirodnije " napraviti dobre uslove za zivot . Slazem se ja da ce klima uredjaj da napravi 18 stepeni i jula meseca kad je napolje 40 , a sta ce biti sa tom osobom koja iz takve klimatizovane prostorije izadje napolje .
E sad s druge strane jedna dobra nabijaca bez ikakvih pomagla "pravi" prijatnih 22 stepena a napolju je takodje 40 .
A ko je koliko ziveo to je tek prica za sebe , evo meni pradjed ziveo 98 god , djed 82 , i jedan drugi ziveli u nabijaci .

savrseno dobro poznajem materijale,cak sam na fakultetu radio neke radove iz kristalizacije nekih legura u laboratoriju,materijali su bas moja oblast.polistiroli među koje spada i stiropor su najeftinije moguće plastične mase,jeftinije ne postoje ,al to nije razlog da se stiropor zbog svoje jeftinoće ne koristi na savremenim borbenim avionima sa cjenom reda 90 miliona dolara,znači nisi u pravu to kad navodiš kao primjer.taj stiropor se da jako ojačati ukoliko se kompozira sa staklenim a posebno sa ugljeničnim vlaknima pa ima jako primjenjive osobine do određenih temperatura uz smjesnu cijenu.ono sto je bitno za ovu nasu cijenu je da je stiropor relativno loš provodnik zvuka i topline zahvaljujući svojoj pjenastoj strukturi,ukoliko oplemeniš zid sa 8 cm stiropora dobiješ termoizolacione karakteristike kao betonski zid od 2 metra debljine,dakle njegova opravdanost je nesporna i ne spada u kvazi nauku to se da vrlo lako izracunati . tacno je da kamena vuna je bolji izolator od stiropora,mozda na nju racunas,ali ona je skupa,ekoloski je jako prihvatljiva ,radi se o potpuno inertnom materijalu koji ne reaguje sa nicim iz okoline u kojoj zivi covijek,al ima jednu jako veliku manu a to je da i male kolicine vlage mu drastično smanjuju termoizalaciona svojstva zbog toga se oa koristi iskljucivo u zatvorenim prostorima bez prisustva vlage vece od vazdušne ili u hermmetički zatvorenim