Dobrodošli, gost - Registracija | Zaboravljena šifra

Ugradjivanje spoljnjeg dimnjaka

46 poruka / 0 new
Poslednja poruka
bars
bars's picture
Offline
Registrovan dana: 25/09/2014
Poruke:

Ne nadjoh slican topik , pa otvorih novi ,a ako je bilo izvinjavam se ...

Naime , sagradio sam prizemlje pod plocu , planiram jednog dana i sprat... Ne paznjom projektanta ,kasnije mene i izvodjaca ,otvor za dimnjak nije ostavljen , a ne bih nesto da busim rupu u novoj AB ploci... Tako mi pade na pamet da ga ozidam spolja... Lakse mi je i manje bolno napraviti rupu u zidu.... "izasao" bih iznad ploce jedan metar (ako treba vise ,recite) ,pa kada se sprat digne dozidao bih ga (ako je to uopste moguce.

Moze li mi neko dati smernice , koje blokove da kupim , (da ne zaboravim ,koristice se "obicna" pec tipa Alfa ili tako nesto ,nista posebno) , koje druge materijale i postupak gradnje.

I da li ga trebam zidati pre postavljanja demit fasade ili posle ?

Bas nista ne znam o tome ,pa je svaki savet vrlo koristan...

Hvala

zvukoljub
zvukoljub's picture
Offline
Moderator
Registrovan dana: 05/09/2007
Poruke:

О димњацима је веома много писано на форуму. Ево погледајте овде:
http://www.samsvojmajstor.com/portal/search/apachesolr_search/dimnjak%20...

Оно што је битно за спољашње димњаке то је да морају бити термоизоловани, јер потхлађен димњак прави низ проблема и због кондензације и опасних наслага брзо пропада. Осим тога мора имати своју бетонску стопу на којој се зида димњак итд.итд. Прочитајте теме о том проблему па ће вам помоћи у одлуци како да урадите димњак.

Без алата нема заната, a без знања ни најбољи алат неће помоћи..

bars
bars's picture
Offline
Registrovan dana: 25/09/2014
Poruke:

Ovo sto kaze Zvukoljub , sve sam procitao ,ali mrka kapa.... osim toga zena insistira da radimo "iznutra" dimnjak u dnevnom boravku ,tako da odustajem od ugradnje spoljnjeg dimnjaka ,zbog mira u kuci , i moram raditi kroz novu gornju plocu...

Sve sam ovo procitao ,pricah sa nekim dundjerima (prije bih rekao dunsterima ,jer je pravog majstora za dimnjake ovde jako tesko naci) , ali ne nadjoh resenje koje meni treba...Ima jedan slican post od korisnika JovanK ,ali tamo je bilo kako mnogo oprecnih misljenja.

inace ziveo sam celi zivot u stanu ,grejanje na struju i pojma nemam o ovome , a moram to resiti...

Da li ima iko iskustva sa ovim da mi da neke smernice ,da kad pocnu busiti gornju plocu , da ih mogu kontrolisati.

Da li ima dobra dusa i da jednom laiku strpljivo objasni postupak i kaze sta mi treba? Znaci prostorija je cirka 35 kvadrata ,koristila bi se obicna pec na drva tipa Alfa Plam 7 ili 9 ili tako nesto..

1). Podna kosuljica jos nije uradjena ,da li se mora poceti zidanje dimnjaka prije postavljanja podne kosuljice ?

2) Koji blok da kupim , koji promer se koristi ? Koliko mi treba tih blokova da "izadjem" sa gornje ploce vani ?

3). Cime se spajaju blokovi i da li treba neko ojacanje ili oni nose sami sebe ?

4). Da li ti blokovi kada se zidaju ,moraju biti odmaknuti od zida ili mogu da se zidaju tacno u cosak ?

5).Da li kroz plocu ,izlazim sa blokom ,ili se neke cevi kupuju ,pa se montiraju da povezu blok i plocu i tako izadju vani ? (majstor kaze ne treba,meni cudno)...

6). Kada se ti blokovi ozidaju ,ono mesto gde ulazi sulundar ,kako se napravi (ona rupa)

7). Vidim da imaju i dolje pri podu neka vratanca ,kao se ona ugradjuju ?

Cool.Kada se unutra ti blokovi ozidaju i izadje se gore kroz plocu , da li da ih oblozim mineralnom vunom ,pa da sve to opsijem onom crvenom gips plocom ,ogletujem i omalterisem ?

9). Ako sam dobro procitao i shvatio ,onaj gornji dio dimnjaka, vani sto je ,jedno 1,5 m , njega bih isto trebao obloziti mineralnom vunom i ozidati ciglom ,jel' tako ?

Evo da ostanem na jednocifrenom broju pitanja ,iako ih imam jos ,ali me sramota vise dosadjivati...

Eto , trazim savet i pomoc ,pa ako moze nesto konkretno ,imajuci u vidu da sam totalni laik...

U zdravlje Wink

Astrea
Astrea's picture
Offline
Registrovan dana: 25/04/2010
Poruke:

1. Dimnjak mora da ima temelj odgovarajuće nosivosti.
2. O kojim blokovima govoriš?
3. Prvo odgovoriti na tačku 2.
4. Prvo odgovoriti na tačku 2.
5. Dimnjak se zida neprekinuto od početka do vrha i ne oslanja se na ploče kroz koje prolazi. Između dimnjaka i ploče kroz koje prolazi treba da bude barem 2 cm razmaka.
6. Prvo odgovoriti na tačku 2.
7. Otvor za čišćenje se ugrađuje ispod priključka za peć.
8. Dimnjak treba da bude izolovan.
9. Praktično je ista temperatura i na tavanu i napolju, tako da se izolacija dimnjaka radi na isti način i na tavanu i napolju. Samo se spoljna obrada spoljnog dela prilagođavba uslovima tj. da bude otporno na padavine.
Blokove koje si verovatno viđao po stovarištima ili kod nekoga nikako ne treba koristiti za dimnjake jer su to ventilacioni blokovi a ne dimnjački kanali. To što pojedini trgovci ili majstori pričaju neka ga oni ugrađuju u svojim kućama ali bih im naplatio dolazak vatrogasaca i hitne pomoći kada krene vatra i gušenje.
Ako hoćeš pouzdan dimnjak ozidaj ga vatrostalnim cevima, izoluj i obloži betonskim plaštom ili ciglom. Eventualno može da završi posao i dobro pečena cigla i da se ozida po starinski krečnim malterom ali to samo za lokalno zagrevanje tj. peći ili šporete a nikako kotlove!
Uz dužno uvažavanje treba neko stručan da utvrdi da li je bolje praviti unutrašnji ili spoljni dimnjak a ne da se ti ili tvoja žena odlučujete na osnovu trenutnog raspoloženja. Deluje mi po tvojoj priči da ti je objekat nov a nemaš dimnjak, kako to?

Nisam dovoljno bogat da kupujem jeftine stvari

bars
bars's picture
Offline
Registrovan dana: 25/09/2014
Poruke:

1. Dimnjak mora da ima temelj odgovarajuće nosivosti.
2. O kojim blokovima govoriš?
3. Prvo odgovoriti na tačku 2.
4. Prvo odgovoriti na tačku 2.
5. Dimnjak se zida neprekinuto od početka do vrha i ne oslanja se na ploče kroz koje prolazi. Između dimnjaka i ploče kroz koje prolazi treba da bude barem 2 cm razmaka.
6. Prvo odgovoriti na tačku 2.
7. Otvor za čišćenje se ugrađuje ispod priključka za peć.
8. Dimnjak treba da bude izolovan.
9. Praktično je ista temperatura i na tavanu i napolju, tako da se izolacija dimnjaka radi na isti način i na tavanu i napolju. Samo se spoljna obrada spoljnog dela prilagođavba uslovima tj. da bude otporno na padavine.
Blokove koje si verovatno viđao po stovarištima ili kod nekoga nikako ne treba koristiti za dimnjake jer su to ventilacioni blokovi a ne dimnjački kanali. To što pojedini trgovci ili majstori pričaju neka ga oni ugrađuju u svojim kućama ali bih im naplatio dolazak vatrogasaca i hitne pomoći kada krene vatra i gušenje.
Ako hoćeš pouzdan dimnjak ozidaj ga vatrostalnim cevima, izoluj i obloži betonskim plaštom ili ciglom. Eventualno može da završi posao i dobro pečena cigla i da se ozida po starinski krečnim malterom ali to samo za lokalno zagrevanje tj. peći ili šporete a nikako kotlove!
Uz dužno uvažavanje treba neko stručan da utvrdi da li je bolje praviti unutrašnji ili spoljni dimnjak a ne da se ti ili tvoja žena odlučujete na osnovu trenutnog raspoloženja. Deluje mi po tvojoj priči da ti je objekat nov a nemaš dimnjak, kako to?

Astrea , strucnjak si i majstor , postujem.... Ali imas nezgodan gard Wink
Svakako hvala sto si odgovorio... A iskren da budem , nadao sam se da ces videti moj post i ukljuciti se... Elem... Pa rekoh da pojma nemam o tome ,zato trazim savet da pravilno i kvalitetno to uradim i samim time postavih ovoliko laickih pitanja.. Kuca je novogradnja ,grubi radovi zavrseni i malterisanje...

1). Kako temelj za dimnjak da napracim u dnevnom boravku ?
2). Pa mislio sam na te specijalne blokove za izradu dimnjaka. Ne one kao giter ,za ventilaciju. Hocu to ozbiljno da napravim i po propisu.
3). Odgovorio
4). Odgovorio
5). Jasno mi je da izmedju dimnjaka i gornje probijene ploce treba da ima makar 2-3 cm lufta. To ce biti ispostovano.
Nego sam pitao ,da li moze da se zida uz sami cosak dnevnog boravka ,unutra.
6). Odgovorio
7). Ok ,to kapiram,nego da li taj otvor moram sam da napravimtj.majstor ,ili ima blok da se kupi sa vec predvidjenim otvorom? Koliko visoko od poda mora biti ?
8.). Ok, ali imas li predlog , onako iz iskustva ?
9). Sve si u pravu ,ali ...
Napisao sam u prvom postu, prizemlje je ,za sada , gornja AB ploca kad je izlivana nije ostavljen prikljucak za dimnjak. Greska svih nas i tu sad nema sto nego da se busi...
Ovo ostalo necu komentarisati.

Ako neko ima neki katalog sa procesom i vrstama materijsla ili tutorijal korak po korak i to bi vredelo...

Eto , ako imas volje i strpljenja dobro bi bilo da mi das smernice ,jer je ozbiljan i nimalo jeftin zahvat ,to znas ti bolje od mene Wink ...
Zivio i svako dobro....

Astrea
Astrea's picture
Offline
Registrovan dana: 25/04/2010
Poruke:

Nemam nezgodan "gard" kako ti kažeš već sam jasan, direktan i nedvosmislen. Treba li da govorim neistinu pa da mi na zimu spominješ familiju? Bolje neprijatelj s preda nego prijatelj otpozadi, zar ne?
Da razjasnimo - nisam čuo do sada da postoji blok za zidanje dimnjaka. Postoji cev i okolo ide izolacija i plašt. Temelj dimnjaka praviš kao i svaki drugi, poseban je problem ako si napravio tzv. nultu ploču pa našta sada nasloniti dimnjak. Utvrdi visinu dimnjaka, opredeli se za sistem i izračunaj težinu i onda nađi građevinca da ti izračuna kolika i kakva treba da bude temeljna stopa dimnjaka. Kada se opredeliš za sistem dimnjaka onda ćeš imati i rešenje za izradu priključka za peć.
Imaš proizvođača dimnjaka koji imaju svoje internet strane pa pogledaj malo, obiđi i stovaroišta i vidi šta se nudi.
Nisi odgovorio na osnovno pitanje - za šta ti treba dimnjak?

Nisam dovoljno bogat da kupujem jeftine stvari

bars
bars's picture
Offline
Registrovan dana: 25/09/2014
Poruke:

Pa pise gore .... Znaci prostorija je cirka 35 kvadrata ,koristila bi se obicna pec na drva tipa Alfa Plam 7 ili 9 ili tako nesto..

Daleko bilo ,da spominjem tvoju ili bilo ciju familiju zbog ovoga napisanog ovde... Jos zbog dobronamernog saveta... Ako se moze pomoci , ok , ake ne , isto ok... Wink

Pa evo na ove sam blokove mislio... Moze li sa njim da se pocne na nultoj ploci i da se izadje kroz plocu ? Pa onda da izlijem podnu kosuljicu.... Ako je visina od nulte ploce npr. 280cm + 14 cm debljina ploce koliko jos blokova napolje da bude ?

  • img_20160814_164700_322.jpg
Astrea
Astrea's picture
Offline
Registrovan dana: 25/04/2010
Poruke:

Ko će da zna da li ćeš dimnjak o kome govorimo da koristiš za istu peć i kroz 8 godina kada budeš napravio sprat? Ako trajno ostaješ na peći koja treba da greje prostoriju 6x6 m onda ti starinski dimnjak, zidan dobro pečenom ciglom i krečnim malterom zadovoljava potrebe, još ako ga iznad ploče izoluješ onda si obezbeđen za duže vreme. Ako planiraš kotao onda moraš da ideš na neki od modernijih sistema. Moraš sam da odlučiš kakvi su ti planovi.

Nisam dovoljno bogat da kupujem jeftine stvari

bars
bars's picture
Offline
Registrovan dana: 25/09/2014
Poruke:

Nista kotao ,nista centralno ,samo klasika , pec na drva u samo toj jednoj prostoriji ... Pec na drva i dolje i gore na spratu ,kad se sprat jednog dana napravi...
Grijacu se na struju , a ovo hocu da napravim iz meraka .... Ako me razumes Wink .... I za ne daj Boze , kad nestane struje....

Astrea
Astrea's picture
Offline
Registrovan dana: 25/04/2010
Poruke:

Već imaš odgovor u prethodnim porukama. Dimnjak se ne pravi iz meraka već radi mogućnosti korišćenja objekta i zimi. A ako već hoćeš neki merak onda uradi kamin.

Nisam dovoljno bogat da kupujem jeftine stvari

bars
bars's picture
Offline
Registrovan dana: 25/09/2014
Poruke:

Vazi..... Hoces li ti meni pomoci oko ovoga ili neces ... Lepo te pitam za savet ,a ti meni o zovotnoj filosofiji....

To cemo uz pivo i meze ... Wink

Ako znas ,reci kako to da izvedem sta ja hocu ... Ako nemas volje , postujem...

Svako dobro

tenzor
tenzor's picture
Offline
Moderator
Registrovan dana: 01/11/2008
Poruke:

Suviše je nepoznatih u ovoj jednačini ....
Ukoliko se odlučite za običan zidani dimnjak to je jedna priča , a ako se odlučite za sasvim nečiji polugotov sistem to je opet sasvim druga priča .
Kod klasicnog zidanog dimnjaka imate malo više slobode u vezi izgleda dimnjaka , pozicioniranja , kod ovih drugih priča je već malo drugačija . S obzirom na Vaše pisanje vi nijedan dimnjak nećete sami izvoditi i graditi već Vam trebaju smernice .
O tim smernicama je već puno puta pisano na forumu , i u vezi preseka , visine dimnjaka ...

bars
bars's picture
Offline
Registrovan dana: 25/09/2014
Poruke:

Trazim najbolje resenje ... Majstori sa kojima sam pricao pojma nemaju o ovim stvarima koje sam ja ovde procitao na preko 20 tema... I nijedna se ne podudara sa mojim slucajem... Ja hocu obican ,bezbedni dimnjak , za pec na drva... Sve sam vec napisao ... Nije nikakav rebus...

Situacija je takva kakva je i sada se moram prilagoditi...

Ocekivao sam savet tipa: ako treba taj temelj ,uradi ga tako , promer cevi toliki..... ,lakse je sa ovim ,sa onim , povezi sa ovim... tako nesto...

Ima i nas svakakvih ...., bistrih i tupadzija , pametnih i glupih , sposobnih i nesposobnih , iskusnih i neiskusnih ,pa nekome treba i vise puta ponoviti...

Svestan sam da ovo nije majstorska radionica vec forum i to mi je jasno.... A na forumu neko nesto pita i neko odgovori... I to je to... Ja se ovo ne zalim ,samo onako ... Svakako se puno nauci Wink ... Bogu hvala da SSM i postoji ...

Hvala i vama na ukljucenju...

branimir
branimir's picture
Offline
Registrovan dana: 13/08/2009
Poruke:

Moze pomoci, nazoves i kazu ti koliko i sta je potrebno
http://www.stankombp.com/montaza-dimnjaka

Знам да незнам, а све што знам научио сам од неког.

Astrea
Astrea's picture
Offline
Registrovan dana: 25/04/2010
Poruke:

Promer dimnjaka zavisi od visine dimnjaka, predviđene snage peć i planirane vrste gorivai.
Potrebna snaga peći zavisi od izolovanosti objekta.
Visina dimnjaka zavisi od položaja objekta, pravca najčešćih vetrova, visine susednih objekata i eventualnih uzvišenja.
Težina dimnjaka zavisi od količine i vrste ugrađenog materijala tj. njegovog promera i visine.
Temeljna stopa zavisi od težine dimnjaka.
Ako sve ovo uzmeš u obzir da li bi ti mogao ovako na daljinu da odgovoriš na pitanja a da ne pogrešiš za više od 10 %? Da li bi prihvatio rizik da nepoznatom članu foruma predlažeš rešenje a da neznaš ko će to i kako da izvede? Da li imaš odgovornosti da nekome nešto govoriš kako da čini a da nisi siguran da će to da bude dobro?
Pokušavao sam a i dalje pokušavam da te uvedem u pravac razmišljanja gde ćeš da vidiš osnovne principe čime ćeš moći, bilo koga koji dodje da radi dimnjak kod tebe, da kontrolišeš da li radi kako treba - ovde ne govorim o veštini zidanja ili malterisanja već kako dimnjak treba da se postavi, a majstorski deo posle može svako da uradi.
Ljutiš se što hoću da ti pomognem. A inače, pivo ne pijem a trenutno pokušavam da smanjim težinu tako da i meze nije baš sada za mene.

Nisam dovoljno bogat da kupujem jeftine stvari

Histerezis
Histerezis's picture
Offline
Moderator
Registrovan dana: 21/08/2015
Poruke:

Bars, nemate razloga da se ljutite. U trećem postu ste napisali da ste se celi život grejali na struju i verovatno nikada niste imali sreću da omirišete i udišete sumpor u kući jer Vam dimnjak ne funkcioniše kako treba. Namerno pišem sreću jer oni koji nisu imali sreću oni su udisali ugljen monoksid pa ih obično nađu pokojne. I to je realnost, svake zidme se desi po nekii nesrećan slučaj da neko strada od dima. Drugo zabluda je da se dobar dimnjak može napraviti tek tako i da postoji univerzalno rešenje. U tom duhu su Vam i pisali Astrea i Tenzor. Ovaj i drugi forumi su prepuni temama sa problemima u vezi dimnjaka i to nije slučajno. Ne kažem da je neka velika nauka napraviti dimnjak ali ima veliki broj faktora koji mogu da dovedu da dimnjak ne funkcioniše kako treba.
Pristup da je potreban dimnjak za loženje na po jednom mestu u prizemlju i kasnije na spratu je imao i moj deda od kog sam nasledio kuću. Njemu završavalo poso dok je bio živ. Ja sam nasledio kuću ali i probleme oko dimnjaka jer sam uveo centralno grejanje. Tako da se ne zna sutra za šta će kome da služi. Sada Vama treba za špotet od nekih 7-8KW a sutra će nekom možda porasti apetiti pa bi na tom dimnjaku priključio nešto ozbiljnije. Uostalom nemora da bude jača peć dovoljno je da promenite energent (na primer pređete na gas) pa se desi da stari dimnjak ne odgovara Drugi primer sada se u mnogim gradovima ljudi masovno odjavljuju sa centralnog grejanja zbog prevelike cene. Uglavnom prelaze na TA peći i struju a neki bi i na čvrsto gorivo pa gledaju po stanovima gde su im dimnjaci pa im ne odgovara što imaju u kuhinji ventilacioni kanal za aspirator a nemaju dimjak u dnevnoj sobi. Da ste nekom od njih sponenuli pre 30-40 godina dimnjak gledali bi Vas začuđeno.

Najpre definitivno odredite gde Vam odgovara da pozicionirate dimnjak. Potrudite se da bude uz neki zid što bliže sredini osnove kuće kako bi izašao što bliže slemenu kuće i što manjom dužinom bio van tavanskog prostora. Bliže slemenu su povoljnije strujnice a i manja je dužina slobodnog prepusta. Priložite osnovu kuće da se vidi gde bi Vi želeli da postavite dimnjak. Pa da se nekako dobije i potrebna visina dimnjak u prvoj fazi tj. dok ne napravite sprat.
Moj Vam je savet da uhvatite neku od letnjih akcija Schiedel-a i da kupite kompletan set za konačnu visinu dimnjaka. Na paleti ćete dobiti kompletan dimnjak spakovan sa svim potrebnim elementima i uputstvima. Pregledajte na njihovom sajtu tehničku knjigu i većina delata oko same montaže će Vam se razjasniti.
S obzirom na poteškoće u nalaženju i ceni kvalitetne klinker opeke kao i stručne potencijale Vaših majstora sumnjam da bi bilo pametno da radite zidani dimnjak. ja sam sebi ne bi uradio zidani dimnjak od opeke tzv. "ruski" dimnjak.
Što se tiče poprečnog preseka cevi za tako malu snagu peći padate na samo dno svih nomograma (većina nomograma i nema podelu za taj opseg snage) tako da usvajate minimalni promer tj. fi16cm.
Ako ste pri parama uzmite UNI plus a ako ne onda KLASIK varijantu. Set možete da kupite struktno za 7 i 9m. Ako se ispostavi da je to prevelika visina onda ćete morati na stovarište da kupujete pojedinačne komponente. Osim u Beogradu ja mislim da u drugim mestima ne možete UNI da kupujete po komponentama jer ga ređe uzimaju ljudi u odnosu na klasik.
Koliko Vam je debele podna ploča? Ćime ste je armirali i šta je ispod nje. Da li ste zbijali zemlju iz iskopa temelja ili ste nasipali iberlauf? Da li ste podnu ploču lili zajedno sa gornjim delom serklaža u nivou nulte ploče ili je podna ploča urađena naknadno u svakoj od prostorija?
Ostala pitanja ćemo otom potom.

bars
bars's picture
Offline
Registrovan dana: 25/09/2014
Poruke:

Ja se ne ljutim i nemam pravo na to... Nemam prava I ne gledam na to tako... Nema veze....

Vi govorite ono sto hocu da cujem i pitate konkretno ...
Kuća , tj.prizemlje je novogradnja.... Nulta ploca ,beton.... Nista nema jos... Moram dalje

Histerezis
Histerezis's picture
Offline
Moderator
Registrovan dana: 21/08/2015
Poruke:

To sam razumeo iz prethodnih poslova. Ali Vas pitam kolika je debljina podne ploče i kako je armirana. Jer ona komotno može da zameni ulogu temelja ukoliko je 10-12cm, ako je armirana i izvedena zajedno sa serklažima a dimnjak je uz noseći ili vezni zid, Još ako je u ćošku tek onda nema problema. Ako niste uradili H.I. a nulta ploča nije urađena ovako onda će morati da se seče parče nulte ploče da bi se odradila temeljna stopa. Ako je već urađena H.I. iseći ćete je pa naknadno popraviti. Da kojim slučajem radite dimnjak za kotao preko toga bi nastavili sa još jednim betonskim jastukom (u dimenziji plašta dimnjaka) čijom visinom štelujete da se dimnjača kotla gađa visinski sa priključkom u dimnjak. Za Vaš slučaj (grejanje na šporet) to je manje bitno jer verovatno planirate da priključak bude malo višlje na zidu a povezali bi ćuncima. Ovo je da znate već po malo prevaziđen pristup jer i po kućama kod šporeta na čvrivo se odavno praktikuje (bolje je iz estetskih razloga) da je priključak izveden "direktno" tj. samo parčetom prave cevi. Ali je zato posredno iskorišćenje manje jer i preko ćunaka dobijate deo energije.

tenzor
tenzor's picture
Offline
Moderator
Registrovan dana: 01/11/2008
Poruke:

Pored svega navedenog od strane Histrezis-a , ostaje još jedna velika dilema , a to je način izvedbe gornje ploče , pravac fert gredica , način armiranja , jer ćete kroz istu prosecati otvor za prodor dimajaka .
I još jedna stvar ukoliko budete radili tzv direktan priključak vodite računa , da cev mora imati blagi uspon ali sa takvom izvedbom imaćete problema sa pucanjem završnog sloja zida jer su temperature dimnih gasova često i preko 800 stepeni .
Što se tiče gotovih dimnjačkih sistema tu će vam biti potreban iskusan izvodjač jer su naši "majstori " vrlo skloni raznoraznim improvizacijama prilikom montaže istih . I još jedna jako bitna stvar proverite dali uz set dobijate i izolaciju koja se obmotava oko šamotnih elemenata .

bars
bars's picture
Offline
Registrovan dana: 25/09/2014
Poruke:

Histrezis & Tenzor.... Hvala veliko ljudi.... Evo sad , meni tupavome se pomalo stvara slika kako to treba izgledati Wink .....

Nulta ploca je uradjena ... Po propisima armirana ... H.I. nije radjena jos ,jer cekam ovo nekako da resim prvo...

Znaci ,ako sam dobro razumeo ,ukoliko budem kupio set gotovih elemenata , moze se poceti "slagati" sa nulte ploce ,pa onda raditi HI oko pocetnog elementa ,zatim izliti kosuljicu ?

Gornja ploca nije fert ,nego AB.. 14cm izlivena...

Evo nasao sam neku sliku kako to po menu treba da izgleda , sto naravno ne mora biti ispravno... Jer ovo je trebalo biti radjeno kada se gornja ploca radila.... Ali avaj... Dunsteri i moja nestrucnost i nepaznja.... Verovao sam majstorima....
Da li preporucujete ovako nesto ?

Odlucio bih se i za taj nizi - direktni prikljucak sto kaze Histrezis...

  • screenshot_2016-08-14-17-08-29.png
bars
bars's picture
Offline
Registrovan dana: 25/09/2014
Poruke:

Tenzor , da li ste mislili na ovakav "kosi" pfikljucak ?

Ovo je Shiedel , i imaju "ravan" i ovaj "kosi" ... Predpostavljam da je ovaj "ravan" za ono direktno "prikljucivanje" a "kosi" za visocije ,sa onim sulundarima...

Sto biste Vi sebi ugradili , kad biste bili na mom mestu Smile ... Pricamo , onako Wink

I kazu iz Shiedela da mi je dovoljno keramicki Klasik set , od 7 metara , za navedenu peć snage 7 kw dovoljan je precnik 14 cm ukoliko u tehničkom upustvu proizvodjač peći ne navede drugačije...

  • img_20160815_141021_409.jpg
Astrea
Astrea's picture
Offline
Registrovan dana: 25/04/2010
Poruke:

Schiedel Uni-plus ima vatrostalne cevi, izpolaciju od kamene vune, plašt od lakog betona, dimnjačku kapu, kondenzacionu posudu i još po nešto od pribora. Predviđen je za sve vrste goriva i otporan je na vlagu (odnosno kondenzat).
Schiedel Klasik je od cevi znatno losijeg kvaliteta ali dovoljno dobrih da izdrže uobičajeno loženje, nema izolaciju, plašt dimnjaka je od standardnog građevinskog betona (zato ima veću težinu), proizvođač ne daje izričitu otpornost na vlagu iako i on ima kondenzacionu posudu, takođe preoizvođač ne daje preporuku za niske temperature dimnih gasova već se proizvođač vrlo vešto zakloniuo iza nedorečenosti nekih naših propisa o specifikacijama za dimovodne kanale i tako stavio na srpsko tržište nešto čega inače nema u npr. HR ili SLO.
Da li kosi priključak ili ravni više je pitanje za kotlarnice i priključak kotlova gde je svaki Pa (Paskal) podpritiska ključan. A inače će u jednoj prostoriji biti poprilično teško priključiti jednu peć ili sporet na kosi priključak sa standardnim čunkovima. Zato glasam za ravni priključak.
I na kraju, ako odluka ide ka nabavci Klasik dimnjaka jer neće biti kotla (a to treba investitor da odluči) i ako će biti peć/šporet snage do cca. 10 kW i još koji će da se povremeno loži lično bih se pre odlučio za starinski dimnjak zidan dobrom ciglom, unutra omalterisan krečnim malterom, spolja u hladnim delovima obavezno izolovan.
Ako novac nije problem onda Uni-plus.

Nisam dovoljno bogat da kupujem jeftine stvari

Histerezis
Histerezis's picture
Offline
Moderator
Registrovan dana: 21/08/2015
Poruke:

Bars, ponavljam Vam ako je ispod nulte ploče zbijen šljunak ili iberaluf a sama ploča debljine bar 10-tak cantimetra slobodno možete da oslonite dimnjak na nultu ploču jer ce na tom mestu pritisak na tlo da bude 30-35kPa što je jako malo. Ako je nulta ploča izlivena sa serklažem istovremeno a mreža prepuštena u serklaž slobodno bez dileme može se zidati na njoj. Sa pojavom treće generacije dimnjaka (komercijalni nazivi su bili: Schofer, Schell i Kogel) počelo je sa dilatiranjem dimnjaka kroz međuspratne konstrukcije to je otprilike period pre 70-tak godina. Tad se to radilo jako primitivno obična ter hartija se obmotavala oko tadašnjih blokova i ploča se betonirala. U petoj generaciji (sadašnja, troslojni dimnjaci, kao što je Schiedel) je ostala preporuka da se dilatiraju kao što je rekao Astrea ali i da ne dilatirate neće se desiti ništa. Sprečeno aksijalno dilatiranje plašta izdaziva maksimalno naprezanje od svega 3 do 4MPa što je malo. Masovno se radi i sa zalivanjem plaštova u međuspratnu konstrukciju i nikakvih loših posledica nema. I na slici koju ste postavili plašt j zaliven u M.K. samo naknadno u već ostavljen otvor. Ako se zalije u ploči onda nulta ploča prihvata samo težinu dimnjaka sa prizemlja tako da tek tada nema opterećenja na nultoj ploči. A težinu dimnjaka na spratu će preuzeti ploča prizemlja.
Bars nikako ne smete da prekidate H.I. ona je primarna tek preko nje radite betonski jastuk da bi usaglasili nivoe buduće kote poda, (sve zavisi šta ćete da stavite od slojeva u podu) i priključka dimnjaka. Ovu sliku shvatite samo uslovno jer ja oko dimnjaka i sporeta ne bih stavljao parket niti ugaonu lajsnu nego bu uradio u keračičkim pločicama a na zidu soklicu 8 do 10cm visine.
Rupa u sitnorebrastoj ploči se izvodi tako što se prekinuti binor veksla na susedna dva. U monolitnoj ploči mora unapred da se ostavi armatura koja obrađuje otvor. Otvor se opasuje armaturom paralelno sa stranicama otvora a za veće otvore se plus doda po neka šipka dijagonalno na ćoškovima. sad je za to kasno. El imate neku sliku kako je izgledala ploča "na golo" znači samo armatura pre betoniranja? Mada mali je otvor plašt je 32x32cm Vama rupa treba 35x35cm prekinućete 2-3 šipke i nikom ništa. Nije to toliko strašno.
Što reće Astrea bolje prav priključak. Ja u stambenom prostoru nigde nisam video da je neko stavio kos i neznam kako bi se to obradilo a da bude estetski prihvatljivo. Ja koliko sam razumeo Tenzora mislio je da ćunak treba da ima malu kosinu a ne na kosi priključak.
Što se tiče izbora sve prednosti i razlike vam je naveo Astrea. Razlika je u ceni! 26.5% je UNI skuplji ali je garancija 30godina a klasiku 10 što je po meni presudan argument. I Fi 14 će Vam biti dovoljan za današnje potrebe (pitanje je koliko gledate daleko u budućnost). Meni je u prizemlju 12x12cm, kroz I sprat fi12cm a na tavanu 14x14cm a ja na taj dimnjak imam 26kW kotao priklučen pa radi...
Ako imate mogućnosti da nabavite kvalitetnu opeku najjeftinije će biti da ozidate opekom. Ali da znate da opeka za zidanje dimnjaka mora da ima poroznost manju od 6% a da kalsična opeka za zidanje ima oko 20%. za klasičnu je bolje da ima veću poroznost jer onda bolje upija cementno mleko iz paste pa se ostvaruje bolja athezija kod zidova. A ako je dimnjak ozidan od porozne onda ima da propušta i to može da se reši ali nebi Vam savetovao da ulazite u to. Kvalitet opeke najviše zavisi od visine temperature pečenja i samog programa pečenja. Od cene opekarije oko 55 do 60% ide na energent za pečenje tako da je tendencija u industriji da se što više uštedi. Cak se i u glinu dodaju aditivi da bi se smanjila temperatura pečenja a dobila zadovoljavajuća marka. Da bi bila klinker opeka mora da se peče na oko 1100C a obična se peče na 800 do 900C (ovo je otprilike treba proveriti za baš tačne temperature).
Na tavanu i iznad obavezno dodatna izolacija kao što je Astrea napisao. ja sam to uradio kod sebe i neverovatna je promena u ponašanju dimnjaka.
Astrea a zašto insistirate na krečnom malteruž? Ja to nigde nisam video niti da je ozidano sa njim, niti mi je neko od ozbiljnih majstora (sad svi već pokojni) koji su radili sve dimnjake u opeci od kućnih do industrijskih. Nti se igde u literaturi spominje krečni malter za zidanje dimnjaka (niti: Zvonimir Vrkljan niti kasnije Petar Krstić i Đuro Peulić autori koji su postavili temelje građevinskim konstrukcijama u bivšoj SFRJ) A i Vrkljan je baš iz perioda kada su zidani dimnjaci bili u svom zenitu na ovim područjima (30-tih, 40-tih, 50-tih...)

  • det1.jpg
Astrea
Astrea's picture
Offline
Registrovan dana: 25/04/2010
Poruke:

Krečni malter pokazuje daleko veću vatrootpornost u odnosu na portland cement - građevinski beton gde je portland cement iskorišćen kao vezivo već na 150 stepeni počinje da pokazuje znake razaranja. Gašeni greč je tu u velikoj predosti. Činjenica je da u oba slučaja nije upotrebljen vatrostalni materijal ali dobar rečni pesak (znači silicijum dioksid odnosno kvarcni kako se još naziva) zadovoljava uslove koji vladaju u dimnjacima u domaćinstvima.
Za industrijske dimnjake važe pravila vatrostalne gradnje a tu se već koriste vatrostalni materijali i aluminatni cementi.
Portland cement ne spada ni u vatrotporne a još manje u vatrostralne materijale. Gašeni kreč pokazuje sve znake upotrebljivog vatrootpornog materijala.
U mojoj praksi sam više puta utvrdio i potvrdio da redovan građevinski beton (a sledstveno tome i malter) nikako nije pogodan ne samo za visoke već i za blago povišene temperature (preko 130-140 stepeni) pogotovu ako je izloženost povišenoj temperaturi trajnijeg karaktera.
Inače, na mojoj kući iz 1965 svi dimnjkaci su bili izveden krečnim malterom. Ti majstori su već pokojni a mlađe generacije nisu prihvatili tu praksu verovatno jer im je to otežavalo rad a istovremeno je praktično nemoguće utvrditi stanje dimnjaka iznutra. Problemi su nastali tek masovnijom ugradnjom kotlova za grejanje jer su tu temperature dimnih gasova na ulasku u dimnjak znatno niže nego kod šporeta i peći. Kondenzovani dim polako natapa zidove dimnjaka i susedne zidove i izlazi na površinu zida - bilo u unutrašnjost objekta bilo spolja. Tada je već kasno za bilo kakvu intervenciju. Da se to ne bi dogodilo potrebno je obezbediti da se kondenzacija odvija u atmosferi - bilo izolovanjem dimnjaka bilo povišenjem režima loženja u ložištu.

Nisam dovoljno bogat da kupujem jeftine stvari

Histerezis
Histerezis's picture
Offline
Moderator
Registrovan dana: 21/08/2015
Poruke:

Astrea, sve se ja slažem sa Vama. Ne sporim da krečni malter ima bolje ponašanje na povišenim temperaturama od produžnog ili cementnog. Gde god sam se susreo sa nekim podatkom za ponašanje betona pri povišenim temperaturama svugde je stojalo da temperature do 200-300C ne utiču značajno na mehaničke karakteristike niti na hemiske promene (napominjem ovo "značajno" ). Tako i po knjigama stoji. I povećanje otpornosti konstrukcija na požar se postiže debljim zaštitnim slojevima betona. I pre strada agregat nego cementni kamen. Portland cement se nikada ne koristi čist osim za teraco prane kulire i slično jer je skup. Cement koji kupujemo je uvek sa dodacima elektrofilterskog pepela i metalurške zgure. Oni se dodaju zbog bolje obradljivosti odlaganja početka vezivanja, bolje otpornosti na hemijske uticaje a i jeftinije je... Metalurška zgura poboljšava ponašanje na povišenim temperaturama to sigurno znate... Gde god sam ušao u industrijski dimnjak (mislim na dimnjake starije generacije znači zidane u opeci, proste jednoslojne konstrukcije) svi su manje više školski bili urađeni. Dimovodni kanal je spolja uvek bio od opeke u cementnom malteru a unutrašnji ozid od nekog kiselooptpornog i vatrostalnog materijala. na prelazu u dimnjak posle par metar prekidao se kiselooptorniozid i nastavljao samo dimnjak zidan opekom u cementnom malteru. I orginalnu dokumentaciju koju sam za neke imao prilike da pogledam striktno piše da su dimnjaci rađeni od radijalne klinker opeke u cementnom malteru. U odnosu na krečni malter produžni i cementni malter imaju: manju poroznost, bolje mehaničke karakteristike, bolju otpornost na mraz, bolju otpornost na abraziju, Nešto sad razmišljam nijedan dimnjak (mislim na klasično ozidan opekom - na kući) nije propao na mestu priključka tj. oko štucne od povišene temperature već strada na delu iznad krova i u tavanskom prostoru od kondenzata, mraza, kiše,.... Za bilo koju pozidiju koja je izložena spoljnim uticajima ne sme da se primenjuje krečni malter. Šta bi bilo sa dimnjakom na delu iznad krova da ga ozidamo u krečnom malteru i da ga uopšte ne koristimo nego ga ostavimo da samo stoji. Pitanje je koliko bi trajao dok ga mraz ne pojede...

Ima smisla i jedno i drugo. Sad više ni ja neznam šta da mislim...

zvukoljub
zvukoljub's picture
Offline
Moderator
Registrovan dana: 05/09/2007
Poruke:

Ево једно моје искуство: Слемене шоље или бокале, како ко назива, сам пре 20 година поставио на слемену користећи кречни малтер са додатком пигмента, да би било што ближе боји црепа и ево све стоји и дан данас без оштећења и поред кише, мраза итд. Иначе, некад су Римљани зидали своје грађевине каменом и гашеним кречом и ево и дан данас те грађевине одолевају зубу времена.

Без алата нема заната, a без знања ни најбољи алат неће помоћи..

Histerezis
Histerezis's picture
Offline
Moderator
Registrovan dana: 21/08/2015
Poruke:

Znači može i krečni malter...

bars
bars's picture
Offline
Registrovan dana: 25/09/2014
Poruke:

Astrea ... Hvala puno ...pa sad ,da novac nije problem , problem je kao i svima...posebno sto je Shiedel baas ono skup... Ali sto je ,tu je... Moram to ljudski napraviti...Ma da ja imam pravog majstora,uradio bih ovo zidanje sto kazes ,ali se bojim da me ne ispali...bas ima svakakvih...Evo trazim preporuke od nekih drugara,ali ispada da svaki skoro ima neki problem...A ovi koji su ok ,tih majstora nema vise...

bars
bars's picture
Offline
Registrovan dana: 25/09/2014
Poruke:

Evo slika sa pripreme za izlivanje gornje ploce ,ako ste na to mislili....
Sto se nulte tice ,ispod nje je nabijeni sljunak ,pa izlivena ploca...sad nisam siguran jesam li dobro objasnio...
A ovo sto kazete za HI , mislite na ono ,kada namazem bitumen i postavim kondor , onda da napravim i polozim na kondor tu betonsku stopu ili nije potrebno tu stopu raditi ,nego odmah onaj prvi plast na nju postaviti i krenuti dogradnju dalje uvis ?
Ovo sam drugo skapirao ...cini mi se Wink

  • ploca_salovanje.jpg
  • ploca_salovanje2.jpg
Histerezis
Histerezis's picture
Offline
Moderator
Registrovan dana: 21/08/2015
Poruke:

Bars, to je to što mi je bilo potrebno. Pretpostavljam da hoćete u tom velikom polju da napravite dimnjak. Za 14 cm ploča je tanka za toliko polje. Problem je ugib. Taj ko je računao je to imao kao problem i u modelu kad je modelovao ploču i računao. Pa je ubacio te dve grede ukrštene po sredini polja. Potpuno pogrešan koncept. Popravlja rezultate u proračunu ali u stvarnosti ne može da proradi kao što je zamišljeno. Greda sakrivena u monolitnoj ploči nema gotovo nikakav efekat. Armatura je trebala umesto u te dve tanačke gredice da se postavi isključivo u donjoj zoni ali jače, ploča u tom polju da se uradi 16cm i sa nadvišenjem. El ste pravili nadvišenje oplate u tom polju? El primećujete kad padne kisa da se zaviri voda u tom polju. Ovo je uzgred što mi bode oči inače jako česta greška.
Što se tiče otvora u ploči ako je negde uza zid ili u ćošku slobodno otvoriti. Nećete nešto značajno da je oslabite.

bars
bars's picture
Offline
Registrovan dana: 25/09/2014
Poruke:

Uffff .... sad ste me "ubili u pojam" Smile .... Nema nikakvog nadvisenja, sve je ravno ...
A taj otvor , mislio sam u jedno cose ,spoj "glavnog" spoljasnjeg zida i jednog zida izmedju dnevnog i trpezarije....
Evo i slika ,tj."projekat" gde je lepo ucrtan dimnjak ,ali idioti su to omasili ...
A evo i slike ,pa gde ovaj majstor stoji , tu bi trebao dimnak da bude...ili na drugoj slici crveni mark... samo sto je sada omaltano iznutra .....a evo i slika ploce kako izgleda ....
Da li da je tu otvorim ? Bi li smetalo da odmaknem od zidova po 10 cm ? Ili da se radi "strogo" cose ?
I ovo sto kazete:"Mada mali je otvor plašt je 32x32cm Vama rupa treba 35x35cm prekinućete 2-3 šipke i nikom ništa. Nije to toliko strašno."
- Proveravam sebe ,da li sam razumeo: Da li se na ploci napravi otvor 35x35cm da bi dimnjak sa sve plastom prosao kroz taj otvor ,povise ploce ?
Sta se radi onda sa onih 2 cm sa svake strane sto ostane izmedju plasta i ploce? Ide li sto oko plasta u tom delu dok prolazi kroz plocu ? Hoce li tu curiti voda kasnije ?

  • prizemlje.jpg
  • dimnjak___1.jpg
  • dimnak____2.jpg
  • ploca.jpg