Dobrodošli, gost - Registracija | Zaboravljena šifra

Ugradjivanje spoljnjeg dimnjaka

46 poruka / 0 new
Poslednja poruka
Histerezis
Histerezis's picture
Online
Moderator
Registrovan dana: 21/08/2015
Poruke:

Nema sekiracije za polje 5x5 ploča Vam je ok i sa 14cm. Učinilo mi se da je znatno veće polje pa sam napisao ono za deblju ploču nema potrebe za tim. Dimnjak u ćoški i to na obodnom zidu ništa ne smeta , nema nikakvih problema slobodno otvorite rupu kolika god Vam treba. Ali mi je enigma šta će te skrivene gredice u ploči? Kad odbijete zaštitne slojeve gore i dole po 1.5cm pa debljinu uzengije ostane jako mala statička visina pa se gubi smisao. To ste nešto Vi verovatno pravili van pojekta na licu mesta prepravljali armaturu ili slično. Baš me zbunilo jer to obično neki statičari rade kad imaju problema sa ugibom ali da znate da je bačena armatura.

bars
bars's picture
Offline
Registrovan dana: 25/09/2014
Poruke:

Ah , to je "majstor" predlozio , jer sam pomerio ovaj zid prema terasi , i kao da se ubaci skrivena greda radi toga kad se bude radio sprat ,da se moze i kao drugaciji raspored prostorija raditi.... Kao to je pravilo neko... Pitah tada i gradjevinskog inzinjera koji je radio statiku i on je to potvrdio... E sad... Meni su mogli uraditi sta su hteli... Ja svevda to bude jako i bezbedno.... Taj zahvat sa dodatnim stubovima me 1 k eura kostao... Stari su dobro rekli , dok je ovaca bice i novaca...
A za ovo , taj prostor izmedju plasta i otvora, kako se to resava ?
I , cime da "sakrijem" plast od dimnjaka spolja ? Treba li okolo neka izolacija ili mogu crvenom gips tablom da to oblozim i ususkam ?

Histerezis
Histerezis's picture
Online
Moderator
Registrovan dana: 21/08/2015
Poruke:

Prostor oko plašta i ploče zašalujte odozd o kao na slici koju ste priložili i popunite cementnim malterom.
Ne znam da li su požarnootporne ploče i vodootporne pitanje kako će se to ponašati napoolju. Obično ljudi oblože dimnjak klasičnom kontaktonom fasadom kao i ostatak kuće.
Nego el ste se pitali dali može da stoji dimnjak kad ga celog ozidate kao što su vam predložili iz Schiedel-a svih fi14 x 7m. To ispada da će preko 4m biti konzolni prepust. Zato je bolje kada je dimnjak bliže sredini i slemenu pa možete da ga pomoćno oslonite na krovnu konstrukciju. Nećete moći da uradite celi dimnjak i da ga armirate isključivo armaturom koja ide kroz plašt.
Što se tiče ploče i armature bi šta bi vidi se da je neka inprovizacija na licu mesta odrađena al gotovo sad.

Astrea
Astrea's picture
Offline
Registrovan dana: 25/04/2010
Poruke:

Iskustva u proizvodnji i primeni vatrostalnih materijala su preneta radi poređenja krečnog i cementnog maltera kod izvođenja dimnjaka.
Ali zato npr. kada se koristi uobičajeni građevinski beton sasvim je prihvatljivo da se kao agregat (ispuna) nađe i ukupna ili znatna količina krečnjačkog materijala, takav beton će biti u svakom pogledu i po svim parametrima sasvim u redu kao i onaj koji je silicijumskog porekla. Sve dok se ne dogodi jedna mala promena uslova a to je temperatura. Materijali krečnjačkog porekla već na relativno malo povišenim temperaturama počinju da kalciniraju a to je sa građevinskog aspekta ravno raspadanju.
Objekat o kome govorimo ovde je izgleda u primorju a tamo je sasvim uobičajeno da se koristi i lokalni drobljeni materijal a iz geologije znamo da je to karst.
Krečni malter pokazuje znake elastičnosti za razliku od cementnog maltera. Dodaci radi poboljšanja i ušteda u proizvodnji građevinskog cementa ne menjaju u osnovi karakteristike cementa svakako ne podižu vatrootpornost betona a o vatrostalnosti tu nema ni govora. Još uvek mi stoje referentni uzorci od (1) vatrostalne ispune i cementa sa dodacima (upravo elektrofilterski pepeo i zgura) i (2) vatreostalne ispune i aluminatnog cementa. Uzorak broj (1) je već posle prvog prolaska kroz tunelsku peć na relativno niskoj temeparuturi od 840 stepeni pokazao znake potpunog razaranja i dalje neupotrebljivosti. Možda deluje grubo i nediplomatski , ali korišćenje građevinskog betona bilo gde ako ima povišene temperature je za mene ravno zločinu i namernom bacanju para investitora.
To što su uvaženi autori građevinske struke malo ili nedovoljno pominjali i analizirali primenu i eksploatacione karakteristike građevinskog materijala pri povišenim temperaturama ne znači da tu praksu treba i nastaviti.
Dimnjak svakako treba obezbediti u smislu statike odnosno rušenja usled vetra, zemljotresa. 2010 godine u Kraljevu su dimnjaci masovno stradali jer je retko koji bio ukrućen. Schiedel se jasno ograđuje time što kaže na elegantan način da je statičko ukrućenje posebno pitanje a na drugoj strani itekako dovodi u zabludu kupce da su utvori u plaštu dovoljni za to ukrućenje.
Ja nešto to nisam baš verovao kada sam pravio dimnjak pa sam uradio ovako:
http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/gradjevinarstvo/instalacije-...

  • moto_0296.jpg

Nisam dovoljno bogat da kupujem jeftine stvari

tenzor
tenzor's picture
Offline
Moderator
Registrovan dana: 01/11/2008
Poruke:

Ukoliko bi se radio tzv niski priključak onda bi se tu moralo mnogo povesti računa o visini istog jer u tom slučaju parče dimovodne cevi ide iz peći direktno u priključak dimnjaka , tj sama cev mora btii nadignuta prema dimnjaku za par stepeni . Ovo je u praksi jako teško izvesti , a svako budzenje dovodi do kasnijih problema u ekploataciji peći i njenom čišćenju .
Nažalost kod nas je gradjevinska struka na dosta mesta poprilično šuplja pa se onda neke stvari uzimaju zdravo za gotovo , a improvizacije su vrlo česte pogotovo kad su neke stvari napisane od strane priznatih gradjevinskih stručnjaka . Nepostojanje sistema , standarda ili prostije rečeno nepostojanje države dovode do toga da nam raznorazne multinacionalne kompanije "obrazuju " sručni kadar a samim time nas upropaštavaju za dug period .
Kod dimnjaka i dimnajčkih sistema je to vrlo izraženo jer od 10 dimnjaka bar polovina nije uradjena kako treba počevši od izbora , preseka a o statici samog dimnjaka ne vredi ni trošiti reči .
Nažalost Kraljevo je bilo odlična prilika da se in vivo provere sve te "kataloške i pamfletske preporuke " .
Mi sa ovih prostora nikako da ukapiramo da je vreme kvaliteta "brenda " odavno prošlo , i da je profit jedina bitna stvar , a samim time je sve ostalo dovedeno u pitanje .
Sve što je astrea naveo u vezi šidela je nažalost tačno ..

Kudi
Kudi's picture
Offline
Registrovan dana: 20/06/2013
Poruke:

Postavi prohromski dimnjak(oplasten, izolovan). Busis manju rupu u ploci. Konstrukcija je laka pa ti ne treba temelj, nema velikog opterecenja na ploci. Posto prikljucujes jedan sporet eventualno drugi kasnije ne treba ti dimnjak velikog precnika sto ti smanjuje cenu. Ako ces loziti samo drvo onda mozes uzeti dimnjak od 304 celika koji je dosta povoljan. Ako ces loziti ugalj sada ili u buducnosti onda kupi dimnjak sa dimovodnom cevi od 316L celika. Brzo se postavlja, nema mnogo rada, prasine... Ja sam zidao prepecenom opekom i produznim malterom (jer svugde u literaturi koju sam nasao stoji produzni) ali se druge zime zapalio i ispucao u gornjoj polovini... Pored novca u zidanje je ulozeno mnogo rada ,a bilo je i dosta prljavo... Vilpra ima dobre cene, proguglaj malo, konsultuj se sa nekim ko bi mogao da ti kaze visinu i precnik dimnjaka koji ti je potreban pa onda trazi odgovarajuci dimnjak.

Histerezis
Histerezis's picture
Online
Moderator
Registrovan dana: 21/08/2015
Poruke:

Kupim ja pre nekoliko dana na otpadu jedno Potpuno novo parče cevi inox dimnjak Vilpra samo malo skraćeno. Planirao sam da izolujem dimnjaču od kotla do štucne i taman ispalo ko poručeno da iskoristim pocinkovani plašt jer nema potrebe da kupujem celu tablu da krojim da nosim na rolanje plus unutra kvalitetna izolacija. Izvučem unutrašnju cev kad vidim ona počela da korodira a dim nije ni videla. Mestu spoja gde je varena i mestimično na pečate. Debljina 0.4mm unutrašnje cevi inox 304. Vidim masovno ugrađuju ljudi inoh dimnjake al meni to nekako nesigurno.
Paralelno sa tim listajući stranu regulativu i literaturu za malter za zidanje opekom na više mesta naiđem i na inox dimnjake i svugde je stajalo za da je 304 za lakši temperaturni i hemijski režim rad i da je minimalna debljina zida 1mm. Koliko li bi koštalo po metru dužnom da se uradi cev fi 160mm od 316L, 321 ili Al-29-4C u debljini od 1mm?

Pregledah što knjige što propise kako Američke, Britanske, Nemačke i Ruske. S obzirom da nije u tradiciji u SAD i Britaniji nema puno materijala o klasično zidanim dimnjacima. Obimna je literatura ali za njihov koncept višeslojnog dimnjaka spolja opeka, unutrašnja pravougaona cev retko od građevinske opekarije, češće od keramike, šamota ili vatrostalnih betona, izmeću razni vidovi ispune kao izolacija. Nekada davno je u SAD bilo čak dozvoljeno spajanje unutrašnjih cevi produžnim malterom sa razvojem propisa to je strogo zabranjeno. Obavezna je upotreba kalcijum-aluminatnih veziva. Što je i normalno ali je ostalo za plašt isključivo cementni i produžni malter.
Na svim mestima na kojima je pomenut klasično zidan dimnjak od opeke strožiji su znatno uslovi što se tiče debljine zida od 8inča pa na gore isključivo produžni i cementni malter se spominju. Minimalna čvrstoća od 7.5MPa pa naviše se zahteva. Nigde niko krečni malter ne spominje. Inače krečni malter ima pritisnu čvrstoću od 4 do 5MPa.
U Nemačkoj literaturisutakođe slabo zastupljeni kroz literaturu i propise klasično zidani dimnjaci kao već odavno prevaziđeni za današnje pojmove ali u literaturi se pominje isključivo produžni i cementni malter za upotrebu.
Konačno Ruska literatura kao najmerodavnija jer smo mi preuzeli taj tip dimnjaka od njih. Mi i nemamo neku dugačku tradiciju zidanja dimnjaka jer se ranije posebno oporezivalo kako u Otomanskoj imperiji tako i u Austrougarskoj monarhiji posedovanje dimnjaka pa su ljudi izbegavali da zidaju dimnjake nego dim iz ognjišta išo u krov. Ruska literatura predlaže debljinu zidova od 20-25cm pa naviše i to za otvor 14x14mm. Isklučiva upotreba produžnog maltera.
Nigde niko ne pominje krečni malter.
Generalno u svim propisima i literaturi su režimi temperaturnog rad za zidane dimnjake opekom 200-300C. Sve preko toga se smatra incidentnim opterećenjem! Na 840C ne sumnjam da će da strada.
Nađoh još par kljiga u ličnoj biblioteci o masivnim konstrukcijama tipa Dušan Smiljanić iz 1957 deo o dimnjacima je na reko 20-30 strana i opet produžni malter. Videću i u par ruskih knjiga koje sam dao na čitanje a iz perioda su zidanih dimnjaka da li ima nešto drugačije ali sumnjam.
Ama što bar neko negde ne napisa da se za bilo šta oko dimnjaka upotrebljava krečni malter. Ja bar ne nađoh!!!

Protivpožarnom zaštitom se bave na fakultetu zaštite na radu, fakultet bezbednosti i delovi mup-a ja mislim nisam bas siguran. Od građeninaca se zahteva isključivo primena negorivih materijala i određeni nivo protivpožarne zaštite koja se meri vremenom koje treba da izdrži konstrukcija a da se ne sruši. I mahom se poboljšava povećanjem debljine zaštitnog sloja betona. Šta ćemo takvi su propisi ...

  • 20160816_210531.jpg
  • 20160816_210608.jpg
  • 20160816_210634.jpg
  • 20160813_180507.jpg
tenzor
tenzor's picture
Offline
Moderator
Registrovan dana: 01/11/2008
Poruke:

Apropo literature i prakse ...
Po Vojvodini ima možda i najviše dimnjaka od prepečene cigle i krečnog maltera koji rade i dan danas a stariji su od 100 god . A ciiglanski dimnjaci su tek posebna priča , sad rade na stare gume i prašinu od uglja , pa opet rade .
Kod nas je striktno pominjanje produznih i cementih maltera u vezi dimnjaka počelo od zemljotresa u Skoplju .
E sad što se tiče debljine zidova od inoxa je već tema za posebnu analizu i nije baš jednostavno urolati milimetarski lim , pa se zbog toga i rade debljine od 0,4 i 0,5 mm . zavarivanje je tek posebna priča jer se tu i najčešće dešava da "nerdjajući " materijal počne da rdja .
Ja sam lično pregledao vilpra dimnjak posle jedne sezone korištenja , naravno sa "tradicionalnim srpskim " ogrevom mokro drvo i loš ugalj a režim loženja je takav da se katran skida čekićem sa zasuna kotla , unutrašnjost tog dimnjaka je bila besprekorna ... E sad vreme će pokazati sve ostalo .

bars
bars's picture
Offline
Registrovan dana: 25/09/2014
Poruke:

@Astrea ,alal ti cufte ...Domacinski i svaka cast na obezbedjivanju dimnjaka...ovako se vodi racuna o svakom detalju... To pokusava i da ja povedem racuna ,ali bog mi dao dve leve ruke i nikakvo znanje o gradjevini , pa moram da smaram...

@Histerezis ...Definitvno ste strucnjak u ovom polju... Molim da mi jos kazete ono sto ranije pitah ,a posto se diskusija kvalitetno i u vise pravaca razvila , nisam skapirao jos ovo:

1). Znaci ,ako sam dobro razumeo ,ukoliko budem kupio set gotovih elemenata , moze se poceti "slagati" sa nulte ploce ,prvo uraditi HI ,bitumen i kondor , posloziti dimnjak(elemente) ,zatim izliti kosuljicu koja ce taj prvi plast "uhvatiti u donjoj zoni ?

2). Hoce li morati da se radi ta temeljna stopa za dimnjak tipa shiedel ? Ako treba , kasno je ,jer je nulta vec izlivena ,pa moze li se npr. izliti komad npr. 4-5 cm debljine 50cm x 50c , armiran pojacano ,poloziti na nultu plocu na koju je uradjena hidroizolacija ,pa zidati dimnjak na tu "temeljnu plocu" da je tako nazovem? Dal li je to dovoljno ? Ili moze bez nje ?

3). Proveravam sebe ,da li sam razumeo: Da li se na ploci napravi otvor 35x35cm da bi dimnjak sa sve plastom prosao kroz taj otvor ,povise ploce ?
Sta se radi onda sa onih 2 cm sa svake strane sto ostane izmedju plasta i ploce? Ide li sto oko plasta u tom delu dok prolazi kroz plocu ? Hoce li tu curiti voda kasnije ?
Danas mi jedan drugar prica (inace isti slucaj kao ja , prizemlje ,za sada ,pod plocom) ,kupio je set dimnjak ,ali nije shiedel ,ali isti princip. Kaze nije stavljao "temeljacu" , dizao je uvis ,dosao do plafona , tu je napravio rupu fi 16 ili 180(nije siguran ,jer nije ni on licno radio ,vec neki majstor) ,kroz plocu je provukao onu keramicku cev fi 14 , i odozgo je spojio sa onim delom ispod ploce , zatim je oblozioo tervolom (prostor izmedju cevi i ploce gde je probusena , i onda nastavio zidanje plasteva jos metar uvis na ploci. Majstor mu je rekao da nema potrebe praviti tolike otvore jer je efekat isti ... Da li je to pravilno ?
Da li je ,posto sada znate moju situaciju , napraviti taj otvor 35x35cm ,da celi dimnjak izadje u komadu van ,pa onda taj prostor ,izmedju dimnjaka i ploce sa necim popuniti ? Kazete cementnim malterom , ok ,ali treba li neka dodatna izolacija odozgo sa gornje strane ploce ,sve se plasim da tu nesto ne pocne curiti ...

4). I , cime da "sakrijem" plast od dimnjaka spolja ? Treba li okolo neka izolacija ili mogu crvenom gips tablom da to oblozim i ususkam ? Ovo mislim na unutrasnji deo , u kuci....Ne na vanjskom delu ,na ploci ...Gore cu ga ususkati i ojacati sa fasadnom opekom ,mada nece biti visok ,jer nema potrebe...na ravnoj ploci , a oko mene nema krovova... Ako je to u redu ?

5). Ovo ste me pitali i nije mi jasno bas pitanje
" Nego el ste se pitali dali može da stoji dimnjak kad ga celog ozidate kao što su vam predložili iz Schiedel-a svih fi14 x 7m. To ispada da će preko 4m biti konzolni prepust. Zato je bolje kada je dimnjak bliže sredini i slemenu pa možete da ga pomoćno oslonite na krovnu konstrukciju. Nećete moći da uradite celi dimnjak i da ga armirate isključivo armaturom koja ide kroz plašt."
-Da pokusam odgovoriti ,set dimnjak je 7 metara ,a ja ga nebih celog ugradjivao ,sta ce mi ako mi je unutra visina npr.2,80m+14cm ploca i 1 m vani...Ako bih ga stavio u ono cose , jos bih izvukao limene trake od plafona i poda celom visinom dimnjaka ,slican sistem Astrea sto je uradio ,za svaki slucaj...Jeste li na to mislili ? Nemam krova , nisam razumeo taj dio ...

6). I za kraj : Npr. Ozidao sam dimnjak , sve zavrseno , kosuljica podna izlivena ... posto su oni plastevi od dimnjaka ruzni ,govorim u unutrasnjem delu kuce,dnevnom boravku , sto mislite da ih oblozim gipsanim tablama ,izgletujem i okrecim ?

Histerezis
Histerezis's picture
Online
Moderator
Registrovan dana: 21/08/2015
Poruke:

Samo da se razumemo ne zagovaram ja nešto produžni malter nego samo prenosim šta sam čitao. Opetm napominjem da je to prva generacija u razvoju dimnjaka i da nedostatke koje je imala je nadomestio dalji razvoj dimnjaka. Inače može dimnjak na kući da se ozida kakvom god opekom i kavim god malteom nema pomoći jer prilikom zemljotresa uglavnom stradaju ako se ne sruše onda napuknu i neupotrebljivi su. Obezbeđenje od zemljotresa mora da poseno uradi. I sve sto je napisao Astrea za montažne dimnjake i to je sve tačno. Mora da se posebno to reši. Kao Astrea ili na neki drugi način. ima preporuka u literaturi ali nisu dobre. Obično je preporuka da se dimnjak opaše armaturom i uzengijama i da se omalteriše sa par centimera cementnim malterom ali ako je dimnjak u upotrebi to sve izkorodira jako brzo, malter se raspadne i nema nikakvog efekta. Uzalud bačen materijal i

Histerezis
Histerezis's picture
Online
Moderator
Registrovan dana: 21/08/2015
Poruke:

Bars, pritisak od dimnjaka na tlo ispod nlte ploče je mali. I ako ste nultu ploču uradili ujedno sa serkažima i da nema zemlje ispod tj. da je šuplje dimnjak ima da stoji! Vi ste potvrdili ono što sam pitao da je tlo zbijeno nulta ploča armirana i betonirana sve po P.S. Ako je to tako slobodno zidajte. H.I. je primarna i nju radite bez prekida. jastuk od betona koriguje visunu koja vam treba. Košuljica se radi obavezno sa dilatiranjem od svih zidova pa i od dimnjaka (vidi se na slici)
2. bez nje.
3. tih 2cm zalijte malterom. Dimnjak se ne prekida i plašt mora da prođe da bi se obezbedilo provetravanjeT.I. u njemu . Drugaru je urađeno loše. Iako je dimnjak privremen mora da ga opšijete limom i napravite vezu sa privremenim krovom. u suprotnom je veoma verovatno da će da procuri na rupi.
4. unutra ga premalterišite kao i ostale zidove.
Minimalno dimnjak mora da bude 4.5m efektivne visine (5m po stranim propisima). Ako mislite da može sa kraćom visinom probajte. Vi napravite kraće ako smatrate da će da funkcioniše pa ako neće dozidajte.
5. nema potrebe da radite kao Astrea kod njega je baš visoko a vi hoćete 1m prepust još kad opašete opekom to je dovoljno jer je privremeno dok ne podignete sprat
6. omalterišite pregletujte i prekrečite

bars
bars's picture
Offline
Registrovan dana: 25/09/2014
Poruke:

Hvala vam puno.... I hvala dragome Bogu sto postoji ovaj SSM forum i dobri ljudi spremni da pomognu...

Mozemo li jos samo da precizoramo ovaj prilljucak ... Niski ili visoki... Tenzor , cije misljenje mnogo cenim ,preferise gornji ,ako sam dobro razumeo...

Konktetno u vezi ovog shiedel dimnjaka , da li je problem ako bih isao niski direkt iz "smederevca" u dimnjak ? Ne znam kako bih ispostovao taj nagib od par stepeni... Jos to kad bi razjasnili , verujem da bi sva problematika oko dimnjaka bila shvacena .... Kako ja , a bogami i dosta drugih citalaca ovog foruma.... Wink

Astrea
Astrea's picture
Offline
Registrovan dana: 25/04/2010
Poruke:

Izgleda da ja nisamdobro razjasnio mesto primene krečnog maltera pa da to jasno kažem: Prema iskustvu stečenom u proizvodnji i primeni vatrostalnih materijala sve građevinske maltere (produžne, cementne i sve druge koji sadrže građevinski cement) i sve građevinske betone (opet sve one u kojima je vezivo građevinski cement) ne treba koristitri tamo gde su povišene temperature - a to je već slučaj sa unutrašnjošću dimnjaka. Pri tom, ostali delovi npr. dimnjaka a koji nisu izuloženi povišenim temperaturama mogu da budu izgrađeni materijalima koji sadrže i razne vrste građevinskog cementa i da im ispuna bude od krečnjačkih materijala.
Ako malo analiziramo literaturu Histerizis je primetio da USA literatura jasno zahteva upotrebu aluminatnih (kacijum-aluminatnih, vatrostalnih - već kako ih ko naziva) veziva za onaj deo dimnjaka koji je izložen povišenoj temperaturi. Ostalo je predmet redovne građevinske struke.
Ruska ( tj. sovjetska) literatura iz 1940-tih, 1950-tih i 1960-tih godina dozvoljava primenu portland cementa za izgradnju unutrašnjih delova dimnjaka. Treba znati da je na tim prostorima vladala velika nestašica "oгнеупорних" (tj. vatrostalnih) veziva pa se koristilo ono što se ima. Predviđala se kod "zahtevnijih industrijskih dimnjaka sa povišenim temperaturama" dodavanje znatne količine "oгнеупорне глине" u građevinski malter. Kasnije, za izgradnju dimnjaka u domaćinstvima na tim područjima se uglavnom koriste materijali koji stižu iz Kine i Nemačke. Za industrijske svrhe postoji dovoljan broj proizvođača "oгнеупорних" materijala iz sovjetskih vremena koji zadovoljavaju potrebe pre svega vojne industrije.
Kada su u pitanju dimnjaci u evropskim zemljama praksa je oslonjena na proverenu tradiciju i zertifikovana (znači opet proverena) rešenja koja stiižu od dokazanih i ozbiljnih proizvođača. Tako da nemci ( a sledstveno tome to čine i austrijanci, švajcarci, italijani na severu, francuzi na istoku, belgijanci, holanđani ... a u poslednje vreme i česi, slovaci, mađari, pa i poljaci i svakako još i danci dok i zbog geografske lokacije šveđani, norvežani i finci a usput i grci, španci i portugalci) preporučuju ako je u pitanju zidanje dimnjaka na starinski tradicionalni da se koristi "krečni malter sa dodatkom mlevene gline" ( "Der Maurer" Behse/Robrade, Leipzig, 1902 - "Zidar, Bese/Robrade, Lajpcig, 1902 preporučuje krečni malter jer "čisti zementni malter naginje stvaranju pukotina pri višimtemperaturama ). Namerno je izdvojena preporuka od pre 114 godina jer se u konkretnoj zemlji izuzetno poštuju tradicionalne vrednosti u svim oblastima a pogotovu u građevinarstvu (a vatrostalna gradnja je specifičan ali ipak deo sveukupnog građevinarstva). Hteli ili ne, koramo da se složimo da je domaća teorija a jednako i praksa sklona prihvatanju preporuka koje najčešće dolaze iz inostranstva koje nisu ni ispitane, ni potvrđene. Lično, ne mogu da se otmem utisku da nas ogromni broj stranih proizvođaća posmatra samo kao eksperimentalno polje za svoje raznorazne ideje.
Na kraju, opet prema mojim saznanjima i iskustvu, za unutrašnji deo nekog mog dimnjaka pre bih upotrebio obično rečno blato nego cementni malter.

Nisam dovoljno bogat da kupujem jeftine stvari

Vukoje.B
Vukoje.B's picture
Offline
Moderator
Registrovan dana: 13/11/2009
Poruke:

bars wrote:
... I hvala dragome Bogu sto postoji ovaj SSM forum i dobri ljudi spremni da pomognu...

Kao i "Neočekivanoj sili koja se iznenada pojavljuje i rešava stvari" ... Wink

Ništa ne ostavljam nezavrš

bars
bars's picture
Offline
Registrovan dana: 25/09/2014
Poruke:

Laughing out loud .... Taman tako Smile