Dobrodošli, gost - Registracija | Zaboravljena šifra

Mala skola zavarivanja

1984 poruka / 0 new
Poslednja poruka
tenzor
tenzor's picture
Offline
Moderator
Registrovan dana: 01/11/2008
Poruke:

namera mi je da ovim putem pomognem mnogima koje interesuje zavarivanje i kako to nauciti za poslove uradi sam . ali ako treba mozemo i prosiriti temu i u "profesionalni deo"
kao i za svaku skolicu tako ce i ova poceti suvom teorijom
da ne bi bilo zabune i zavrzlama koristicu termine iz novij izdanja ZZZRS
generalno napravicemo podelu zavarivanja prema postupcima i vrstama zavarivanja ali ce uglavnom govoriti o elektrolucnom zavarivanju ili REL postupkom jer ono narsprostranjenije i najdostupnije svim "samovcima"
podela postupaka prema vrsti aparata

najgrublja podela je na osnovu vrste aparata
1. aparati koji koriste elektricnu energiju
2 aprati koji koriste neke druge vrste energenata za prizvodjeneje temperature za zavarivanje

podela aparata koji koriste elektricnu energiju

elektrolucni aparati
invertorski aparati
MIG apratai
TIG aparati
aparati specijalne namene

e sada cemo se fokusirati samo na elektrolucne trafo aparate i postupke zavarivanja oblozenim rutilnim elketrodama. i to samo zato stoje to u danasnje vreme dostupno svima

aparat za zavarivanje poznat kao i" svajs aparat". su sustini obicni transformatori koji transformisu el energiju iz elktro mreze u struju za zavarivanje (opet da ne davimo detaljnije )

aparat za zavarivanje se sastoji od sledecih delova
1.aparata za varenje .to platicna ili metalna kutija u kojoj je smesten trafo i sa spolnje strane ima rucicuili dugme za promenu snage potrebne struje za zavarivanje inace je uopsten naziv amperaza . iz njega izlaze 3 kabla
kabal sa rucicom za zavarivanje .kabl za klesta mase i kabel za napajanje
2. rucica ili klesta za prihvat elektrode . nju zavarivac drzi rukom a njen zadatak je da tokom zavarivanja pridrzava elektrodu
3.stega mase .klesta ili stega koja se prcvrscuje za komad koji se zavaruje .sluzi tome da zatvori strujno kolo izmadju elektrode i predmeta koji se zavaruje

u opremu koja je neophodna da bi se bezbedno izveo postupak zavarivanje potrebno je
maska ili naglavna maska za zavarivanje sa filterom 12 minimum
radno odelo po mogustvu teze zapaljivo (sintetika nikako)

posle toga potrebne su elektrode kao predmet koji ce se zavarivati
elektrode o kojima ce ovde biti price ce biti samo rutilne (za pocetak)
za elektrode je bitna i debljina za pocetak uzmite elektrode od 2,5 mm
predmet moze biti od gvozdja ili od celika

za one koji prvi put pocinju da zavaruju evo par zaveta
za prvi put aparat postavi na zemlju ili na neko stabilno mesto .uzeti komad (stari ili odpadni komad metala ) materijala veci deblji i nabolje zateci u bravarku stegu (srafstok mengele ).aprat prikljuciti u struju paziti da elektroda i stipaljka mase se slucajno ne dodirnu. stipaljku mase zakaciti na predmet direktno . aparat nastelovati na oznaku izmedju 90 i 100 A. maskom zastiti oci i lice obavezno i potom gledajuci koroz masku zaparati elektrodom materijal koji se zavaruje (tesko je gledati kroz crno staklo znam ). ukoliko ne dodje da stvaranja luka ili do zalepljivanja elektrode za predmet probati ponovo ali elektrodom kljucati po materijal.ukoliko dodje do zaleplivanaje elktrode a aparat pocne da zuji otrgnuti elektrodu sa materijala (ovaj potez treba dad bude brz i jak ili ce se otkinuti elektroda ili ce iscuoati iz pistolja) .elektrodu koje je zalepila bacite i uzmite novu pa ponovo . ukoliko je struja ili instalacija slaba cesto moze doci do iskakanja osiguraca .automatski osigurac odignuti a topljivi promenuti NOVIM (ne licnovati i ne budziti :nono :nono :nono )
sve ove radnje su samo uvodne i sluze da se upoznaju osnove zavarivanja i karakteristike aparata
uskoro se pise novi post i postavljaju slike

  • slika065.jpg
  • fetch.php.jpg
  • 10.jpg
  • 09.jpg
  • 08.jpg
  • 07.jpg
  • 06.jpg
  • 05.jpg
  • 04.jpg
  • 03.jpg
  • 02.jpg
  • 01.jpg
  • 15.jpg
  • 14.jpg
  • 13.jpg
  • 12.jpg
  • 11.jpg
  • 09.jpg
  • 08.jpg
  • 07.jpg
  • 06.jpg
  • 05.jpg
  • 04.jpg
  • 03.jpg
  • 02.jpg
  • 01.jpg
  • p1010583.jpg
  • p1010583.jpg
  • p1010584.jpg
  • pa080026uj1.jpg
  • peeler.jpg
  • dsc00096.jpg
  • img_3236.jpg
  • prvi var.jpg
  • dsc00318_256x192.jpg
  • dsc00317_256x192.jpg
  • fotografija-0055.jpg
  • fotografija-0054~3.jpg
  • fotografija-0058~1.jpg
  • fotografija-0057~1.jpg
  • fotografija-0056.jpg
  • fotografija-0181.jpg
  • fotografija-0180.jpg
  • fotografija-0179.jpg
  • fotografija-0178.jpg
  • fotografija-0037.jpg
  • fotografija-0036.jpg
  • fotografija-0035.jpg
  • fotografija-0038.jpg
  • fotografija-0034.jpg
  • fotografija-0228.jpg
  • fotografija-0238.jpg
  • fotografija-0240.jpg
  • fotografija-0239.jpg
  • telwin nordica 4.185.jpg
  • fotografija-0307.jpg
  • fotografija-0420.jpg
  • fotografija-0417.jpg
  • fotografija-0416.jpg
  • fotografija-0415.jpg
  • fotografija-0414.jpg
  • fotografija-0413.jpg
  • fotografija-0418.jpg
  • fotografija-0412.jpg
  • fotografija-0419.jpg
  • fotografija-0423.jpg
  • fotografija-0429.jpg
  • image0471.jpg
  • image0464.jpg
  • image0459.jpg
  • aparat 1.jpg
  • pa014657.jpg
  • pa014656.jpg
  • fotografija-0900.jpg
  • 28092009(001).jpg
  • 28092009.jpg
  • slika058.jpg
  • slika056.jpg
  • slika063.jpg
  • slika061.jpg
  • slika060.jpg
  • co2 spolja.jpg
  • co2 motor.jpg
  • co2 unutrasnjost.jpg
  • slika-argonski-aparat-250a--2190673x640.jpg
  • slika-argonski-aparat-250a--2190673x640.jpg
  • picture 003_resize.jpg
  • img_0602.jpg
  • img_0595.jpg
  • sitan vez 2 .jpg
  • sitan vez 1.jpg
  • alim0523.jpg
  • alim0522.jpg
  • susac .jpg
  • predgrevanje .jpg
  • alim0551.jpg
  • alim0559.jpg
  • alim0548.jpg
  • alim0549.jpg
  • alim0579.jpg
  • alim0577.jpg
  • alim0580.jpg
  • dsc00965_resize.jpg
  • dsc00966_resize.jpg
  • dsc00941_resize.jpg
  • dsc00942_resize.jpg
  • dsc00968_resize.jpg
  • dsc00967_resize.jpg
  • dsc00970_resize.jpg
  • dsc00955_resize.jpg
  • dsc00980_resize.jpg
  • dsc00979_resize.jpg
  • zileti.jpg
inferno
inferno's picture
Offline
Registrovan dana: 31/01/2008
Poruke:

jel to tema BoGz mene Smile:)Smile)

tenzor
tenzor's picture
Offline
Moderator
Registrovan dana: 01/11/2008
Poruke:

Izmadju ostalog i zbog tebe Inferno al i da doprinesem razvoju sajta i unapredjenju tehnicke kulture svih naroda i narodnosti nase zemlje koja je na pragu......

inferno
inferno's picture
Offline
Registrovan dana: 31/01/2008
Poruke:

kljucati po materijal...sta to znaci ?...KUCKATI... TAPKATI DVA TRI PUTA BRZO.... KLIKNUTI KO NA MISU OD KOMPA

i ako zalepi sta onda povecati ili smanjuiti amperazu

tenzor
tenzor's picture
Offline
Moderator
Registrovan dana: 01/11/2008
Poruke:

ne ne to kljucati znaci vrhom elektrode povlaciti i odvajati vrh elektrode od materijala al onako ostro.dok god se ne uspostavi ravnomeran luk .ovo je samo vezba za ruku
i prva druga elektroda do onih 700 kg

inferno
inferno's picture
Offline
Registrovan dana: 31/01/2008
Poruke:

znaci ono ko kad pises skrabas olovkom po papiru

tenzor
tenzor's picture
Offline
Moderator
Registrovan dana: 01/11/2008
Poruke:

otprilike ovo je samo da upoznas sa aparatom i on stobom
sutra cu postaviti nov post i nastaviti temu

inferno
inferno's picture
Offline
Registrovan dana: 31/01/2008
Poruke:

oki doki

tenzor
tenzor's picture
Offline
Moderator
Registrovan dana: 01/11/2008
Poruke:

kao sto sam obeco danas nastavljamo
verovatno da prvi pokusaj uspostavljanja stabilnog luka pocetnicima predstavlja najveci problem i jos pride moraju gledati kroz tamno staklo.
najcesce 2 greske koje se mogu dogoditi su sledece prvo sam da malo pogledam i nanisanim pa cu kroz masku nastaviti da gledam .to ce svakako stvoriti probleme u toku noci i to se u narodu zove "varilacko slepilo ". koga je var jednom uhvatio taj zna o vemu pricam a za sveostale ukratko to je kao da u ocima imate sonu kiselinu i pesak zajedno.lek je hladni oblozi na oci i bilo koje kapi za oci i to vise puta a najbolja preporuka je borna kiselina direkt u oko (naravno iz apoteke)
drugo dok god se ucite kako da zapocnete luk pravilno budite smireni i polako probajte da da elktrodu prvo prinesete sto je blize moguce materijalu a da u istoj sekundi malo odvojite elektrodu od materijala i da stabilizujete luk .karakteristicni zvuk koji se cuje prilikom pravilnog uspostavljanja luka je mesavina zvuka prskalice i i jaceg pucketanja kao vatra na primer .zvuk koji ispusta aprat je ravnomerno i ne preglasno zujanje .u slucaju da zalepite eletrodu za materijal aparat zuji vrlo glasno i obicno posle toga izbija osigurac
za pocetak bih preporucio malo kvalitetnije rutilne elektrode debljine 2,5 (OERLIKON, ESAB KARBORUNDUM ,)
kada uspete da u vise pokusaja da iz prve iz prve uspostavite luk
vreme je da se krene dalje
naime za pocetnike desnoruke je najbolje da ruku i elktrodu vuku sa leva na desno i da je istovremeno blago spustaj kako se trosi elektroda .ugao izmedju elektrode je oko 45 stepeni .
za svo ovo vreme vezbanja strogo vodite racuna o tome da su temperatur zavarivanja preko 1000 stepeni i da prilikom varenja prskaju kapljice istopljenog gvozdja .znaci strogo vodite racuna o odeci cipelama i radnom okruzenju jer mnoge stvari ko je vam deluju na oko nezapaljive mogu vrlo lako planuti
kapljice troske i istopljenog metala mogu ostetiti i radne stolove betoske podove i slicno zato pamet u glavu
predmet koji se vari ne uzimajte golim rukama :nono :nono nikad vec samo kljestima ili kakvom prigodnom alatkom.
u sledecem postu ce biti reci o stelovanjima aparata i nekijeh slika
toliko za sad

tenzor
tenzor's picture
Offline
Moderator
Registrovan dana: 01/11/2008
Poruke:

trebo sam ovo ranije da napisem al ni sad nije kasno
oko aparata za varenje par reci
cela ova skolica je zasnovana na postupcima zavarivanja gvozdja i celika za kucne potrebe .a samim tim i izbor aparata .u pitanju su najobicniji transformatorski aparati red velicina cene oko 4000-6000 din. znaci nista komplikovano .i sad odma da sprecim svake dalje dileme i RASPRAVE oko izbora aparata za zavarivanje .rec je samo o obicnim aparatima i varijanti sam svoj majstor.znaci ovo danas dostupno maltene svakome . i da se odma razumemo u varijanti sam svoj majstor ne mozete praviti naprimer kranske dizalice ili vrsiti reparaturno zavarivanje npr radilice motora.
ovo je namenjeno ljudima koji bi napravili neki ukras od metala .nosac za ves ili neko postolje ili resetku za rostilj i sl
kod aparata je najbitnije upoznati ga i uvezbati se nastelovati amperazu na odgovarajuci stepen . i pored svih pismenih uputstava pa cak i pored pomoci iskusnijeg zavarivaca .prve korake u zavarivanju morate napraviti sami .jer niko od nas nije isti niti ima isti osecaj
sto se tice postupaka zavarivanja horizontale (vertikalni i plafonski varovi su za preofesionalce ) nema tu niceg teskog i strasnog i koliko god da ste neki var nabudzili to uvek mozete obrusiti pa ponovo zavariti
e sad uvodimo i nov pojam na dalje naime rec je o sljaci kao produktu zavarivanja .kod elektrolucnog zavarivanja plast ili obloga elektrode ima funkciju da oblozi var radi smanjivanja dodira vara i kiseonika i pojave oksidacije samog vara .sto je var kvalitetniji i bolji to sljaka lakse otpada cesto i sama . e sad par koraka u postupku skidanja sljake
1 sljaka se sa mesta vara skida specijalnim cekicem za sljaku (moze i bilo kojim drugim dovoljno tvrdim predmetom)
2 sljaka se uvek i i uvek skida to jest obija sa hladnog vara .var se hladi na vazduhu nikako vodom
3. prilikom obijanja sljake pazite na oci gotovo uvek vam parce sljake odleti u oko .znaci zastitne providne naocare na oci
4. visak vara ,los var i sljaka zajedno se mogu brusisti brusnim plocama za metal i naravno zastite oci ( preporuka je uvek var malo obijte cekicem pa ga onda brusite )
i jos jedna napomena pazite na sebe i sve oko sebe a sa brusilica ne skidajte zastite za brusne diskove a zasto
pa ja sa 95 godine sa jos jednim drugarom preko leta radio kod jednog bravara onako usput da se zaradi koji dinar preko leta . nas je zapao posao da obrusimo jedan komad cevi veceg precnika . i kao po pravilu mom drugaru je pukao brusni diski na velikoj brusilici i razleteo se .nazalost jedan komad brusne ploce se odbio i pogodio njega u levu nogu i otvorio mu potkolenicu nacisto kao nozem . od adrenalina i soka dok smo ga pokrpili i ubacili u auto ja nisam primetio da sam dobiojo jedno parce u celo .tek u bolnici su lekari videli .brusilica je imala stitnik a brusni disk je bio nov i to jedenog od ozbiljnijih proizvodjaca .sta bi bilo da na brusilici nije bilo stitnika .inace materijal za obradu metala (elektrode brusne i rezne ploce me kupujte na pijacama i kod kineza ) vec samo u radnajma i marke renomiranih proizvodjaca i tada se pazite i cuvajte

Bane
Bane's picture
Offline
Moderator
Registrovan dana: 29/02/2008
Poruke:

Sve pohvale za temu :+ :+
nista manje nisam ocekivao od tebe :blob1 :blob1

lelemajstor
lelemajstor's picture
Offline
Registrovan dana: 13/11/2008
Poruke:

Svaka čast! Ja sam samouki varilac,i da sam imao negde da pročitam o ovoj temi lakše bi mi bilo. Imao sam majstora;- koji je odličan majstor;- i koji me je podučavao :
Gledaj kako ja radim i onda probaj... Ja gledam (kroz masku) i sve izgleda lako . Probam -ne ide, recimo -zašmercuje,trznem se pa šmercuje na sve strane. Počnem var, pa me isprska tečni metal, pa skočim i bacim sve...
Onda čovek kaže :Ma ne tako gledaj ovako položiš ruku... ja položim i ne mrdnem odatle. Oko tri meseca sam ja "pljuvao" kako se to majstorski kaže i nisam napravio pošten var. To se vidi kad se strese šlljaka sa vara -pa se vidi pukotina, A da ne govorim o bušenju lima -progorevanju. Moj savet bi bio da se proba prvo sa progorevanjem lima namerno da se vidi i kako se to brzo desi ,a i kako se topi materijal -to je važno kod razlivanja vara i povezivanja dva materijala. Ali molim te nastavi sa temom dobro si se setio!!!

tenzor
tenzor's picture
Offline
Moderator
Registrovan dana: 01/11/2008
Poruke:

dragi forumasi pitajte predlazite iznosite svoja iskustva i slicno
lelemajstor odlicna ideja o progorevanju samo sam mislio kasnije da je obradimo al tamana si me na vreme podsetio . progorevanje je odlicna vezba za sve . i za ispitivanje i upoznavanje ruke i elktrode i karakteristika aparata kao i za ispitivanje materijala .znaci pod pretpostavkom da ce onom ko prvi put uzme aprat u ruke trebati dosta vremena da "upali " elektrodu sledeca vezba je upravo progorevanje materijala .kad se kaze lim ja bih vam preporucio debljinu 8 do 10 mm . i ako ste naucili da upalite ektrodu sad progorevajte materijal .posle cete nauciti kako da ne progorevate materijal

fooldaddy
fooldaddy's picture
Offline
Registrovan dana: 22/10/2008
Poruke:

Da dodam nešto oko bruslice koja može da bude jako opasna. Ne imrovizujte jer i najmanja greška najblaže rečeno boli. Veliki obrtaji i dovoljan je dodir.
U nedelju sam uradio ono što nikako ne treba raditi.
Veliki kamen na malu brusilicu bez štitinika, pomerio sam prst i desilo se ovo.
Zato stvarno pamet u glavu i zaštitna sredstva na sebe, ne treba improvizovati nikada

  • slika065.jpg
tenzor
tenzor's picture
Offline
Moderator
Registrovan dana: 01/11/2008
Poruke:

i ja da dodam nesto ZABORAVITE varijantu da kad potrosite kamen na velikoj brusilici to ostavite pa da koristite maloj brusilici .TO JE VRLO OPASNO!!!!

inferno
inferno's picture
Offline
Registrovan dana: 31/01/2008
Poruke:

fooldaddy wrote:
Da dodam nešto oko bruslice koja može da bude jako opasna. Ne imrovizujte jer i najmanja greška najblaže rečeno boli. Veliki obrtaji i dovoljan je dodir.
U nedelju sam uradio ono što nikako ne treba raditi.
Veliki kamen na malu brusilicu bez štitinika, pomerio sam prst i desilo se ovo.
Zato stvarno pamet u glavu i zaštitna sredstva na sebe, ne treba improvizovati nikada

a ja tako vec 2 puta stavljam veci kamen na malu brusilicu bez stita pa kad se istrosi namontiram stit...cccc

inferno
inferno's picture
Offline
Registrovan dana: 31/01/2008
Poruke:

tenzorE super nastavi samo dalje cim bede lepse vreme oma idem da vezbam Smile

kriviekser
kriviekser's picture
Offline
Registrovan dana: 31/03/2008
Poruke:

tema za 10.

Mislim da nigde nije napisan jedan detalj o masi. Dakle masu (klešta) je poželjno staviti što bliže mestu varenja. Takođe je potrebno malo razmrdati klešta kako bi zubi iste došli do golog metala radi bolje kontaktne površine.

Kad smo kod toga....mesto vara isto je potrebno očistiti do metala jer će se luk očas posla pojaviti.

Nameštanje elektrode...pod uglom. Dakle može se staviti u klešta pa malo savizi elektroda u korenu zbog lakše manipulacije.

Kljuckanje elektrode raditi kao kad palite šibicu ako razumete šta pričam. Kljucneš pa mrdneš u stranu elektrodu.

Evo skica o čemuje tenzor pričao.

Za praksu je najbolje uzeti deblju ploču i vući elektrodu kako bi se stekla početna rutina. Tako ćete steći osećaj za trošenje elektrode, tj koliko morate da gurate ruku prema mestu varenja usled trošenja elektrode. Isto tako videćete kakav ste var napravili. Postoje i tipovi varova, npr u obliku polumeseca...

EDIT: Udaljenost elektrode od površine treba da bude otprilike za poprečni presek elektrode. Elektroda 2.5 dakle toliko udaljiti elektrodu od površine

  • fetch.php.jpg
kriviekser
kriviekser's picture
Offline
Registrovan dana: 31/03/2008
Poruke:

e da jako bitan savet...ukoliko dobijete varilačko slepilo pa ne dolazi san na oči koliko peče....najbolje pomaže MAJČINO mleko sveže iz dojke.

Naravučenije: pravite decu ako oćete da varite Laughing out loud

pejky
pejky's picture
Offline
Registrovan dana: 13/08/2008
Poruke:

Evo, po naredbi tenzora sinoc na chatu, i moj doprinos ovoj temi Laughing out loud
Princip rada transformatora i transformatorskih aparata za zavarivanje.

Transformator je električni uređaj koji transformiše energiju iz jednog kola u drugo posredstvom magnetne sprege, bez ikakvih pokretnih delova. Transformator se sastoji od dva (ili više) spregnuta namotaja ili jednog namotaja sa više izvoda i, u većini slučajeva, magnetnog jezgra koje koncentriše magnetni fluks. Naizmenična struja u jednom namotaju će indukovati struju u drugim namotajima.

Transformatori se koriste da spuštaju ili dižu napon, da menjaju impedansu i da obezbede električnu izolaciju između kola.

Najprostiji transformator se sastoji iz dva namotaja - primara i sekundara.

Odnos napona na primaru i sekundaru je direktno proporcionalan (srazmjeran) odnosu broja namotaja:

U1/U2=N1/N2

Gdje je:
U1 - napon na primaru
U2 - napon na sekundaru
N1 - broj namotaja na primaru
N2 - broj namotaja na sekundaru

Dok su struje na primaru i sekundaru obrnuto proporcionalne (srazmjerne) broju namotaja


I1/I2=N2/N1

I1 - struja kroz primar
I2 - struja kroz sekundar

Da bi se omogucilo topljenje elektrode, kroz elektrodu mora proticati "jaka" struja (za 2,5mm elektrode 90-100A)
Da bi se stvorio elektricni luk (koji topi elektrodu) potreban je odredjen napon (sto veci, to je jaci luk), napon opasan za covjeka je 50V, zato transformator u aparatima za zavarivanje obezbjedjuje smanjenje mreznog napona (220V) na 48V u praznom hodu (kada aparat miruje, sa pocetkom procesa zavarivanja ovaj napon se smanjuje).

Koristeci gore navedene formule, sad cemo izracunati odnose struja i napona na transformatoru u aparatu za zavarivanje.

U1/U2=N1/N2
I1/I2=N2/N1
Iz ovoga sljedi > U1/U2=I2/I1

U1 je mrezni napon 220V
U2 mora biti 48V
I2 cemo uzeti da mora biti 100A, znaci da samo fali da odredimo struju I1 koju transformator "povlaci" iz mreze.

220V/48V=I2/100A
4,583=I2/100A
I2=100A/4,583
I2=21,81
Naravno ovi proracuni se odnose na idealan transformator, a u praksi se uzimaju u obzir i razni gubitci.

Kako su za razlicite debljine elektroda, a i materijala koji se zavaruje potrebne razlicite struje, mora se napraviti neka vrsta regulacije.
Dva su osnovna tipa:
1. Regulacija pomicnim jezgrom (jedan dio jezgra transformatora se pomjera i time mjenja karakteristike jezgra, proracun je malo komplikovan i mislim da bi bilo previse da se tome posvecue previse paznje ovdje)

2. Regulacija izborom broja namotaja na primaru.
Ovaj vid regulacije se izvodi tako sto se pri motanju transformatora na primaru ostave razni izvodi, pa se njihovim preklapanjem mjenja broj namotaja N1, sto dalje utice na odnos N1/N2, a samim tim i na odnose struja i napona.

I jos da se malo dotaknemo same prakticne konstrukcije.
S obzirom da kroz sekundar teku struje reda 100A, zica kojom se mota sekundar mora biti odgovarajuce debljine.
Profesionalni aparati za zavarivanje se UVIJEK motaju lakiranom bakarnom zicom, dok se za amaterske aparate sve vise upotrebljava aluminijumska zica u izolacionom plastu.
I jedan i drugi tip namotaja imaju svoje prednosti i mane:

-Prednosti bakra su: Bolji provodnik (manji pad napona, pa samim tim i manje zagrijavanje), Bolje odvodi toplotu
-Mane su mu: Veca cijena, veca masa.

-Prednosti aluminijuma su: Manja cijena, i manja masa
-Dok su mane: Vise se zagrijava, slabije odvodi toplotu (zbog plasta kojim je obavijen.

bosch-ke
bosch-ke's picture
Offline
Registrovan dana: 22/10/2008
Poruke:

sve je lepo napisano i sve što piše treba da zna jedan samouki varilac,ali bez prakse ovo nije da ne vredi ,nego dok se neuvežba težina ruke ,i ne potroši barem1 pakovanje elektroda ,tek onda ima nekakav značaj, ja iako se duži vijek služim tim aparatima,naravno zbog oca koji me je stim maltretirao ,kada me nije zanimalo varenje niti elektrode,a tome ima dosta godina znam da ponešto valjano zavarim,ali daleko sam od varioca,a što se brusilice tiče na ugaonu mislim pre svega netreba da se koristi bez štitnika i obavezno uzimati kvalitetnije ploče,jer znam iz iskustva kad poleti komad rezne ploče velikom brzinom po radnji,i kako izgleda rupa u zidu gdje se taj komad zabio.....dakle samo vježba i vježba i možda bude nešto od vas budućih samoukih varilaca...

pejky
pejky's picture
Offline
Registrovan dana: 13/08/2008
Poruke:

Meni se jednom rasula ploca (sa pijace) cisto sama od sebe u zraku, sreca nije bilo povrjedjenih.
Od tad samo Wurth zebra, jest da kostaju, al' i traju, tako da se i isplate.
A da ne govorim o sigurnosti.

lelemajstor
lelemajstor's picture
Offline
Registrovan dana: 13/11/2008
Poruke:

Tema je varenje a brušenje ide posle,i zaboravljate ovo što pričate se odnosi na rezne ploče kojima svi mi priučeni radimo ono što ne treba -brusimo. Za tu vrstu posla postoje posebne deblje ploče sa kojima se uklanja višak mat.
dakle ko hoće da vari mora da vežba. Parče lima od dva milimetra i prvo progorite elektrodom lim. Naslonite i držite elektrodu kako god znate samo da se luk ne prekida. Kada u jednom trenutku progorite lim,pokušajte odmah da nastavite da proširujete rupu vrhom elektrode. To videćete nije mnogo lako ,elektroda propada ,a vi je vraćate i tako dok ne napravite rupu od tri santimetra.Tako ste stekli osećaj kretanja elektrode gore dole. Primetili ste možda da nekad ide brže a nekad sporije. To je zbog ugla napadanja-e to je važno za dobar var. Sledeća vežba bi bila dapokušate da neprogorevate lim ali da ga zagrevate i ostavljate var za sobom. Da bi vam lakše bilo pokušajte da vrhom elektrode pravite male kružne pokrete. Primetili ste da kad ne pritiskate mnogo elektrodu ona polako klizi po limu.Ako još probate da pravite te kružne pokreteod jedno dva tri milimetra,dobićete var koji je razlive i jednoličan.
Sledeći deo vežbe je sutra jer ako ste ovoliko varili dosta vam je za danas. Zaboravio sam da napomenem da se ceo ovaj poso obavezno posmatra kroz MASKUza varenje.Ako počinjete sa ovim onda kupite i kapi ACIDI BORICI u apoteci i svejedno sipajte u oči. U Beogradu bi to trebalo da rade svi kao umivanje.Sutra nastavak ili ja ili Tenzor...

tenzor
tenzor's picture
Offline
Moderator
Registrovan dana: 01/11/2008
Poruke:

lelemajstor:
Tema je varenje a brušenje ide posle,i zaboravljate ovo što pričate se odnosi na rezne ploče kojima svi mi priučeni radimo ono što ne treba -brusimo. Za tu vrstu posla postoje posebne deblje ploče sa kojima se uklanja višak mat.

ako je rec o pucanju ploca ukoliko su lose ili npr kineske i brusne i rezne ploce mogu puci .i stitnik se uvek i svugde koristi

znaci rezne ploce za rezanje a brusne ploce za brusenje :tup :tup :tup :tup :tup :tup :tup :tup :tup :tup :tup :tup

tenzor
tenzor's picture
Offline
Moderator
Registrovan dana: 01/11/2008
Poruke:

e a sad necu o zavarivanju dok se malo ne provezbate
kao sto sam rekao na pocetku teme koristicemo samo malo strucnije izraze da bi nas svi razumeli .znam da to ponekad nisu izrazi u opstoj upotrebi al tako je

malo cemo da pretresemo temu zastita na radu i pravilna primena alata i opreme
pa da ponovimo za svaki slucaj
patnalone i bluza mogu biti radne (NIKAKO SINTETICKA npr diolen ) a
mogu biti i farmerice i duks (gornji deo odece da bude sto tamniji i na kraju rukava obavezno da imaju gumu siroki rukavi nikako )
cipele .mogu biti i patike al nikako od sintetike vec koza i preporuka je da budu plitke jer u slucaju upadanja otopljenog metala ili sljake se mogu lakse izuti
i sad obavezno CARAPE ISKLJUCIVO PAMUCNE .sinteticke se mogu upaliti pa umesto jedne opekotine u vidu tacke mozete sa otopljom carapom skinuti i kozu do mesa ( i to se desava )
rukavice se preporucuju i to iskljjucivo kozne
e sad dolazimo do najbitnijeg dela opreme a to je zastitna maska
postoji vise tipova maski ali se one mogu svrstati u 3 velike grupe
1 maske koje se drze rukom ispred lica su najprostije .sta je bitno kod ovih maski pa pored toga sto filter staklo mora biti minimum 12 ,maska je bolja sto je dublja .danas se rucne maske uglavnom prave od plastike pa dobro pazite gde ih spustate da ih ne bi otopili ili progoreli
2 naglavne maske .one su u prednosti nad rucnim maskama zato sto se preko se mogu naglaviti na glavu pa vam ruke ostaju slobodne i one moraju imati filter min 12
3 naglavne maske sa automatskim zatamljenjem stakla . e pa ovo su najbolje maske do sad pored toga sto su naglavne one su providne dok god ne zapocnete zavarivanje .brzina zatamljenja je ispod 0,0025 sekundi
pa su totalno bezbedne .uglavnom imaju i posebno stelovanje zatamljenosti filtera i to od 9 do 14 . i napajanje preko foto celija koje reaguju na uv zracenje tokom zavarivanja

"varilalcko slepilo" je vrsta zapaljenja ocnog zivca nastalog usle duze izlozenosti uv zracenj ili prostije receno gledanja u zavarivacki postupak bez zastite ociju.pored toga sto uv zracenje izaziva zapalenje oka ono vas moze opeci i gore od sunca pa se moze desiti da prilikom duzeg zavarivanja izgorite (kao leti na suncu ) iako je decembar
zavarivanje izvodite ili na otvorenom prostoru ili u radnom prostoru koji se mora vetriti . moras se pazti i na skundarna zracenja .znaci pored toga sto sam postupak zavarivanja proizvodi direkto zracenje mora se paziti i na odbijanje svetlosti da li od svetlih zidova ili svetle garderobe .pa zato lice sto dublje u masku i izbegavajte zavarivanje nocu
produkti sagorevanja obloge elektrode kao i masnoce ili ostaci farbe na komadu koji varite su vrlo otrovni i opasni .ZNACI VETRENJE
e a sad rec dve o brusenju i brusilicama
ja u svim svojimpostovima kada rec o brusenju iskljucivo napisem brusni disk ili ploca .da ne davim kad je prosto brusni disk za brusenje , rezni disk za rezanje i TACKA
stitnik na brusilici i TACKA
naocare zastitne ko kako voli (kad vam budu "nazivo" vadili komade metala iz iz oka nosicete ih uvek )
brusni ili rezni disk sa velike brusilice kada ga potrosite u KANTU
ostaci kamena od velike brusilice nisu predvidjeni da rade na maloj brusilici i TACKA
i da dodamo postoje i lamelni diskovi za brusenje .rec je o diskovima na koje su zalepljene lamele od smirgle i ima ih u raznim granulacijama vrlo su bezbedni ,mogao bih reci super bezbedni (potrosio sam vise hiljada komada za malu i veliku brusilicu i nikad nijedan nije pukao ) stitnik i dalje na brusilici. ima ih u dve varijante smirgla plave boje za tvrde i inox celike i sve ostalo .smirgla u drugoj boji za mekse celike i sve ostalo.
produzni kablovi su posebna prica i generalno moraju biti preseka 2,5 ili navise .koristi te ih kad je to jedini izbor .
PRIUCENI ILI NE SVEJEDNO JE .ne brusiti reznim plocama nikad a nikad nikad i NIKAD reznim plocama koje su debljine ispod 3mm .svako ko pokusa da reznom plocom od 1mm brusi GARANTUJEM da ce se ploca razleteti na sve strane. i uvek pazite gde vam lete iskre od brusenja da ne biste zapalili nesto ili nekog
P.S. kad vas ne daj boze uhvati varilacko slepilo prvi lek na brzinu su dve deblje kriske krompira umotane u vlaznu krpu pa na oci .acidum borici je super stvar al pomazu i bilo koje kapi ili masti za oci

tenzor
tenzor's picture
Offline
Moderator
Registrovan dana: 01/11/2008
Poruke:

e a sad malo o aparaitima za zavarivanje
u principu svi trafo aparati rade isto ali nije bas tako
rec je o sledecem kavalitet aprata se moze procenjivati na mnogo nacina
ali najbitniji podatak kod svakog aparata je intermitenca .
za sada samo toliko o aparatima i kvalitetu .
kako nastelovati aparat za odredjenu radnju
prvo aparati imaju dva nacina stelovanje amperaze .jedna je putem prekidaca gde imate 3-4 pozicije na odredjenoj amperazi ili imate jedan veci reostat koji okrecete na pozicije min-max
druga je pomeranjem rucice na aparatu vi prakticno pomerate telo trafoa unutar aparata ,a na skali na aparatu pratite skalu sa amperazom
koji je bolji od ova dva stelovanja je uvek predmet diskusije .
za svakog ssm-a ce biti dovoljan bilo koji aparat koji ima max snagu oko 140 A
e sada kao sto sam vec objasnjavao aparat zavarivanja postavite na 90-100 A.
ukoliko ste vec naucili da upalite elektrodu i da progorevate materijal sad je vreme da se malo poigrate sa amperazom povecavajte i smanjujte i probajte kako aparat radi a i kako vi radite sa aparatom .naravno i dalje sve sa elektrodom od 2,5 .kasnije cemo obradjivati zavarivanje sa tanjim i debljim elektrodama ,kako se sta zavaruje , bravarskim pripremama materijala za zavarivanje

tuntunde
tuntunde's picture
Offline
Registrovan dana: 09/05/2008
Poruke:

Kakva su iskustva sa varenjem sa obicnim elektrolucnim aparatom i bazicnim elektrodama(evb 50).Dali je moguce ,hoce li da vari.Isto tako iskustva sa obicnim hobi aparatom od max 140 A i varenjem prohroma i gusa sa za to namenjenim elektrodama 2,5 mm.Dali ima kod nas da se nabavi elektroda za aluminijum za obican elektr. lucni aparat i dali je uopste moguce takvo varenje Inverori u argonu to rade ali obicni elektrolucni dali moze tako nesto da radi uopste.Bas bi vam bio zahvalan na odgovoru ako neko ima iskustva i hoce da ih podeli sa drugima

tenzor
tenzor's picture
Offline
Moderator
Registrovan dana: 01/11/2008
Poruke:

e pa ovako sto se tice bazicnih elektroda bez obzira cije su uslovno se moze transformatorskim aparatima ALI aaprat mora biti velike snage i tada ima problema jer prilikom zavarivanja var "brboce " i sam zavarivac mora biti iskusan . sto se tuce gusa i prohroma nije problem zavariti odgovarjucom elektrodom .stim da se mora znati postupak zavarivanja za gus.aluminijum i elektrolucno zavarivanje obicnim aparatima je nemoguca misija
e a sad pitanje sta hoces da zavaris evb elektrodom bas me interesuje

tuntunde
tuntunde's picture
Offline
Registrovan dana: 09/05/2008
Poruke:

Nista trenutno ali za ubuduce mozda neke ljuce celike ali ako mi bude potrebno.A prohrom dali moze lepo da ga slije ili mora da se pecka,nisam probao ali sam cuo da moze da ga vari obican aparat.Kad se sliva sigurno ga krivi mislim prohrom.Ovo su sve pitanja za neke hobi varijante nista profi.Mozda bi pravio neke gluposti od prohroma pa da se ne zanosim da cu uspeti da nesto normalno zavarim i da to na nesto lici a da se uradi sa obicnim hobi aparatom

tenzor
tenzor's picture
Offline
Moderator
Registrovan dana: 01/11/2008
Poruke:

hoby aparat i bazicna elektroda = 0 bodova
e sad sto se prohroma -inoxa tice zavisi koje su debljine u pitanju .
ako mislis da varis limove ispod 5 mm debljine i tankozidne cevi to ne moze ni inox elektrodom a ni hoby aparatom i problem pride ako pregrejes tanak inox on menja boju poplavi ili pocrni .za te vrste poslova samo TIG eventualno mig-mag

tuntunde
tuntunde's picture
Offline
Registrovan dana: 09/05/2008
Poruke:

Tako sam i mislio.Hvala na odgovoru.A mig jel mora u argonu ili moze sa co2 da vari prohrom limove .Mora sigurno i prohrom zica .Vec vidim da od ove moje varijante nema nista.Mozda i savet gde u bgd ima prohroma da se kupi,cevi, kutije.Ali ne kamioni i avioni nego na manje kol