Dobrodošli, gost - Registracija | Zaboravljena šifra

Duborez detalja (od pochetnika do majstora )

542 poruka / 0 new
Poslednja poruka
zorankyu
zorankyu's picture
Offline
Registrovan dana: 29/11/2007
Poruke:

Literature o DUBOREZU na srpskom jeziku nema, bar je ja nisam nasao, pa ova tema neka bude podstrek svim entuzijastima da krenu jos danas da se bave ovom veoma lepom delatnostcu, bolje reci umetnoscu. Voleo bih da svi mi, koji smo bar malo odmakli od pochetka, olaksamo svim zainteresovanim, da ne "kopaju" po brojnim stranicama interneta u moru konfuzije, a posebno onima koji se loshije snalaze sa engleskim jezikom.

Posto smo se dosta "ispucali" o prvim koracima duboreza na temi rezbarije, evo da krenemo malo ozbiljnije, sa pravim nazivom teme DUBOREZ, jer je rezbarenje nesto sasvim drugo, jednostavnije i na neki nachin mozemo ga smatrati "najprimitivnijim" ukrashavanjem. Rezbarenje podrazumeva izrezivanje i ponavljanje (visestruko) istog detalja, najchesce su to geometrijski oblici, i rade se obrnutim procesom od duboreza, "pozitivni" oblici se rezbarskim nozem usecaju u drvo . Duborez je drugi proces, o njemu cemo ovde, naravno u granicama mojih mogucnosti i znanja. Cilj mi je da prenesem svoje iskustvo i ubrzam ljudima ucenje, da ne prolaze svaki korak.

Imam ideju da ova tema sada pokriva duborez detalja, pa sam joj dao i takav naziv, naravno, uz podsecanje na osnovne principe rada, kao i objashnjenje svih postupaka, o kojima smo pisali na temi rezbarije, ali malo detaljnije .

Mozda nije najsrecniji pochetak, mislim po redosledu, ali posto trenutno to radim, imam i primer, da pochnemo od oka.

Ne bi bilo lose, ko se bavi duborezom, i nalazi se u fazi izrade nekog detalja, da to okachi uz malo komentara, pa da uchimo jedni od drugih, a naravno i ako ima da doda nesto ili ispravi neki moj post.

Naslov teme (... od pochetnika do majstora) je malo pretenciozan, ali zashto ne, skromnost i nije neka pohvalna osobina!!! Smile

  • proporcije lica copy.jpg
  • duhizdrveta_03.jpg
  • duhizdrveta_02.jpg
  • bogorodica1.jpg
  • gornja.jpg
  • stranica.jpg
  • dleta-forum.jpg
  • pfeil_forum.jpg
  • radna plocha .jpg
  • ostrenje dleta.jpg
  • polozaj dleta pri radu i ostrenju.jpg
  • ostrenje unutrasnjosti dleta.jpg
  • dvostrana ostrica.jpg
  • ostrica sa jedne strane.jpg
  • ostrenje1.jpg
  • ostrenje.jpg
  • stolarski.jpg
  • stubai.jpg
  • alat.jpg
  • detalj.jpg
  • duhizdrveta_05.jpg
  • sv. jovan2.jpg
  • sveti otac nikola.jpg
  • squer_01.jpg
  • dsc00133-1.jpg
  • dsc00132-1.jpg
  • duborez niskog reljefa.jpg
  • visloki reljef sa podrezima.jpg
  • podrez.jpg
  • dsc01266.jpg
  • dsc01274.jpg
  • dsc01273.jpg
  • dsc01271.jpg
  • dsc01270.jpg
  • dsc01269.jpg
  • dsc01268.jpg
  • dsc01267.jpg
  • dsc00130.jpg
  • fgre (2).jpg
  • 12-09-08_1312.jpg
  • sv vasilije 3 [800x600].jpg
  • miskov_svjovan.jpg
  • svetinikola.jpg
  • ar_730.jpg
  • ar_733.jpg
  • ar_732.jpg
  • dombor_4 [rezolutija ekrana].jpg
  • dombor_11 [rezolutija ekrana].jpg
  • duh iz drveta.jpg
  • picture 200 [].jpg
  • picture 195 [].jpg
  • picture 193 [] [].jpg
  • q 032 [640x480].jpg
  • q 030 [640x480].jpg
  • q 026 [640x480].jpg
  • q 022 [640x480].jpg
  • ram444.jpg
  • lmom.jpg
  • jezus feszulete.jpg
  • angyal.jpg
  • imátkozo kezek.jpg
  • jézus 2.jpg
  • normal_fajdalom_utja.jpg
  • normal_grb_srbije.jpg
  • dohnymuzeum.jpg
  • img_7772.jpg
  • img_7773.jpg
  • juhasz 00.jpg
  • juhasz.jpg
  • img_1009.jpg
  • img_0564.jpg
  • sv.petka 3.jpg
  • ima.jpg
  • tál f.jpg
  • ukrasna kasicica 1.jpg
  • ukrasna kasicica.jpg
  • kolica za cvece.jpg
  • kocka u kocki.jpg
  • gitara.jpg
  • camac.jpg
  • potkovica.jpg
  • normal_grb_srbije_1.jpg
  • normal_grb_srbije.jpg
  • 1259927689ora-1.jpg
  • dsc03661.jpg
  • dren novi 60.jpg
  • skupljacica kise.jpg
  • crnac.jpg
  • devojka_1_big.jpg
  • imgp0001.jpg
  • dsc00866.jpg
  • wood carving icon 06.jpg
  • wood carving icon 010.jpg
  • wood carving icon 02.jpg
  • img_30651.jpg
  • img_30641.jpg
  • copy (2) of dsc03508.jpg
  • dsc04058.jpg
  • dsc04065.jpg
  • pet do dvanaest 1.jpg
  • deda.jpg
  • princeza 2.jpg
  • princeza 1.jpg
  • img_1081.jpg
  • net21.jpg
  • net11.jpg
  • aaaaaaaa.jpg
  • img_2571.jpg
  • w.jpg
  • llllllllllllllllll.jpg
  • 6.jpg
  • 5.jpg
  • 4.jpg
  • 3.jpg
  • 2.jpg
  • 1.jpg
  • dsc04073.jpg
  • dsc04058.jpg
  • dsc04132.jpg
  • ikona-duborez-sveti-nikola-4.jpg
  • ikona-duborez-sveti-nikola-1.jpg
  • img_3559.jpg
  • img_3556.jpg
  • img_356111.jpg
  • sv. nikola.jpg
  • ws.jpg
  • dsc05296.jpg
  • dsc05295.jpg
  • dsc05293.jpg
  • dsc05299.jpg
  • dsc05297.jpg
  • dsc05294.jpg
  • dsc05291.jpg
  • slika-profi-dleta-za-duborez--1360075x640.jpg
  • leptir_23.jpg
  • leptir_43.jpg
  • leptir_38.jpg
  • helen 2.jpg
  • helen 1.jpg
  • helen.jpg
  • sveti sava i-2.jpg
  • i10.jpg
  • i9.jpg
  • i8.jpg
  • i7.jpg
  • i6.jpg
  • i5.jpg
  • i4.jpg
  • i3.jpg
  • i2.jpg
  • i1.jpg
  • v7.jpg
  • v6.jpg
  • v5.jpg
  • v4.jpg
  • v3.jpg
  • v2.jpg
  • v1.jpg
  • još manja.jpg
  • cvet....jpg
  • negdje na pola....jpg
  • 38354.jpg
  • 38344.jpg
  • 38366.jpg
  • 38357.jpg
  • 38376.jpg
  • 38371.jpg
  • manual_of_wood_carving_book.jpg
  • dsc00320 (800x600).jpg
  • dsc00319 (800x600).jpg
  • cvet4.jpg
  • cvet3.jpg
  • impregnacija.jpg
  • sssss.jpg
  • 47337_1385811001372_1114921835_30938258_4002519_n.jpg
  • 47337_1385810841368_1114921835_30938254_1346306_n.jpg
  • 47337_1385810801367_1114921835_30938253_3991995_n.jpg
  • 41287_1385817241528_1114921835_30938290_7884146_n.jpg
  • 45021_1385816401507_1114921835_30938277_7737944_n.jpg
  • 41287_1385817041523_1114921835_30938285_1714727_n.jpg
zorankyu
zorankyu's picture
Offline
Registrovan dana: 29/11/2007
Poruke:

Evo za pochetak slike duboreza koji radim. Ovo je najranija faza, kada se odredjuju nivoi duboreza.

Beli javor, 25 x 32 x 2.5 cm

Tema: Duh iz drveta

  • duhizdrveta_05.jpg
zorankyu
zorankyu's picture
Offline
Registrovan dana: 29/11/2007
Poruke:

Slichne sheme kao na donjoj slici mozete da nadjete u bilo kojoj knjizi za crtanje portreta.

Ochi, nos i usta su centralni delovi svakog lika, a ako pogodite ochi uradili ste 50% posla. Ako ste nekad crtali portrete ili ljudsku figuru bice vam lakse, ali nije neophodno, jer po tehnologiji, zadatu temu cete preneti sa indigo papirom, pa moze neko i da vam nacrta.

Ovakvi radovi, kao sto je ovaj na gornjoj slici, imaju malo deformisane proporcije.

Na donjoj slici su idealne proporcije (sto malo ko ima, teorija je teorija) kojih se chovek moze u osnovi drzati kao nekog vodicha za rad.

Počnite tako što ćete nacrtati rešetku visoku 8” i široku 5”. Podelite pravougaonik na kvadrate stranice 1”. Za ovu vežbu crtanja koristićemo ćeliju od 1” koja odgovara širini oka na vašem crtežu. Tako ćete dobiti crtež koji je najpribližniji prirodnoj veličini.

Obeležite središnu vertikalnu liniju rešetke. Ovo će biti tačka podele lica s leva na desno. Obeležite središnu horizontalnu liniju rešetke koja će biti linija podele između čela i površine sa crtama lica.

Gornja polovina rešetke sadrži obod obrva, čelo i lobanju. Ova površina se kod duboreza Duha iz drveta koristi za duborezanje kose i naglašenih detalja ornamenata. Obod obrva leži na dnu ovog dela rešetke i visok je oko pola ćelije.

Površina sa crtama lica zauzima donju polovinu rešetke. Ova površina sadrži oči, nos, usta i bradu, kao i najveći deo ušiju.

Radite sa linijama rešetke:

• Nos se postavlja u dve centralne gornje ćelije. Trebalo bi da bude jednu ćeliju širok i dve ćelije dug. Nos se širi od pola ćelije širine na grebenu do jedne ćelije širine na nozdrvama. Nozdrve su visine oko pola ćelije.
• Oči su široke jednu ćeliju i visoke pola ćelije. Podeljene su jednom celom ćelijom u kojoj se nalazi nos. donja polovina ove ćelije oka sadrži čitav donji kapak.
• Zenice oka leže na središnoj liniji ćelije oka. Predstavljaju polukrug koji nestaje u gornjem kapku. Zenice su dve ćelije udaljene jedna od druge.
• Usta su dve ćelije široka i smeštena direktno ispod linija zenica. Leže na donjoj polovini jedinice ispod nosa. Donja usna je punija od gornje. Uglovi usana su povijeni na dole do tačke koja se nalazi na dve trećine ove ćelije.
• Brada leži u poslednjoj ćeliji ispod nosa i široka je samo malo više od jedne ćelije.
• Linija vilice počinje na središnoj liniji donje polovine rešetke. Ovo je blago zakrivljena linija koja se naginje jednu ćeliju na dole i doseže do površine brade preko crteža.
• Uši počinju isto na ovoj središnoj liniji i dosežu do površine čela. Vrh ušiju ne sme da prelazi sredinu oboda obrva.
• Najviša tačka jagodičnih kostiju leži tamo gde linija dna ćelije koja sdrži oko, preseca središnu liniju zenice.

  • proporcije lica copy.jpg
zorankyu
zorankyu's picture
Offline
Registrovan dana: 29/11/2007
Poruke:

I sve se to nacrta i krene se sa radom. I onda imamo malo poteskoca, lako je to nacrtati, olovka i gumica na papiru ostavljaju sasvim razlichiti trag od dleta u drvetu, treba to sad izdubiti u drvetu, kako poceti???

Meni su u pochetku bile najproblematichnije ochi: deo ispod obrva-najtezi deo, oko i deo lica ispod oka.

Na slici je detalj ociju sa mog duboreza. U ovoj fazi se najbolje vide povrsine u drvetu. Kad dodjete do ovih povrsina, a mislim da je iz ove faze lako uochljivo kako ih treba "odraditi", kasnije su samo finese dodavanja finih detalja. Na slici tri pravac strelica pokazuje pad povrsina.

Ako nekome nije jasno neka pita.

  • duhizdrveta_03.jpg
  • duhizdrveta_02.jpg
krcko
krcko's picture
Offline
Registrovan dana: 06/12/2007
Poruke:

Ideja ti je ok. na detaljima se najbolje uci i uocavaju neka pravila. Celina lepo izgleda ali tek kada se pocne raditi namecu se mnoga pitanja oko detalja. Nemam sliku nekog interesantnog detalja ali imacu ubrzo, za sada evo slike Bogorodice i gornje ploce od buduceg stola.

  • bogorodica1.jpg
  • gornja.jpg
zorankyu
zorankyu's picture
Offline
Registrovan dana: 29/11/2007
Poruke:

Oba rada su ti super. Ako ti nije tesko napisi njihove dimenzije i vrstu drveta.

I sad jedno pitanje, sto se tiche upotrebljivosti stola, kako zamisljas ovu plochu, da li staklo ide preko duboreza ili sta? Ja takodje planiram da radim jedan "tripod" - okrugli sto sa jednim nosachem gornje ploche i oslonac na tri nozice. Razmisljam, u dilemi sam, da li da na gornjoj plochi radim duborez ili samo rezbariju, a zbog "problema prakticnosti? U jednoj antikvarnici sam video jedan tako lep "tripod", ali njemu je duborezana noseca noga a u sirini od 5cm, po ivici ploce koja je okrugla, uradjena je rezbarija.

Bogorodica ti je odlichna, a posebno mi se svidja kako si iskoristila postojeci oblik drveta za okvir. Cista desetka.

krcko
krcko's picture
Offline
Registrovan dana: 06/12/2007
Poruke:

Bogorodica je priblizno 20cm x 30 cm, nije mi tu pa ne mogu tacno da izmerim. Ploca stocica je 28 x 48 cm , okolo su lajsne za debljinu stakla vise od ploce. Stranice su 21 x 33 cm sa duborezom, isti motiv. U uglovima stranica ce biti ukrasni delovi koje sada radim. Stocic nije namenski pravljen i planiran, sve pocelo kao vezba, prvu dasku sam uradila ne razmisljajuci da ce necemu koristiti (stranica), onda sam napravila gornju plocu i tu sam dosla na ideju da sve to iskoristim.
Skoro sve radim u lipi jer sam kupila 2 kubika lipe a to treba potrositi Tongue .

  • stranica.jpg
anemona
anemona's picture
Offline
Registrovan dana: 26/10/2007
Poruke:

:nes2 :nes2 :nes2
Ja i dalje ovde svracam samo da se divim! Svaka vam cast

zorankyu
zorankyu's picture
Offline
Registrovan dana: 29/11/2007
Poruke:

Hvala anemona Smile

zorankyu
zorankyu's picture
Offline
Registrovan dana: 29/11/2007
Poruke:

Dok ne dodjemo do novog detalja nije zgoreg da ponovimo redosled rada pri izradi duboreza:

Redosled koraka pri izradi duboreza u grubo:

1. Prenesite motiv
2. Napravite bezbednu liniju duž linije motive rezbarskim nožem
3. Dletom grubo uradite pozadinu do zeljene dubine
4. Proverite da je motiv podjednako ispupčen sa svih strana
5. Obrijte pozadinu tako da bude glatka
6. Zasecite uglove ravnim dletom sa iskošenim sečivom
7. Ravnim dletom sa zasečenim vrhom, rezbarskim nožem ili ravnim
dletom, zaoblite ivice koje trebaju da budu oble
8. Radite na oblicima motiva
9. Obratite paznju sta je u prvom planu, tj. sta je ispred a sta
ispod.
10. Počnite da šmirglate površinu motiva. Podvucite dleto pod
sastave motiva i podloge kako biste zasekli linije.
11. Lagano išmirglajte pozadinu da biste uklonili sve neravnine.
Tragove delta ostavite.
12. Dodajite detalje na motivu
13. Opet ismirglajte
14. Sad ide finishiranje, lakiranje, ili pak ako zelite pirografija,
bojanje i sl.

zorankyu
zorankyu's picture
Offline
Registrovan dana: 29/11/2007
Poruke:

A sad, malo detaljnije cu objasniti postupke iz predhodnog posta:

Tachka 1
Prenoshenje motiva se vrsi indigo papirom. Uvecanje motiva se moze uraditi korishtenjem foto shopa i akrobata.

KAKO UVECATI MOTIV

Jedna od prvih faza u izradi duboreza je prenoshenje motiva na radnu povrshinu. Tu uglavnom treba prilagoditi motiv velichini radne povrshine, tj. drveta koje nam je na raspolaganju.

Mi svi, uglavnom, imamo skenere i stampache koji stampaju na A4 formatu (veci su u krv skupi). I sada se postavlja pitanje, kako da odstampam nesto sto je vece od A4 formata i da li to uopshte moze na mom "A4 shtampachu"? Svidja mi se motiv, slika ili sl. ja bih to radio na vecem formatu, ali kako da prenesem motiv kad moj stampach shtampa samo A4? I suprotno ovome, ponekad imamo potrebu da velichinu motiva prilagodimo formatu "radne povrshine", tj. da ga uvecamo.

Reshenje je jednostavno i evo ga:

1. Otvorimo sliku u Photoshop-u, za one koji ne znaju kako, evo jednostavno, File > Open, nadjemo folder u kome je nasa "slikica"
2. Idemo gore u file meni i na Image> Image size
3. Otvori se prozor Image size
4. jednostavno upishemo zeljene dimenzije u polja Width ili Height ,
a u prozorchicu do postavimo jedinicu mere, najbolje cm ili mm
5. Rezoluciju uvek povecajte na 300 da bi slika imala bolji kontrast
napomena: slichice koje su male teshko se povecavaju,
tj. ako su malih dimenzija i male rezolucije
6. Sva tri prozorchica na dnu prozora Image size treba da su chekirana
samim tim upisujete samo jednu vrednost, za shirinu ili visinu, a
photoshop proporcionalno povecava i drugu dimenziju
7. Kliknete na OK i to je to

8. Ovim je zavrshena prva faza vasheg rada

9. File > Save as ( Sada je najbolje sachuvati vash rad u nekom folderu )
10. Opet idemo na File > Save as i u prozoru ispod File name izaberemo Format - Photoshop PDF
11. Otvorice se prozor Save Adobe PDF, mislim da su automatska
podeshavanja koja se nude sasvim ok, ako ne podesite ih u presetu,
najbolje staviti High Quality Print
12. Chekirajte prozor View PDF after saving, Klik na Save PDF
13. Imate snimljen pdf vaseg motiva

A sad stampa:

1. Imate snimljen i otvoren motiv, automatski, ako se ne otvori otvorite
Adobe akrobat i otvorite vashu pdf slichicu
2. File > Print
3. U prozoru Page Scalin izaberite > Tile large page
4. u Preview-u vidite kako ce vasa slika biti rasporedjena na vise A4
formata
5. OK
6. Stampach ce otshtampati vas rad na vishe A4 listova
7. Isecite i spojite motiv u jednu "sliku"

zorankyu
zorankyu's picture
Offline
Registrovan dana: 29/11/2007
Poruke:

Tachka 2.
Bezbedna linija - na 2-3 milimetra zasechete nozem i to vam je bezbedna, sigurnosna ili zaustavna linija, kako hocete. Posle malo vezbe, kad nauchite da kontrolishete dleto, nece vam ni trebati.

Tachka 3.
Obichno je max dubina duboreza do 2/3 daske, dok pojedini duboresci preporuchuju 1/2 dubine. Po meni "nikad nije dovoljno duboko".

Tacka 4.
Mislim da je jasno ...

Tachka 5
Ne glatka u bukvalnom smislu, bolje reci da je ujednachena, izravnati "rezovi", tj priblizno iste dubine

Tachka 6
Na duborezu izvrsiti zasecanja ravnim dletom tako da se uglovi naglase, ivice koje padaju zaseci pod 90stepeni prema podlozi

Tachka 7
Mislim da je ovo jasno

Tachka 8
Ovde vec pochinje ono sto pruza "umetnichko" zadovoljstvo i dozivljaj. Vi u stvari ovde pochinjete da vajate. Savet: Skidajte materijal u veoma tankim slojevim.

Tackla 9
Nadovezuje se, spaja sa tachkom 8. Obratite paznju gde ce vam kasnije doci podrezi.

Tack 10
Ovo smirglanje je sitnom shmirglom. Bez velikog pritiska. Zasecanjem motiva vi ga odvajate od pozadine.

Tachka 11
Kao i kod tachke 5, samo sada sa shmirglom, nikako ne ravnajte do savrshene glatkoce, ukoliko to vash dizajn ne zahteva (ukoliko niste tako zamislili). Odredjene shkole duboreza to nikako ne prihvataju, ali zashto i ne???, ako ste u dizajnu tako zamislili, recimo glatka pozadina - grub motiv.

Tachka 12
Sada pochinje najlepshi rad u duborezu, dodavanje detalja. Ovde do izrazaja dolazi vash umetnicki dar. Ne mislite da ako se nesto nece videti to nema veze. Na opsti vizuelni utisak utiche i neki detalj kojeg nije ni svestan prilikom posmatranja. (Konac delo krasi)

Tachka 13

Ne treba preterivati sa shmirglanjem. Opet bih naglasio da sve zavisi od vasheg dizajna, kako ste zamislili. Ali nikako ne dozvolite da se nigde ne vide tragovi dleta, da vam duborez bude vishe gladak nego da ste ga radili laserskom tehnikom.

Tachka 14
Ovo je vec prepushteno vashem osecaju. O tehnikama "bojanja" drveta ima dosta na ovom sajtu u raznim temama.

zorankyu
zorankyu's picture
Offline
Registrovan dana: 29/11/2007
Poruke:

Evo slobodnog prevoda uvoda knjige GEORGE JACK-a - Duborez: Dizajn, majstorska vestina (prevod - Sandra), koji je po mom misljenju veoma interesantan za svakog duboresca kao i onog ko pochinje da se bavi duborezom:

(Umetnost duboreza)

Izučavanje izvesnih oblika zanata poslednjih godina je postalo važan elemenat u umetnosti.

Ukoliko je početnik do izvesne mere savladao početne teškoće crtača i poseduje prilično široko znanje o zakonima dizajna ali nema znanja o njegovoj primeni u umetnosti duboreza, onda su dva faktora koja direktno utiču na njegov napredak (mimo prirodnog dara) njegova prilika za vežbu. Niko ne može postati dobar duborezac bez zavidne prakse - neprestane vezbe, ako se traže najbolji rezultati. Niko se ne može nadati da će izbeći opasnost da postane, s jedne strane, dosadni imitator veštačkih svojstava starog rada; ili sa druge strane, sledbenik svake novotarije koja ne predstavlja ništa osim mode.

Ako su alat i poznavanje materijala bile jedine stvari koje su duborezcu trebale da bi postao majstor, onda nema ničeg što bi se izjednačilo sa staromodnim šegrtstvom da bi se postalo dobar zanatlija. Dnevni rad sa alatima obezbeđuje spretnost ruku sa kojom se ni jedan amater ne može takmičiti. Mnogi tradicionalni zanati prenošeni su na ovaj način i nisu se mogli naučiti ni na jedan drugi. Postoji, međutim, druga strana pitanja koju treba uzeti u obzir, podjednako važna kao i praktični deo zanatske veštine. Umetnost duboreza takođe mora da ispuni intelektualnu funkciju, kao tumač snova i fantazija mašte. U tom smislu, ohrabrenja se tesko može naći u dosadnoj rutini moderne radionice.

Stoga, postoje dva potpuno razdvojena stanovišta sa kojih se može posmatrati umetnost. Može se posmatrati sa stanovišta običnog zanatlije koji je posmatra prvenstveno kao sredstvo preživljavanja; ili se može posmatrati kao predmet intelektualnog interesovanja, zasnovanog na odnosu sa zakonima umetnosti uopšte. Kao što se, u prvom slučaju, korišćenje alata ne može naučiti bez izvesnog korišćenja znanja o zakonima umetnosti, koliko god ta znanja bila mala, metoda šegrtstva ima tu prednost da je praktičnija; ali nju moramo prihvatiti uz sve nametnute uslove pritiska komercijalnog interesovanja i njene upotrebe: uslovi koji se lako mogu zamisliti su daleko pogodniji za izvodjenje dosadnog rada po zadatku nego za avanturistički radoznali duh koji bi trebalo da vodi poduhvate jednog energičnog umetnika.

S druge strane, premda nezavisno izučavanje umetnosti pruža širi opseg interesovanja umetnika, baš iz tog razloga, izložen je riziku da uleti u lavirint zbunjujućih i jalovih teorija. Ćinjenica je da ni jedan metod u današnje vreme ne može isključivo zavisiti od razvitka; niti može biti proglašen potpunim sam po sebi, niti nezavisnim od drugih. Jedina sigurna zaštita od maglovite teorije je neprestana vežba sa alatom; zanatliji koji u potpunosti uživa u vežbanju i poboljšanju svojih tehničkih veština opšte studije i inteligentna koncepcija širokih mogućnosti njegove umetnosti biva esencijalna samo onda dok deluje kao protivdejstvo uticaju mehaničkog izvršavanja radnji. Što su više ove kontradiktornosti proizvoljne, to će biti izvesniji ciljevi duboresca, a njegovo razumevanje teškoća duž ovog puta jasnije, omogućujući mu da bira šta ima svrsishodniju i suštinskiju vrednost, imajući u vidu i teoriju i praksu svoje umetnosti.

Umetnik nikada ne može iscrpeti interesovanje koje mu pruža njegova umetnost u svom beskrajnom obraćanju mašti i fantaziji; a takođe i marljivom vežbom i odlučnošću da uspe. Sasvim se razumno može nadati takvom stepenu umešnosti baratanja sa alatima koja će mu omogućiti da svojim rukama sprovede u delo svaku ideju koja ima konačan oblik u njegovim mislima. Uopšteno govoreći, uvek će njegove manuelne veštine biti u maloj prednosti nad njegovom percepcijom.

Tako duborezac-umetnik može sam za sebe izgrađivati prirodan i pouzdan način izražavanja svojih misli, a takođe će na taj način nadoknađivati svoje tehničke nedostatke ushićenjem živahnom zanimljivošću u izvorima same umetnosti. Meru njegovog uspeha delom će određivati njegova prirodna sposobnost za rad, a delom količina vremena koje je u stanju da posveti svojoj praksi. Izvori njegove umetnosti pružaju beskrajno polje za vežbu njegove umešnosti dizajna, a kako je ovo najbliže njegovim mogućnostima to će dobijati i najviše njegove najpotpunije pažnje, ne samo kao eksperiment na papiru, već kao vežba koja će izneti ono najbolje od njegove sposobnosti u radu sa alatom. Izvesne tehničke teškoće sa kojima će se susresti tokom rada praksom će postepeno nestati. Ohrabrenje dolazi i otuda što je duborez umetnost koja ne izaziva trenutne misteriozne kombinacije “genija” obeleženog neverovatnim talentom, već je pre takva umetnost koja zahteva priznanje jasne i srećne inspiracije normalnog i zdravog uma. U tom smislu, to je životno delo za svakog entuzijastu koji stremi da otkrije breme svog sopstvenog malog ali dragocenog dara i da ga učini razumljivim drugima; dok će, u isto vreme, sačuvati sebe od zabuna i izveštačenosti koje ga okružuju.

zorankyu
zorankyu's picture
Offline
Registrovan dana: 29/11/2007
Poruke:

Za pochetak rada je dovoljan komplet pribora kao na slici, u broju razlichitih sirine dleta nikad ne mozete preterati. Na slici je komplet koji se moze kupiti kod nas.

Mnogi pochetnici se ne snalaze za sta treba koristiti koje dleto, pa evo kratkog pregleda za sta se najcesce upotrebljava dleto odredjenog oblika:

1. Brojevi 1, 2 su olučasta dleta, Prave se sa granicom koja varira od skoro ravne do vrlo široke zaobljene . Ovi alati se prave u dva oblika, ravnih strana i lopatastog oblika (dleto broj 3); . Oni imaju mnoge prednosti kao što je ta da ostavljaju manje drveta za sobom i dobro zalaze u uglove koji su nedostupni alatima sa ravnim stranama. Neophodna su pri dovršavanju površine rada, kao i kod uobličavanja lisnatih struktura a naročito kod podreza. Takodje sluze kao osnovni alat za uklanjanje pozadine.

2. Broj 3 je olučasto dleto (gouges), ali ga zovu i povijeno olučasto dleto – u ovom slučaju napred povijeno, a kada je granica oštrice okrenuta naopako onda unazad povijeno. Prjpeporučljivo je da kada birate ovakve alate da oni budu kao ovi koji su prikazani na ilus-traciji sa veoma blagom krivinom na prevoju; ona imaju više opštih namena za razliku od jako povijenih koja su dobra samo za veoma duboke šupljine. Ovi alati se koriste za pravljenje zareza u šupljinama gde obična olučasta dleta ne mogu da dopru zahvaljujući tome što vlakna drveta pružaju otpor. Ima ih u rznim sirinama. poznata kao povijena dleta (bent chisels); u principu se koriste za nivelisanje podloge (ili pozadine), a stoga se još zovu i dleta za podlogu (grounders). Ovi alati se prave sa različitim krivinama ili prevojima po dužini, veće koleno, dovešće samo do toga da alat ne odgovara za namenu nivelisanja na ravnoj podlozi.

3. Broj 4 koso zaseceno dleto, imaju mnoge prednosti kao što je ta da ostavljaju manje drveta za sobom i dobro zalaze u uglove koji su nedostupni alatima sa ravnim stranama. Ona su lakša i jednostavnije se oštre, a neophodna su pri dovršavanju površine rada, kao i kod uobličavanja lisnatih struktura a naročito kod podreza, kao i za takozvano "brijanje" povrsina. Veoma korisno dleto, postoji zasecheno levo i zasecheno desno.

4. Broj 5 je ravno dleto ali ima svedenu oštricu i zove se ugaono dleto; služi za dopiranje do nepristupačnih uglova, a najkorisniji je alat kad se koristi kao nož za osetljive ivice ili krivine.

5. Broj 6 se zove V alat ili alat za razdvajanje (parting tool), zahvaljujuci svom obliku. Služi za pravljenje zareza i žlebova sa ravnim stranama i oštrim unutrašnjim uglovima na dnu. Može se koristiti za različite namene, kao što je podrezivanje čišćenje oštro definisanih uglova, uokviravanje crteža itd. Trebalo bi da ga dobijete sa pravom oštricom, a ne svedenog kao što se neka prave.

6. Broj 7 duborezachki noz-neophodan i najuniverzalniji alat, najcesce se koristi

7. Broj 8, 8, 10 rezbarski i drugi nozevi

8. Broj 11 kamen za ostrenje

Ovde je opisana najcesca upotreba ovih dleta, sto ne znachi da mu vi mozete naci i drugu namenu. Uglavnom svaki duborezac ima neki svoj izbor dleta koje najchesce upotrebljava.

  • dleta-forum.jpg
zorankyu
zorankyu's picture
Offline
Registrovan dana: 29/11/2007
Poruke:

I evo jednog Pfeil pochetnichkog kompleta.

Pfeil ima najbolji duborezachki pribor, ali veoma je skup, ovaj komplet sam platio nesto vishe od 100EU. Malo pristojniji kompleti kostaju i preko 1000EU.

  • pfeil_forum.jpg
zorankyu
zorankyu's picture
Offline
Registrovan dana: 29/11/2007
Poruke:

Posle alata dolazi drugo pitanje, kako ucvrstiti komad drveta na kome cemo raditi. Postoje dva nacina, stegom ili napraviti radnu plochu. Ja sam pristalica radne ploche jer mi je lakse da okrecem podlogu nego da se ja setam oko nje. Na slici je sema a dimenzije prilagodite.

Sledeci korak, jedan od najvaznijih je ostrenje dleta. Ostar alat je jedna od najvaznijih stvari u duborezu. Sutra cu i to okaciti ako uhvatim vremena.

  • radna plocha .jpg
zorankyu
zorankyu's picture
Offline
Registrovan dana: 29/11/2007
Poruke:

Intersantni filmovi o duborezu:

http://www.youtube.com/watch?v=xzs3JlU2WE8&feature=related

http://www.youtube.com/watch?v=NZHl1T712VU&feature=related

http://www.youtube.com/watch?v=gJPcN49i22Q&feature=related

http://www.youtube.com/watch?v=Eyum_exgzE4&feature=related

krcko
krcko's picture
Offline
Registrovan dana: 06/12/2007
Poruke:

Fantasticna objasnjenja od tebe Zorane i od Sandre, dobro je da ste opet na forumu. Laughing out loud

zorankyu
zorankyu's picture
Offline
Registrovan dana: 29/11/2007
Poruke:

Postoji nogo tehnika oštrenja

Postoji mnogo načina oštrenja, a najbolje je da sami pronađete šta vam najviše odgovara i da se toga držite. Svaki put kad promenite tehniku, menjate i ugao, tako da svaki put morate iz početka da formirate ivicu alata. Zato odaberite jedan način i držite ga se. To znači da ćete nakon 8-10 oštrenja dobiti dobru ivicu.

Ni nož ni dleto neće biti savršeno oštri nakon prvog oštrenja. Potrebno je neko vreme rada i više oštrenja dok ne postignete savršenu oštrinu alata. Zato budite strpljivi. Malo dubite, malo oštrite, opet malo dubite, malo oštrite…uskoro ćete doći do željenog rezultata.

zorankyu
zorankyu's picture
Offline
Registrovan dana: 29/11/2007
Poruke:

Kao i svaki alat tako i dleta treba odrzavati i ostriti. Dobro naostrena dleta i noz su glavni preduslov rada. Ostrenje dleta je majstorska vestina, i treba dosta vezbe da bi se ona savladala.

Ostrenje noza i ravnih dleta

Smedji brusni kamen, granulacija 800

Počnite smeđim kamenom za oštrenje. Postavite nož postrance ravno na kamen. Zatim lagano podignite zadnji kraj noža sasvim malo sa kamena. Zamislite da ste ga podigli toliko da ispod zadnjeg kraja možete da umetnete 4-5 listova papira. Tako ćete dobiti ugao od 10-12 stepeni.
Što je ugao u odnosu na kamen manji, to će alat imati finiju ivicu. Manji ugao znači da će manje čelika zadirati u drvo. Za noževe kojima se prave sigurne linije ili izrezuju linije oštrica bi trebalo da bude što uža. Ravna delta ne zahtevaju tako uske ivice pa ih možete podići više prilikom oštrenja. Ona se oštre pod uglom od 20-25 stepeni. Pratite uputstva proizvođača alata. Nakon što naučite kako se koji alat ponaša, možete prilagoditi ugao oštrenja svojim potrebama.

Vucite nož duž kamena u pravcu suprotnom od oštrice. Kada završite potez do kraja, okrenite nož i ponovite isto sa druge strane. Ono što radite sa jedne strane noža radite i sa druge kako biste formirali dvostranu oštricu.

Prilikom ostrenja noza primenite potez kretanja po kamenu kao kad berberin ostri britvu na kaish.

Kada jednom formirate dobru oštricu, počnite da koristite beli kamen fine granulacije.

Grubi smeđi kamen se koristi samo za formiranje ivice, nakon toga samo treba da zadržite taj ugao.

Za ravna delta potrebna vam je jednostrana oštrica, a ne dvostrana kao na nožu. Stoga koristite 4-5 prelaza po ivici zasecanja, a onda okrenite dleto za još jedan prolaz drugom stranom.

Proveravanje ivice

Sa smeđim kamenom radite dok ne vidite da je formirana nova ivica zasecanja. Proverite sjaj duž ivice. Ovo obično traje nekih 15 minuta ozbiljnog rada.
Ono čemu se nadate u ovoj fazi je tanka ivica. To je zapravo mali trag metala na samoj ivici oštrice koji je napravio kamen. Držite alat pod jakim svetlom. Ako okrenete sečivo postrance i pogledate direktno na oštricu videćete svetlu liniju…ta linija je tanka ivica.
Oštrica oštrine brijača je pod svetlom gotovo nevidljiva jer nema sjajne linije. Ako vidite ivicu alata to znači da još nije oštar.

Takođe proverite duž strana oštrice. Tražite bilo kakve svetle tačke koje strče sa linije oštrice. To su takozvani “zubi” na oštrici koji još nisu skinuti.
Radite sa grubim kamenom dok svi “zubi” ne nestanu i dok ivica ne bude veoma tanka. Do ovog rezultata ćete doći vežbom i iskustvom.

zorankyu
zorankyu's picture
Offline
Registrovan dana: 29/11/2007
Poruke:

Finaliziranje ostrice

Fini beli brusni kamen, granulacija 800

Sledeći je na redu fini beli kamen. Nož bi trebalo da je neznatno uspravljeniji u odnosu na položaj na smeđem kamenu, znači pod uglom od 12-15 stepeni. Koristite iste poteze nožem unazad. Ovo sada formira manji ugao i vodi ka formiranju oštre ivice. Sa novim nožem radite 10-15 minuta na belom kamenu. Na ovom kamenu se vide opiljci sivkaste boje.
Ponovo proverite oštricu pod jakim svetlom. Tražite bilo koje svelte površine duž ivice oštrice. Svetli tragovi znače da još morate da radite na belom kamenu i da još imate tanku ivicu.
Osnovni cilj rada na smeđem kamenu je da napravite tanku liniju…osnovni cilj rada na belom kamenu je da je uklonite. U ovoj fazi oštrenja tanka ivica će biti veoma fleksibilna i ako proverite oštrinu prstom, osetićete je. Pređite prstom od tupe strane noža ka oštrici. Osetićete rub tanke ivice kada dotaknete vrh oštrice.

Ne zaboravite kako drzite dleta. Na slici dole je polozaj dleta pri ostrenju i radu, u zavisnosti sa kojim drvetom radite.

Ne bih preporucio stalno prepravljanje nagiba dleta, bolje je formirati ostricu jednog dleta za meko drvo a drugog za tvrdo.

  • polozaj dleta pri radu i ostrenju.jpg
zorankyu
zorankyu's picture
Offline
Registrovan dana: 29/11/2007
Poruke:

Ostrenje U i V dleta

Jedno od najproblematichnijih ostrenja je ostrenje profilisanih dleta. Ja sam dosta vremena proveo trazeci najefikasniji nachin ostrenja a da ne ostetim dleta koja ni malo nisu jeftina. Ovaj metod ostrenja profilisanih dleta "brusnim papirom" iliti "shmirglom" mi se chini najefikasniji uzimajuci u obzir brigu da ne ostetim dleta.

Ovaj trik sa drvetom, za ostrenje profilisanih dleta funkcionishe.

Pa ovako:

1. U lipovom drvetu dletom sa strane pozitivnog profila izdubimo kanal (kao na slici)

2. Do njega, negativnim profilom dleta takodje usechemo, i otklonimo oshtre ivice drveta da ne bi smetali shmirgli da se useche (kao na slici)

3. Prvo postavimo brusni papir iznad prvog kanala, ja sam prvo koristio granulaciju 800

4. Poliranje sam radio sa papirom granulacije 1200

Ostrio sam dok dleto nije pochelo da mi seche brusni papir skoro kao zilet.

  • ostrenje dleta.jpg
zorankyu
zorankyu's picture
Offline
Registrovan dana: 29/11/2007
Poruke:

Jos malo o ostrenju dleta - praktichan rad - ostrenje

Prva stvar koju duborezac mora da uradi je da naoštri alat. To jest, ako predpostavimo da su oni upravo stigli od proizvođača, formirane ivice ali bez oštrice. Primetićete da svaki od njih ima dug nagib koji se zaršava tupom ivicom, na mestu gde bi trebalo da se nalazi oštrica. Uzećemo ravno dleto broj i njega ćemo prvo naoštriti jer je najlakše, a tako ćemo i steći malo iskustva pre nego što pređemo na olučasta dleta. Kamen za ostrenje postavite na tezgu u položaj tako da kraj bude okrenut onome ko radi.

Alati koji se koriste za meko drvo traže veću površinu kosine i oštriju ivicu od alata koji se koriste za tvrdo drvo. Oba ugla su prikazana u predhodnom postu. Postavite površinu oštrice dleta na kamen pod uglom , a sa dva prsta leve ruke pritiskajući oštricu što je moguće bliže kamenu. Potom počnite da vučete alat od kraja do kraja kamena vodeći da desnu ruku ne pomerate gore – dole, već da je držite na istom nivou tokom čitavog poteza, pritom jako pritiskajući oštricu levom rukom, kako bi bila u dobrom dodiru sa kamenom. Talasanje desne ruke za rezultat ima zaobljenu ivicu koja je fatalna za oštrinu. Povrsina ostrice dleta treba da je idealno ravna, ne smeju postojati obline.

Kroz praksu će se mišići ručnog zgloba navići na pravilne kretnje, međutim, važno je da ovo naučite kako biste na vreme stekli dobre navike. U početku treba raditi veoma sporo, dok se šake ne naviknu na pokrete. Duborezački alati za razliku od tesarskih, neki imaju ostricu sa obe strane i ti se oštre se sa obe strane, u približnom odnosu od 2/3 spolja i 1/3 iznutra. . Videćete da je nakon oštrenja na kamenu, dok prst klizi niz alat i preko ivice, oštrica hrapava. To se mora ukloniti pomoću oštrenja strane na finom belom kamenu. Pasta napravljena od korunda i šafrana u prahu pomešanim sa mazivom koristi se podmazivanje kože pre oštrenja. Kada je alat dovoljno naoštren , a sve neravnine uklonjene, spremno je za upotrebu, mada je dobro probati ga na komadu drveta i proveriti ima li još neravnina pa ako je potrebno ponovo ga naoštriti na belom kamenu

Pre nego što ostavimo ovaj alat, pogledatajmo ga nakon što je korišćen izvesno vreme nakon čega je postao tup. Njegova oštrica i kosina iznad nje sada su u velikoj meri uglačane zahvaljujući trenju sa drvetom. Stavićemo ga na kamen, trudeći se da zadržimo originalni ugao dletai. Videćemo kad pogledamo u alat nakon malo oštrenja da ovoga puta ima oštri obod duž ivice za razliku od sivog čelika koji je bio u dodiru sa kamenom. Ovaj sjajni obod je deo uglačane površine koju je imala čitava kosina pre nego što smo počeli drugo oštrenje, što dokazuje da stvarna oštrica još nije dotakla kamen. Sada dolazimo u iskušenje da podignemo neznatno desnu ruku, kako bismo se oslobodili ovog sjajnog oboda (koji se po nekad zove “sveća”); tako ćemo dobiti ivicu brže nego da smo oštrili sav metal iza nje. Uradimo ovo i uskoro dobijemo našu ivicu; svetli obod je nestao, a mi smo uradili jednu ne baš pametnu stvar, a nismo uštedeli ni mnogo vremena, zato što smo upravo počeli da pravimo oblu ivicu, koja će ako nastavimo tako dovesti do toga da alat bude beskoristan sve dok se ponovo ne formira. Ovde nema pomoći: potrebno je mnogo vremena i muke za oštrenje alata; sa dobrim metodom i pažnjom biće potrebno veoma malo brušenja, sem ako alat nije uništen.

zorankyu
zorankyu's picture
Offline
Registrovan dana: 29/11/2007
Poruke:

Ostrenje profilisanih dleta (U i V dleta) na drugi nacin (kamenom za ostrenje )

uzećemo olučasto dleto . Budući da je ovo obla alatka, uzecemo kamen koji smo odredili za olučasta dleta. Počinjemo da oštrimo alat na isti način kao što je opisano za ravno dleto, samo što sad imamo još jedan pokret. Kako bi svi delovi ivice alata bilo u dodiru sa kame-nom, ovo dleto mora da se kotrlja sa strane na stranu dok ide gore dole. Kako bismo ovo dovršili moramo polako da uvežbamo zglob kako bi ušao u korak sa ovim gore – dole pokretima; Potpuno je nebitno da li ćete jedan zaokret alata napraviti tokom jednog prolaza duž kamena ili samo jedan okret kroz više gore-dole prolaza. Glavna stvar je ujednačenost oštrenja duž čitave oble ivice jer ako jedan deo naoštrite više ona će postati talasasta, a to je nešto što treba izbegavati što je moguće više. Kada je spoljna strana čisto naoštrena, oštri se unutrašnja strana sa klinom koji smo napravili od drveta koji je u dimenzijama i oblika unutrasnje strane dletanego slika dole. Dršku alata treba držati levom rukom dok je oštrica naslonjena na komad drveta. Držite klin između prstiju i palca iskosivši ga malo preko unutrašnje ivice; raditi u seriji kratkih poteza na dole, počinjući potez u jednom uglu dleta i završavajući ga u drugom. Ponavljajte ovu radnju, veoma blagim pokretima dok ne uklonite sve neravnine čime ćete alat verovatno dovesti u stanje da je spremno za upotrebu. Ja za ovu radnju upotrebljavam brusni papir granulacije 1200.

Sa dletom veiner se postupa na isti način ali budući da ovaj alat nije u preseku deo kruga ( ima ravne strane ), radi se jedna po jedna strana; da biste mu sačuvali oblik ravnih strana jednu stranu oštriti najviše šest puta pa preći na drugu sa istim brojem puta oštrenja. Sa ovim alatom se mora pažljivo raditi jer mu se oblik lako kvari. Unutrašnjost se oštri sa klinom od drveta koji smo napravili (kao za U dleta), prekrivenim smirglom granulacije 1200, strana po strana, jer je nemoguće naoštriti čitavu sekciju ovog alata u jednom potezu. Kada oštrice alata počnu da se tupe, najčešće ih je dovoljno naoštriti samo smirglo, sto treba činiti često. Budući da je postupak sa svim olučastim dletima manje-više isti, praksa će omogućiti ovaj postupak prilagode obliku alata sa kojim radite.

Ostala su nam samo još V dleta dleta u obliku kašike.
Vrh V dleta je toliko oštar da predstavlja teškoću za oštrenje iznutra. U ove svrhe se koristi klin u obliku noža, a takođe je dobro da isečete i klin od drveta sa tankom ivicom i da ga zamotate smirglom pa njime često prolazite kroz ugao između stranica. Ukoliko nema oštar vrh, ovaj alat je beskoristan; i trunčica neravnine ili zatupljenosti će mu smetati da prolazi kroz drvo ili će cepati drvo. Prilikom oštrenja ovog alata strane treba jako pritisnuti na kamen, i svaki čas proveravati kakav se efekat dobiva. Ako počne da se javlja praznina na jednoj strani kao što se često dešava, onda oštrite drugu stranu dok ne nestane, vodeći računa da pritisak bude najjači na vrhu alata. Ukoliko strane počnu da gube oblik, prođite alatom duž kamena držeći ga pod pravim uglom u odnosu na kamen ali pod pravilnim nagibnim uglom; u ovom slučaju alat se drži skoro na kraju između prstiju i palca.
Dleta u obliku kašika drže se pod mnogo višim uglom u odnosu na kamen sve dok oštrica nije u dobrom odnosu sa površinom, a mogu se voditi i postrance duž kamena vodeći računa da je svaki deo oštrice u dodiru i da se oštri isti broj puta. Ovo možete raditi tako što ćete oštriti prvo jednu polovinu pa drugu ili oko alata u zavisnosti od veličine i dubine alata. Kako god da je dobijete oštrica mora imati kosinu sečenja koja je duga i ravna, a ne obla i zatupljena.

Mnogi profesionalni duboresci imaju komplete klinova za oštrenje unutrašnjosti alata (napravljenih od materijala od koga je I kamen za ostrenje), od različitih krivina koje se tačno poklapaju sa svakom šupljinom alata koji imaju, uključujući i trouglasti za unutrašnjost V dleta. Isto pravilo se ponekad primenjuje i za obline spoljne strane olučastih dleta i za njih se prave odgovarajući kanali na ravnom kamenu, što predstavlja posao koji je i težak i zahtevan. Dok se unutrašnjost dleta tretira odgovarajućim klinom koji se lako može prilagoditi svrsi obradom na tocilu, sa spoljnom stranom nije teško raditi pa se ožlljebljeno kamenje može i izostaviti.

Moram da naglasim izuzetnu važnost održavanja alata u dobrom stanju. Kada je alat zaista oštar čuje se fijuk tokom rada; tup alat daje loš proizvod, a duborezac gubi i vreme i živce. Nema sumnje da velika tehnička veština prikazana na radovima Grinlinga Gibonsa i njegovih sledbenika ne bi nikad postignuta bez pomoći izuzetno oštrih alata. Alata koji nisu samo naoštreni a potom korišćeni sve dok se nisu istupili, već alata koji su bili uvek oštri i koji nikad nisu ni bili ni blizu toga da se istupe. Oštrenje alata je zaista umetnost sama po sebi, pa kao i druge umetnosti ima svoje sledbenike koji pobeđuju teškoće sa očitom lakoćom, dok drugi posrću na svakom koraku. Nestrpljenje je kamen spoticanja kod ovakvih radnji. Dobar početak je pravi dobitak. Pažljivo ispitivanje svakog alata i po cenu gubitka vremena ispravljanje grešaka u proizvodnji, jedini je način da se postane ekspert za oštrenje alata.

  • ostrenje unutrasnjosti dleta.jpg
zorankyu
zorankyu's picture
Offline
Registrovan dana: 29/11/2007
Poruke:

I da zavsim temu ostrenja sa jos par napomena.

Dleta sa jednostranom ostricom(sl.1), treba ostriti samo sa strane gde je kosina. Kad se postigne zeljena ostrina, drugom stranom samo lagano preci preko kamena ili ga vertikalno zabosti u neko meko drvo.

Kod dleta na slici 2 ostriti obadve strane.

I na kraju provera, uzmete list od novine, drzite na jednom cosku, ostalo neka lagano visi. Dletom zasecite ivicu novina. Ako dleto sece novinu a da je ne guzva onda je dobronaostreno.

  • dvostrana ostrica.jpg
  • ostrica sa jedne strane.jpg
zorankyu
zorankyu's picture
Offline
Registrovan dana: 29/11/2007
Poruke:

Ima li josh nekog osim Krcka da se ukljuci u ovu temu ili ona nije zanimljiva. Ovo se pretvori u moj monolog.

Ja sam mislio da cemo ovde da razmenjujemo iskustva i nadogradjujemo znanje!!!

krcko
krcko's picture
Offline
Registrovan dana: 06/12/2007
Poruke:

Imas pravo, lici na monolog ali ce sigurno onima koji pocinju a i onim drugim tvoje pisanje puno pomoci. Duborez je specifican, spoj je zanata i umetnosti, prvi koraci mogu da obeshrabre. Tesko je u pocetku. Secam se kada sam ja prvi put pokusala, radila sam tri meseca i odustala. Godinu dana nisam nista radila ali mi se duborez uvek nekako vracao, kao bumerang. Prosle godine u Grckoj, naletela sam bukvalno na policu sa dobrim alatom u Praktikeru i posle toga vise nije bilo povratka. Duborez je postao moja svakodnevnica. Bilo bi dobro da sam tada mogla da procitam ovo sve sto si napisao, ne bi izgubila sate i sate pretrazivanjem interneta. Nadam se da ce biti vise zainteresovanih za duborez jer ideja i razlicitih iskustva nikada nije dosta. Cini mi se da je tema o rezbarenju bila dobro posecena valjda ce i ova posle avgusta i godisnjih odmora .

zorankyu
zorankyu's picture
Offline
Registrovan dana: 29/11/2007
Poruke:

Slichan put sam i ja prosao. Kao i ti, i ja sam sate izgubio na pretrazivanju interneta. Imam sigurno preko hiljadu strana sa interneta, koje sam danima skupljao. Secash se nasih prvih pisanja, tek da se neko javio da mi sve ovo ispricha bio bih mu zahvalan, a verovatno bih imao koji duborez vishe, ne bih gubio vreme pretrazujuci internet. A da ne pricham o satima Sandrinog prevodjenja (ona odlichno zna engleski), prekucavanja itd. Bash zbog toga, sto prvi koraci mogu da obeshrabre, i verujem da svi kroz to prodjemo, mislim da ovako sazeta tema moze da pomogne svima, jer kako ti kazes "jer ideja i razlicitih iskustva nikada nije dosta".

krcko
krcko's picture
Offline
Registrovan dana: 06/12/2007
Poruke:

Evo malo fotografija profilisanog kamena koji sam kupila pre mesec dana. Naostrila sam samo jedan alat, koji sam istupila.
Inace cesto posle rada moj muz sav alat "naostri" na filcu uz pomoc paste za poliranje. Kotur je namontiran na tocilo i to ide brzo. Na ovaj nacin ostrica alata se dobro odrzava.

  • ostrenje1.jpg
  • ostrenje.jpg
krcko
krcko's picture
Offline
Registrovan dana: 06/12/2007
Poruke:

Alat je najteze naci, kod nas je los izbor pa se kod mene u radionici mogu naci razni. Neki su bas za duborez a neki su prilagodjeni. Evo par fotografija

  • stolarski.jpg
  • stubai.jpg
  • alat.jpg
krcko
krcko's picture
Offline
Registrovan dana: 06/12/2007
Poruke:

Posle alata i ostrenja evo i detalj jednog rada. Detalj je lep ali ne i namena jer je deo podloge za lovacki trofej.

  • detalj.jpg