Dobrodošli, gost - Registracija | Zaboravljena šifra

Kotao na struju + akumulator toplote

343 poruka / 0 new
Poslednja poruka
boleeve
boleeve's picture
Offline
Registrovan dana: 25/04/2010
Poruke:

Znam da nema smisla plin i pelet povezivati preko AT, ali kotao na pelet vec imam, plin je u planu (vise kao zamena za pelet, nego kao dupliranje sistema). A neko rezervno sredstvo mora postojati, ako se nesto desi sa strujom, poskupi u sred zime ( Smile ), bude jako hladno i AT jednostavno nije dovoljan, a zelim da izbegnem skupu struju.

Da li onda sa peletom/plinom, posto su i sami lako regulisani po pitanju temperature, preskociti AT?

Da li je neko pravio racunicu, na koliko litara vode dolazi jedan grejac od 2000W? Ako govorimo o grejanju samo preko noci?

Imas podno grejanje, ako ti je dosta t=65 stepeni u AT da grejes kucu preko dana?

Mislio sam da grejem vodu barem na 80 Smile
Mozda je to puno.

Meni radijatori kada je najhladnije primaju max 55-65stepeni (nemam termometar na ulazu, te je ovo moja procena, na osnovu ostalih meraca, ali sasvim sigurno nije vise od 65)

______________________________________________________________________________
- Nabijaca, 90m2, 3m plafon, stolarija drvo 60mm, dupla stakla, tavan vitlovi nije dodatno izolovan;
- Toby 12b set, 6 jugoterm tip22 panel: 2x500, 1x800, 1x1000, 1x1200, 1x1400, h=600, do sabirnice PPR cevi 1", od sabirnice alupex cevi do radijatora;

Drmaj_storija
Drmaj_storija's picture
Offline
Registrovan dana: 04/06/2019
Poruke:

Sve jasno, prosto i očigledno Smile Svaka čast Tiihi!

Meni je kotlarnica prolazna soba do garaže tako da elektroniku moj mešni neće videti...

Upravo sam, po aktivranju posle hibernacije, krenuo u analizu nabavke (čak i samogradnje) većeg bojlera za sanitarnu vodu. U solarno neću ulagati iako imam pozitivno iskustvo ali na manjoj skali od kuće. Dakle, bojler 120l Gorenje St. Pazova (u oglasu 15000), pa bakarne cevi do Bucka...

Ono što me danas zeza, a to zaista smatram minornim problemom, je da nateram kotao na 80 stepeni s jednom kofom solarne kolubare Smile Red je da uštedim na struji za hladne dane, a već sam se navikao na jutarnje izležavanje i ženu...(znate već na šta mislim Smile), pa bi bilo glupo da uđem u crveno ili još gluplje da negde 25.tog zaboravim na struju...i priznajem nisam ni sanjao da ću već u januaru biti u prilici da navučem ceo mesec s grejanjem na struju uz drastično smanjenje potrošnje već jeftinog uglja.

Sad bi neko rekao da mi je 800 litara malo, ali ovde je kao i uvek bitnija tehnika, uostalom pitajte žene Smile

Po iskustvu Tihog mene TP neće ni videti, kao što sam se još pre par godina zarekao za pelet! Već smišljam naredna unapređenja sistema s proleća, destilovanu vodu u sistem, novi grejač značajno duži, veliki bojler ko što već rekoh... A kada na kraju podelim sa kvadraturom imaću najjeftinije grejanje s jednim brojilom sa 11kW u Srba Smile

Drmaj_storija
Drmaj_storija's picture
Offline
Registrovan dana: 04/06/2019
Poruke:

Drago mi je da se ova priča dotiče i sofisticirane elektronike, ali to je put kojim je Tihi tiho krenuo i ko zna dokle će stići Smile Moj je skromniji, ali je evo petnaestak dana kako me i struja greje pa je red da napišem koju.

Retrospektiva urađenog ukratko, AT aka Bucko Strujić ima neto 780 litara, model je PZ800 Austria email, koji ima horizontalnu pregradu malo ispod polovine visine i zbog toga bi trebalo da je bolji u raslojavanju vode u odnosu na obične modele. Nije menjano ništa od već opisanog što se tiče hidraulike i elektrike.

1. Dakle, postoji jasno veza AT - kotao, preko nepovratnog ventila (sa plastičnom klapnom) koji je na toplom vodu u smeru punjenja Bucka. Na cevi iza forlafa kotla (trajnožareći Megal 25kW, 16. sezona u pogonu) je nalegajući termostat koji pali običnu pumpu i to je sve deo starog sistema. Novi obični-1" holenderski ventili odvajaju AT i tada uz oba otvorena ventila novi sistem radi kao stari, kao da Bucka nema, i kotao greje sistem (135 kvadrata sa alu radijatorima i sušačima). Ovo bi trebalo da primenjujem kada želim brzo da zagrejem kuću, a kada nema akumulacije, ali još nisam već sam u nekoliko navrata ovo koristio da "iscedim" toplu vodu direktno u sistem iz kotla kada je u Bucku viša temperatura, obično posle 18 sati. Kotao bih "konzervirao" zatvarajući cugove, ali se samo jednom sačuvao žar u 8 ujutro kada je bilo potrebno podpaliti kotao. Pošto je gorivo niskokalorično (solarna Kolubara) očuvanje žara nije ni realno. Radni režim kotla je 80 stepeni i prebacivanje tople vode iz kotla u Bucka bi trebalo da radi "automatski" kada T preskoči zadatu vrednist na nalegajućem termostatu, ali se ubrzo od ovog odustalo i povremeno se vrši transfer ručno Sad Razlog je "neprijatna muzika" koju pravi nepovratni ventil sa plastičnom klapnom!

Inače, iza pametne pumpe, koja posle mešnog ventila tera toplu vodu u siostem, montiran je nepovratni s metalnom klapnom i jedva se čuje. Nisam siguran da li će zamena ovog "plastičnog" rešiti problem, ali to se odlaže za posle sezone grejanja...

2. Standardno se sistem greje iz Bucka, ujutru iz strujne akumulacije, kasnije nakon transfera toplote iz kotla. Grejač je jedan i ima snagu od 6kW na 400V, radi na trofaznu struju. Sobzirom na raspoloživu jeftinu struju dobro je dimenzionisan, iako je još rano proceniti potencijal za prelazni period. Tokom januara je jutarnji mraz presecala akumulitrana toplota tokom noći. Upravljačko kolo je standardno sa tajmerom i sklopkom, i sa tri termostata (što je sigurno sigurno je). Na današnjih skoro konstantnih minus 2 grejač je radio 6 sati (od ponoći do 6) a grejanje (pumpom) je od početka setovano da počinje u 6.30h. Samo je jednom bilo potrebno ložiti već u 8, jutros je oko 9 krenula potpala vatre. Bilo je toplijih dana, najavljivao sam u ranijim postovima, da ću isterati do 21h (gasi se pumpa) samo sa strujnom akumulacijom, ali to ipak nisam testirao. Razlog je očekivani prelaz u crveno, pa će ova proba sačekati ipak neki drugi mesec. Pored struje do sada je založeno i tri zidarske kofe uglja što je evo dovoljno do kraja dana. Polazna T iz Bucka, dovoljna da zamlači prvi radijator, je ponovo samo 40. Ipak, danas je na mešnom podešeno da bude 50 stepeni. U dnevnom boravku je preko 25, u spavaćim sobama na spratu 20...
Ono što mi je "problem" je što se kuća greje spontano, kako se zagreva Bucko tokom noći, dakle pre puštanja pumpe u 6.30. Najviše toplote ode na radijatore koji nemaju termoglave i sušače. Mi smo navikli da spavamo u hladnom i onih 20 je više od potrebne temperature tokom dana, a večernje provetravanje samo malo ohladi sobe. Znam da tražim "hleba preko pogače" ali bi idealno bilo da je ventil iznad pametne pumpe zatvoren do 6.30...a to ne vidim kako da izvedem, a da ne ustajem tada i ručno ga otvaram?

3. O daljoj automatizaciji sistema za sada ne razmišljam. Pratim lokalnu prognozu na gismeteo, procenjujem potrebno vreme rada grejača (za sada sam u plavom) i količinu uglja kojim ložim kotao. Pošto je on star, kada se namesti visok pritisak kada odžak slabije vuče i ne potpalim od prve onda se izgubi i prilično vremena dok se ne postigne stabilan rad kotla, ali šta je tu je, mora biti i malo muke da se preskoči januar, a u prelaznim mesecima će biti pesma i mnogo ređe loženje. Ušteda na uglju je već vidljiva, a račun za struju me neće zaobići Smile

Sledeća nadgradnja je montaža signalnih sijalica na svaku fazu koja bi označavala da grejač radi. Možda je bolje da ih postavim iza sklopke da znam ima li struje na svakoj fazi. Izolovao sam skoro sve cevi na Bucku i preusmerio (hladan) vazduh s prozora koji je potreban kotlu a fijuče preko Bucka. Dodao sam 10cm mineralne vune ispod poklopca da anuliram ovo hlađenje. Veći je posao isecanje rupe u dnu vrata i to ne bih radio dok ne zamenim kotao, a to možda znači i nikad. Za sada je Radijator fk1 prvi kandidat, a gorivo bi ubuduće bili sušeni Vreoci. Pomišljam da bi i neki kotao samo na drva bio dobar izbor, a o peletu više ne razmišljam...

Nakon grejne sezone očekuje me nabavka dva bojlera sa po jednim izmenjivačem i njihovo povezivanje na Bucka, ali o tom potom...

Darkovozd
Darkovozd's picture
Offline
Registrovan dana: 16/11/2014
Poruke:

Svaka čast na postovima i rešenjima, Jedino imam pitanje zašto bojleri sa izmenjivačima koji koštaju više i komplikuju situaciju kad i oni rade na jeftinu struju. E i navijam da u budućnosti pobedi neki kotao na drva zbog manjeg zagadjenja.

tihi2
tihi2's picture
Offline
Registrovan dana: 02/05/2009
Poruke:

Drmaj_storija wrote:

Ono što mi je "problem" je što se kuća greje spontano, kako se zagreva Bucko tokom noći, dakle pre puštanja pumpe u 6.30. Najviše toplote ode na radijatore koji nemaju termoglave i sušače. Mi smo navikli da spavamo u hladnom i onih 20 je više od potrebne temperature tokom dana, a večernje provetravanje samo malo ohladi sobe. Znam da tražim "hleba preko pogače" ali bi idealno bilo da je ventil iznad pametne pumpe zatvoren do 6.30...a to ne vidim kako da izvedem, a da ne ustajem tada i ručno ga otvaram?
To je problem termosifonskog grejanja tj gravitacione cirkulacije, tj. topla voda prolazi kroz pumpu iako ona ne radi.
Ja sam to rešio ubacivanjem termostatskog ventila za radijator (od 3/4") na cev, umesto termo glave stavljen je on-off motor i stavljen je stari Iskrin davač koji ima potenciometar za kašnjenje davanja kontakta koji u stvari uključuje pumpu.
Taj deo radi ovako:kada termostat u sobi da signal da je grejanje potrebno, taj signal dolazi na Iskrin davač koji uključuje on-off motor na termostatskom ventilu i otvara ga. Posle 120 sekundi (tako sam namestio), Iskrin davač daje kontakt pumpi koja počinje cirkulaciju.
Taj vremenski razmak je potreban jer je toliko potrebno motoriću da skroz otvori termostatski ventil.
Kad grejanje nije potrebno, Iskrin davač ne dobija struju pa je ukida i motoru na ventilu (koji se sam zatvara) i cirkulacionoj pumpi.
Motor za termo ventil treba da je u mirnom stanju zatvoren (kad nema struje), postoje oni kojima se to može menjati polugicom a i oni koji se razlikuju po oznaci. Košta oko 30 evra.
Davač sa podešavanjem kašnjenja kontakta (ne znam kako se stručno zove) treba da ima time delay od bar 0-180s. Video sam digitalne ali ne znam cenu.
Termostatski ventil je običan za radijator, 3/4" sam stavio na bakarnu cev od 22mm.

Drmaj_storija
Drmaj_storija's picture
Offline
Registrovan dana: 04/06/2019
Poruke:

@Tihi2

Hvala Tihi! Imam to negde u malom mozgu, i evo napokon da se ukaže prilika da kompletiram sistem! Pošto sam planirao upgrade nakon sezone grejanja, destilovana voda u sistem, zamena bučnog nepovratnog i naravno i zamena ovog ventila iznad pumpe. Pošto će to sve sačekati par meseci, kada će se dobiti konačno rešenje, pomišljam samo da li je uvek moguće otvoriti ručno ventil ako ne bude struje da se "ne baci" toplota zarobljena u Bucku? Do tada bih probao da uveče pritvorim ventil nad pumpom posebno kada sutradan sledi topao dan...

@Darkovozd

Najpre imam potrebu da zamenim jedan običan bojler od 50 litara većim, ali mogu da premostim ovaj problem do proleća. Tada bih zamenio 2 bojlera, ovaj od 50 verovatno sa kombinovanim od 80. Drugi obični već ima 80 litara i njega ću menjati kombinovanim iste zapremine, eventualno od 100 litara. Oba će onda biti povezana na Bucka da ih preko zime zagrevam i čvrstim gorivom (možda budu samo drva Smile). Treći bojler od 50 litara bi zamenio onim običnim od 80 i taj nije blizu vertikale pa će ostati da solira na struju...

Još nisam prošao matematiku, ali je očigledno da se neće brzo isplatiti nabavka dva bojlera (na KP imaju Gorenje za 12500). Opciju sa dva izmenjivača i solarne kolektore precrtavam...

Drmaj_storija
Drmaj_storija's picture
Offline
Registrovan dana: 04/06/2019
Poruke:

Moramo prekinuti ovu dugu nepisačku pauzu Smile

Polako nam prolazi sezona grejanja pa je sve manja verovatnoća da se upeca novi kandidat na udicu zvanu bafer Smile

Za sada ja samo zamišljam pun komfor koji ću postići i ni jednog se trenutka ne kajem zbog ugradnje istog, makar mi priključak za gas ponudili za dž Smile

Dakle, moja prvobitna ideja da neću morati rano ujutro da se bavim kotlom narušena je iz tehničkih razloga. Glavni nije onaj bučni nepovratni koji na red da se ručno otvara dođe tek kasnije kada ima šta da se prebaci u bafer, već loše spavanje. Ko će meni ugoditi, rekli bi, ali je tako! bolje spavam ako nemam noćnog grejanja, koje je neminovno usled termosifonike kada su ventili otvoreni. Da sam se i setio na vreme onog što je Tihi pisao, znajući koje sam muke imao s majstorom, ovaj bi pokušao da me ubedi da je i to bacanje para Smile Ventil na toplom vodu iznad pumpe uveče potpuno zatvorim, a mešni ostane bar na prvoj crti, daakle nikako zatvoren i ventil na povratu je malo otvoren. Ovo je u praksi dovoljno da se napravi vodeni most i voda širi u sistem tokom noćnog grejanja, a da ne greje puno radijatore. Na spratu ostaju hladni i samo je prvi najbliži, bez termoglave, zamlačen.

Sad preostaju sledeći (slatki) problemi da se rešavaju:

1. Prvobitna ideja mi je bila da struju "razvlačim" tako da svako jutro imam grejanje iz iste, a loženje kad zatreba. Može se desiti da uskoro na većeoj dnevnoj T loženje zatreba u podne, ali tada je Pera na poslu. Dakle, desilo mi se već da je bafer pun, kotao nabio 80 stepeni, a kuća topla. Rešenje su otvoreni prozori? Ne, naravno. Znao sam da akumulacija nije prevelika, a verovatno je i mala za topao dan u januaru, ali sad šta je tu je. Možda je ispravnije da, ne oslanjajući se previše na nepouzdanu vremensku prognozu, jednostavno istrošim plavu struju grejući uvek po osam sati noću strujom, pa poslednjih x dana budem Pera ložač u fulu. I tada bi bafer bio koristan, ali bi grejač imao odmor, šta mislite?

2. Od babe devojka ne biva jer moj skoro pa punoletan kotao definitivno prlja vodu u sistemu, ako to ne rade bakarne cevi ili alu rebra. To bi sutra bio slučaj i sa destilovanom svakako. Kako nameravam da postavim samo jedan kombinovani bojler u sistem (dvoumim se između 80 i 120 litara koji idu na zid), to će i ideja da sledeći kotao bude značajno manje snage morati da se analizira. Nisam mnogo vremena posvetio analizi tržišta, ali su u vrhu tabele kandidata Kraljevački K1 od 18kW i Defro TKZ od 20kW. Očekujem brzo uvođenje akciza na ugalj i drva, ali kao i struja neće to baš tako da optereti kućni budžet, valjda. A gas je opcija svakako, kada mi prođe kroz komšiluk. Do tada će nas, novo ime je Vodenko Strujić, služiti besprekorno. A šta je problem? Kako puniti kombinovani bojler i da li zbog toga mora da se kupuje jači kotao? Ako mešni pušta 50 stepeni u sistem, a novi bojler će ići na sprat i biće povezan na magistralu iznad sušača u kupatilu, onda je potrebno zagrejati ceo sistem da bi se i kombinovani bojler zagrejao. To može da su "ubrza" po potrebi, ako npr. pustim da se strujom tokom noći zagreje 2 sata ja jutarnje potrebe pa mu treba topla voda u podne, tada se ne obavi jedan transfer vrele vode (60 do 80 stepeni 100 litara u kotlu) u bafer, već u sistem direktno, a pre toga se zatvore sve termoglave i zavrnu ostali radijatori. Mnogo posla ni oko čega? Mora jači kotao, bar kao sadašnji od 25kW?

Drmaj_storija
Drmaj_storija's picture
Offline
Registrovan dana: 04/06/2019
Poruke:

Evo nastavka serije Smile

U međuvremenu, a do kraja sezone grejanja, na sistemu sa Vodenkom neće biti izmena.
Zato su izmene usledile na kotlu. To se može nazvati restajling kotla Smile A šta je urađeno?
Najpre je detaljno očišćen u toku sezone tačnije januara jer ni zime nema, a i grejanje strujom dozvoljava prepodnevne akcije. Jedna šamotna ploča je naprsla i biće zamenjena kasnije, a razmišljam se da na kraju ove sezone prvi put primenim neku hemiju na unutrašnjost kotla. Do sada je to bilo samo mehaničko čišćenje, a tokom vansezone na dnu ložišta je spavao grumen negašenog kreča...
Zatim je usledilo skidanje oplate. Osim prašine, po limu spolja i u samoj termoizolaciji, nije se videla ni promena boje na limu spolja, a na mestima gde kotlovi najpre procure. To me je ohrabrilo da verujem da ću kotlu produžiti životni vek, ne samo zbog ređe upotrebe koju bafer podrazumeva već i boljeg sagorevanja kada radi. Oko polovine stare izolacije, a to je valjda ipak samo mineralna vuna od 3cm, vraćeno je nazad. Izolacija je na dodir tvrđa od nove mineralne vune, ali čini mi se mekša od kamene vune. Verovatno je očvrsla i zbog prašine kojom je ispunjena, na stranu toplo-hladne promene. Uostalom nisam ni siguran šta su u Bujanovcnu stavljali u trajnožareće kotlove 2004. godine. Pored stare dodavao sam 5cm novu vunu utiskujući je do lima koji je nakon ušrafljivanja utegao kotao sa svih strana.
Rezultat je očekivan, ranije se na 40 stepeni u kotlu znalo da je gašenje vatre neminovno dok je sad vrlo izvesno da će se temperatura povratiti do podešene na regulatoru promaje, najčešće 60, pod uslovom da ima dovoljno goriva i da se čeka. Pošto je bilo svega nekoliko hladnijih dana kada se kotao ložio sa dve kofe solarne Kolubare (tačnije dnevno oko 15kg) tada je radna T bila 80, a na 65 je bio aktiviran transfer u Vodenka, i T nije spadala ispod 60. Kada je posle 2 transfera T opadala na 50, a ja se zadesio u blizini, tu vodu sam iz kotla terao direktno u kuću i maksimalno koristio energiju iz uglja.
Nova situacija je usledila otopljavanjem. Tada je i pletenica na poklopcu kotla zamenjena novom da ne bi dimilo prilikom loženja samo jedne kofe uglja. Pri potpali na otvorenom regulatoru promaje od 90 stepeni, dim je tu izbijao, pa i nakon zamene ostavljam na 70 do 80 ne bi li ga izbegao. A potom kada očas dospe do 50 stepeni radnu T podešavam na 60 dok je 50 na nalegajućem termostatu koji pali pumpu za transfre tople vode u Vodenka. Sve radi bez greške i pošto onaj problematični nepovratni ventil manje svira, ostala je samo šetnja zbog "problema noćnog grejanja". U nekoliko poslednjih dana je i ta jedna kofa uglja bila mnogo, a vatra se potpaljivala posle podne. To je doprinelo da sutra, nakon overe januarskog računa za struju, očekujem 10% manje od crvene granice ili maksimalno 1500kWh. O tome za neki dan. Ovaj post završavam samopohvalom da ću prošlu nedelju, osim po Noletovoj pobedi, pamtiti i po prvom danu kada je kotao potpuno odmarao! Ako mi ovi iz Megala ne najave gratis zamenu kotla kad mu overim 20 godina, zainatiću se da kotlom nadživim fabriku Smile
U isčekivanju novog kandidata za bafersku avanturu, uskoro slede podaci o računu za struju...

pedja089
pedja089's picture
Offline
Registrovan dana: 31/01/2019
Poruke:

Drago mi je da si zadovoljan. I kotao uvek vredi srediti i iznutra i spolja...
Kontaktiraj clana Astrea za ciscenje unutra. I procitaj sta je pisao po forumu u vezi toga.

nikola.k
nikola.k's picture
Offline
Registrovan dana: 13/09/2018
Poruke:

Procitao sam celu temu, pohvatao dosta stvari ali imam jos par nedoumica.

Kuca je prizemna, 100m2 250cm visine plafona.
Zidovi blok 20cm pa stiropor 10cm spolja.
Odozgo 10cm vune. Prozori pvc, dvostruko staklo solar.

Trenutna postavka je ovakva, jedan razvod podno grejanje 7x100m creva i elektro kotao 3x6kW, podesen na 40 stepeni.
Pustam kotao nocu, termostat drzi na 22 stepena. Uglavno zavrsava posao, stim sto kada je hladnije moram ponekad da ga ukljuci i ranije uvece, sto me otera u crveno.
Da napomenem da imam napravljen jos jedan razvod za fenkojlere na 4 mesta (2x voda, kondenzat i struja, sve iz zida), ali nisam kupio fenkojlere.
To sam ostavio jer sam inicijalno hteo toplotnu pumpu voda-voda, ali se premisljam.
Velika je cena a i vode polako ali sigurno nestaje. Vazduh voda je jos skuplja.

Citajuci temu resio sam da uzmem AT od 1000 litara, pretpostavljam da bi najjednostavnije bilo vezati ga na red sa kotlom a pre poda staviti mesacki ventil.
Da li bi bio problem ako stavim AT na tavan?
Drugo pitanje sta raditi sa razvodom za fenkojlere? da li da ga stavljam u upotrebu? Sta da stavim? Radijatore ili fenkojlere?
Kako resiti onda kontrolu? U jedan razvod bi isla manja temperatura u drugi puna. Kad koji paliti i gasiti? Podno je dosta tromo, treba vremena dok se oseti toplina.

Hvala!

TwisterMJ
TwisterMJ's picture
Offline
Registrovan dana: 10/08/2015
Poruke:

AT sigurno nije greška, popraviće stanje sa računom za struju.
Tavan nije problem ako ploča može da nosi rezervoar i ima cevi do tamo ali treba izolirati rezervoar malo bolje.
Po meni je izolacija kuće jedva dovoljna za niskotemperaturno grejanje i povezivanje fenkojlova bi popravilo situaciju (ali i potrošnju). Šema za razvod ovde ima dovoljno i lako ćeš odabrati, a svakako je ok kako si i zamislio sa dve nezavisne grane bez ograničenja za FC. Kad će koji da radi to treba isplanirati prema potrebama i željama.
I dopuna stava o toplotnim pumpama voda-voda. Ne rade sve kao otvoreni sistem sa presipanjem vode ima ih i sa izmenjivačkim sondama u zatvorenom sistemu koje baš i ne zavise od količine vode u podzemlju i trenutno su verovatno najefikasniji sistem korišćenja geotermalne energije. Jeste da je malo skuplje za instaliranje ali posle i greje i hladi uz najmanje troškova.

tihi2
tihi2's picture
Offline
Registrovan dana: 02/05/2009
Poruke:

Na koji ssitem misliš? Kako to radi?

nikola.k
nikola.k's picture
Offline
Registrovan dana: 13/09/2018
Poruke:

Pretpostavljam da mislis na kopanje 100m u dubinu (mnoooogo skupo) ili horizontalno postavljanje creva. Za drugu varijantu nisam siguran za cenu ali imam veliko dvoriste totalno neuredjeno pa bi to moglo da se odradi. Samo ne znam kako bese ide kalkulacija kolimo metara treba za kW i tako dalje. To jeste super, ne zavisis od podzemnih voda. Videcu za sledecu sezonu da ubatim AT i fenkojlere pa na tamo i toplotnu pumpu. Hvala! Ja sam iz Knjazevca, ovde ima dosta firmi za klimatizaciju, pa ako treba neki info kazite.

Drmaj_storija
Drmaj_storija's picture
Offline
Registrovan dana: 04/06/2019
Poruke:

nikola.k wrote:
Pretpostavljam da mislis na kopanje 100m u dubinu (mnoooogo skupo) ili horizontalno postavljanje creva. Za drugu varijantu nisam siguran za cenu ali imam veliko dvoriste totalno neuredjeno pa bi to moglo da se odradi. Samo ne znam kako bese ide kalkulacija kolimo metara treba za kW i tako dalje. To jeste super, ne zavisis od podzemnih voda. Videcu za sledecu sezonu da ubatim AT i fenkojlere pa na tamo i toplotnu pumpu. Hvala! Ja sam iz Knjazevca, ovde ima dosta firmi za klimatizaciju, pa ako treba neki info kazite.

E baš mi ti trebaš Nikola Smile

Najpre, da dozvolim sebi i neki savet. Prizemnu kuću kapiram da je tavan iznad 100 kvadrata, i da nije podkrovlje, ali da bar pod slemenom ima neku visinu da se može stajati? Ako je tako, prvu stvar koju treba uraditi je dodatno izolovati ceo krov iznutra. Ja sam prošlog leta, u pripremi za uvođenje AT-a u sistem grejanja, na postojećih 10cm m. vune dodao 10cm stiropora. Lepio sam preko gips ploča purpenom za stiropor. Preporučio bih bar tih 10cm, a ako je izolacija na samoj ploči onda i dodatnih 20cm npr. m. vune u kombinaciji s najlonom zbog prljanja/udisanja. U drugom slučaju je neophodna pristojna izolacija i AT-a, ako završi na tavanu.

Moje iskustvo sa AT-om od 800 litara je pozitivno. Upravo sam dobio prvi račun za struju za ceo mesec i to januar. Mogao sam još da je potrošim, čitaj manje ložim i uštedim uglja, ali sam bio oprezniji i završio sa 1442kWh, uz napomenu da je za januar, decembar i mart (imaju 31 dan) granica crvene zone na 1653.33kWh! Dakle, ispada da je gornja granica veličine AT-a pri izboru povezana sa raspoloživom NT strujom. Veći sud ima veću površinu i veće gubitke. Moj savet bi bio procena kupovine manjeg npr. od 800 litara, pa dodatna SSM izolacija posebno gornjeg dela. To sam uradio nedavno sa starim kotlom i bez problema postiže radnu T od 80 stepeni, pa ako pumpa radi na 3. brzini brzo svuče T na 40 i u roku od pola sata se povrati na 70! To bi valjalo uraditi i sa AT-om od 1000 litara svakako, posebno što na tavanu ne bi bio u izlogu Smile

U planu mi je kombinovani bojler, a u poslednje vreme razmatram i solarne kolektore tj. bojler sa dva izmenjivača. Pisao sam tvojim komšijama, termo.co.rs ali ne odgovaraju, rade li oni?
Možda imaju alternativu, razmatram kombinovani bojler sa dva izmenjivača od oko 200 litara, ne mora prohrom?

nikola.k
nikola.k's picture
Offline
Registrovan dana: 13/09/2018
Poruke:

Drmaj_storija wrote:
U planu mi je kombinovani bojler, a u poslednje vreme razmatram i solarne kolektore tj. bojler sa dva izmenjivača. Pisao sam tvojim komšijama, termo.co.rs ali ne odgovaraju, rade li oni?
Možda imaju alternativu, razmatram kombinovani bojler sa dva izmenjivača od oko 200 litara, ne mora prohrom?

Bas su mi oni pravili i podno i bojler sa dva izmenjivaca od 230l i grejacem od 2kW. Ja zadovoljan. Mogu da ti dam licni kontakt.

TwisterMJ
TwisterMJ's picture
Offline
Registrovan dana: 10/08/2015
Poruke:

Upravo sam mislio na takve kombinacije.
Kod nas kad se pomene toplotna pumpa voda-voda uglavnom ljudi odmah pomisle na sistem sa jednim bunarom - bušotinom iz kog se uzima i drugim u koji se vraća voda i to je nešto što radi ako je raspoloživa količina vode dovoljno velika i ima adekvatan protok u podzemlju ali je često problem zagađenje.
Drugi sistem je sa zatvorenim izmenjivačima u primarnom krugu. To može biti sistem sa vertikalnim sondama dubine od dvadesetak pa do preko sto metara, horizontalnim cevovodom (obično na više od 1 m dubine) kom treba prilična površina ili nekim sistemom između ta dva (vertikalna spirala prečnika 50-100 cm i dubine do 5-6 metara) koji koriste konstantnu temperaturu tla za izvor energije za grejanje i hlađenje.
Na internetu ima gomila materijala o tome pa da se ne ponavljam previše.
Sto se tiče proračuna dobijanja geotermalne energije to je standardna procedura u fazi projekta. Ukoliko se radi probna bušotina može da se izračuna vrlo tačno, a ovako ima dovoljno pouzdanih formula za preliminarnu procenu, imam to negde pa ako ima zainteresovanih pronaći ću, nisu nikakva posebna tajna.
Samo bušenje vertikalnih bušotina nije toliko skupo kako se čini ali cene variraju što od strukture tla što od izvođača bušenja, ima bukvalno svačega.

Drmaj_storija
Drmaj_storija's picture
Offline
Registrovan dana: 04/06/2019
Poruke:

E superiška, znači živi su Smile

možda zanima i druge, a može i na pp. Kolika je bila cena tog bojlera, oni rade samo inox?

nikola.k
nikola.k's picture
Offline
Registrovan dana: 13/09/2018
Poruke:

Bojler je bio oko 500e, inox, 230l 2 izmenjivaca, 2kW. Broj dobijes na pp.

tihi2
tihi2's picture
Offline
Registrovan dana: 02/05/2009
Poruke:

TwisterMJ wrote:
Drugi sistem je sa zatvorenim izmenjivačima u primarnom krugu. To može biti sistem sa vertikalnim sondama dubine od dvadesetak pa do preko sto metara, horizontalnim cevovodom (obično na više od 1 m dubine) kom treba prilična površina ili nekim sistemom između ta dva (vertikalna spirala prečnika 50-100 cm i dubine do 5-6 metara) koji koriste konstantnu temperaturu tla za izvor energije za grejanje i hlađenje.
Na internetu ima gomila materijala o tome pa da se ne ponavljam previše.
To se zove zemlja-voda.

nikola.k
nikola.k's picture
Offline
Registrovan dana: 13/09/2018
Poruke:

Drmaj_storija wrote:
Najpre, da dozvolim sebi i neki savet. Prizemnu kuću kapiram da je tavan iznad 100 kvadrata, i da nije podkrovlje, ali da bar pod slemenom ima neku visinu da se može stajati? Ako je tako, prvu stvar koju treba uraditi je dodatno izolovati ceo krov iznutra. Ja sam prošlog leta, u pripremi za uvođenje AT-a u sistem grejanja, na postojećih 10cm m. vune dodao 10cm stiropora. Lepio sam preko gips ploča purpenom za stiropor. Preporučio bih bar tih 10cm, a ako je izolacija na samoj ploči onda i dodatnih 20cm npr. m. vune u kombinaciji s najlonom zbog prljanja/udisanja. U drugom slučaju je neophodna pristojna izolacija i AT-a, ako završi na tavanu.

Ovo nisam bas najbolje razumeo. Imam vunu 10cm na podu, i planirao sam da napravim jednu prostoriju knauf+izolacija za AT i trenutni bojler (njega cu izmestiti gore) za sad. Gde si stavio stropor? Preko vune ili ispod vune? Sve na podu ili drugacije? Nekad planiram da napravim sebi par prostorija gore pa ne bih bas lepio stvari za pod.
Ima po mojoj proceni 60m2 pune visine.

Drmaj_storija
Drmaj_storija's picture
Offline
Registrovan dana: 04/06/2019
Poruke:

Zamrsio sam kao i uvek, objašnjenje, ali nisam bio siguran kako si izolovao tavan. Dakle, ako imaš namer da iskoristiš tih 60 kvadrata, a to nije malo, odmah bi imalo smisla izolovati krov odozdo. Meni je razlika ozmeđu 10cm m. vune do ove zime (između rogova, preko kojih su šrafljene gips ploče) i dodatnih 10cm stiropora (lepio po gips pločama) veoma merljiva. Ako ne planiraš uskoro adaptaciju tavana u podkrovlje prosto kupi za celu ploču, osim za tu prostoriju za AT, dodatnih 20cm m. vune. Razlika će biti takva da će ti gubici kuće pasti bar 15%, a vuna nije skupa. Uostalom može se sračunati, a svi znamo da sva toplota odlazi gore...

nikola.k
nikola.k's picture
Offline
Registrovan dana: 13/09/2018
Poruke:

Ok, jasno. Ono sto nisam siguran je da li da u toj prostoriji gde ce biti bojler i AT sklonim vunu sa poda, jer nema smisla. Izolovao bih zidove te prostorije i ispod krova, stavio vrata, zasad.

Drmaj_storija
Drmaj_storija's picture
Offline
Registrovan dana: 04/06/2019
Poruke:

Upravo tako, izolacija uvek ima smisla, ali ne i vuna na podu po kome se hoda. Ta "kotlarnica" će biti relativno mala, valjda, ali kako god moj predlog bi bio tvrđi stiropor bar 3cm i preko laminat ili linoleum do samog AT-a koji bi bio na tvrdoj ploči. Moj AT, Austria Email PZ800 (imaju i veći) došao je sa izolacijom i po dnu, pa verujem da je tako i za ostale proizvođače. Svakako je izolacija u rogovima i po krovu bolje, ali i skuplje rešenje...

pedja089
pedja089's picture
Offline
Registrovan dana: 31/01/2019
Poruke:

Izgleda da jos jedno brojilo vise nije problem. Ja sam nevezano za grejanje imao potrebu za novim brojilom.
Jutros resena sva papirologija. Sad se ceka do mesec dana izlazak na teren da se izvidi situacija samo na banderi. I posle toga ugovor i to je to.
Bar nesto normalno kod nas...

Histerezis
Histerezis's picture
Offline
Moderator
Registrovan dana: 21/08/2015
Poruke:

Da, ali čim imate potrebu za još jednim brojilom imate još jednu stambenu jedinicu u kući. Ne mogu na istoj adresi da se vode dva ili više priključka na el.distibutivni sistem.
Koliko okvirno ima da vas košta još jedno brojilo?

pedja089
pedja089's picture
Offline
Registrovan dana: 31/01/2019
Poruke:

Broj stambenih jedinica me niko nije pitao.
Bukvalno je bila prica ovako:
Treba da razdvojim instalaciju, sta mi treba za to?
Licna karta, Racun, i nacrt parcele(il kako se vec zove taj papir) i lista nepokretnosti, 2 uplatnice.
U listi nepokretnosti pise 1 prizemni objekat 88m2.
Povadio papire u katastru, uplatio uplatnice, predao i to je to.

Ne znam da li to ima veze sto je pravni status objekta: Objekat izgradjen pre donosenja propisa o izgradnji objekta.
Mada ne bi trebalo, jer kad sam pitao kolegu sta treba od papira rekao mi je nista. Pa sam sa tim uverenjem i krenuo, i resio.

Konkretno meni treba prikljucak za masinu koja trosi nekih 22A.
Pa bilo sta ukljuceno u kuci i masina ne bi islo.

tihi2
tihi2's picture
Offline
Registrovan dana: 02/05/2009
Poruke:

Histerezis wrote:
Ne mogu na istoj adresi da se vode dva ili više priključka na el.distibutivni sistem.
Koliko okvirno ima da vas košta još jedno brojilo?
To se zove "razdvajanje brojila" i naravno da može.
Koštalo letos oko 50000din u Rumenci.

pedja089
pedja089's picture
Offline
Registrovan dana: 31/01/2019
Poruke:

Zaboravih napisati za cenu, pa prelazak sa monofaznog na trofazni kostao 3500din(sa katastrom za podnosenje zahteva, kao sad, cini mi se da su uplatice za ev bile oko 1000din zajedno) + 36700din za brojilo limitatore, i kabal od bandere do brojila. Ja sam kupio od brojila do kuce kabal, i ostale pratece gluposti za spajanje i postavljanje kabla.

Jedna jako bitna stvar koja utice na cenu je da li je brojilo vec izmesteno na banderu,i da li ima mesta za novo u postojecem ormaru.
Ja sam danas rekao radnici da je brojilo postojece vec na banderi, i da u ormaru ima mesta za jos jedno. Odgovorila mi je da ce onda biti minimalan iznos. Sto bih znacilo situacija kao prosli put oko 36000din.
E sad tu ima jedna stvar, to je samo do brojila, odnosno do klema u ormaru. Za dalje moras sam(tj majstor).

A kad dobijem resenje, napisacu koliko izlazi.

Histerezis
Histerezis's picture
Offline
Moderator
Registrovan dana: 21/08/2015
Poruke:

tihi2 wrote:
To se zove "razdvajanje brojila" i naravno da može.
Ма sve ja to znam. Pisao sam još ranije da sam i sam želeo da razdvojim brojila u kući po etažama. Nekada je bez problema moglo ali sada (barem na području Jugoistok-a) ne može! Traže da svaki sprat bude registrovan i zaveden u katastru pod zasebnim brojem. Ekvivalent stambenoj zgradi. Kuća ima na primer broj 28 a nakon promene u katastru etaže bivaju zavedene kao 28/I, 20/II i dalje. Ko je ovo radio ranije? Niko! Al' sada se dosetili.
Ovaj uslov treba uzeti sa rezervom jer u nekom drugom radnom području EPS snabdevanja možda i ne traže. Moguće čak da se uslovi razlikuju od mesta do mesta a u okviru jednog radnog područja.
Mada sumnjam da će još dugo el.energija da se isplati za grejanje. Ako se EPS (kako najavljuju ovih dana) do kraja godine mora restrukturirati u akcionarsko društvo, to je samo uvod u privatizaciju. Nakon toga ode cena na više...

tihi2
tihi2's picture
Offline
Registrovan dana: 02/05/2009
Poruke:

Da, i mislim da smo o tome pričali.
U NS nema takvog uslova, drugar je radio razdvajanje letos u Rumenci i nije mu se tražilo razdvajanje etaža (on je to namenuo za grejanje i razveo u kotlarnicu).
Generalno, zahtev je glup i nije briga EPSa gde ću ja sprovesti tu struju. Njihovo je da dovedu priključak i stave brojilo, moje je sve odatle pa nadalje.

Dva puta do sada mi je iskakao nožasti osigurač u NS ormanu (tada se tako radilo, ključ ima samo EPS) i probali su da istraže zašto. Hteli su da vide kako se ja to grejem i odu do kotlarnice.
Naravno da sam im rekao da ne može, njihovo je da vide vod od bandere do ns ormana, odatle do glavnih osigurača, i odatle do brojila. Iza brojila je moje i "dalje nećeš moći".
Kad su videli da su na oba brojila glavni osigurači od 25A na sve tri faze a njihovi nožasti od (valjda) 38A, samo su se pokupili i otišli.