Svakako je ta ideja bolja. Mislite da ovaj kotao može da se rasturi i njegovi grejači ubace u bafer? A šta sa sigurnosim mehanizmima, termostatima. Zvaću proizvođača kotla da pitam hoće li da rade to. Kotao je ekopan niš 3*8 kw. recimo da idu u otvore O, M, L ili, B?
Histerezis imate li nekog u Nišu da prepakuje grejače iz kotla u bafer?
Grejanje na el. energiju, kotao + akumulator toplote
Sumnjam da mogu da se prepakuju. Proverite da li su grejači sa navojem 5/4" kao priključci na AT ili su sa prirubnicama? Ja mislim da su sa prirubnicama. I da stavite grejače direktno u AT nema potrebe za više od dva. Jer nema toliko el.energije po nižoj tarifi koliko oni mogu da potroše.
@mcmc3001
Ja sam mislio bas na termostate, zastitne termostate i kontaktore. Jer to i nosi najveci deo cene...
A grejac je 1800din ako se ja dobro secam. Tako da je on najmanji krivac u celoj prici. A ja sam misljenja da bi bas trebao biti grejac dva viska. Jer jedan kad crkne, samo prebaci na drugi.
Meni kad crkne grejac trebam samo iskljuciti jedan prekidac, ukljuciti drugi.
Nisam imao pomocne kontakte na kontaktorima, pa sad postoji mogucnost da neko ukljuci sve grejace. Ali u tom slucaju ce odreagovati osiguraci...
pedja089 wrote:
Ovo ima smisla uraditi jedino što će položaj grejača biti dosta visoko tj. oko sredine AT.A ja sam misljenja da bi bas trebao biti grejac dva viska. Jer jedan kad crkne, samo prebaci na drugi
mcmc3001, korigovao sam šemu prema Srkson-ovom savetu.
Razmišljam, koliko je poželjo ostaviti odmah na T račvi po dva ventila na svakom vodu da bi kotlovski krugovi mogli potpuno da se odvoje prilikom eventualnih radova na nekom od njih (zamena kotla ili potpuno odvajanje od rođaka). Mislim na slučaj kako sam nacrtao na račvi toplog voda ili ostaviti samo T račvu kao što je na povratu iz AT tj. na hladnom vodu i uštedeti na materijalu i rukama.
Nesto mi sad zapleo za oko oko bajpasa pumpe...
PItam se koliko ce biti prirodne cirkulacije kroz buffer?
Zar nije puno bolje dodati bajpas oko pumpe na levoj strani kotla?
Leva strana od kotla je trenutno zajednička a po novom samo rođakova i to ne diramo.
Ok. Nisam bas sve detalje ispratio...
Ne pravim se vise pametan kad mi ne ide 
pedja089 wrote:
Zašto? Svačije mišljenje je dobrodošlo kako bi šemu poboljšali i pomogli mcmc3001-u.
Ok. Nisam bas sve detalje ispratio...Ne pravim se vise pametan kad mi ne ide
Mišljenja sam da je ova poslednja šema finalna. Sad samo da majstor sve izvede kako valja.
Što se tiče grejača u samom bufferu jeste bolje rešenje što se raslojavanja-stratifikacije tiče, ali iz iskustva mogu da vam prenesem da oko tih grejača u bufferu vremenom se nakupi takav mulj i prljavština da to nije normalno. Samim tim se i smanjuje efikasnost grejanja istih, a valjalo bi ih i menjati i čistiti češće. Elektrokotao jeste skuplje rešenje, jeste da remeti raslojavanje, ali ja bih se ipak opredelio baš za takvo rešenje.
Mislim da je tihi2 postavljao slike njegovih grejaca gde se vidi bas to sto si opisao...
Ja sam danas kod mene proveravao nivo vode jer je otvoren sistem. I jako sam se iznenadio da je voda kristalno cista... Tako da za sad ne ocekujem nista na grejacima...
Histerezis, salim se ja malo...
Nisam siguran da se mulj kupi zbog grejača u baferu i da ga nema u elektrokotlu sa baferom.
Poreklo mulja je od bafera, gusanih radijatora i kotla za loženje. Ako je ceo sistem sa bakarnim ili plastičnim cevima, radijatori aluminiumski ili panelni, onda nema odakle da se stvara mulj.
Meni je u sistemu bafer i kotao na loženje iz 1994. i on je zaprljao ceo sistem. Ali svake četvrte godine otvoriti, očistiti i opet koristiti kao novo.
Srkson wrote:
Iz iskustva sa toplotnom pumpom mogu reći da je razlika gornje i donje vode i do 15*C kao počne da radi . Topla voda ostaje gore (vraćam je gore iz TP) i tačno se može pratiti kako se bafer greje od gore na dole (meni se gasi kada na dnu bafera bude dostignu zadata temperatura).Elektrokotao jeste skuplje rešenje, jeste da remeti raslojavanje, ali ja bih se ipak opredelio baš za takvo rešenje.
I pored pumpe od 350W u tom krugu (oko 5m3 provrti na sat) može se pratiti dokle je došla topla voda.
Priključak za kotao na loženje mi je oko 50cm od vrha bafera i tu je stvar još očiglednija. Kad se kotao založi, na vrhu bafera je i 40*C veća temperatura nego na dnu (pumpa je od 35w u krugu).
@ mcmc3001
probajte bafer da potražite u Valdomu, ima ga i u Nišu. Prodaju marku Austria Email, a model PZ ima i horizontalnu pregradu i dodatni priključak (svi su 6/4) za grejač u donjoj zoni. Ja čekam da mi isporuče PZ800 koji je oko 560 evrića. Običan PSM model je jeftiniji od Burnit-a.
Drmaj_storija wrote:
To je baš povoljna cena za AT. Jedino ima jedna začačkoljica a to je da PZ800 zajedno sa izolacijom ima masu od 105kg. To znači da je napravljen od lima debljine 2mm!!! Od Sunsistem-ovog AT iste zapremine je lakši za oko 20%. Zato je i jeftin toliko. Generalno svi proizvođači su otanjili lim od kog prave AT.
Prodaju marku Austria Email, a model PZ ima i horizontalnu pregradu i dodatni priključak (svi su 6/4) za grejač u donjoj zoni. Ja čekam da mi isporuče PZ800 koji je oko 560 evrića.
Zvao sam Valdom Niš, javiće cene za pz1500 i 2000l ako postoji, pa javljam. U međuvremenu sam računao , 14000 kw, samo na jeftinu struju ispadne 590 eur (jedino je sporno da li če bafer da izdrži od jeftine do jeftine struje). Ako se kombinuju struja i drva : 8000 kw struje je 180 eur, koliko je u novcu 6000 kwh drva? (recimo da ložim svakog dana kotao 40kw*1h*30dana*5 meseci = 6000kwh drva).
Evo nekih podataka: prema agenciji za energetiku RS: 8,2 m3 drva daje 9000kwh ako je efikasnost peći 65%. Dakle jedan metar kubni je 9000/8,2 = 1097 kwh.
1 m kubni drva = 1097 kwh = 45 evra. Mada mislim da je efikasnost trajnožarećeg kotla veća.
Dakle struja 8000 kwh (278eur) + drva 6000 kwh (246 eur) =524 evra
mcmc3001 wrote:
Ovaj podatak je netačan. Nerealno je da 1kWh el.energije košta 2.66dinara! Kako ste dobili ovu cenu?
8000 kw struje je 180 eur
U pravu ste , sada sam sve proverio ponovo 8000 kwh za grejanje raspoređemo na sedam meseci je 278 eur (kada se računa za svaki mesec posebno , doda potrošnja za domaćinstvo 416kwh pa oduzme na kraju novac koliko inače plaćam(3815rsd) . Hvala puno. izmenio sam i gore.
Evo mene ponovo, pa da se pohvalim da je bafer stigao
Histerezis je u pravu, za masu, a moj račun pokazuje da možda ima i celih 2.5mm. Taj podatak u katalozima kriju ko zmija noge! Ipak verujem da će potrajati deset godina?
Ono što me sad muči je statika, pa pitanje liči da je za građevince. Bafer s vodom bi imao oko 900 kg, a u osnovi je limeni prsten prečnika oko 70cm. Lim je tanak i na kant je sa 3 male beznačajne ravne stopice 2x2cm kroz koje su ga šrafili za paletu. Beton u kotlarnici nije ekstra, debljine je desetak cm i armiran mrežom verovatno od 6mm. Pitanje je:
1. Da li iskoristiti paletu, a pod nju po sredini, pošto se oslanja na 2 štafle, dodati neku dasku il stirodur?
2. Da li ipak betonirati dodatnu stopu malo širu od osnove bafera sa više gvožđa?
3. Da li na stari beton postaviti dve table stirodura od npr. 5cm preko kojih bi išao lim od bar 4mm pa onda bafer?
4. Ništa ne dirati, bafer na beton?
5. Neki drugi predlog?
4.
Nov san na forumu i imam planove za grejanje pa ako moze objasnjenje
interesu je me grejanje na kotao na struju +akumulator toplote
kuca ima 170 kvadata izolovana stolarija pvc sa troslojnim staklom
dali bi mogao da grejem sa 1000 litara+12 kw na jeftiniju tarifu za koliko vremena bi se zagrejala ta kolicina vode i dali bi mogao preko dana da koristim tu energiju bez dodatnog zagrevanja po visoj tarifi
Drmaj_storija, Bester vas je dobro savetovao slobodno stavite AT na taj beton.
Zoran pan, dobro došli na forum. Sva vaša pitanja su već nekoliko puta obrađivana na forumu u okviru različitih tema. Sumnjam da će neko da vam odgovori. Pročitajte ovu i srodne teme. Za početak odredite gubitke kuće ili ako imate podatke iz dosadašnjeg načina grejanja koliko ste trošili kog energenta pa pretvorite u kWh. Kolika vam je T polaza bila potrebna? To bi bili minimalni ulazni podaci za dalje razmatranje.
Dobro veče svima,imam jednu nedoumicu,koristim Bosch elektro kotao od 18kw,podesio sam ga da radi na 8kw i zavrsava mi posao.
Grejem stan od 58m²,iznad mene su komsije,ispod je podrum(tu mi je kotao i sve ostalo). Imam 3 spoljna zida i jedan zajednički,izolacija 10cm stiropor. Najveci racun u januaru 2018god 12000din(priblizno oko 500kw više i oko 1300kw niže tarife).
Da,grejna tela,u svim sobama imam radijatore,one aluminijumske,u kuhinji,kupatilu i hodniku imam plocice i podno grejanje,sve to grejem na 50°,posto nemam taj neki ventil da odvojim podno od radijatorskog grejanja,ja sam prosto malo smanjio protok vode kroz pod i samim tim zavrevanje istog,posto su mi rekli da nije zdravo da ide preko 40° podno grejanje.
E sad ono sto mene najvise interesuje da li se meni isplati da uzmem TA,da li bih mogao da tu toplotu koristim preko dana da se manje pali kotao kada padne temperatura ispod -10. Imamo malu bebu,planiramo jos dece,tako da racunam na dnevnu varijantu i n temperaturu od oko 23° da bi bilo iole prijatno.Nocu zatvaramo spavaću sobu jer se podno zagreje da bude prevruće,ali da bi se manje noću palilo mora tako.
Ako mi TA moze pomoći da koliko toliko ovo izbegnem,ako neko ima TA u izvedbi sa elektro kotlom pomogao bi mi mnogo u odluci sta raditi. Hvala svima
Ako si mislio na akumulator toplote to bi ti sigurno pomoglo da pre svega smanjiš donekle potrošnju u višoj tarifi. Sem toga ja bih tu obavezno dodao regulaciju ulazne temperature u pod jer i to može da utiče na potrošnju a naročito na komfor jer neće biti pretoplo. Kod mene u pod nikad ne ide više od 35 tako da temperatura poda nikad ne prelazi 27-28 a vazduh je onda oko 23-24. Ja doduše imam toplotnu pumpu ali i 24kw kotao kao rezervu i 1000l akumulator. ovih dana mi je kad je zagrejan na 50c u 8 ujutro pokrivao grejanje skoro do 7 uveče (imam veću kvadraturu ali i bolju izolaciju)
Hvala na odgovoru,mislio sam na akumulator toplote,ja sam mislio da stavim neki od 600-800l. Grejanje mi je namesteno tako da od 5-8h greje na 25° u sobi,samim tim zagreje podno toliko da ono bude toplo/mlako nekliko sati,i zbog toga mi je manja dnevna varijanta potrošnje struje,ali sam provalio da mi je kvalitet vazduh ocajan i iz tog razloga bih smanjio temperaturu poda ali to vuce da se grejanje pali preko dana mnogo češće.
Hvala svima na savetima, bafer je juče hidraulički povezan
Postavljen je direktno na beton, koji izdržava težinu punog bafera!
Majstor koji je radio imao je svoje vizije i malo ih modifikovao zbog mojih "želja". Tačnije, sve je povezano jednostavno da jednostavnije ne može. Ako dignem sliku, više će reći od reči...
1. Stari kotao, Megal MTR 25, montiran još 2004. je živ i dalje i sve godine je radio bez mešnog ventila. To je bila logika majstora da mešni ne stavlja ni posle bafera!? Dakle, vidi se da je s gornjeg priključka postavljena pametna (Shimge) pumpa, nepovratni ventil kao i 2 holenderska zbog zamene pumpe i nepovratnog i ide u instalaciju. Jedan drugi majstor, a možda je i neko s foruma, je savetovao da je mešni suvišna pored pametne pumpe!? Tek, bafer je napunjen vodom i čeka probu.
2. Jedini grejač od 6kW (na slici je dole desno), namotan na 400V biće napajan sa 3 žice-faze (verovatno 2.5mm2 preseka) koje će na drugom kraju ići na kabl 5x6 a ovaj na tablu. Limitatori su od 16A, pa će ovde svaka faza biti obezbeđena po jednim 10A osiguračem, jer je struja oko 5.3A. U tabli će se montirati PR relej da pali grejač samo po jeftinoj tarifi (verovatno je moguće isključiti ga ako bi nekad palio grejač i tokom dana?). U rednom kolu će mesto naći i trofazni kontaktor i dva termostata, regulacioni i sigurnosni oba bojlerska sa sondom. Termostati će biti preko sondi povezani u gornjoj zoni gde se očekuje vrela voda (ići ću do 80 maksimalno). Uzemljenje bafera ću odraditi preko posebne žice (verovatno preseka 6mm2) koji će se nastaviti u istoj luster klemi gde će se udenuti i 3x2.5mm2 kabl za 3 faze. Ovo će se naći na plafonu, a žica od uzemljenja će se ušrafiti u stopu bafera (verovatno ću skinuti farbu zbog boljeg kontakta). Dakle, ovaj regulacioni termostat bi trebalo da pušta grejač preko neke temperature i do druge da ga gasi npr. 40 i 80, dok bi drugi prekidao kolo tj. grejanje bafera strujom ako T poskoči do 85?
3. Sa druge strane, valjda sobni bežični termostat koji će biti povezan sa pumpom, gasi istu kada se u referntnoj sobi postigne zadata temperatura. E sad da li će ujutru u radijatore da grune vrela voda, jer nema mešnog, ne znam. Da li ograničiti protok samom pumpom tako što će ona raditi na maloj snazi? Ima li iko sistem bez mešnog u krugu sa radijatorima?
Ovo je bilo na brzinu i iz glave, verovatno sam nešto propustio da pomenem i pitam...
Drmaj_storija wrote:
Radiće ali neće biti dobro! Ićiće vrela voda u potrošački krug, izgoreće se neko!!!
Jedan drugi majstor, a možda je i neko s foruma, je savetovao da je mešni suvišna pored pametne pumpe!?
Drmaj_storija wrote:
AT se neće puniti punim kapacitetom. Radni termostat će gasiti grejače kad se zagreje gornji deo AT a na dnu ostaće hladan.
Termostati će biti preko sondi povezani u gornjoj zoni gde se očekuje vrela voda (ići ću do 80 maksimalno).
Drmaj_storija wrote:
Ne samo da će da grune vrela voda nego će da krckaju i puckaju cevi i radijatori a u vazduhu će se osećati miris spržene prašine i neprijatan će biti osećaj nakon boravka u takvim prostorijama. Nije li vam čudno da niko nema sistem sa AT bez mešnog ventila u potrošačkom krugu.
E sad da li će ujutru u radijatore da grune vrela voda, jer nema mešnog, ne znam. Da li ograničiti protok samom pumpom tako što će ona raditi na maloj snazi? Ima li iko sistem bez mešnog u krugu sa radijatorima?
@Drmaj_storija
Pozdravite "majstora"!
Drmaj_storija wrote:
Jedan drugi majstor, a možda je i neko s foruma, je savetovao da je mešni suvišna pored pametne pumpe!?
E sad da li će ujutru u radijatore da grune vrela voda, jer nema mešnog, ne znam. Da li ograničiti protok samom pumpom tako što će ona raditi na maloj snazi? Ima li iko sistem bez mešnog u krugu sa radijatorima?
Koliko god da je pametna pumpa ne može da reguliše temperaturu vode. Smanjivanjem brzine pumpe smanjuje se protok što smanjuje isporučenu energiju u jedinici vremena. Smanjenjem temperature se takođe postiže isto - smanjuje isporučena energija u jedinici vremena ali na drugi način i sa nešto drugačijim konačnim efektima.
U svakom slučaju bez trokrakog ventila nema regulacije temperature polazne vode ka radijatorima - ići će onoliko koliko ima u rezervoaru. Lično mislim da ušteda na ventilu na ovom mestu u fazi izrade instalacije nema nikakvo opravdanje i da je on nužan regulacioni element. Radijatorski krug bez mešnog ventila je moguć i prilično čest ali onda se moramo pomiriti sa činjenicom da nema regulacije temperature vode koja ide ka radijatorima što nije uvek celishodno (ne moraju radijatori uvek da budu vreli).
I ko što reče prethodnik, vrela voda će sigurno da dođe, sad da li će da baš grune ili će da dođe polako, svejedno je, biće vrela čak i ako se malo rashladi usput.
Jesam ja dobro shvatio, pa nema ni mesnog ventila na kotlu?
Iz tog buffera ce da ide ledena voda, i to jako ledena, ako prodjes bez kondezacije svaka cast...
A majstori...
Hvala puno za predlog, bez njega ništa ni bih mogao, dužan sam čašćenje. Spajanje povrata radijatora sa vodom na kojem su kotlovi je juče predložio Srkson, slao sam mu na Viber. Vrlo je pohvalio Vašu šemu.