dobio sam informaciju da je moguće da napojni kabl ide u ormar preko PR releja na uklopni sat (dakle, neće trebati tajmer
Ja sam tajmer platio 1200din. Tako da ispadne jeftiniji od sklopke. Ako treba link mogu pogledati mailove odakle sam narucio.
Bez mešača voda iz bafera je ili pretopla (ako se hoće ušteda noćnom tarifom) ili nema akomulacije /ako se smanji temperatura u baferu). Ja imam mešač (ima slika na mešaču "motor" je motor brisača od stojadina a prenosni zupčanici su od prenosnih zupčanika od bicikla) a danas bi uzeo termostatski 3/4" za kupatilo, podesio na 40*C i zaboravio.
Nova brojila koja se daljinski čitaju (imam ga 3-4 godine) uopšte nemaju izvod signala niže tarife pa mora tajmer. Na starom sistemu je bilo lako napraviti nižu tarifu spajanjem dve žice.
Obavezno kupiti digitalni tajmer (oko 800din u Metrou ili Uradi sam) jer običan stane kad nema struje i pomeri se vreme.
Hvala svima na sugestijama.
1. Majstor je imao nameru da postavi običnu trobrzinsku pumpu bez mešnog ventila!? Kada sam se pobunio da bi mešni bio neophodan odgovorio je da je već montirao bafer bez njega i da radi!? Rekao je: "što prostije to bolje"...
2. Za ovu "pametnu" pumpu sam pronašao da joj je potrebno 7 dana da vrti vodu i optimizuje sve parametre... šta god to značilo.
Verujem da neću iskusiti velike posledice ako sistem s baferom pustim ovako, bez mešnog, za probu neki dan. Ako pumpa pušta pomalo vrelu vodu (minimalna snaga pumpe 25/6 je oko 4 a maksimalna oko 45W što je u linearnoj vezi s protokom valjda) ona se svakako meša sa vodom koja je već u cevima i radijatorima, i onda radijatori ne bi bili vreli. Po logici stvari pametna pumpa preuzima ulogu mešnog samo je pitanje koliko često bi se palila i gasila jer će je sobni termostat ograničavati na npr. 22 stepena, kada bi se gasila, a vrela voda s vrha bafera bi po gravitaciji proticala na gore i ako je pumpa ugašena? Iznad pumpe, a pre račvanja na dve grane, stoji nepovratni ventil sa smerom ka sistemu i tada je potpuno otvoren pa nije bitan?
Negde sam čitao za diferencijalni termostat, verovatno bi takav u sprezi s pametnom pumpom bila dobra kombinacija? Ovako je za pumpu jedini parametar temperatura sa sonog termostata...
Da li je iko postavio pametnu pumpu u sistem s baferom?
3. Za PR relej još nije sigurno, a za tajmer sam mislio da uzmem digitalni s baterijom. U oba slučaja je potreban odgovarajući trofazni kontaktor. Zanimljivo je da uporedo nabavljam dig. tajmer s baterijom koji će da automatizuje rad dva bojlera tokom noći. Takav kineski radi posao i kontaktora, samo ću ipak da se obezbedim nabavkom jačeg (25A, 5.5kW) iako je grejač bojlera samo 2kW i nema induktivni otpor koji pravi pik u struji (limitatori su samo 16A)? E takav tajmer mi je suvišan za grejač bafera jer će kontaktor tu biti obavezan. Dakle, može i neki jeftiniji i slabiji jer je struja samo 5.3A, ali svakako s baterijom jer mi i struja malo malo prekida.
Sad sam tek detaljno pročitao...
Kako vrela voda može da sotane vrela ako se meša sa većom količinom vode koja je na sobnoj temperaturi? U celoj priči s grejanjem radi se o protoku nestišljivog fluida koji zovemo voda, i temperatura vode je parametar koji je merjiv jednostavnim instrumentima, a mera je energije sistema. A sistem je dinamičan i temperatura se menja tokom vremena. Idealno bi bilo da je temperatura u radijatorima skoro konstantna ili da po funkciji vremena prati promenu spoljne temperature, zar ne? Šta će pri tom na ulazu sistema da se menja nije važno, to može biti broj na mešnom ventilu ili brzina umpe, svodi se na isto a to je da se na izlazu postigne željena temperatura?
1. Majstor je imao nameru da postavi običnu trobrzinsku pumpu bez mešnog ventila!? Kada sam se pobunio da bi mešni bio neophodan odgovorio je da je već montirao bafer bez njega i da radi!? Rekao je: "što prostije to bolje"...
2. Za ovu "pametnu" pumpu sam pronašao da joj je potrebno 7 dana da vrti vodu i optimizuje sve parametre... šta god to značilo.
Verujem da neću iskusiti velike posledice ako sistem s baferom pustim ovako, bez mešnog, za probu neki dan. Ako pumpa pušta pomalo vrelu vodu (minimalna snaga pumpe 25/6 je oko 4 a maksimalna oko 45W što je u linearnoj vezi s protokom valjda) ona se svakako meša sa vodom koja je već u cevima i radijatorima, i onda radijatori ne bi bili vreli. Po logici stvari pametna pumpa preuzima ulogu mešnog samo je pitanje koliko često bi se palila i gasila jer će je sobni termostat ograničavati na npr. 22 stepena, kada bi se gasila, a vrela voda s vrha bafera bi po gravitaciji proticala na gore i ako je pumpa ugašena? Iznad pumpe, a pre račvanja na dve grane, stoji nepovratni ventil sa smerom ka sistemu i tada je potpuno otvoren pa nije bitan? Negde sam čitao za diferencijalni termostat, verovatno bi takav u sprezi s pametnom pumpom bila dobra kombinacija? Ovako je za pumpu jedini parametar temperatura sa sonog termostata..
3. Za PR relej još nije sigurno, a za tajmer sam mislio da uzmem digitalni s baterijom. U oba slučaja je potreban odgovarajući trofazni kontaktor. Zanimljivo je da uporedo nabavljam dig. tajmer s baterijom koji će da automatizuje rad dva bojlera tokom noći. Takav kineski radi posao i kontaktora, samo ću ipak da se obezbedim nabavkom jačeg (25A, 5.5kW) iako je grejač bojlera samo 2kW i nema induktivni otpor koji pravi pik u struji (limitatori su samo 16A)? E takav tajmer mi je suvišan za grejač bafera jer će kontaktor tu biti obavezan. Dakle, može i neki jeftiniji i slabiji jer je struja samo 5.3A, ali svakako s baterijom jer mi i struja malo malo prekida.
@Drmaj_storija
Ja bih otišao kod tog "majstora" i skinuo mu baterije (mešne ventile) u kupatilu, pa nek se u toku tuširanja ošuri, jer mu baterija koja meša vodu (toplu i hladnu) uopšte nije potrebna!!!
Da vidi kako izgleda kada voda od 80C grune na tuš da ga popari!
Sve ste imali crno na belo ispisano na mom blogu. Blog sam napravio baš zbog vas krajnjih korisnika, da za svoj novac uradite nešto ispravno i da od majstora tražite da uradi kako mu vi kažete da treba jer ste vi gazda koji ga plaća! Ali avaj!
Koliko se "majstora" namnožilo u svim sferama na ovim prostorima to nije normalno!!!
Ovo je tako loše povezano da nemam reci, uostalom videćete i sami kad počnete da koristite bafer, citacemo mi još vaše postove ovde kad budete tražili pomoć. Da ste pročitali temu od početka sve bi ste znali kako treba i kako ne treba, pošto niste pročitali na vreme spremite se za prepravku kotlarnice.
Prvo termostatski mešajući ventil je obavezan na kotlu kako bi štitio kotao od povratne hladne vode iz bafera.
Drugo, vrlo je poželjan mešajući ventil na izlazu iz bafera kako vam ne bi vrela voda išla u radijatore.
Treće, izlaz iz bafera ka radijatoru se vezuje na vrhu bafera, ovako kako je povezano ostaje vam topla voda na vrhu bafera koju ne možete da iskoristite.
Četvrto, sonda termostata za grejač se stavlja u dno bafera kako bi mogao ceo da se zagreje, a ne na vrh.
Peto, na izlazu iz bafera ka radijatorima i na ulazu vode u kotao (povrat) je obavezan nepovratni ventil sa federom kako bi sprečili gravitaciono kruženje vode.
Ima toga još, ali ovo je osnovno kako bi vam sistem funkcionisao kako treba. Srkson vam je dao link ka šemi povezivanja, tamo vam je sve nacrtano kako treba, pa i više od toga.
"Ovo je tako loše povezano da nemam reci, uostalom videćete i sami kad počnete da koristite bafer, citacemo mi još vaše postove ovde kad budete tražili pomoć. Da ste pročitali temu od početka sve bi ste znali kako treba i kako ne treba, pošto niste pročitali na vreme spremite se za prepravku kotlarnice. "
Evo pojašnjenja:
Verovatno je trebalo da zahtevam da majstor spaja cevi kako mu ja kažem, ali...ovaj se predstavio da zna šta radi...
Nemam problem da prihvatim kritiku, a ova greška je svakako ispravljiva i na moju štetu...
"Prvo termostatski mešajući ventil je obavezan na kotlu kako bi štitio kotao od povratne hladne vode iz bafera."
Za vezu s baferom nemam iskustva. Nije mi logično da temperatura povratne vode iz bafera bude manja od one iz radijatora kada bafera nema. Takav sistem, opisao sam već, započeo je 16. sezonu grejanja. Za člana foruma Grejača znam da je imao isti tip kotla i da mu je procureo posle 14 ili 15 sezona...
"Drugo, vrlo je poželjan mešajući ventil na izlazu iz bafera kako vam ne bi vrela voda išla u radijatore. "
ovo prevodim da onda mešni nije obavezan, a kako sam već nagovestio verovatno ću probati ovakav sistem čim povežem grejač. Možda će pumpa biti preopterećena, ne znam ali imam garanciju...
"Treće, izlaz iz bafera ka radijatoru se vezuje na vrhu bafera, ovako kako je povezano ostaje vam topla voda na vrhu bafera koju ne možete da iskoristite. "
pogledao sam maločas uputstvo za bafer Radijator Kraljevo, a za moj Austria Email PZ800 nemam detaljnije. Na vrhu je povezan sigurnosni ventil i automatsko odzračno lonče. Dva gornja priključka iznutra imaju cevi koje vode do vrha bafera...
"Četvrto, sonda termostata za grejač se stavlja u dno bafera kako bi mogao ceo da se zagreje, a ne na vrh. "
O ovome je pisao i Tihi2, čini mi se. Kada ne bude bilo potrebno grejanje, postojaće prekidač kojim se grejač gasi. Ako radi, naravno po difoltu noću, i ako ima šta da greje a bafer je uvek pun vode, onda je on i greje i to do temperature koju podešavam u gornjoj zoni bafera gde će biti utaknut bojlerski termostat, npr. 70 stepeni. Tada termosta prekida kolo, tj. grejač se isključuje. Onaj drugi, sigurnosni će biti podešen na 85 stepeni...Valjda je smisao bafera da što bolje raslojava temperaturu vode, gore i dole?
"Peto, na izlazu iz bafera ka radijatorima i na ulazu vode u kotao (povrat) je obavezan nepovratni ventil sa federom kako bi sprečili gravitaciono kruženje vode. "
Oba su nameštena, ovaj drugi na toplom vodu...
Ako gledamo samo na energiju koja se prenosi možemo da kažemo da je svejedno kako je regulišemo, međutim nije baš sve tako jednostavno. U instalaciji kao kod tebe brzinom protoka - pumpom može da se reguliše temperatura povratne vode iz radijatora ali nema načina da se utiče na temperaturu vode koja polazi ka njima, ona će uvek biti onolika kolika je u gornjoj zoni rezervoara. Daleko od toga da tako postavljena instalacija neće da radi, hoće ali je ipak bitno kako se kontroliše ulaz u sistem jer se time povećava pre sveka komfor, a u paketu sa time i popravlja energetska efikasnost. Ja kod mene reciomo imam tri izvora toplotne energije i 4 različita potrošačka kruga od kojih samo jedan ima regulaciju polazne temperature (podno grejanje) ali je ceo sistem kod mene niskotemperaturni i samo u sanitarnom bojleru temperatura zna da bude veća od 50C i to samo tokom tokom preventivnog zagrevanja zbog legionele.
Pitaš kako voda može da ostane vrela ako se meša sa hladnom, a odgovor je da ne može ali to nije kompletno pitanje , a ni odgovor. Fali tu onda pitanje gde se te vode mešaju, sigurno ne u cevovodu i radijatorima jer tu postoji tok samo u jednom smeru
"Ako gledamo samo na energiju koja se prenosi možemo da kažemo da je svejedno kako je regulišemo, međutim nije baš sve tako jednostavno..."
Upravo je ovo smisao priče, prenos energije. To je i Bernulijeva jednačina za fluide, zakon održanja energije pokretnog fluida...
" U instalaciji kao kod tebe brzinom protoka - pumpom može da se reguliše temperatura povratne vode iz radijatora ali nema načina da se utiče na temperaturu vode koja polazi ka njima, ona će uvek biti onolika kolika je u gornjoj zoni rezervoara. "
Ovo je sve tačno, ali na nivou tempearture nije relevantno za dinamiku tj. grejanje. I temperatura se dakako menja s vremenom ali je uvek lako merljiv parametar i mera je energije. Gledao sam krive po kojima rade pametne pumpe, može se fiksirati brzina njenog rada i tada i nije baš pametna, tj. radi kao obična. Postoji onda proporcionalni režim gde se snaga povećava sa protokom dok je auto mod verovatno najkorisniji u kome se pumpa nauči tokom 7 dana rada u sistemu kakve su njegove potrebe. Sumnjam da u tom učenju tretira funkcije npr. protoka čega god s vremenom pa ubuduće tokom dana menja svoju brzinu po matrici, ali možda je baš tako. Ovde svakako nedostaju podaci za spoljnu temperaturu, dok se gornje ograničenje na sobnom termostatu podrazumeva.
Početak rada pumpe bi najprostije mogla da bude temperatura s nalegajućeg cevastog termostata, ali je ovde veliko pitanje i spontane cirkulacije (kada je pumpa isključena) zbog gravitacije. Ako je ona prevelika onda bi se na najbližem radijatoru brzo skuvala jaja 
, pa čak i na najmanjoj brzini rada pumpe bi svi radijatori bili veoma topli. Sa druge strane, u ovom prelaznom periodu maksimalna temperatura setovana na termostatu u gornjem delu bafera, ne bi bila 80 stepeni...
"Daleko od toga da tako postavljena instalacija neće da radi, hoće ali je ipak bitno kako se kontroliše ulaz u sistem jer se time povećava pre sveka komfor, a u paketu sa time i popravlja energetska efikasnost. Ja kod mene reciomo imam tri izvora toplotne energije i 4 različita potrošačka kruga od kojih samo jedan ima regulaciju polazne temperature (podno grejanje) ali je ceo sistem kod mene niskotemperaturni i samo u sanitarnom bojleru temperatura zna da bude veća od 50C i to samo tokom tokom preventivnog zagrevanja zbog legionele.
Pitaš kako voda može da ostane vrela ako se meša sa hladnom, a odgovor je da ne može ali to nije kompletno pitanje , a ni odgovor. Fali tu onda pitanje gde se te vode mešaju, sigurno ne u cevovodu i radijatorima jer tu postoji tok samo u jednom smeru
Kako će raditi videće se uskoro...
Iz poslednjih postova bi neko zaključio da zagovaram realizovanu izvedbu, ali samo razmišljam na glas. Upravo sam mišljenja da je trokraki termostatski mešni ventil s patronom od oko 60 stepeni konačno rešenje problema...
Ja bas mislim da nije....
Jer buffer uvek mozes puniti na jednu temperaturu a u radijatore pustati samo potrebnu. Zasto bi radijator bio 60 ako je dosta 30?
Dodato:
Ja sam za to da pumpa u potrosackom krugu prakticno uvek radi. A temperatura prostorije da se odrzava temperaturom vode. Tako da ceo radijator podjednako bude topao.
I rekao si sonda da ce biti na vrhu bufera, to znaci da ce ti se samo gornjih 30 cm vode dici na 80.
Verovao ili ne na mom buferu dno bude na 25, vrh na 60.
U prevodu od celog buffera koristis 1/10 za skladistenje energije. Jos plus taj sistem bez trokragog ventila, potrosices tu toplu vodu grejanu strujom jako brzo.
I za tajmere, cini mi se da komplikujes malo...
Treba ti 1 tajmer i sklopka trofazna. Ako se ceo razvod nalazi u istom ormanu.
Sad popričah s rođakom...on predlaže da pumpu poteram maksimalnom brzinom i što pre podignem T u sistemu! On to praktikuje kada potpaljuje kotao na ugalj, bez bafera...
Dakle svako mišljenje ima nešto za ali i protiv.
Za sondu se slažem i krivo mi je što čauru za sondu termostata ne ostavismo i u donjoj zoni. Možda bi i tu cevasti nalegajući bio od koristi da ne ispuštam svu vodu iz bafera radi prepravke...
"Ja sam za to da pumpa u potrosackom krugu prakticno uvek radi...."
Ovo se baš preporučuje za pametne pumpe!
"Verovao ili ne na mom buferu dno bude na 25, vrh na 60..."
Ovo znači da je raslojavanje u baferu dobro, ali verujem da bi veći deo zapremine bafera morao biti upotrebljiv, malo je 10%. Zar nije korisna sva voda veće T od sobne tj. one u radijatorima?
Uf, Napisah poduzi post sa objasnjenjima kako sta i zasto. Ali nema smisla vise.
Ja ti iskreno zelim da budes zadovoljan novim grejanjem. Ali iz onog sto si napisao, ne ocekujem to.
Sa nestrpljenjem cekam rezultate...
Radio sam neke proračune...već za minut će u prvom radijatoru, koji je baš blizu pumpe, biti 40 stepeni. Pretpostavio sam malu brzinu rada pumpe 200 litara na sat...
Dakle, ako uspem da privolim majstora da uradi kako mu kažem skontao sam da je dovoljno uraditi sledeće:
1. Postaviti trokraki mešni ventil obični ručni koji bi se retko podešavao, nadam se. Našao sam LK za 3200...mešala bi se vruća voda iz bafera sa povratnom iz sistema i iz mešnog odlazila u u pumpu pa u sistem?
2. Ulogu optimizacije sistema ostavio bih pametnoj pumpi, koja bi radila u automodu, dok bi položaj trokrakog bio takav da u ovom prelaznom režimu u sistem puštam npr 50 stepeni. Da li je termostatski trokraki mešni ventil za radijatore (s kapsulom do 70 stenei) mnogo bolje rešenje od ovog ručnog?
3. Ako bih ispraznio i bafer, a sistem se podrazumeva jer je ceo iznad kotlarnice, ali ne ceo već do gronjeg priključka onda bi se polaz tople vode mogao premestiti na vrh danceta. Jedini problem je raspoloživi prostor u visinu tj. opcija da pametna pumpa bude u horizontali jer mora biti mesta i za mešni ventil. Šaljem sliku preseka bafera, možda ne bude mesta za promenu priključka...
4. Ako se isprazni ceo bafer eto prilike da se uronski termostat udene u donju zonu bafera preradom pocinkovanog fitinga. Da li je dobra opcija nalegajući termostat koji bi gasio pumpu?
Čekajući majstora suzio sam izbor mešnog trokrakog ventila. Najjeftiniji esbe vta322, koji pušta do od 35 do 70 stepeni je oko 6500.
Pronašao sam i ove, T-MIX FIRŠT VENTIL MEŠNI TERMOSTATSKI, koji su kanda "fiksirani" na neku temperaturu i dosta povoljni, dn25 na 60 stepeni je 2240. Odlivak je čelični, nije mesing, valja li ovo?
1 može obični ručni, bolje je termostatski sa sondom.
2. Previše očekujete od pametne pumpe, sem optimizacije potrošnje sopstvene energije, ništa ona drugo ne može da optimizuje, za mene lično pametne pumpe su bacanje para jer nikad ona ne može da uštedi struje koliko je skuplja od obicne pumpe.
3. S obzirom da su gornji priključci sprovedeni do vrha bafera i ne morate da menjate mesta priključka, kod mene je centrometalov bafer koji ima ravne priključke zato sam to iskomentarisao.
Moram da primetim da ste prilično tvrdoglavi ( bez uvrede) i nepoverljivi u svojim stavovima. Ovde ima hobista koji se dobro razumeju u grejanje, a i profesionalaca koji znaju o čemu pričaju kad daju savete.
P.S. zar nije logičnije da pumpu za radijatore pali i gasi sobni termostat, a ne nalegajuci termostat ? Ja sam kod sebe paljenje kotlovske pumpe rešio diferencijalnim termostatom i funkcioniše odlično, razmislite i o tome.
Hvala na "podršci"
Pitao sam ja mog majstora da priključak izvede s vrha, a da on nije ni znao presek bafera, i on nije ni tu ustuknuo pa je spajao bočno. Danas sam premerio i s vrha bi bilo moguće samo ako bi pumpa bila u horizontali...
Pobrko sam lončiće, mislio sam na nalegajući cevasti termostat koji bi gasio grejač i to kao nužno rešenje ako ne bih praznio ceo bafer. Zakačio bi se na cev pri dnu. Druga opcija je da "na brzaka" u drugom odozdo priključku koji je čepovan (1/2") ubaci čauru. Tada bi podesio temperaturu na višu od 78 koliko sugeriše Srđan, iako je sad pitanje da li se može pretpostaviti linearna rapodela temperature vode po visini bafera? Uostalom, vremenski prozor za rad grejača bio uvek bio od 0 do 8, a pošto do crvenog imam "svega" 40kWh dnevno to ispada s grejačem od 6kW i manje od 7 sati. Jedino, ako početna T bude povelika pa brzo zagreje bafer do 80...
Sobni termosta je već kupljen, a čim stignem razmotriću i Srđanov predlog za samogradnju diferencijalnog...
Posle iskustva s mojim majstorom postaću još nepoverljiviji
P.S. Danas sam prerađivao struju u kotlarnici, a i rešio uzemljenje bafera. Ušrafio sam M8 šrafče u rupu na stopici kojom je bafer bio zašrafljen na paletu. Jedino nisam skinuo farbu, ali verujem da je kontakt dobar. Prevezaću jednu žicu npr. od 4mm2 da uz 3-žilni kabl koji će s 3 faze napajati grejač, ide kroz bužir do glavne table...Opcija je bila da zabušim pored bafera rupu u podu i nabodem deblju armaturu, ali je i ovo dovoljno...
I još sam odlučio da zamenim neke radijatorske ventile termostatskim...nađoh akciju za 1700 komplet, neki talijanski u Domingu...
1.
Ja sam kod mene ugradio ovakav komplet:
http://www.samsvojmajstor.com/portal/sites/default/files/rps20160911_184...
Mislim da je zajedno sa holenderima izaslo oko 60eura, ako se dobro secam. I zadovoljan sam.
2 i 3. Apsolutno se slazem sa @bester.
4. Ja sam kod mene stavio obican termostat od bojlera zavucen izmedju kamene vune i lima bufera. na otprilike 30CM iznad visine grejaca, ali pomereno po duzini jedno 70cm od grejaca. Ako se setis kakav je moj buffer bice ti jasno na sta mislim.
Zasto bas tu? Toliko daleko stigla sonda, a termostat ostao u ormaru sa sklopkama i tajmerom.
Moram da primetim da ste prilično tvrdoglavi ( bez uvrede) i nepoverljivi u svojim stavovima.
1.
"Ja sam kod mene ugradio ovakav komplet:
http://www.samsvojmajstor.com/portal/sites/default/files/rps20160911_184620.jpg"
Jel to običan ručni mešni gde je sonda ovog herca ušla preko plave kapice? kako se hercov termostat zove po tipu?
I ja za raslojavanje kasno videh...
ovo zavisi i od konstrukcije samog bafera, visine, onih pregrada...Nadam se da će ovaj moj biti po tom pitanju dobar.
Hvala za podsećanje da sondu (ako je budem ubacivao u čauru) udaljim od grejača
I ja za raslojavanje kasno videh...
ovo zavisi i od konstrukcije samog bafera, visine, onih pregrada...Nadam se da će ovaj moj biti po tom pitanju dobar.
Kad rade obe pumpe (kotlovska i radijatorska) voda se unutar ovakvog rezervoara prilično intenzivno meša. Efekat raslojavanja jako zavisi od unutrašnje konstrukcije, a ovde će pregrada sigurno da pomogne. Kod mene je bafer konstruisan sa unutrašnjim perforiranim cevima između ulaza i izlaza da bi se minimalizovalo vrtloženje pa opet se sve izmeša začas kad rade pumpe na obe strane ali je dobro što sve dođe na svoje kad jedna strana stane, a kad se bafer napuni razlika između temperatura gore i dole je vrlo mala, samo par stepeni.
Po mom skromnom mišljenju raslojavanje (stratifikacija) je pre svega značajna za optimalnu potrošnju uskladištene energije pa zato tokom potrošnje treba da bude što manje turbulencije unutar rezervoara, a pri punjenju nije bitno. Raslojavanje u rezervoaru nikad nije linearno i upravo je onako kao što je peđa rekao u hladnom delu lagani porast do prelazne zone koja je relativno uska pa onda slično u toplom ka vrhu rezervoara, inače model je prilično složen i zahtevan za proračun (ne isplati se).
Peđin trokraki je odličan primer ekonomične opcije za regulaciju temperature. Ventil je namenski konstruisan za kontrolu preko termo glave ili termopogona, doduše može i kapom koja dolazi uz njega ali nije praktično.
Nasmejalo me ovo odlican primer ekonomicne opcije za regulaciju temp.
Upravo je tako i odabran taj ventil i ostale komponente sistema. Da bude najjeftinije moguce, a da postoje sve funkije koje zelim da dobijem. Regulacioni i uronski ventili su herz, pumpe su grundfos, PexAlPex i PPR cevi i ventili Pestan. Razvodnik THERMOTECHNIK od inoxa-valjda. Valjda je ok izbor.
Ventil
https://doming.rs/catalog/ventil-mesni-termostatski-trokraki-calis-rd/
https://doming.rs//catalog.php?prodID=1010251&catID=784&lng=srb
Tebi za radijatore mislim da je bolja ova
https://doming.rs/catalog/termostatska-glava-sa-sondom-herz/
Plava kapa se skida, a zavrce se ova.
Nemoj samo majstor da zaboravi na visinu ventila sa glavom, pa da mora da pravi krive drine oko ventila. Jer se meni to desilo
Drmaj_storija wrote:I ja za raslojavanje kasno videh...
ovo zavisi i od konstrukcije samog bafera, visine, onih pregrada...Nadam se da će ovaj moj biti po tom pitanju dobar.
..."Po mom skromnom mišljenju raslojavanje (stratifikacija) je pre svega značajna za optimalnu potrošnju uskladištene energije pa zato tokom potrošnje treba da bude što manje turbulencije unutar rezervoara, a pri punjenju nije bitno."
Onda je pametna pumpa, koja radi sporije za isti efekat grejanja, bolje rešenje od obične?
" Raslojavanje u rezervoaru nikad nije linearno i upravo je onako kao što je peđa rekao u hladnom delu lagani porast do prelazne zone koja je relativno uska pa onda slično u toplom ka vrhu rezervoara, inače model je prilično složen i zahtevan za proračun (ne isplati se)."
Ali u srednjem se zna oblik ove krive pa mi se čini opravdano da grejač dobija komandu STOP od termostata koji nije baš na samom dnu tj. prvom priključku odozdo? Onda i nalegajući završava stvar iako uvek laže i pokazuje nižu T. Kao kod Peđinog mešnog gde je sonda nalegajuća?
Gledao sam jutros detaljnije i Srđan preporučuje esbe vt vrg131, koji je oko 5000 colovni. On je kanda namenski za vezu AT radijatori, sa mogućnošću naknadne motorizacije koja nije jeftina a koja kasnije priziva i automatizaciju što bi Srđan reko
Peđin trokraki je odličan primer ekonomične opcije za regulaciju temperature. Ventil je namenski konstruisan za kontrolu preko termo glave ili termopogona, doduše može i kapom koja dolazi uz njega ali nije praktično.
Opet ja...
dok čekam dva majstora, ovog za grejanje i električara (iako bih znao sam da prevežem čekam ga zbog onog pr releja), završavao sam nešto oko struje i "igrao" se s baferom.
Dok nema struje tu je stari dobri ugalj, i to solarna kolubara ko što odavno pisah.
Intuitivno sam, kada dovoljno zagrejem kuću direktno u vezi kotao-radijatori, okretao ventile i prebacivao višak toplote iz kotla (100 litara) u bafer (neto 780). Koristio sam kotlovsku pumpu na maksimalnoj brzini i pratio da T u kotlu ne padne nisko, držao sam je od 80 do 50. Bez uključene pametne pumpe T se gore i dole skoro izjednači!? a kada pumpa krene dobacio sam u gornjoj zoni do skoro 80 dok je dole ostajala na 40. Valja li to?
Inače, ovo je bila prilika da simuliram rad grejača i na minimalnoj brzini pametne pumpe u najbliži radijator (oko 3m u dužinu i oko metar u visinu) dođe zaista vrela voda. Nije bilo pucketanja ali očigledno je da pumpom ne mogu da obuzdam grejanje bar najbližeg radijatora. Sobni termostat još nisam stigao da povežem s pumpom, pa sam njen rad brzo prekidao...
Pratim i potrošnju uglja u odnosu na juče kad se direktno grejala kuća, a dani su pa skoro identičnih temperatura...
Ono što još nisam rešio je da li sobni termostat staviti u dnevnu sobu, koja je i trpezarija i na Г se prolazom bez vrata spaja na kuninju. Srđan je u blogu sugerisao da to bude soba u koja se najkasnije zagreje, a to je jedna manja soba na spratu i na kraju instalacije do koje bi trebalo da dobaci 800 i nešto megahercova (kroz dve ploče)? Jer zaista se može desiti da onaj najbliži i još dva radijatora "završe posao" pre nego li se u maloj sobi podmlači...
Ja ne odustajem, nikad Takvi smo mi valjda znaci "s rogovi" po horoskopu, tvrdoglavi i uporni
Ispratio sam "majstora", i posle svega mogu da se pohvalim da sam zadovoljan, ali najviše zahvaljujući vama sa kojima sam i od kojih sam naučio dovoljno da me majstor sluša šta da radi. Hvala vam!
Dakle, moguće je da ću pronaći vremena i preneti detaljnije iskustva, po novoj godini verovatno, a za sada samo ukratko. Postavljen je trokraki mešni ventil (nabavio Esbe koji je na svom blogu preporučio Srđan), i priličan broj termoglava. Najkraće, oduševljen sam! I to još dok ložim ugalj, a i struja će uskoro...
Биће слике...ускоро
Прибављам материјал за "струју" да проради грејач. То сам замислио овако:
1. Напојни кабл је 5x6 и још чекам да ли ће се у табли повезати преко ПР релеја да не морам да аидем на тајмер. Претпостављам да се рад тог релеја може притиском прекинути када желим да грејачи раде мимо периода јефтине струје. Ако је потребно још нешто повезати напоменућу то електричару пре монтаже.
2. У котларницу поменути кабл стиже по плафону и потребно га је раздвојити на кабл мањег пречника, 3 жице за 3 фазе и уземљење. Пошто је тренутни план да грејач од 6kW ради на 380V то струја није велика, 5.3А, па сам набавио 3 осигурача од по 10А. Питање је кабла, за трофазну варијанту изгледа да је пун пресек 3x2.5 довољан и такав би после осигурача ишао на навој грејача (фи 4мм), а пошто нула није потребна још би се превезало уземљење напојног кабла за жицу која иде на масу бафера. За жицу уземљења би вероватно било боље да узмем од 4мм бар, наравно пун профил. Али када лимитаторе са 16 појачам на 25А ето прилике да користим монофазне грејаче који ће да вуку преко 9А, и тада би било боље да је кабл од 4мм2 пресека?
3. У редној вези између осигурача и напојног кабла иду два термостата, радни и заштитини. Овај последњи нисам пронашао на 85 степени већ ћу ставити радни (30-85) па га заврнути до краја...И наравно пре осигурача иде контактор и евентуално тајмер. Осигурачи су ту и као прекидачи иако због природе везе, ако цркне један грејач ни други неће радити... Да ли на напојни кабл да додам један главни осигурач, вероватно од 32А и где га поставити у табли или на дин шину у малу разводну таблу близу бафера?
4. За прелаз са напојног кабла од 6мм2 на 2.5 или 4мм2, бакелит/керамика клема није добро решење?, можда хартловање, механичко стезање?
5. Каблови за грејач, заштритни термостат и жица уземљења ићиће од грејача кроз каналицу до плафона па до разводне кутије...
6. Још нека идеја?
Ovoga sam se i plašio, vaše reakcije.
Srećom, majstor je postavio ventile na bafer pa ga neću prazniti ako se mešni bude postavljao.
Kotao i bafer su ventilima odvojivi tako da sada, dok se grejač ne poveže, koristim kotao direktno grejući kuću. Čini mi se da je Tihi2 imao takav sistem odvojiv ventilima. Na slici se vidi pumpa na toplom vodu i T račva gde se odvajaju dve grane ka radijatorima koji su svi iznad podruma-kotlarnice. Nadam se da onda ni kavitacije neće biti iako smo postavili jedan nepovratni na toplom vodu između kotla i bafera.
Uostalom ako grejač bude prevezan ranije, a dobio sam informaciju da je moguće da napojni kabl ide u ormar preko PR releja na uklopni sat (dakle, neće trebati tajmer), onda ću ovakav sistem s baferom i probati. Ako ne bude valjalo onda dolazi mešni svakako ali samo u krugu posle pumpe iza bafera, jer ga 15 godina nije bilo iza kotla pa ga neću ni sada umetati. Kada dođe novi kotao (verovatno Kraljevački K1) tada ću ga staviti i zbog garancije.