Izolaciju nisam propratio...
Može da to bude značajno, gubici nisu 12 već 10.3kW/h.
Svakako 2-3m3 pa ako je temperatura u plusu jedno loženje a ako je u minusu loženje ujutru i popodne. Pitanje je koliko brzo bale mogu da izgore (treba bar 3 da izgore).
Izrada Akumulacione posude
Nisam razumeo, misliš da te cevi gube 2 kw na sat?
Nisam spominjao cevi...
2-3m3 je bilo za veličinu rezervoara.
A ovo 12 na 10.3kW/h je bila korekcija za balu koja nije teška 15kg (koliko si prvobitno rekao) već 13kg.
Da li može neko da napiše kako se ponasao AT po ovim hladnim danima. Koliko se ložilo, na koji vremenski interval , koliko dugo drži temperaturu. Interesuje me jer treba da počnem sa izgradnjom jednog AT od 1000 l, pa da cujem vase zaključke.
Zimus u januaru u najhladnijim danima na spoljnoj temperaturi od -15 (noću) meni se javljala ravnoteža u smislu da koliko god sagorim ogreva i ugrejem vodu u kotlu to gotovo sve ode u sistem ( u radijatorski krug). Tako da je AT bio samo protočni bojler. Sistemviše nije funkcionisao na način da ugrejem AT do na primer 95C i da ga polako trošim. Jednostavno gubici su se izjednačili sa snagom kotla i maltene bi mi bilo isto da sam otvorio ventile da topla voda direktno iz kotla ide u radijatore (tj. da sam eliminisao AT iz sistema). Mada nisam to radio jer AT mi i odvaja radne temperature kotlovskog i radijatorskog kruga. U kotlu mi je uvek preko 80C a na najjvećem minusu odlaz u radijatorski krug je bio oko 55C. Ložio sam na 4-5sati tj. 5-6 loženja dnevno. Inače grejem svih 24h dnevno bez prestanka . Ali i tad mi je značio AT jer mi je davao nezavisnost u periodu kad je delimično ugašena vatra ali ne do te mere da mogu da razložim kotao i izbacim šljaku i pepeo. Taman dok se potpuno ne ugasi vatra to je otprilike jedan sat ili nešto više...za to vreme temertaura u kući nije padala i nije bilo oscilacija tako da je komfor grejanja zadržan.
Generalno ja AT i nisam pravio za najhladnije dane da imam komforno grejanje nego za poboljšam rad u prelaznom periodu i da mogu da koristim el.energiju po nižoj tarifi.
Baš tako radi sistem i kod mene AT.250l+100l kotao na 120 m2.Identično !!!
Postovani forumasi,
Za akumulator toplote su mi potrebne 4 čaure sa termometrima L=100 mm (ili više). Kontaktirao sam niz prodavaca, ali nisam dobio pozitivan odgovor.
Bilo koja informacija na temu nabavke bi mi dobro došla - nedavna nabavka, brojevi telefona gde ste nabavili ili slično.
Unapred hvala!!!
Raspravljano je o tome na strani broj 16 i najjednostavnije je da sami napravite uronske cevi dužine prema potrebi....
Napravljen još jedan od 250l.Ukupno sada 500l.
Košta me 60€ i mog rada.
Gorane lepo urađeno i dobra ideja od starih bojlera ali meni je logičnije da ako je većmaterijal sa otpada da se uzme cela boca već gotova samo treba ići često i naći da odgovaraju dimenzije. Ja sam po otpadima nalazio čak i nove novcijate akumulatore toplote koji su namenski napravljeni ali nisu mogli da budu ugrađeni jer je prilaz u kotlarnicu bio ograničavajući faktor (treća i četvrta slika). Saznam kasnije da je radila ozbiljna firma po narudzbini sve premenreno po kotlarnici i sračunato ppo PS-u samo se nije računalo da je kotlarnica u podrumu i da se do nje dolazi stepeništem koje se lomi pod uglom i ne može da se skrene sa tolikom posudom (2000l). I naravno nov AT završi na otpadu da se proda na kilo. Tada sam prvi put video da je AT napravljen sa ravnim dancima tako što su pregače postavjene unutra pa drže ravna danca da se ne "naduju". Ekvivalent kao kod kotlova sa ravnim stranicama velike površine. Kasnije sam sreo i vlasnika firme koja je prafila taj AT i on me ubeđivao da to tako može (bez zakrivljenih danaca i membranskog sanja napona u njemu) da se uradi i da se koristi u zatvorenom sistemu grejanja. Ima to smisla ali kod AT sa odnosom dimenzija kao kog Gorana (uzak a visok AT gde je prečnik danca mali). Nalazio sam po otpadu dugačke cevi većeg prečnika koje bi mogle da se ukombinuju sa ravnim dancima veće debljine i eventualnim ojačanjem. Mada sam i zakrivljena danca nalazio da se uklapaju sa cevima koje sam nalazio. Ko ima vremena i adekvatnih majstorskih sposobnosti po otpadima svašta može da nađe za smešan novac... Čak i da se namenski rolaju danca i plašt nije to toliko skupo jer mnogi rade uslužno, šalju dostavom...
Gorane iz kog razloga ste stavljali tolike cevi (verovatno 6/4") na tako mali AT? Namerno zbog pojačane termosifonike ili nešto drugo? da li je kod takvog odnosa dimenzija (uzak a visok) AT potrebno uraditi usmerivače. Ja to nemam i raslojavalnje vode mi je po 30-40C.
Ulazne cevi u AT sam stavio deblje računajući da će mlaz biti slabiji na većoj površini.Povezano je sve bakarnim cevima 28mm.Lule su pod kapu pa se mlaz dodatno oslabi.Imam i AKG regulator na povratu u kotao pa je i protok uvek srazmeran temperaturi na izlazu iz kotla.Raslojavanje mi je zadovoljavajuće.
Ugradio bih još 1000l al mi je preskupo ovi kupovni.Da napravim još 4 od bojlera će mi zauzeti dosta mesta pa…Valjda ću naći nešto bačeno.Ova 500l me za sada služe odlično.
Pozdrav svima.Ugrađujem akumulator toplote u postojeći sistem sa kotlom na biomasu i član ,,tihi2,,mije pomogao sa dosta saveta ali u uvek ima nekih podpitanja.Da li može da se uradi otvoreni sistem na AT i kako bi funkcionisalo.Čitao sam na nekom sajtu da može uz montažu ladomata.Kakvo je vaše mišljenje?
Ја мислим да нема разлике у функционисању отвореног и затвореног система у вези термофлуида.Исто тако мислим да нема потребе узимати ладомат него термостатски вентил на котлу а мешајући вентил за регулацију радијатора.Затворени систем се користи за мање системе где није згодно монтирати експанзиони суд на врху па се због тога ставља експанзиона посуда доле.Ја имам отворени систем , мада немам још АТ .
Али можда се приликом уградње АТ-а ипак остави прикључак за експанзиони суд за сваки случај.
I ja planiram ugradnju trokrakog za zaštitu kotla i trokraki termostatski za rad.krug.Ne mislim da uzimam ladomat nego sam na takvu šemu instalacije naišao sa otvorenim sistemom.
Goran Tosic, napisao si pre nekoliko stranica da si AT od starih bojlera zavarivao REL postupkom. Dali je bolje to uraditi MAG postupkom. Razgovarao sam sa par majstora zavarivača koji rade ili su radili u nekim od fabrika koje prave kotlove i ubeđuju me da oni masovno koriste MAG postupak za izradu kotlova, ekspanzionih posuda. I da nema toliko loših strana ako se AT odradi MAG postupkom. I na netu nalazim slike da se koristi MAG postupak za izradu AT.
Ono što mi je još neverovatnije je da me jedan majstor ubeđuje i tvrdi da se i podsklopovi (od crnih cevi) rade MAG postupkom u radionici, a onda gasnim zavarivanjem ukrupnjuju na licu mesta u kotlarnicama? Da li je moguće primeniti MAG postupak za sve ove pozicije zavarivanja?
MAG postupak se koristi jer je rad brzi.veca je brzina zavarivanja i nema ciscenja vara,tj,obijanja sljake.Takodje,REL je tezi da se nauci,zahteva znanje,vezbu,vreme.Kada je u pitanju zavarivanje "obicnih" celika nema razlike u kvalitetu vara.zato svi koriste MAG kada se radi u zatvorenom,radionicama i posebno kada se radi serijska proizvodnja.
milan978 wrote:
Sve je to meni jasno to su opšte stvari. Nego da li može MAG postupak da se primenjuje kod sudova pod pritiskom i kod termotehničkih instalacija a da nema nekih negativnih efekata?
MAG postupak se koristi jer je rad brzi.veca je brzina zavarivanja i nema ciscenja vara,tj,obijanja sljake.Takodje,REL je tezi da se nauci,zahteva znanje,vezbu,vreme.Kada je u pitanju zavarivanje "obicnih" celika nema razlike u kvalitetu vara.zato svi koriste MAG kada se radi u zatvorenom,radionicama i posebno kada se radi serijska proizvodnja.
Mali pritisci,male temperature.3 bara nije mnogo za var.ako je sam zavar ispravan (cistoca,struja,nema poroznost...) mislim da nema problema.Moje misljenje.
Naravno da može i to bez ikakvih problema i posledica . No ono što jeste problem vezna za MIG/MAG postupak i skeptičnost u vezi istog i jeste i nije vezano za sam postupak zavarivanja . Začkoljica je zlo/upotrebi MIG/MAG aparata i žice . Preslabi i igračke od aparata i loša žica dovode do toga da je sam var loš tj "zalepljen " a ne zavaren . I još jedna OGROMNA zabluda je da je postupak MIG/MAG zavarivanja najprostiji i najlakši i kao takav lak i dostupan svima . Istina je da će i apsolutni početnik vrlo brzo dobiti zavar na oko lepog izgleda , ali ništa više od toga . Jedan od najboljih i najjasnih tekstova o samom postupku možete pročitati na linku a autor je naš uvaženi član ZoranI , čovek koji ima ogromno i znanje i zvanje u svetu zavarivanja https://var.rs/sve-o-zavarivanju/migmag-zavarivanje-co2-zavarivanje/
Izvinjavam se ako sam ostavio utisak da je MIG/MAG prost i lak.Samo sam hteo reci da je laksi za ovladavanje od RELa.Zavarivanje je struka,dobro se placa jer nije "ladna voda" .Deo Zavarivanja je i poznavanje svojstva materijala,poznavanje funkcionisanja samog aparata i jos mnogo sta.Slazem se sa Tenzorom u vezi kompletnog njegovog posta.
Laički rečeno MIG/MAG postupak jeste "lak " i za veliku većinu ljudi savladjivanje tog postupka je znatno lakše u odnosu na druge . I za veliku većinu hobista je takav izbor zavarvanja u mnogome lakši od REL ili drugih postupaka . Medjutim ako se radi o zavarivanju nečega iole ozbiljnijeg tu već lakoća i "opuštencija " dolaze pod velik znak pitanja . Pre svega zavarivanje debljih komada materijala . Upravo zbog toga je kod većine ljudi ali i "majstora " se pojavljuje taj skepticizam vezan za tu vrstu zavarivanja . Jer vlada opšta zabluda da je MIG/MAG postupak "slabiji " recimo u odnosu na REL . Predpostavljam da je i uvaženi Histerezis došao do takvih zaključaka i pitanja verovatno zbog tudjih loših iskusatva , ili širenja "lažnih vesti " . Jer je MIG/MAG psotupak zbog svoje komplikovanosti često proglašavan za "najslabiji " iako se radi o nečemu sasvim drugom .
Slabi "kućni " aparati u 90 % slučajeva su za debljine materijala do max 2-3 mm a i to teško , opet zbog svojih mana nisu podesni ni za vrlo tanke materijale od 0,5 mm ili tanje . Najčešće se dešava da se tanji materijali progore pa je onda veća šteta nego korist . Kod pokušaja zavarivanja materijala preko 4 mm tek dolazi do problema jer tu ima samo nalepljivanja materijala bez gotovo ikakve penetracije . Pa se vrlo često desi da naoko "lep " var pukne ko čaša , a "majstor " će proglasiti sam postupak za krvica i za "slabost " vara .
Histerezis wrote:
Goran Tosic, napisao si pre nekoliko stranica da si AT od starih bojlera zavarivao REL postupkom. Dali je bolje to uraditi MAG postupkom. Razgovarao sam sa par majstora zavarivača koji rade ili su radili u nekim od fabrika koje prave kotlove i ubeđuju me da oni masovno koriste MAG postupak za izradu kotlova, ekspanzionih posuda. I da nema toliko loših strana ako se AT odradi MAG postupkom. I na netu nalazim slike da se koristi MAG postupak za izradu AT.
Ono što mi je još neverovatnije je da me jedan majstor ubeđuje i tvrdi da se i podsklopovi (od crnih cevi) rade MAG postupkom u radionici, a onda gasnim zavarivanjem ukrupnjuju na licu mesta u kotlarnicama? Da li je moguće primeniti MAG postupak za sve ove pozicije zavarivanja?
Amater sam u zavarivanju,čak i ne znam nazive koje ste spomenuli.Aparat za varenje,doduše onaj elektronski,elektrode 2,5mm i variii.Bilo je dosta propusta,proverim sapunicom,popravka,ništa od lepog vara ali ne pusta.Bilo je tu i Cinka,problema…Stvar drži vodu.
Znači može da se primeni MAG postupak i na termotehničke instalacije i konstrukcije.
tenzor wrote:
Zato sam i pitao jer mi je bilo logičnije da ukoliko se zavaruju stari bojleri (lim debljine oko 2mm) povoljnije je da se upotrebi MAG postupak.
Slabi "kućni " aparati u 90 % slučajeva su za debljine materijala do max 2-3 mm.
Pisao sam gore, pola je zidano siporexom 1990 a prednji deo kuće je zidan ciglom 1994 ali je tamo ugradjen rigips iznutra...
Merio sam dve slučajne bale soje, i težina je bila 12 i 14 kg, ali to mnogo i ne utiče na proračun.
Imam ja još jedan gubitak u sistemu: cevi od grejanja mi prolaze kroz radionicu koja se ne greje, imam oko 16 m cevi (u stvari dve cevi po 16m, vruća i hladna). To su cevi od valjda jednog cola, plastične, ali ne kao za kupatilo, nego one koje se lepe dvokomponentnim lepkom, zaboravio sam kako se zovu pravilno.