Vicevi

Zaboravismo na Chaka
Sta se desava kad Chak Noris dune u uticnicu?
Vrati vodu u Djerdap. :R

Da li neko moze da mi kaze koja je fora sa Chakom, da one kojima on smeta ne nerviram vise, a ni manje :hh

Hoce,kad bi znao 8-O

Ovih dana je CN napunio 70 god
Tim povodom:
Linkovi ka youtube :nono

..... e ovo neće da može....

Otvorena nova javna kuca. Zaposleni muskarci.
Cenovnik usluga:
na podu - 25 evrica;
na fotelji - 50 evrica;
na krevetu na sprat - 100 evrica.

Dolazi dama i nosi 100 evrica.
Zaposleni joj kaze da se popne na krevet.

:nono Ne, ne, ovo je za 4 puta na podu.
:hh :hh :hh :hh :hh :hh :hh

...dobar vic.....tako vam nekako dodje i u stvarnosti :hh

Aaaa u slici i u reci :tup :nes2

Na proslavi 50-togodisnjice mature sretnu se dva prijatelja, ispricaju se i na kraju ce jedan drugome:
Imenjace, kako tebi bese ime.

Nije vic.

U siromašnoj kući postojala samo jedna stolica. Iznad nje, na parčetu kartona je pisalo: „zabranito sjedit nako”.
A to znači- ako si seo, ili uči, ili pleti, vezi...radi šta bilo, ali nemožeš „sjedit nako”.

Bežao neki deda od smrti, sakrio se u obdanište, i seo da ruča sa dečicom.
Dođe i Smrt i kaže:
- "Šta to radiš?"
A deda će:
- "Lucam"
Na to će Smrt:
- "Lucaj lucaj, pa ćemo pa-pa."

Mladi biznismen išao poslom u Pariz . Utisci : Pariz je prelep,A najviše mi se dopalo što na svakom koraku devojke, da ti pamet stane.
Posle dvadesetak godina, ponovo u Pariz . Utisci : Pariz je prelep,A najviše mi se dopalo što na svakom koraku restorani sa super klopom, da ti pamet stane.
Došla i penzija ,ovog puta Pariz turistički . Utisci : Pariz je prelep,A najviše mi se dopalo što na svakom koraku imaš brate pisoare, da ti pamet stane.

Za bolje razumevanje starijih viceva treba znati kako se nekada učio zanat.
Majstor bi primio učenika za izučavanje zanata i to bi naplatio od njegovih roditelja. To su bila i deca od desetak godina. Novoprimljeni učenik se zvao šegrt. Najpre je čistio radionicu, često obavljao kućne poslove za majstoricu a tek bi kasnije stvarno učio zanat.
Ovo najbolje ilustruje priča tadašnjeg mesarskog šegrta:
Pošto nije bilo hladnjaka kao danas, da bi sve bilo spremno za prve kupce, počinjalo se u dva ujutro. Tada se klalo, sređivalo meso i donosilo u prodavnicu. Radilo se dugo – do devet ili deset uveče.
Na kraju ga je gazdarica terala da joj zaliva cveće, koga je bila puna bašta. Naravno, pošto nije bilo ni struje ni pumpi, voda se vukla iz bunara a zalivalo se kantom.
Šegrt se požalio majstoru ali mu on nije mogao pomoći jer je bio prizetko pa je u kući glavnu reč vodila gazdarica. Samo mu je napomenuo da mora sam sebi da pomogne.
Šegrtu nije trebalo dva puta reći: prvom prilikom kada gazdarica nije videla, zalio je cveće vrelom vodom (u klanici je kotao uvek bio pun vrele vode) i tako se spasao muka!
Segrt je morao da završi zanatsku školu, a po završenom izučavanju zanata dobijao bi „Kalfensko uverenje“ i zvanje kalfe. U tom je zvanju morao da radi još nekoliko godina, obično kod drugog (ili više drugih) majstora. Onda bi polagao majstorski ispit i dobijao bi „Majstorsko pismo“ ili svedočanstvo, zvanje majstora i pravo da ga svi tako oslovljavaju.

Vic:
U to vreme, jedan je krojač primio šegrta. Otac je platio dogovorenu cenu i dete ostade kod majstora. Oduvek ima učenika koji su za učenje zainteresovani „k’o baba za lanjski sneg“ a ovaj je bio upravo takav.
Kako je vreme prolazilo, krojač je pokušavao da ga nauči bar nečemu i najzad mu dade da, prvi put, samostalno ušije nešto. Šegrt se u jednom trenutku javi: „Ušio sam majstore.“ Krojač pogleda i reče: „Ne valja – paraj!“
Posle nekog vremena opet mu dade da ušije nešto, pogleda nakon završetka i opet reče: „Ne valja – paraj!“
Sada se to sve češće ponavljalo: majstor mu da da ušije nešto, pogleda i naredi: „Ne valja – paraj!“
Posle ko zna koliko pokušaja, kada je opet ušio nešto šegrt povika: „Gotovo majstore! Jel’ da param?“

Možda niste naleteli na ovo ...
Profesorka španskog je objašnjavala svojim studentima, da španski takodje razlikuje rod za zajedničke imenice, te da sve postoji kao ženski i muški rod.
Na primer, ... ... kuća je ženskog roda: ... 'la Casa,' a olovka je zato muškog roda: ... 'el lapiz.' __

Studenti su pitali ... 'Kog je roda 'kompjuter' ... !?'

Umesto da im odgovori, profesorka ih je podelila u dve grupe, mušku i žensku i zatražila do njih da se opredele da li "kompjuter" pripada ženskom ili muškom rodu. Svaka je grupa dobila zadatak da sa četiri razloga obrazloži svoje opredeljenje.

Muškarci ... su odlučili da 'kompjuter' mora definitivno biti ženskog roda ('la computadora'), jer:
1 Niko osim njihovog tvorca ne razume njihovu unutrašnju logiku;
2. Originalni jezik koji koristi za komunikaciju sa drugim kompjuterima je potpuno nekompatibilan za sve ostale;
3. Najmanje greškice pohranjuju se daleko u memoriju za eventualno kasnije prisećanje;
4. Onoga momenta kada se vežeš za jednog, nađeš se u situaciji da trošiš pola svojih prihoda za njihove potrebe i dodatke.

(.... A OVO , dole , JE JOŠ BOLJE .... !!!!)

Ženska grupa je zato zaključila da kompjuter mora biti muškog roda ('el computador'), jer ...
1. Da bi bilo ikakve koristi do njega moraš da ga startuješ;
2. Raspolažu as ogromnim brojem podataka , ali ne mogu da samostalno razmišljaju;
3. Osmišljeni su da rešavaju probleme, ali polovinu vremena oni sami predstavljaju problem;
4. Čim se vežeš za jednog, otkriješ da bi dobila nov, napredniji model , da si samo malo duže pričekala.
************************************

Zenska ekipa je pobedila.