Dobrodošli, gost - Registracija | Zaboravljena šifra

Unutrasnja izolacija zidova

411 poruka / 0 new
Poslednja poruka
pronto
pronto's picture
Offline
Registrovan dana: 22/06/2008
Poruke:

Stirodur je jako losa plafonska obloga zbog nepostojanja parodifuzije (ima zatvorenu celijsku strukturu pa se ponasa kao parna brana). U dobro provetravanim prostorijama, sa ispravno postavljenim grejnim telima i gde prosecna vlaznost vazduha ne prelazi 70%, dolazi u obzir pricvrscivanje mekog ili fasadnog stiropora na plafon (i stiropor ima nizak stepen difuzije pare ali je znatno prikladniji od "stirodura", odnosno XPS-a ili ekstrudiranog polistirena).
Prethodno, nakvasiti i ukloniti sve slojeve boje i glet mase sa plafona do zdravog maltera. Naneti standardnu akrilnu podlogu petnaestak minuta pre nanosenja ploca stiropora sa nanesenim lepkom tako da povrsina bude malo lepljiva pod prstom (ako se koristi odgovarajuca PUR pena sacekati da se podloga u potpunosti osusi). Lepak se zamesa sa nesto vise vode nego za zidove (malo meksa kozistencija zbog povecanja povrsinskog napona i bolje kontaktne povrsine). Debljinom sloja lepka doterati greske u podlozi (nesto deblji sloj lepka na mestima gde su bili visestruki nanosi glet mase).
U skladu sa kvalitetom lepka za stiropor utiplovati odgovarajuci broj tiplova (za "montu" koristiti ostru burgiju za metal i iskljuciti vibraciju ili cekic - za razliku od pune betonske ploce). Neki majstori tipluju stiropor tek nakon utiskivanja mrezice.
Ako je moguce, sacekati dan-dva da se lepak donekle osusi, brusnim papirom (80-100) poravnati i malo ogrubeti povrsinu stiropora pa naneti lepak za zagladjivanje (posto temperaturne razlike nisu vece od dvadesetak stepeni ne mora se koristiti vrhunski fleksibilni lepak - osim ako ne postoji mogucnost ugiba ploce pod oterecenjem na vecim rasponima).
Lepak za zagladjivanje naneti nazubljenim gleterom (3x3mm) i utisnuti mrezicu u prvi sloj lepka. Naneti zavrsni sloj ravnim gleterom. Generalno, cementni lepkovi za lepljenje stiropora imaju nesto krupniju a lepkovi za zagladjivanje nesto finiju granulaciju agregata.
Dobar majstor (ako lepak ima finu granulaciju) moze da povrsinu izvuce dovoljno dobro da se iskljuci gletovanje pre nanosenja poludisperzije. Da bi se odrzala kakva-takva paropropusnost ne koristite visoko akrilizovane disperzivne boje na ovakvim povrsinama.

pronto
pronto's picture
Offline
Registrovan dana: 22/06/2008
Poruke:

Zbog neznatnog skupljanja i gresaka u obradi, otvore na ivicama ispuniti akrilnim kitom. Razmotrite da plafon obrubitie (po obimu) ukrasnim lajsnama od stiropora

pronto
pronto's picture
Offline
Registrovan dana: 22/06/2008
Poruke:

Pricvrscivanje plafonjere je komplikovanije i ne sme se dozvoliti pregrevanje (koristite "hladnije" stedljive sijalice) i ucvrstite plafonjeru u plafon (ne za stiropor).

BOSSKE
BOSSKE's picture
Offline
Registrovan dana: 13/06/2010
Poruke:

Kad vec neko pomenu po projektima sta se radi, na zalost dugo sam se bavio gradjevinom ono sto kazu honorarno, uz jednog Bog da mu dusu prosti vrsnog armiraca, pa znam sta je sve projektovano i koliko je tu ugradnje svih zivih u sistemu, tako je i sa 10mm stiropora. Samo cu postaviti pitanje, koja rashladna komora ima 10cm stiropora, pa i hladnjace u kamionima nemaju 10cm izolacije...a unutra minus mnogo vel'ki. Ono deblja izolacija ne moze da skodi,,,ali svaki projektant danas ima proviziju od svih dijelova objekta koji projektuje u talu sa prodavcima i izvodjacima radova.

zvukoljub
zvukoljub's picture
Offline
Moderator
Registrovan dana: 05/09/2007
Poruke:

Reč je o novim propisima, gde je rečeno da treba na fasadu da se lepi 10 cm stiropora da bi se dobio energetski pasoš i da bi se dobila upotreban dozvola za objekat koji je tek izgradjen.Slična priča će da nas čeka i kod starih objekata za koju godinu.Biće po onom sistemu ko rasipa energiju taj će skuplje i da je plaća.

Без алата нема заната, a без знања ни најбољи алат неће помоћи..

BOSSKE
BOSSKE's picture
Offline
Registrovan dana: 13/06/2010
Poruke:

Pa klasika kapitalistickog sistema....nisam to znao, ali nisam ni sumnjao. DObro je da su se zadrzali na 10cm, da nisu odredili bar jedno metar ili dva debljine.
Nemogu sad da nadjem istrazivanje gdje se opitovala izolacija stiropora po debljinama, i ustanovljeno da je skoro exponencijalnom funkcijom padao nivo korisnosti sa svakim centimetrom, tako da je preko 5cm svakim centimetar nemoguce isplatiti ni za 20 godina. I svuda se 5cm smatra tzv apsolutnom izolacijom, ali nije dzaba stiropor izabran kao najsira izolacija jer se zna da je njegov vijek upotrebe oko 20tak godina. Postoje mnoge vrste vuna i drugih izolacija koje nisu puno skuplje od stiropora a nude maltene vjecnu izolaciju, sto kapitalistickom sistemu nikako ne odgovara, jer se zivi za krug, tj ciklicno ponavljanje istih radnji u zivotu kako nikad nebi zavrsio zapoceto. Da li je problem danas napraviti sa ovom tehnologijom bilo sta....pa nije,,,ali zasto napraviti nesto sto traje...tako su poceli da ubjedjuju ljude da izbacuju alu i pvc stolariju, jer boze moj ne disu prozori...a onda nam objasnjavaju da se sadolinima i lakovima vrsi zatvaranje pora drveta kako ne bi propadalo...i onda mi vjerujemo da drvo dise,,,ali kad ga sasticujemo vjerujemo da smo mu zatvorili pore i lakirali kako ne bi ulazila vlaga i propadalo drvo....logika na nivou...ali sta da se radi, marketing je tu da nas ubijedi u sve sto treba, a korumpirani vlastelini da realizuju zamisli velikih koroporacija...

Rott
Rott's picture
Offline
Registrovan dana: 17/11/2012
Poruke:

@ BOSSKE

U propisu koji je stupio na snagu u septembru 2012. godine se navodi da zidovi na novim zgradama moraju imati koeficjent prolaza toplote (U) od maksimum 0.3 W/(m^2•K) dok je za postojeće zgrade propis malo blaži i dozvoljava 0.4 W/(m^2•K). (Manje U znači bolja izolacija). Ovo je gotovo 3 puta strožije od pređašnjih propisa sa kojima praktično nije ni bio potreban stiropor. Ovim propisom se uvodi i energetski pasoš koji kaže da jednostavno ne možeš da legalizuješ zgradu ukoliko nije energetski efikasna. Time se staje na put bahatim investitorima koju su gradili objekte bez ili sa nedovoljnom izolacijom, a čije su greške plaćali građani kroz račune za grejanje. Koliko su ti stari propisi bili dobri govori o tome da mi trošimo 2.5 puta više energije na grejanje po metru kvadratnom od prosečnog Nemca. A to se odražava na veću potrošnju struje koju dobijamo iz sopstvenih ograničenih zaliha lignita, i potrošnju drveta koje dobijamo iz sopstvenih ograničenih sprskih šuma i para koje dajemo rusima na gas. Dakle u našem interesu je da manje trošimo.

Nigde se ne kaže na koji način i kako će se to izvesti izolacija. Sa različitim materijalima sa i različitim kombinacijama debljina i rasporeda slojeva je moguće postići traženi koeficijent. Nije isto da li imate zid od giter bloka 25cm ili beton od 15cm. 10cm koje je naveo gospodin Zvukoljub je minimalna debljina stiropora koji je potrebno staviti na obican zid od cigala d=25cm ili giter blok d=19cm da bi se dobilo maksimalno U od 0.3. Možete staviti i staklenu vunu, kamenu vunu, plutu, poliuretan, stirpor sa grafitom, naravno sa odgovarajućim debljinama, sve dok je koeficijent prolaza toplote manji od 0.3.

U pravu si da stiropor sa debljinom eksponencijalno gubi koristnost, ali nije samo stiropor, već SVAKA izolacija. Koeficjent U=0.3 je izabran zato što sa njim mogu da se dobiju racionalne debljine izolacije. Ali nisi u pravu da se efikasnost tako drastično gubi kao što si rekao. 5cm teško da je igde prihvaceno, a postoje i brojna različita resenja za izolaciju koja nisu stiropor. No kod nas je stiropor najzastupljeniji i cena takve izolacije je najpovoljnija, trenutno. Uz sve mane koje ima takva izolacija.

Izbacivanje Alu i PVC stolarije je glupost. Ko god da je to rekao nema pojma, a prozori i ne bi smeli "da dišu".

Prva slika je veza koeficijenta prolaza toplote sa debljinom stiripora. Primetices da zaista efikasnost opada sa svakim centimetrom ali VEOMA malo.

Druga slika je veza koeficjenta prolaza toplote sa drugim izolacijama.

Prva grafik je je za zid od lakih betonskih blokova d=20cm a drugi za zid od opeke.

I samo da dodam da je vrednost U direktno povezana sa količinom kilovata koje potrosimo. Što znači da ako se vrednost " U " zidova smanji za tri puta i količina goriva ili struje za grejanje će se smanjiti 3 puta. Sa tim je lako videti benefit stiropora od 10cm u odnosu na onaj od 5cm.

BOSSKE
BOSSKE's picture
Offline
Registrovan dana: 13/06/2010
Poruke:

Pa ovo bi mozda imalo logike samo da su parametri koristeni u tabeli tacni....naime ne znam koji stiropora je testiran i sta je provjeravano kada se dobio ovako ocajan bilans stiropora koji je 2x slabiji od realne vrijednosti, u stvari ovi podaci po onome sto ja znam cini mi se da nigdje ne mogu da se potvrde,,,ali ako poogledamo neki od sajtova, recimo...
http://www.rigips.rs/pdf/termoizolacija.pdf

Na linku iznad imamo predstavljene karakteristike isto tako nekih izolacionih materijala a gledajuci po internetu i konsultujuci se i vidio sam da je razlika mnogo mala, a s obzirom da nigde na netu ne postoji pdoatak za ovako ocajnu energetsku efikasnost materijala koja je gore navedena u tabeli ne mogu da precutim da je ocigledno tabela proizvod ekonomiste, a ne tehnologa i istrazivaca, pa su i cifre prilagodjene podacima koji odgovoaraju ekonomistima da opravdaju svoje navode.
Sto ce reci da sam stiropor 17gramski recimo ima energetsku efikasnost od oko
17-gramski stiropor toplotna provodljivost λ=0,036 W/mK
30-gramski stiropor toplotna provodljivost λ=0,032 W/mK
I jos kad dodamo izolaciju samog zida tj giter blok od 0,520 silazimo ispod 0,03w,,,samo sto je to za arhitekte malo ugradnje u posao, pa hajde da naduvamo cijene...

Gdje je tu gubitak ako smatramo da je zid taj koji moze samo da pripomogne povecanju izolacije,,,a ono ispada da izolacija zida cini da stiropor dobije 2x manju izolaciju hehee

Rott
Rott's picture
Offline
Registrovan dana: 17/11/2012
Poruke:

Vidim da nemaš pojma o čemu pricas. Ta tabela je sa građevinskog fakulteta. A ti ovde porediš babe i žabe.

Pise ti lepo u toj brosurici sta je "λ" koje se izrazava se u  W/mK a sta je "k" odnosno "U" sto se javlja u propisu i izrazava se u W/m^2K
"λ" je karakteristika materijala i zove se koeficijent toplotne provodljivosti, a "k" odnosno "U" je karakteristika zida i naziva se koeficijent prolaza toplote.
Za racunanje k potrebno je poznavati pored "λ" i debljinu materijala. Tako da za isto "λ" koja je karakteristika materijala (kao gustina recimo), mozemo da imamo razlicito "k" u zavisnosti od debljine tog sloja - to ti je valjda jasno.

U toj rigips brosurici imas i formulu kako se racuna "k" odnosno "U" koje se javlja u zakonu.

U brosuri imas i nacrtane primere termoizolacije zidova gde vidis zid sa giter blokom debljine 19cm + 6cm stirpor + rigips ploča gde su izračunali da je "k" = 0.49 W/m2K sto se slaze sa drugim grafikom koji sam postavio (koji je za giter blok, prvi je za betonski blok) gde vidis ljubicastu liniju koja predstavlja stiropor (ekspandirani polistiren) i vidis da je vrednost za 6cm negde oko 0.48-0.49 W/m^2K znaci tabele su OK.

Sto nije dovoljno prema novim propisima (max 0.3 W/m2K). Čak i za postojeće objekte (max 0.4 W/m2K).

Građevinska fizika nije ekonomija pa da mozes da "naduvavas" cene. U osnovi je dosta egzaktna nauka, a njeno nepoznavanje iskorištavaju ekonomisti, pa je tako razlika u ceni stiropora od 17g i 25g oko 60% iako stiropor od 25g ima samo 10% bolje karakteristike u odnosu na 17g sto se moze lako sracunati.

BOSSKE
BOSSKE's picture
Offline
Registrovan dana: 13/06/2010
Poruke:

Ok izvinjavam se, nisam bas kontao da je koeficijent provodljivosti toplote i koeficijent prolaza toplota imaju toliko razlika hehe...pa ispada da stiropor bolje izoluje nego zid sa stiroporom hehe..malo nelogicno ali ako gradjevinci kazu da je tako onda nema da sumnjamo

Rott
Rott's picture
Offline
Registrovan dana: 17/11/2012
Poruke:

Naravno sam da stiropor ne izoluje bolje nego zid sa stirpoprom.

Oni grafici predstvljaju koeficijent prolaza toplote sa zidom, napisao sam u poslednjoj rečenici dole sa kakvim zidovima je računato.

vrednost "U" za zid betonski blok od 19cm + 10 cm stirpora je 0.34 W/m^2K
a "U" za samo zid od stiropora 10cm je odprike "U=λ/d" gde je d debljina stirpora pa je tako U=0,036 W/mK / 0.1m = 0.36 W/m^2K

Manje "U" je bolje. Sa ovim se i vidi koliki procenat ukupne izolacije zida nosi stiropor, oko 94% a betonski blok samo 6%.

rotoks
rotoks's picture
Offline
Registrovan dana: 29/05/2010
Poruke:

@Rott " U osnovi je dosta egzaktna nauka, a njeno nepoznavanje iskorištavaju ekonomisti, pa je tako razlika u ceni stiropora od 17g i 25g oko 60% iako stiropor od 25g ima samo 10% bolje karakteristike u odnosu na 17g sto se moze lako sracunati."

nema tu nekih posebnih i skrivenih tajni. u stiropor od 25g ide 50% više materijala. kad se doda slična cena rada i ostalih troškova, onda je razlika u ceni logična. prednost "težeg" stiropora je pre svega u njegovoj većoj čvrstini. ako je u pitanju samo izolaciona sposoobnost, nema dileme da je jeftinije staviti onaj koji je manje težine.

sa svime ostalim se slažem, od reči do reči.

ovo je još jedna od teorija zavere, u kojima smo mi pametni a oni na zapadu glupi.

fantom
fantom's picture
Offline
Registrovan dana: 08/02/2013
Poruke:

zdravo,novi sam u ovome a juce slucajno pogleda ovaj sajt,naime prosle godine sam poceo da radim izolaciju tavanskog prostora i izgleda sreca pa nisam jos zavrsio URADIO SAM ZIDOVE SPOLJNE OD KUCE IZNUTRA I TAKO STO SAM ISAO PROFILIMA NAPRAVIO KONSTRUKCIJU I STAVIO 10 CM MINERALNE VUDE I ZASRAFIO RIGIPS PLOCU 12,5MM A ZID JE 20 CM YTONG BLOK sad vidim da sam napravio gresku sto nisam stavio parnu branu ,a krov nisam jos uradio tu cu da stavim 6 cm kamene vune tvrdo prespvane 15 cm mineralne vune parnu branu pa rigips.

DA LI JE VELIKI PROPUST STO NISAM STAVI ZIDOVE PARNU BRANU.

HVALA UNAPRED

stangla
stangla's picture
Offline
Registrovan dana: 25/01/2011
Poruke:

Trebalo bi da izolujem radionicu,moram iznutra,pošto je zid na međi,a u pitanju su betonski blokovi,pošto sam ovde pročitao da treba parna brana mislim da stavim stirodur,bravarija je u pitanju pa ako omlati slučajno cevka on je ipak tvrđi a paronepropustan je.Da li ste za ili protiv?

rotoks
rotoks's picture
Offline
Registrovan dana: 29/05/2010
Poruke:

svršenom poslu nema mane.
ovako može da bude dobro a i ne mora. najgore što može da se desi, je da se vuna natopi kondenzovanom vodom.
Ytong je relativno dobar izolator ali su kritična mesta serklaži i uglovi.
pre ili kasnije će se raditi i spaoljna izolacija i onda neće biti problema, a do tada prostor treba što češće provetravati u zimskom perodu.

fantom
fantom's picture
Offline
Registrovan dana: 08/02/2013
Poruke:

a da razvrnem sav rigips i stavim parnu branu da li bi to bilo onda odlicno sta mislis
A MISLIS DA BI MOGLA I TREBALA IZOLACIJA NA SPOLJNI ZID IAKO SAM POSTAVIO IZNUTRA IZOLACIJU.

rotoks
rotoks's picture
Offline
Registrovan dana: 29/05/2010
Poruke:

svrha ovog pisanja je da se ne bi dolazilo u ovakve situacije kad ni jedno rešenje nije lako.
a šta su rešenja...
1. ćutati, pa šta bude... da li će se javljati kondenz, zavisi od xy faktora... spoljne i unutrašnje temperature vlažnosti vazduha... provetravanja... vrste završnog premaza
ako se pojavi vlaga sa unutrašnje strane to je siguran znak da se moraju skidati rigips ploče i menjati vuna.
2. odmah skinuti ploče i staviti foliju. u tom slučaju nema nikakvih dilema da će sve biti OK
3. teorijski, preko postojećih ploča staviti foliju pa novi sloj ploča...

prema sadašnjim normama 20cm Ytonga i 10cm vune je OK, ali kako poskupljuje grejanje, ne bi me čudilo da to kroz koju godinu ne bude dovoljno.
uostalom, takva je praksa bila i na zapadu a poznato je da mi uvek kasnimo za njima.
inače je pravilo, da se, ako je ikako moguće, izolacija stavlja sa spoljne strane.

fantom
fantom's picture
Offline
Registrovan dana: 08/02/2013
Poruke:

JOS JEDNO PITANJE POSTO MI JE CELO POTKROVLJE U IZOLACIJI IZNUTRA NECE NISTA DA SMETA AKO CE SVUDA DA BUDE PARNA BRANA,HOCU DA KAZEM BICE CEO SPRAT UVIJEN U PARNU BRANU,KAKO CE KUCA DA DISE

MISLIM PROSTIM JEZIKOM DA LI KUCA MOZE DA DISE KROZ PARNU BRANU

AKO IMA NEKO DA ZNA DA MI ODGOVORI

HVALA

rotoks
rotoks's picture
Offline
Registrovan dana: 29/05/2010
Poruke:

ništa, pa ni kuća ne može da "diše" kroz parnu branu. normalno je da postoji vlaga u vazduhu, samo njena max količina zavisi od temperature. uostalom tako je i izvan kuće, samo što se napolju u slučaju naglog smanjenja temperature javlja magla ili slana a u slučaju zidova se javlja vlažnost na hladnim mestima.
parna brana sprečava da vazduh zasićen vlagom dospe u hladne slojeve zida, na kojima bi se usled toga pravila kondenzacija, čija je posledica buđ.
tako da... stavi parnu branu sa unutrašnje strane i ne brini.

fantom
fantom's picture
Offline
Registrovan dana: 08/02/2013
Poruke:

ako bi trebala da bude ta parna brana svuda iznutra pre rigipsa ima da odvrnem sve ploce i postavim parnu branu pa da vratim ploce.bolje i sad nego za nekoliko godina da sve skidam pa ponovoo radim.
HVALA ,A RECIMI NECE NIST SMETATI STO CE CEO SPRAT SPOLJNI ZIDOI BITI U PARNOJ BRANI9.

JOS JEDNO PITANJE DA LI KUCA DISE IOLE KROZ PARNU BRANU

I STO TI KAZES AKO BUDEM MORAO DA RADIM JEDNOG DANA IZOLACIJU SPOLJA DA TO NECE NISTA SMETATI DA IMAM I IZNUTRA I SPOLJA IZOLACIJU.

A DA LI BI VALJALO DA OSTAVIM NA JEDNOM MESTU SKROZ U VRHU JEDNOG OD ZIDA U SVAKOJ SOBI NEKI KAO MALI OTVOR DA MOZE PARA DA IZLAZI IZ SOBE.

HVALA PUNO NA ODGOVORIMA I ISKUSTVIMA

AKO JOS NEKO ZNA KAKO TREBA DA MI KAZE SAD PRE NEGO STO ZAVRSIM PA POSLE DA SE LUPAM U GLAVU

A CIME SE TA PARNA BRANA SASTAVLJAJU SASTAVCI

Rott
Rott's picture
Offline
Registrovan dana: 17/11/2012
Poruke:

Kuća nije živo biće pa da mora da "diše". Nove "zelene" kuće se tako prave da su praktično hermetički zatvorene. Ako zatvoriš kuću pravilno sa parnom branom kroz nju ne može da prolazi ni para ni vazduh, pa šta, ne vidim u čemu je problem tu, vazduh u sobi i onako ne dobijaš preko zidova nego provetravanjem. Provetravanjem se i izjednačava pritisak vodene pare.

Bitno je samo da ne staviš parnu branu sa obe strane izolacije već samo sa unutrašnje a sa spoljašnje strane stavljaš paropropusnu foliju (pričam o krovu), na taj način će izolacija biti suva. Suva izolacija je neophodna kako bi vršila svoju funkciju, jer:
.
- 1% vlage izolacija gubi 35% svojih karakteristika
- 2,5% vlage izolacija gubi 55% svojih karakteristika
- 5%vlage izolacija gubi 100% svojih karakteristika

Ako ne staviš parnu branu para iz sobe će se kondezovati u izolaciji i vrlo brzo ćeš imati mnogo više od 5% vlage u izolaciji. A imaćeš i buđ.

stangla
stangla's picture
Offline
Registrovan dana: 25/01/2011
Poruke:

A meni niko ništa ne reče

fantom
fantom's picture
Offline
Registrovan dana: 08/02/2013
Poruke:

hvala na odgovoru,

DOSADAN SAM ALI STA CU PITANJE ZA ROTT a i druge

razumeo i stavicu parnu branu svuda ,nego kada sam radio krov ako gledamo odozogo prema tavanu ide ondulina kao krovni pokrivac pa letva , kontraleta,ona aluminijumsaka folija sa jastucicima ja mislim da ona nije paropropusna ,pa camova daska ,pa rogovi ,izmedju rogova sam ostavio razmak 2 do 3 cm do kamene vune ,pa sam kontra stavio mineralnu vunu isover 10 cm pa opet kontra 5 knaufovu mineralnu vunu normalno tu jer konstrukcija za rigips pa sada idem ZNACI PARNU BRANU PA RIGIPS.

STA DA RADIM ZBOG ALIFOLIJE KOJA NIJE PAROPROPUSNA STA MISLIS DA NA VRHU NAPRAVIM IZMEDJU ROGOVA PO 3 DO 5 SM OTV OR DA PARA MOZE DA PROLAZI MISLIM DA OTKUJEM DASKU I TU ODSECEM FOLIJU PA PO KONTA LETVI UDARIM PREKLOP PONOVO OD FOLIJE ALI DA OSTANE IZMEDJU SVAKOG ROGA PROSTOR OD 3 DO 5 CM SA 60 KOLIKO JE RAZMAK IZMEDJU SVAKOG ROGA DA LI CE TO BITI DOVOLJNO DA PARA IZLAZI I NESTVARA KONDEZ ako si me razumeo sta sam hteo da kazem to je onaj prostor izmedju kamene vune i daske od 3 cm a da na vrhu ima izlaz.

STA MISLIS O TOME POSTO FOLIJA KOLIKO SE MENI CINI ONA NIJE PAROPROPUSNA

HVALA UNAPRED

zvukoljub
zvukoljub's picture
Offline
Moderator
Registrovan dana: 05/09/2007
Poruke:

Jedino pravo rešenje je propisna krovna paropropusna folija, postavljena po preporukama proizvodjača.Njen zadatak je , pored ostalog rečenog, i da štiti krovište od navejavanja snega ili prodora vode kod jakih pljuskova ili oštećenja krovnog pokrivača.Prosecanjem postojećeg alu zaštitnog sloja će se samo napraviti problem.

Без алата нема заната, a без знања ни најбољи алат неће помоћи..

Rott
Rott's picture
Offline
Registrovan dana: 17/11/2012
Poruke:

Zvukoljub je upravu, jedina funkcija paropropusne brane je da onemogući da se izolacija i ostatak krova pokvasi kada krov pušta, i na taj način sprečava havariju. Ako je isečeš gubi se jedina njena funkcija tako da mozes slobodno da je skroz skineš.

rotoks
rotoks's picture
Offline
Registrovan dana: 29/05/2010
Poruke:

druže štanglo Smile
nije vaš slučaj poseban.
dakle od unutra ka spolja:
1. zidna obloga
2. parna brana
3. izolacija
4. paropropusna a vodonepropusna folija

fantom
fantom's picture
Offline
Registrovan dana: 08/02/2013
Poruke:

KDA LI JE STVARNO MNOGO BOLJA PARNA BRANA ONA ALUMINIJUMSAK KOJA KOD NAS KOSTA 92 DIN KVADTRATNIMETAR A ONA KAO NAJLON 24 DINARA.

AKO JE STVARNO PUNO BOLJA KAO TO BI PO CENI TREBALO DA ZNACI ONDA DA UZMEM NJU ,voleo bi da uradim sve kako treba da posle budem miran

HVALA

fantom
fantom's picture
Offline
Registrovan dana: 08/02/2013
Poruke:

A STA DA RADIM KADA MI JE VEC UDARENA ALU FOLIJA SA VAZDUSNIM JASTUCICIMA KOJA NIJE PAROPROPUSNA ,SADA MI JE NEIZVODLJIVO SKIDATI CEO KROV I TU FOLIJU ,TAKO DA PITAM DA LI BI BILO RESENJE DA SE OSTAVI OTVOR NA RVHU DA BI PARA IZLAZILA ,POSTO AKO SAM UPRAVU PARA SE DIZE I IDE UVIS I DA CE TU NACI IZLAZ.

DA LI SAM UPRAVU ILI GRESIM

zvukoljub
zvukoljub's picture
Offline
Moderator
Registrovan dana: 05/09/2007
Poruke:

Već je odgovoreno na to pitanje, tako da nema potrebe ponavljati ponovo.To je jedno, a drugo korišćenje velikih slova na svim forumima je sinonim za vikanje, a ovde nema potrebe za vikom.

Без алата нема заната, a без знања ни најбољи алат неће помоћи..

dzzenan
dzzenan's picture
Offline
Registrovan dana: 09/02/2013
Poruke:

Postovani forumasi
u prizemni objekat,kamena kuca pod plocom,stavio sam hidro i termo izolaciju na ploci i to ima dobar efekat ali sa zimom i kisama se pojavila vlaga ili kondenzacija ja nikako da prepoznam sta je-kod ulaznih vrata se na nizim mestima malo boja ljusti a malter ne,dok u dnevnoj sobi i kuhinji se javljaju sitne kapljice budji i onaj neprijatni memlavi miris se oseca kroz citavu kucu.Na kuci su postavljeni PVC-prozori,zidovi su kameni debljine 30ak cm,nema temelje,pod je kompletan u plocicama,objekat se nalazi u Podgorici-dosta kise zimi,visoka temperatura ljeti.
Na predlog jednog majstora,do visine od metar spolja je premazao neko sredstvo njemacko,kaze za bazene se koristi,koje ima intenzivnu sivu boju poput cementnog mlijeka i kao da je blago gumasto kad se stvrdnulo.to je cinimi se malcice omalilo kolicinu vlage/kondenzacije u prostorijama ali daleko od toga da je rijesilo problem,procitao sam dosta na forumu o problemima ljidi oko Vlage/Kond. ali nijesam siguran sta da uradim jer imam jos neke hendikepe koje mi vezu ruke -skoro da nemam svog zemljista okolo objekta(po 10-35cm oko zidova spolja) a i to je izbetonirano,u staroj varosi se nalazi pa nemogu spolja demit da radim a i nijesam siguran ni dal bi mi vrijedelo jer imam osecaj da i kroz plocice podne prolazi vlaga a hladnoca zasigurno prolazi ;(,kucica mi je bas mala svega 34 m2 unutra.sa druge strane vracam jos kredit i nijesam bas u mogucnosti da udjem u neku zestoku rekonstrukciju...
dali ce unutrasnja izolacija sa 2ili3cm stirodura rijesiti problem ove vlage ili kondenza ja i dalje nijesam siguran sta je?da li vrijedi mozda cementnim mlijekom da izzmazem unutrasnju stranu spoljnih zidova i sta da radim sa podom-imajul kakvi premazi na bazi smole ili slicno koji se gumiraju posto se osuse ili da postavljam hidroizolaciuju i nanovo plocice...? nerazumijem se bas u gradjevinu i nijesam sihuran dali sam dobro objasnio sve,zahvalan sam svakom za dobar savjet,a svakako hvala i ako ste odvojili vreme da ovo procitate.