Dobrodošli, gost - Registracija | Zaboravljena šifra

Termo blokovi - iskustva, poredjenja kvaliteta i cena

187 poruka / 0 new
Poslednja poruka
ficha007
ficha007's picture
Offline
Registrovan dana: 10/01/2010
Poruke:

Energija otkri nam tajnu u kom delu je stimovana. Gledao sam na sajtu Zorka opeke ove klima blokove. Maloprodajne cene su sledece

1. Klimablock 38....... 119 dinara
2. Klimablock 25....... 113 dinara
3. Klimablock 20....... 101 dinara
4. Klimablock 10....... 100 dinara
5. "U" elementi 38 ......... 381,14 dinara
6. "U" elementi 30 ......... 299,37 dinara
7. Nadvoji 12x6,5x100 ..... 434,24 dinara
8. Nadvoji 10x8,5x100 ..... 387,04 dinara
Navodno sa "38" ne treba izolacija. Moze da se radi i sa obicnim malterom ali preporucuju neki termo malter tipa Baumit TermoMortel 50. Dajte ljudi neka vasa misljenja a moze i poredjenja.
Bilo bi dobro da neko od upucenijih uradi uporednu cenu kostanja 1m2 uradjenog sa ovim blokovima ( 38 i 30 kao i 25 sa izolacijom ), klasicnim giterom, ciglom, ytongom 25 i 30 sa sve izolacijom tamo gde je potrebna, kao i materijalom i rukama. Ja probo al mi nesto ne ide.

igorpet
igorpet's picture
Offline
Registrovan dana: 27/04/2009
Poruke:

energija wrote:
jesi li jos zainteresovan za temu, da pricamo o brojkama?
ona prva tabela, nije tacna, tj stimovana je u jednom segmentu.

Naravno, voleo bih da malo prodiskutujemo i o ovoj temi ... i sto vise konkretnih podataka to je bolje.
A za stimovanje i brojke ... ne sumnjam ja u to da svako vuce na svoju stranu, ali nije lose znati barem okvirno neke podatke oko isplativosti i kvaliteta.
U stvari mene interesuje koji materijal za zid ima najbolji odnos cena-kvalitet, mislim na materijale koji su siroko dostupni i gde je cenom obuhvacena i cena ugradnje tih materijala.

igorpet
igorpet's picture
Offline
Registrovan dana: 27/04/2009
Poruke:

ficha007 wrote:
... Gledao sam na sajtu Zorka opeke ove klima blokove. Maloprodajne cene su sledece...

I ja imam slicne informacije u vezi cene:

  • zorka1.gif
energija
energija's picture
Offline
Registrovan dana: 17/10/2009
Poruke:

igorpetU stvari mene interesuje koji materijal za zid ima najbolji odnos cena-kvalitet, mislim na materijale koji su siroko dostupni i gde je cenom obuhvacena i cena ugradnje tih materijala.[/quote wrote:

Upravo to, svaki materijal ima neke mane i neke prednosti a pronaci optimum nije lako.

Sama tabela ima sustinsku nepravilnost, sistemsku.

Ako se vec zeli objektivno porediti neka 2 ili 3razlicita materijala prvo treba odabrati koja se karakteristika poredi.

To bi znacilo da se moze porediti blok A prema bloku B prema bloku C prema xx materijlau po kriterijumu
- jednaka cena sta nudi
-jednaki termicki ukupni efekat, koliko kosta

-jednaka debljina zida, koliko kosta i koliko se dobija u osobinama zida

Ovako porede se jabuke prema narandzama i onda na bazi pogresnih postavki iznose preporuke.

Pre nego sto razradimo temu, nista se bitno nije promenilo zadnjih 40 godina sto se ticematerijala koje nalazimo u prirodii koje posleobradjujemo.
Ni sama tehnologija obrade se nije bitno promenila.
Ono sto se promenilo je marketing, cak i u temama cisto tehnicke prirode gde su brojke dovoljne za sebe za objasnjenja.

energija
energija's picture
Offline
Registrovan dana: 17/10/2009
Poruke:

Kada se zida spoljni zid zgrade koji odreduje njene gabarite sama debljina zida ima osim cisto tehnicke i pravnu funkciju.
Naime, takse i porezi pri izdavanju (troskovi) gradjevinske dozvole se odredjuju (odmeravaju) prema BRGP tj bruto povrsini.
Kada je debeo spoljni zid, za istu fakticku uporebljivu kvadraturu prostora, onda se placa i veca komunalna taksa sto dodatno poskupljuje takvu konstrukciju zida.

Kod nas gde je masovna divlja gradnja i gde se izbegavaju takve obaveze mozda to i nema adekvatnu vaznost, ali divlja gradnja nece biti tolerisana doveka.

Stoga u vecini zemalja investitori vrlo vode racuna o debljini zida u smislu da se zadrzi sto je moguce manja bruto povrsina za neku zeljenu neto povrsinu.

Stoga se upotrebljava spoljni zid koji se sastoji iz vise vrsta materijala, vec prema njihovoj optimizovanoj nameni.
Tako je standardna deblnjina opeka bloka (cigle) u Nemackoj 175mm sto je sasvim dovoljno za potrebe statike objekta, i na to ide termicka izolacija od 100-250mm zavisno od ciljane energetske klase zgrade.

To su tudja resenja koja se zadnju deceniju preporucju od strane savetnika u zgradarstvu.

idemo dalje,kako je kod nas praksa i kakve su mogucnosti.

tenzor
tenzor's picture
Offline
Moderator
Registrovan dana: 01/11/2008
Poruke:

Kad vec pricate o bruto merama obkekta . Poresla uprava odnosno njihove sluybe uglavnom koriste aerofoto snimke pa na osnovu toga obranucunavaju gabarite objekta a samim tim i poresku osnovu .
A to sta se yasta i gde koristi i koja debljina yida je vrlo diskutabilno . A sem toga odavno postoji izreka da zid od jedne cigle i nije zid , a sad sta ko voli

energija
energija's picture
Offline
Registrovan dana: 17/10/2009
Poruke:

Kod nas se najcesce koristi za spoljni zid opeka odnosno beton, u raznim podvarijantama.

Opeka kao puna cigla, suplja blok cigla, klasican armirani betonski monolitni zid, betonski suplji blokovi, porobetoni (nekada firme Siporex, danas najcesce Ytong).

Relativna novost su porozne opeke, poput Zorkinog termo bloka ili ponude Wienerberger-a.

Te suplje porozne opeke se nude u vise daljih podvarijanti, sa vazdusnim komorama, sa ispunom perlitom, sa ispunom vunom ili stiroporom npr.

Uglavnom odvajkada je poznato da je najbolji za datu cenu (a to je potpuno besplatno) termicki izolator vazduh.

Cela ideja svih vestackih materijala i svih tehnologija raznih cigala je napraviti neku strukturu u kojoj ce se formirati mehurici vazduha i time napraviti sloj statickog vazduha koji je termicka barijera.

Sto je vise vazduha odnosno laksa cigla to je bolji termicki izolator, i obrnuto.

Nazalost, vazduh je izuzetno malog toplotnog kapaciteta pa su lagane cigle ujedno i malog termickog kapaciteta.

Sa druge strane sto masivniji zid (tezi) to je veci termicki kapacitet (odnosno akumulativnost) to je losiji termicki izolator.

Tako su kamen, beton, voda npr odlicni za potrebe akumulacije toplote ali su istovremeno izuzetno losi kao termicki izlolatori.

E sad, zasto je to nama bitno.

Zimi nam treba pre svega osobina termicke izolativnosti, znaci lagani supljikavi materijali.

Leti nam treba pre svega osobina akumulacije toplote, znaci teski i masivni monolitni materijali.

Drvo, i drveni proizvodi su jedini prirodni koji istovremeno mogu u obe kategorije da adekvatno zadovolje.
Ali drva, kvalitetnog i otpornog na spoljne uticaje, je malo i nedovoljno za sve potrebe a uz to je i izuzetno skupo za vecinu investitora.

I sta radimo, pa pravimo zidove upotrebom vise slojeva razlicitih materijala.

Ideja poro cigle je da se ujedine potrebne osobine termicke izolativnosti i termicke akumulativnosti.
Isto se odnosi i na poro beton tj Ytong.

Ideja je super ali...
ima nesto sto srecu kvari.

Niti su posebno dobri izolacioni materijali niti su adekvatno velike akumulativnosti a sama cena na trzistu ih svrstava medju najskuplje materijale.

Pri tome potrebne su za monolitnu konstrukciju zida relativno velike debljine da bi se zadovoljile danasnje stroge granice/ norme termickog otpora.

Obicno proizvodjaci konkretnog materijala, istaknu dobre osobine materijala koji nude a potpuno zanemare (da ne kazem zaobidju cinjenice) osobine koje su nezgodne.

Jedna od tih osobina je da sve poro cigle i svi poro betoni lako poput sundjera u sebe primaju vlagu.

I eto pitanja, na koje proizvodjaci izbegavaju jasan odgovor.

Koeficijent Lambda koji se navede u tabeli se odnosi na potpuno suv materijal u kontrolisanim uslovima laboratorije, i bez ugradnje u zid.

I sta se dogodi kada se u normalnom procesu kondenzacije a koja se mora dogoditi unutar monolitnog zida po zakonima prirode (da ne kazem fizike koja to objasnjava vrlo detaljno kako i zasto) nastane delimicno vlazna cigla/ beton.

Naravno, Lambda naglo raste i time naglo opada ona na papiru perfektna termicka karakteristika.

A sada bih se vratio na tabelu.

energija
energija's picture
Offline
Registrovan dana: 17/10/2009
Poruke:

Ako nam je mera recimo Porotherm od 380mm imamo 2 posledicna podatka, takodje mere za poredejenje.
A to su debljina zida od 418mm, i
cena od 50 eura/m2

( ne ulazim u tacnost podatakakao takvih)

Korektno poredjenje je uzmemo recimo zid sa klasicnom giter blok opekom ali od tacno 418mm ukupne debljine.
To znaci debljina sloja stiropora od tacno 125mm. (kao sto se u praksi i radi, 100-150mm je prosecna vrednost u Evropi).

Dakle, imamo Porotherm monolitni zid od (u idealnom slucaju, bez termo mostova koji nastaju usled maltera) sa vrednosti od U=0,33

i imamo kompozitni zid iz vise slojeva, identicne debljine cija je vrednost U=0,27

Matematika je jasna, za identicnu debljinu zid od Porotherma ima losiju osobinu termicke provodnosti od slojevitog zida sa klasicnom opekom.

I to jos u varijanti gde je opeka slagana sa 25cm debljinom, umesto sa 19cm kako se inace treba slagati.
Ako se optimalno upotrebi klasicna blok opeka, znaci noseci deo zida od 19cm debljine, tada imamo za zid od 418mm debljine U=0,19.

Monolitni Porotherm zid ima U-0,33 (ili vise usled termickih mostova maltera koje smo kao zaboravili) a slojeviti zid sa klasicnom opekom+ termo izolacija ima U= 0,19 (ili vise, zavisno od tacnog odabira materijala, i nacina slaganja cigle).

Obe vrednosti termike vaze za potpuno identicnu debljinu zida.

Slicni rezultati se dobijaju i pri poredjenju porobetona (recimo Ytong) sa klasicnom opekom.

Jednostavno, porozne cigle/ betoni jesu mnogo bolji pojedinacno od klasicne cigle (suplje ili pune) ali i mnogo losiji od bilo kog materijala namenjenog termo izolaciji.

Sto je jaci zahtev za boljom termikom to je sve vece zaostajanje poroznih i poroznih betona.

Drugim recima, porozni monolitni zidovi su najpogodnoji za primenu u podrucjima sa blagom,vrlo umerenom klimom poput mediteranske.
Tu sve njihove pozitivne osobine dolaze do punog izrazaja.
Za hladnu kontinentalnu klimu su takvi zidovi nedovoljno dobrih termo izolacionih karakteristika pri iole normalnim dimenzijama.

Naravno, mogu se praviti i jako debeli monolitni zidovi, poput slaganja Ytonga na 625mm, tako da je spoljni zid debljine ukupno 65cm.

Odlicno termicki rezultati, odlicna akumulacija ali i odlicna cena.

To je bilo poredjenje kada je kriterijum zadata debljina zida.

ficha007
ficha007's picture
Offline
Registrovan dana: 10/01/2010
Poruke:

Sta vi bre ljudi radite preko dana kad nocom pisete vake tekstove Laughing out loud Energija svaka ti cast. Izuzetno dobro objasnjeno cak i za nas laike. Dajte braco malo ovakvih tekstova i po danu a ne samo u sitne sate. Laughing out loud

energija
energija's picture
Offline
Registrovan dana: 17/10/2009
Poruke:

Ajde da vidimo kako stoji poredjenje kada je kriterijum identicna cena izgradjenog zida.

Tu vec matematika nije dovoljna za poredjenje, posto su cene moguce u dosta sarenom rasponu zavisno od toga gde , kada, koliko kolicinski se nabavlja a sto moze da utice na poredjenje.

Ali ako probamo da uprosecimo cene, mrtva trka tj relativno su male razlike.

Mada recimo poredjenje Porotherm zida za koji je navedeno da kosta 50 evra a zid od obicne opeke da kosta 46 evra daje naizgled malu razliku od 4 evra.
A tih 4 evra je recimo dobrih 14cm stiropora.

Tako posmatrano, kada se izjednaci cena na 50 evra, ispada da se dobije veca izolativna vrednost pri upotrebi klasicne opeke.

Naravno, i puna cigla ima svoje prednosti ali i mane sto se sporo sa njom radi jer je malog formata, potrosi se dosta vise maltera itd.

Sve u svemu i pri zidanju se pojavljuje mnogo dilema sta odabrati.
Na zapadnom trzistu se smatra da je dobitna kombinacija koja maksimizuje ulozeni novac slojeviti zid gde svaki sloj zida sluzi tacno odredjenoj nameni i za to koristi bas specifican namenski materijal.

Ima u tradiciji gradnje jos jedan nacin gradnje, debeli termomalter.
No to je danas prakticno nestalo iz prostog razloga sto za mnogo novca daje vrlo skromne termicke rezultate.

Sa same trajnosti i otopornosti na pozar porobeton i poroopeka su prakticno bez konkurencije.

E sad, u domacim uslovima ako Zorka opeka bude cenovno konkurentna kalsicnoj opeci njen izbro se gotovo sam namece kao optimalno resenje.

Jos jedna varijanta spoljnog zida u Evropi uzima maha a kod nas je gotovo nepoznata u praksi- stiropor blokovi koji se pune (nalivaju) betonom u srednjem delu. UNemackoj je dosta popularno u TV emisijama jer se izuzetno brzo gradi, pogodno je za SSM varijantu a postoje gotovi fazonski komadi pa se slze kao "lego"kockice.

Svako moze za sebe da izvlaci zakljucke sta mu se najvise isplati za ulozeni novac, no svi ti materijali uz pravilnu ugradnju imaju visedecenijski radni vek.

Ja nemam favorita, svaki spoljni zid napravljen prema praivlima struke i prema proracunu gradjevinske fizike je dobar i sluzi svrsi.

I obrnuto, niti najbolji materijal uz pogresnu primenu nece omoguciti ispoljavanje dobrih osobina.

Marketing je danas prateca pojava, a moje misljenje je da reklame bilo kog proizvojdaca ne treba uzimati zdravo za gotovo.

igorpet
igorpet's picture
Offline
Registrovan dana: 27/04/2009
Poruke:

energija wrote:
Kada se zida spoljni zid zgrade koji odreduje njene gabarite sama debljina zida ima osim cisto tehnicke i pravnu funkciju.
Naime, takse i porezi pri izdavanju (troskovi) gradjevinske dozvole se odredjuju (odmeravaju) prema BRGP tj bruto povrsini.
.
.
.
Tako je standardna deblnjina opeka bloka (cigle) u Nemackoj 175mm sto je sasvim dovoljno za potrebe statike objekta, i na to ide termicka izolacija od 100-250mm zavisno od ciljane energetske klase zgrade.

...
Kod nas je zakonski minimum da noseci spoljni zidovi moraju biti min 19cm.
U bruto povrsinu ulaze i svi zidovi ... sto povecava cenu dozvole i svega ostalog, ali drugacije ne moze.

Jedino ne znam kako se vodi to kad neko stavi dodatnu izolaciju na vec izgradjenoj kuci ... tih dodatnih 10cm poveca spoljne gabarite objekta, mislim sto se tice bruto povrsine objekta sa zakonske strane.

Nasa zakonska norma po pitanju termoizolacionih normi zidova je prilicno stara, tako da ako se gradi i sa 19cm giter bloka zadovoljicemo zakonsku normu, ali nije to poenta.
Pitanje je kako postici optimum izmedju ulozenog i dobijenog.

Npr. sta mislite da li treba dodatna izolacija za klimablock 38 u realnim uslovima? Brojke govore nesto ali pitanje je da li je i u praksi tako.

Ako treba izolacija, onda je njegova upotrebna vrednost i isplativost vrlo diskutabilna.
Ako izolacija ne treba, onda je tu ispativost malo drugacija, ali opet se spolja zid mora malterisati i staviti kakva-takva fasada. Stedimo u principu samo na termoizolacionom materijalu.

Zadovoljiti teroizolacione karakteristike zide je tek samo jedna stavka. Stolarija ima dosta veliki uticaj. Dzaba da je jedno dobro ako drugo ne valja.
Za krov, ista situacija. Zid moze biti perfektan po pitanju termo karakteristika ako ne uradimoi krov kako treba skoro sve to pada u vodu

Sve to utice na cenu i kvalitet kuce.
Ovde smo krenuli sa zidovima, ali mislim da bi bilo pozeljno uraditi neku sveobuhvatnu analizu, gde bi se obuhvatili svi bitni elementi.
A sto se tice zidova pokusacu da budem konstruktivan i konkretan i narednim porukama.

igorpet
igorpet's picture
Offline
Registrovan dana: 27/04/2009
Poruke:


Iz ove tabele mozemo videti par bitnih stvari:
- Klimablok ima brzi sistem gradnje u odnosu na Giter blok za oko 50% ako posmatramo samo velicinu bloka a ako posmatramo i sistem ugradnje (utor-pero) i vise - oko 60-70%
- Klimablok u odnosu na Gite ima manji utrosak maltera
prema mojoj racunici Klimablok 38 oko 10% manje maltera u odnosu na Giter blok a Klimablok 30 oko 30% manje maltera
- Klimablok 38 ima oko 2,5 puta bolju toplotnu karakteristiku u odnosu na Giter blok a Klimablok 30 oko 1,5

Cena za 1m2 Klimabloka 38 (samo blok) je oko 2.000 din
Klimabloka 30 (samo blok) je oko 1.500 din
a Giter bloka (samo blok) je oko 875 din.

Ustede na malter i brzi sistem gradnje smanjuju ovu apsolutnu razliku u ceni za oko 50% kada uporedjujemo Klimablok 38 i Giter blok.

I ukoliko se potvrdi u praksi (a to verovatno nije slucaj) da nije potrebna dodatna izolacija Klimabloka 38 onda bi cena izgradnje ovim blokom imala smisla i dobili bi verovatno i ustedu sto bi se ponistilo vecom debljinom zida i manjom bruto povrsinom, jer bi debljina zida ostala veca za nekih 4 cm jer Giter 25cm + 8 cm izolacije = 34 cm.
Ali bi zato dobili masivniji, stabilniji i paropropusni zid, sto je dovoljno velika prednost za otprilike istu cenu.

Ovo je neka moja analiza za koju se nadam da je priblizno tacna realnoj situaciji i vole bih da se jos neko ukljuci i razmotri da li je to bas ovako kako sam ja napisao.

Ovo sve pada u vodu ako na Klimablok 38 treba dodatna izolacija.

  • zid1.jpg
vukims
vukims's picture
Offline
Registrovan dana: 06/02/2010
Poruke:

pitanje ,ako se zida obicnim giter blokom dali se oko betonskih stubava moze ozidati ciglom kako bi se sprecili hladni mostovi od betona, dali ste culi za to? komsija koji se doselio iz nemacke kaze da tamo svi stubove ozidaju ciglom izvuku armaturu i pune betonom, sta mislite o tome?

ficha007
ficha007's picture
Offline
Registrovan dana: 10/01/2010
Poruke:

Evo pitanja koje sam postavio ljudima iz firme Beodom iz Beograda a tice se klimabloka 38

1. Da li se kod vezivanja i malterisanja klimablocka moze koristiti obisan malter ili preporucujete termomalter
2. Da li na klimablick 38 treba stavljati izolaciju
3. Kakav je tacan redosled upotrebe Baumitovih maltera pocev od zidanja pa do gotove fasade na zgradi

evo odgovora

Kod zidanja sa klimablokom upotreba termomaltera je mnogo manje važna nego kod porotherma koji ima seizmičke džepove.
Ukoliko koristite klimablok 38cm debljine nema potrebe za dodatnom izolacijom. Posebnu pažnju treba obratiti na betonsku konstrukciju koju treba izolovati da bi se izbegli toplotni mostovi.
Baumit ima termomalter za zidanje, i ima poseban sistem fasade sa termo malterom za tu namenu.

vukims
vukims's picture
Offline
Registrovan dana: 06/02/2010
Poruke:

Hvala ti Fico, reci mi dali opeka zorka ima posebne elemente za stubove ako se zidaju njihovim obicnim giter blokom , video sam da ima te elemente ako se zida termo blokom, u sustini bitna je samo sirina od 25.

ficha007
ficha007's picture
Offline
Registrovan dana: 10/01/2010
Poruke:

Meni su u zadnjem razgovoru rekli da imaju samo sirine 30 i 38 sa cenama od 299,37 dinara za 30 i 381,14 dinara za 38-cu. Za sirinu od 25 nisam proveravao. Ali na sajtu pomenutog Beodoma video sam da su sva mesta sazidana betonom a gde postoji mogucnost nastanka "toplotnih mostova" izolovali sa 5cm tarolita. E sad koliko je to dobro ili nije ne bih znao. Ima sigurno upucenijih od mene. Ja se opako dvoumimi oko gradnje kuce jer sam od montazne kuce odustao ( ne daju subvencionisani stambeni kredit ) sa termo blokom 38, ili 30 ili 25 ( sa izolacijom, kao sto stoji na sajtu Zorka opeke )

vukims
vukims's picture
Offline
Registrovan dana: 06/02/2010
Poruke:

i ja sam u istoj sitoaciji kao i ti , temelj sam zavrsio i sad treba da pocnem da zidam . sve opcije vrtim, trenutno cekam da mi stigne proracun iz ytonga ali mislim da cu na kraju odabrati klasicnu varijantu giter plus 10 sm stiropora, ako nista drugo proverena je kod ustede energenata. ja sam iz stare pazove grejemo se na gas i preskupo je . a sto se tice kredita uz subvenciju drzave povoljan je stvarno bar za sada . ja planiram uzeti samo 15000e na 15 god. racunica je sledeca , do oktobra 2012god. placam ratu od 75-80 e posle toga 8god. rata 127e i poslednjih pet godina rata 53e, troskovi na pocetku za dobijanje kredita su 700-800e znaci za 15 godina vracas preko oko 3000 zajedno sa troskovima sa pocetka. posto imam temelj 13.5-10-5 pravim prizemnu kucu , ocekujem da cu za tih 15000 moci da je stavim pod krov. ako imas jos neke informacije bile bi od pomoci.

ficha007
ficha007's picture
Offline
Registrovan dana: 10/01/2010
Poruke:

Na sajtu Zorke postoje dva dokumenta za Klimablock 25 od kojih je jedan Izvestaj o ispitivanju u okviru kojeg je ispitivana toplotna otpornost zida ( 1,01 ) ekvivalentni koeficijent toplotne provodljivosti zida (0,248 )na srednjoj temperaturi 31,6 stepeni celzijusa, te koeficijent prolaza toplote zida ( 0,85 )

ficha007
ficha007's picture
Offline
Registrovan dana: 10/01/2010
Poruke:

Drugi dokument za isti blok je Proracun toplotne provodljivosti u kojem je utvrdjeno da je ekvivalentni koeficijent toplotne provodljivosti zida na srednjoj temperaturi od 1o stepeni celzijusa 0,194.

ficha007
ficha007's picture
Offline
Registrovan dana: 10/01/2010
Poruke:

vukims
prijatelju koliko te je izasao temelj i da li si isao sa podrumom ili bez. Ja imam projekat kuce gabarita 9,42 x 13,65 koji je uradjen sa spoljnim zidovima debljine 25 i unutrasnjim nosivim od 25 te pregradnim 12. Ovako posmatrano projekat je prolazi sa klimablokom 25 ali Zorka predlaze da se ide na njega sa izolacijom. On je dimenzija 25 x 38 x 23,8. U 1m2 ide 10,5 komada, a cena mu je 113 din/kom sa PDV u Zorci. E sad 1m2 zida od ovog bloka, sa izolacijom i unutrasnjim malterisanjem dodje po mojoj proceni oko 3000 dinara. Rekose u fabrici da moze cena da ide dole za vecu kolicinu. Neka ostane ova cena pa imamo 10,5 x 113 + 1300 din izolacija + 650 din. unutrasnje malterisanje 3136 dinara. Giter daje priblizno istu racunicu. Naime uzmi da je njegova cena 35-40 din/kom. Ako u 1m2 zida staje 25 komada to je 875 + 1300 + 650 i to je 2825 dinara. E sad uzmi za koliko se podign zid od jednog pa od drugog posmatrajuci kroz rad radnika pa opet imas neku ustedu. Kod bloka 38 racunica je ovakva 119 dinara x 16 komada + 650 + 650 ( spoljno i unutrasnje malterisanje ) pa je to 3204 din/m2. Ali se zid od 1m2 podigne za 10 minuta i omalterise za jos nekih 10 i ti za 20 min. imas kompletan zid pa je drasticna usteda na dnevnicama za majstore.

igorpet
igorpet's picture
Offline
Registrovan dana: 27/04/2009
Poruke:

ficha007 wrote:
...zid od 1m2 podigne za 10 minuta i omalterise za jos nekih 10 i ti za 20 min. imas kompletan zid pa je drasticna usteda na dnevnicama za majstore.

To im je friziran rezultat u katalogu, nema sanse da bilo koji majstor uhvati ovaj prosek da 1m2 ozida za 10 minuta .
Blok 38 ide 16 u 1m2 i nema sanse da jedan blok ugradjujes za 37 sekunde, samo da uzmes da redjas pa treba vise vremena u proseku.
Ali sigurno ide brze nego kad se radi Giter blokom ili nekim drugim.

Moja saznanja su da prosecan majstor ugradi oko 100-120 blokova za dan u proseku (giter ili neki drugi). Sto bi ugrubo racunato iznosilo oko 7m2 ozidanog zida za dan sa Zorka 38.

Voleo bih da mi neko potvrdi da li je to tacno da prosecan majstor ugradi oko 100-120 blokova za dan?
Sto dodje da za 8h efektivnog rada zidar 1 blok ugradi za oko 4 min.

ficha007
ficha007's picture
Offline
Registrovan dana: 10/01/2010
Poruke:

moze, moze ali investitor mora da ima bic u rukama i da stoji iznad glave. :hh :hh :hh Salim se. Voleo bih da se neko od ljudi sa iskustvom javi pa da prokomentarise.

vukims
vukims's picture
Offline
Registrovan dana: 06/02/2010
Poruke:

evo ovako fico, radio sam temelj bez podruma znaci 13.5-10.5 m dubine 50 i sirine 50 sm dole standardno 4*12mm armatura pa sam izlio stopu mikserom trebalo mi je 20m3 betona, na toj povrsini imam 21 stub, posle sam nastavio zidanje sa tri betonska bloka izradio , dobro nabio zemlju, posuo pesak preko stavio najlon i izlio plocu od 19m3 betona . znaci 2 miksera izaslo je 2000 armatura oko 500e blokovi, sljunak, pesak, najlon, cement oko 1000e daske 200e uzeo sam samo kubik ovo ti je okvirno krupnije stvari. ja sam imao samo jednog majstora, prijatelja ja i cale samo radili sa njim i za 10 dana sve zavrsili zajedno sa rucnim iskopom temelja, dobro je zemljiste i lepo se kopa. majstor prijatelj me kostao 300e za ceo temelj!toliko od mene za sada, cekam pravosnaznu gradjevinsku dozvolu da bih dobio kredit pa nastavljamo dalje . da sumiram mene je temelj izasao oko 4500e plus ima tu stavari koje nisam nabrojao posto sam kupio plac, omedjavanje placa 100e, projekat za moju kucu oko750 e itd. posto ja zivim u staroj pazovi kod nas se projekat radi oko 5-6 e po kvadratu, znam da je u beogradu to mnogo skuplje,eto bar korisne informacije! pozz

vukims
vukims's picture
Offline
Registrovan dana: 06/02/2010
Poruke:

uradio sam neki proracun zorka opeke 25 sm i obicnog gicnog giter bloka na mom slucaju prizemne kuce dimenzija 13.5-10.5 i ispada ovako. ja imam 185 m2 zidova spoljnih sa pregradnim sa debljinom od 25 sm i 60m2 zidova debljine 20 sm . cena bloka zorka 113 din. po komadu cena giter bloka 30 din rumski ravan solidan blok . mnozenjem dobijemo cenu klimabloka od 1197.00din po m2 aobicnog bloka 750.00 din m2. konkretno za moju kucu gore navedenih dimenzija prizemnu ,potrebno je 299265 din. ili 3117e znaci samo za blokove bez maltera,a za skroz obicnu gradnju 184500 din ili ti 1921e naravno takodje bez maltera i bez majtora! znaci razlika je od 1195e u korist obicnih blokova. nije neka razlika s obzirom da nije racunat majstor cije ce se vreme prepoloviti zorka blokom. kad bih neko mogao da kaze kolika je potrosnja termo maltera a kolika obicnog maltera i cena istih?

igorpet
igorpet's picture
Offline
Registrovan dana: 27/04/2009
Poruke:

vukims wrote:
... kad bih neko mogao da kaze kolika je potrosnja termo maltera a kolika obicnog maltera i cena istih?

Potrosnja maltera ide u litrima i ista je i za obican i za termo malter.
Ja sam zbog nekog poredjenja potrosnju maltera racunao i u cm3, jer u litrima mi nije dovoljno pregledno.
Za detalje vrati se na prethodnu stranu, zadnja poruka.

vukims
vukims's picture
Offline
Registrovan dana: 06/02/2010
Poruke:

hvala igorpet , to sam video ali nije uradjeno za termo blok 25dirine 38 duzine i 23 visine koliko njih ide u kvadrat i kolika je njihova potrosnja maltera po m2 ?

igorpet
igorpet's picture
Offline
Registrovan dana: 27/04/2009
Poruke:

vukims wrote:
hvala igorpet , to sam video ali nije uradjeno za termo blok 25dirine 38 duzine i 23 visine koliko njih ide u kvadrat i kolika je njihova potrosnja maltera po m2 ?

Dimenzije bloka su iste tako da je i potrosnja maltera ista.
Ovaj pregradni blok je samo drugacije okrenut a dimenzije su mu iste kao i bloku za spoljne zidove. Klimabloc 25 je ustvari istih dimenzija kao i Klimabloc 38 ali se koristi okrenut na dužu stranu tako da je debljina ozidanog zida 25cm umesto debljine od 38cm, mada sama struktura bloka nije ista.
A u 1m2 ide 10,5 Klimabloc 25.

ficha007
ficha007's picture
Offline
Registrovan dana: 10/01/2010
Poruke:

Baumit ThermoMorel 50 malter za zidanje cena 627,00 dinara bez PDV za vrecu od 40l, sa potrosnjom od 0.5kg za 1l. E sad kod Baumita je to neka pocetna faza kojoj slede malteri za malterisanje, spoljno i unutrasnje. Potrudicu se da napisem tacan redolsed proizvoda do gotove fasade.

vukims
vukims's picture
Offline
Registrovan dana: 06/02/2010
Poruke:

ja sam potpuno lud tek sam sad primetio da su 38 i 25 dva ista bloka sa drugacije okrenuta, hvala ti i izvini na cimanju!

ficha007
ficha007's picture
Offline
Registrovan dana: 10/01/2010
Poruke:

Redosled Baumita:

1. Baumit ThermoPutz
2. Baumit Putz Spachtel
3. Baumit Universal Grund
4. Baumit Edel putz Extra
5. Baumit Silikat farbe