Dobrodošli, gost - Registracija | Zaboravljena šifra

Termo blokovi - iskustva, poredjenja kvaliteta i cena

187 poruka / 0 new
Poslednja poruka
ficha007
ficha007's picture
Offline
Registrovan dana: 10/01/2010
Poruke:

Gledao sam i Isomatove proizvode. Na primer za zidanje da koristim Isomat MT 80 po ceni od 575,00 dinara bez PDV-a za pakovanje od 25kg a potrosnja za zid od klasicne cigle je 20kg/m2. Posle toga sam dobio preporuku da radim sa Tektoterm termoizolacionim malterom za zidne povrsine po ceni od 1947,00 din sa PDV-om. To je zamena za izolaciju na kuci sto znaci da se nanosi direktno na blok,ciglu u debljini od min. 2 a max 12cm. Sa vrecom od 60l moguce je pokriti 1m2 u debljini og 6 cm ili 1,2m2 debljine 4 cm. Moguce je ici i sa Isomat Unicret produzenim malterom za malterisanje spolja i unutra po ceni od 675 dinara bez PDV-a za 25 kg i sa potrosnjom od 15,5kg po 1m2 za 1cm debljine. Tamo gde su cene bez PDV-a racunaj da ako se ide direktno od njih za vece kolicine odobravaju rabat od 15-30% tako da tu mozes da ustines solidnu sumu. Ja gledam Isomatov cenovnik pa sa njihovim proizvodima pavim kalkulaciju.

energija
energija's picture
Offline
Registrovan dana: 17/10/2009
Poruke:

ficha007 wrote:
toga sam dobio preporuku da radim sa Tektoterm termoizolacionim malterom za zidne povrsine po ceni od 1947,00 din sa PDV-om. To je zamena za izolaciju na kuci sto znaci da se nanosi direktno na blok,ciglu u debljini od min. 2 a max 12cm.

Malter nije nikakva zamena za sloj termicke izolacije vec ima u strukturi zida sasvim druge svrhe primene.

Termo malter je izuzetno losih izolacionih karakteristika pa se ne upotrebljava na taj nacin vec skoro 20 godina pri ostrijoj zimskoj klimi.

Osim ako ovaj Isomatov malter ima neke magicne osobine koje ga toliko razlikuju od termo maltera ostalih svetskih proizvodjaca tog tipa maltera.

Domaca varijanta je perlit malter sa kojim ima sasvim dovoljno iskustva da potvrdjuje gore navedeno.

Evo pogledao u reklamama na http://www.buildmagazin.com/pdf/BUILD07.pdf gde navode da se radi o prakticno mlevenom stiroporu pomesanom sa gradejvinskim lepkom u vreci (opis strukture materijala i nacin primene) sa osobinom topltone provodnosti od Lambda =0,051

kako je obican stiropor sa Lambda = 0,032 do 0,038 zavisno od gustine i proizvodjaca poredjenje vrednosti upucuje na zakljucak da je potrebno 50% veca debljina Isomatovog sloja odklasicnetermoizoalacije za isti efekat.

Ako bi se islo na prosek od 15cm stiropora za nasu klimatsku zonu to bi bilo 22,5cm termomaltera na zid.
Koliko se isplati trebalo bi da svako proceni za sebe a ja ne mogu da zamislim kako izgleda postupak nanosenja tako debelogmaltera.

Ok, moze da se zaustavi kako je navedeno od strane proizvodjaca na max 12cm debljine termomaltera ali je to onda tek na nivou minimalnih termickih efekata pa se postavlja pitanje smislenosti izgradnje objekata koji je ispod prosecnih osobina a uz toliki trosak.

u toploj Grckoj pogotovu na jugu verovatno je racunica opravdanosti bitno drugacija pa termo malterima vise smisla kao materijal.

Pogotovu sto je kao monolitni sloj bolje prilagodjenzatopleletenje usloveod stiropor fasade.

energija
energija's picture
Offline
Registrovan dana: 17/10/2009
Poruke:

igorpet wrote:
vukims wrote:
...

Gledam ovu sliku, i gledam i gledam i ne mogu da se nacudim.
Evo zasto, giter blok je dimenzija gradnje 19x25cm (i dubine 19) sto ce reci da ide 4 komadau metar sirine i 5komada u metar visine odnosno ukupno 20 komada u m2.
a ne 25 kao sto pise na slici.
prva greska pogresne primene giter bloka.

drugo, zakonski (trenutni) limit je za vrednost U= 0,80. pogresno je na slici navedena i ta vrednost.

trece, U vrednost za zid od giter bloka 25x19x19 debljine 25cm je oko U=1,6 pa sve do U=2,2 (zavisno od gustine i rasporeda supljina) a na slici je navedena neka mnogo optimisticka vrednost.

na osnovu toga, mislim da taj izvro slike nije relevantan odnosno da ga ne treba uzimati za ozbiljno kada ovakve stvari mogu da se provuku neopazeno.

energija
energija's picture
Offline
Registrovan dana: 17/10/2009
Poruke:

igorpet wrote:

Nasa zakonska norma po pitanju termoizolacionih normi zidova je prilicno stara, tako da ako se gradi i sa 19cm giter bloka zadovoljicemo zakonsku normu, ali nije to poenta.
Pitanje je kako postici optimum izmedju ulozenog i dobijenog.

Npr. sta mislite da li treba dodatna izolacija za klimablock 38 u realnim uslovima? Brojke govore nesto ali pitanje je da li je i u praksi tako.

[quote/]

sa samo 19cm giter blokom ne zadovoljava se niti jedan gradjevinski termicki standard, niti pre 30 godina a kamoli danas.

Nasa zastarela norma jos dozvoljava giter blok 19 + 3cm stiropora ali je to samo pitanje vremena za odlazak u muzej, tj zabranu tako rastrosnih objekata.

Za klima blok je svakako nuzna dodatna termoizolacija u realnim uslovima ako nista drugo zbog resavanja geometrijskih hladnih mostova.

Samo je pitanje koliko cm je dovoljno da se spreci kondenz u uglovima, serklazima, i ostalim tipicnim problematicnim mestima jedne zgrade.

Zgrada je sistem, nije to samo termicka (papirna) vrednost i nije samo termika jedini element bitan za komfor kasnijeg boravka odnosno trajnost odrzavanja zadatih radnih parametara zgrade.

U klima bloku kada je monolitni zid ce sigurno nastati u nekom trenutku kondenz vlage u samom bloku i tada drasticno opada termicka izolativnost.
sa opadanjem termicke izolativnosti pojacava se izluicavnje vode iz pare i time jos vise vlage i jos gora termicka izolativnost.

Jedno od mogucih resenja da se spreci prorod unutrasnje vlage iz prostora je kompletno hermetizovanje unutrasnje strane zida putem parne brane.
Time se sprecava paropropusnost opeke ali istovremeno nestaje i osobina da opeka regulise vlaznost vazduha u prostoriji putem disanja zidova odnosno akumulacije i otpustanja viska vlage.

Za nasu klimu kakva je recimo bilo u januaru mesecu ove godine potrebna je U vrednost od 0,25 (kao najveca dopustena) da bi se sprecio kondenz na zidovima sa unutrasnej strane usled pothladjivanja.

Sa 38cm blokom se ne zadovoljavaju uslovi za januarsku i februarsku nasu klimu dok je za ostale mesece debljina od 38cm uglavnom dovoljna.

Moje stanoviste je da je blok od opeke noseci element strukture zida, da je sloj termoizolacije namenjene termickim efektima, da je malter spolja namenjen zastiti od atmosferskih uticaja itd.

Ja za sebe ne bih stavljao malter da izigrava termicki sloj, ne bih da termoizolacija ima ulogu zastite fasade os atmosferilija...mislim da sam jasan.

energija
energija's picture
Offline
Registrovan dana: 17/10/2009
Poruke:

da ne zaboravim ako se ide na standarde NE zgrada, bez ikakve dileme nuzno je potrebna dodatna termoizolacija na klimablok od 38cm.
Samo je pitanje da li 5, 8 ili vise cm i koje vrste termo materijala.

Samo klima blok je dovoljan tamo gde spoljna temperatura zimi ne pada ispod nekih -5C, uglavnom u podrucjima blizu mora ili uticaja toplih morksih vetrova.

Za klasicnu evropsku kontinentalnu klimu treba ocekivati u realnosti tokom zime nize spoljne temperature kao pravilo.
Shodno tome i odabrati sistem gradnje takav da pri recimo -17C spolja i unutrasnjih +20 (ili 21)C temperatura povrsine zida i narocito uglova zgrade ne opadne ispod nekih 17C.
A za komfor boravka pozeljna temperatura povrsine zida je oko 18,5C pa nagore.

Usled slabe termicke otpornosti sindrom hladnih zidova je kod nas masovno izrazena pojava, a direktna posledica je najcesce pojava plesni, budji i vidljivi tragovi kondenzovane vodene pare.

ficha007
ficha007's picture
Offline
Registrovan dana: 10/01/2010
Poruke:

Energija, svak ti cast na iscrpnim odgovorima. Zanima me tvoje misljenje o zidu od klimablocka 25 sa demit fasadom. Kakav bi to po tebi bio zid i da li bi zadovoljio kvalitet zivljenja za podrucije Srema, preciznije Sida. Trenutno sam u racunici za ovaj blok jer mi je projekat kuce radnjet tako da su spoljni zidovi i noseci pregradni zidovi 25cm a pregradni zidovi 12cm. Sta je po tebi dobitna kombinacija i da li bi se na taj nacin sprecili hladni mostovi po uglovima i serklazama. Kuca je prizemna sa dimenzijama 9,42 x 13,65. Podna povrsina je 102,70m2, neto povrsina je 100,16m2 a neto povrsina objekta je 115,79m2.

energija
energija's picture
Offline
Registrovan dana: 17/10/2009
Poruke:

Termicki otpor zida od R=4 ili vise.
rj U= 0,25 ili manje.
za nasu klimu.

Klima opecni blok je sasvim ok.
Hladni mostovi se resavaju oblaganjem betonskih elemenata termickim slojem.
Vec tokom izrade serklaza preporuka je da se koristi Tarolit ploca ili Stirodur ploca kao element tzv oplate.

Preko svega, znaci bloka i serklaza se postavljanj sloj termoizolacije i to obavezno u kontinuitetu.

Ukupno preko betonskih elemenata (posebno uglova) treba da bude ekvivalent 12cm ili vise stiropora/vune.

Npr, ako je tarolit od 5cm to znaci jos bar 7cm termo sloja preko mesta serklaza.
Ne sme biti nikakvih prekida, to se posebno odnosi na balkone, spoljne stepenice i slicno.
Za te namene postoje posebne nosece konzole koje se montiraju sa termo prekidom.

Takve detalje ce definisati glavni projekt, u preciznim skicama.

Uz 25cm klima blok ja bih isao kao ekonomicnu varijatnu 8cm stiropora a kao optimalnu 12cm stiropora.

igorpet
igorpet's picture
Offline
Registrovan dana: 27/04/2009
Poruke:

energija wrote:
...
Hladni mostovi se resavaju oblaganjem betonskih elemenata termickim slojem...

energija hvala na konstruktivnim tekstovima i konkretnim informacijama!!!
Sta mislis o ugaonim elementima (blokovima) za izradu betonskih stubova i ovom nacinu za termicku izolaciju hladnih mostova?


I dali mozda imas informaciju koliko prosecan zidar moze da ugradi blokova dnevno (npr. giter ili nekih drugih)?

  • zorka_opeka_ugao1.jpg
  • zorka_opeka_ugao2.jpg
  • zorka_opeka_ugao3.jpg
energija
energija's picture
Offline
Registrovan dana: 17/10/2009
Poruke:

Ti blokovi su super za tu namenu ali.
Ako sam pogledas vidi se koliko je debeo tu tanak zid sa samo jednom supljinom po spoljnem obodu bloka.

Istu ideju u okviru Ytong sistema se takodje sprovodi slicnim blokom.

Sam ugao je prirodni, geomterijski, hladni most.
Povrsina zida ugla sa unutrasnje strane koja se greje iznutra i koja prima u sebe toplotu je recimo A.
Povrsina zida ugla sa spoljne strane koja se hladi spolja i koja odaje toplotu iz zida je recimo A+x.

Dakle, veca je povrsina "hladnjaka" tj spoljne strane od "grejaca" tj unutrasnje strane sto automatski znaci i hladniji zidu iznutra u samom cosku u odnosu na ravni deo zida negde na recimo polovini.

Stoga, svi marketinski materijali favorizuju podatke za sam materijal tj blok i to u nekim idealnim uslovima.
U praksi postoje problemi po pravilu ne na sredini zida nego bas na uglovima, poput stvaranja kondenza (vlage, budji).

Tehnicki trajno resenje je obloga ugla zgrade sa toliko velikim slojem termickog otpora koji ce na sebe preuzetu ulogu regulisanja nagle promene temperature spolja-unutra.
Sam blok, bilo sa ili bez supljina, bilo od opeke Ytonga, betonski serklaz ili bilo sta ne moze to da obezbedi na nacin kako je gore na slici postavljen.

Da bi ugaoni blok sa gornje slike imao korektnu funkciju nuzno je obavezno da bude po dubini montiran tako da strci napolje bar 15cm u odnosu na dubinu samog zida.
Tj ugaoni blok treba da bude bar 15cm stariji od zidnog bloka da bi se moglo pricati o funkciji u smislu resavanja hladnog mosta.

Kod izrade klasicnog betonskog serklaza u oplati stoga je osmisljen nacin izrade sa termickom oplatom u koju se uliva beton (tarolit ploce sluze kao oplata) a postavlja se spoljne strane.

I pored toga se serklazi, i uglovi dodatno oblazu termo slojem da bi se potpuno otklonio sindrom hladnog mosta.

Po mom misljenju, na osnovu cisto tehnickih razloga, ugaoni blok na slici je nedovoljan za klimu gde postoje spoljne temperatura manje od +5C, kada ide preko direktno spoljni malter.
To isto misljenje vazi za sve takve blokove bilo koje firme, i bilo koje cene jer se prosto radi o (meni) ociglednim razlozima nastanka tzv hladnog ugaonog mosta.

Sam odnos termike bloka je otprilike 5-6:1 prema klasicnoj termoizolaciji od stiropora/vune.

To znaci da 5cm stiropora odgovara po osobinama termike 30cm termo bloka.

Za 10cm stiropora, a sto je minium minimuma za nasu klimu je potreban blok od najmanje 60cm debljine.

Za niskoenergetsku kucu, recimo 3litarsku, potrebno je oko 80-90cm debljina termo bloka kada se pravi monolitni zid, a na uglovima barem 120cm debljina ugaonog bloka.

Bez obzira na marketinske poruke, blok za zidanje je samo blok a primena kao termickog materijala je diskutabilna sa stanovista prakticnog izvodjenja (debljine) i stanovista troskova.

vukims
vukims's picture
Offline
Registrovan dana: 06/02/2010
Poruke:

energija svaka ti cast i hvala na lepom odjasnjenju.

energija
energija's picture
Offline
Registrovan dana: 17/10/2009
Poruke:

i da ne zaboravim, osim zidova i pod+ krov se takodje trebaju adekvatno izolovati.
Tu su onda i prozori i vrata adekvatnih osobina, itd.

Zgrada je sistem i tek kao celina se ostvaruju puni efekti.

tutu-rutu
tutu-rutu's picture
Offline
Registrovan dana: 08/10/2009
Poruke:

vukims wrote:
i ja sam u istoj.......... a sto se tice kredita uz subvenciju drzave povoljan je stvarno bar za sada . ja planiram uzeti samo 15000e na 15 god. racunica je sledeca , do oktobra 2012god. placam ratu od 75-80 e posle toga 8god. rata 127e i poslednjih pet godina rata 53e, troskovi na pocetku za dobijanje kredita su 700-800e znaci za 15 godina vracas preko oko 3000 zajedno sa troskovima sa pocetka.....

Mozes li nesto vise reci o tom kreditu,koja banka,uslovi,zalog/ziranti,potrebna dokumentacija....?
Unapred zahvalan , :bye2

ficha007
ficha007's picture
Offline
Registrovan dana: 10/01/2010
Poruke:

Pa evo da ti ja pokusam odgovoriti.
Banka Intesa. Ucesce 5%. Na 30.000 eura je to 1500 eura. Do oktobra 2012. godine rata je uz subvenciju drzave na ime kamate od 35 - 40 eura potom narednih 25 ide banci po 139 eura i onda zadnjih 5 drzavi po 101 euro. Na ovom sajtu imas blize podatke
http://www.kamatica.com/stanovnistvo-krediti
Na sajtu Intese imas dva primera za kredit od 100.000 eura i od 50.000 eura pa uz malo matematike lako izracunas koliko tebi treba i koja ti je raa kredita.
Pozz i pitaj sta nije jasno

vukims
vukims's picture
Offline
Registrovan dana: 06/02/2010
Poruke:

racunica koju sam izveo je iz komercijalne banke, kao obezbedjenje u svim bankama traze da se uspostavi hipoteka na nekretninu. u mom slucaju dakle za 15000e nekretnina treba za 30% biti vrednija, ostalo> da se osigura nekretnina svake godine 50e, procena vrednosti vestaka 100e, uspostavljanje hipoteke 60e, naknada nacionalnoj korporaciji 385e i troskovi banke 50e. to si ti svi troskovi za moj primer kredita.posle 15 god. sa troskovima i kamatom vratis 3000 e vise, na 15000 e!i jos nesto u komercijalnoj banci ucesce nije potrebno!

igorpet
igorpet's picture
Offline
Registrovan dana: 27/04/2009
Poruke:

Jedno pitanje .... za Energiju (ako nisam malo dosadan) ...
Da li vrednosti iz ove tabele odgovaraju realnim vrednostima ... ne mora opsirno samo me interesuje da li je ovo OK...

  • kb1.jpg
igorpet
igorpet's picture
Offline
Registrovan dana: 27/04/2009
Poruke:

A evo i lepog objasnjenja principa gradnje i upotreba elemenata i tehnika koje smanjuju efekte hladnih mostova:

I nikako mi nije jasno zasto ovakve informacije koje sam nasao u jednom katalogu ne mogu da se naze na oficijelnom sajtu Zorke.
Ne razumem da jedan proizvod ne moze da se promovise na odgovarajuci nacin, vec moram da se snalazim da razne nacine da bih nasao npr. dimenzije ugaonih elemenata, koji cak uopste nisu predstavljeni na sajtu ...

  • kb2.jpg
energija
energija's picture
Offline
Registrovan dana: 17/10/2009
Poruke:

Ovo sa izolacijom pod brojem 3 odgovara za nasu klimu, pod brojem 1 je primer tipicnog ugaonog hladnog mosta pa stoga nije odgovarajuce za zimsku klimu.
Za tabelu sa U koeficijentima ako nije problem sacekaj da preracunam prema nemackim podacima za date strukture zidova.

na brzaka, pod brojem 4- 19cm blok +7cm stiropora daje vrednost U~0.422, tj smatram da je navedeni podatak na slici gore adekvatan.

kordun3
kordun3's picture
Offline
Registrovan dana: 20/08/2010
Poruke:

švabe rade 90 posto kuća sa poroznim blokovima sličnim ovom zorkinom klimabloc,to je činjenica,a ja znam pošto sam obišao skoro čitavu evropu zadnjih desetak godina da švabe imaju najrazvijeniju tehnologiju ne samo u mašinstvu već i u građevinarstvu,samo to su za nas astronomske cijene,nama je prevara tipa KNAUF vrhunska tehnologija o kojoj mnogi samo maštaju (a ne moze se kod nas naci pravi knauf ,onakav kakv se radi za njemačko tržište npr.) švabe te porozne blokove cak upotrebljavaju i za ukopane objekte (podrume i polu-ukopane garaže)mada viđao sam da često u tu svrhu koriste i betonske blokove koji su geometrijski savršeni kao da ih je dopunski dorađivala brusilica (nevjerovatno) a onda od prizemlja koriste ove porozne blokove,,ali ne zavrsavaju termoizolaciju sa njima,vec preko njih ide 80 mm stiropora,što krupnije granulacije kugli u strukturi (ima kugli i po par cetimetara u precniku) dok preko betonskih elemenata ide 50mm stirodura,e sad moj utisak je da švabe nisu ni malo naivne ,a imaju žestoke kontrole kvaliteta materiala i radova,nećeš dobiti pare dok se sve kontrole ne izredaju,od one za temelje pa do one zaadnje za farbanje unutrasnjih zidova i investitor kontroliše njemu je u interesu da nađe bilo kakvu greškicu da odloži plaćanje na mjesec,dva ili duže,a vrreme je novac.sve ovo znam jer sam imo prilike da ucestvujem u vođenju jedne srednje velike firme u njemackoj,mislim nije bila moja firma ,već zetova ali imam iskustva sa razlicitim tehnikama i sa bezbroj firmi izvođača radova,sa bezbroj kontrola ,znam kako im taj sistem funkcioniše i zato nemojte olako da otpisujete ove porozne blokove,energija je lijepo i čitko izložio neke stvari iz termodinamike,ali ne zaboravite kuće su mali objekti da bi se svojom termoakumulacionom karakteristikom borili protiv naše kontinentalne klime,takav blok neće skoro biti proizveden,bar ne do pojave molekularne nanotehnologije,do tada nećete imati blok koji od kuće pravi pećinu a da ima normalne dimenzije. treba imati u vidu i to da je usteda energije gradnjom privilegija za bogata drustva a mi to sigurno nismo,naša kalkulacija je malko drugačija od švabske,posebno kod ljudi koji se griju na bukovinu iz svog privatnog vlasništva a ljeti se hlade ispod vinove loze u flašu ladnog piva. moja neka logika bi bila da je kad se uzmu svi aspekti u obzir od cijene materijala i brzine gradnje,mehaničkih karakteristika,termo-akumulacionih i termoizolacionih karakteristika nekako najbolje graditi sa običnim giter blokom i na njega staviti 8 cm debel stiropor,kompozitni zidovi su po mom misljenju najgore riješenje,prvo komplikuju gradnju u značajnoj mjeri,a drugo takvi zidovi su izvor velikih problema u nasim klimatskim uslovima,a nesto nisma viđao ni na zapadu da ih koriste,ponajviše imaju problema sa kondenzacijom vlage.

kordun3
kordun3's picture
Offline
Registrovan dana: 20/08/2010
Poruke:

evo tipičnih zidarskih radova u njemačkoj:

VIDEO

onaj ko ima para na bacanje može napraviti pećinu od svoje kuće ,čak i sam klasičnim dimenzijama blokova ali mora da koristi neke aktivne sisteme sa izmjenjivačima toplote i treba da koristi geotermalnu energiju da mu ljeti hladi a zimi grije kuću,al to ne bi vise bila kuca vec svemirski brod

tenzor
tenzor's picture
Online
Moderator
Registrovan dana: 01/11/2008
Poruke:

E bas si nasao koji ces video da postavis ovde i da reklamiras Uber Nemacke zidare i njihov uber kvalitetan rad . Pogledaj mu baru na "0" ploci ima bar 2 cm dubine tu gde mu stoji noga , a pr.....va se la serskim nisanjenem pravca zidova , a obicna ploca mu neravna , na snimku se ti lepo vidi 0:22 sek .
Pametnom i toliko dosta

kordun3
kordun3's picture
Offline
Registrovan dana: 20/08/2010
Poruke:

ma stavio sam taj video da se vide blokovi koje koriste,ne radi se tu o njemackim zidarima,mi srbi smo pola njemačke sazidali Smile uglavnom naši ljudi to rade. što sse tiče ove ploče koju pominješ,šta misliš zbog čega ravna prvi sloj maltera sa onom spravom,ta ploča je nevažna,ona i ne smije da bude ravna vec mora da ima nagib u slučaju padavina da se ne poplavi unutrašnjost,nakon sto se sazidaju zidovi i montira gornja ploča (stavljaju fabrički proizvedene uz pomoć krana) rade se unutrašnje ploče sobu po sobu koje su ravne. al kontam tvoju upotrebu rječi UBER i mene nerviraju svojom filozofijom da su najbolji u svimu,jesu najbolji al nisu u svemu,tako bi bilo precizno,sto se građevine tiče mi im nismo ni do koljena i to je činjenica

tenzor
tenzor's picture
Online
Moderator
Registrovan dana: 01/11/2008
Poruke:

Nismo im ni do kolena tu se slazem . Al samo zato sto mi " puzimo" . Da se malo zamenimo mesta verujem da onda one ne bi postojali na ovom belom svetu . A nemoj molim te da izmisljas pravdanja oko '" 0" ploce ono nije pad nego je rupa , za takvo betoniranje bih ja i dan danas dobio samarcinu od caleta a da mu betoniram pod od kokosinca . Nemci nisu nista ni bolji ni gori od bilo koga drugoga pa ni od nas samo sto su se nadobijala para i kredita da to mozak ne moze da pojmi . A sto se tice preporucenih resenja u gradnji tice recu ti kako ja to vidim . Ja u neki materijal verujem tek posle 100 godina . Sve ostalo spada u dobro placen PR , marketing i KVAZINAUCNU potporu .
A ko je ikada u zivotu bio u obicnoj paorskoj nabijaci taj je na svojoj kozi osetio sta znaci dobra kuca .
Stiropor , stiren i ostala hemija su neka vrsta volsebnih i Uber resenja samo za ljude koji vise nemaju nista od mozga osim par vijuga jedna od njih je i ona za nevrsenje nuzde gde stigne .
Ako se samo malo ukljuci mozak odmah ppstaje jasno da svako ko ima potrebu za stiropornom fasadom je u stvari sam sebe pokrao jos prilikom projektovanja i gradnje .
A i da dodam svako ko je zidao blokom bio on giter ili prekrsteni klima blok ubrzo shvata da se zezno . U mom komsiluku ima bar 20 kuca od takvih blokova i svi da cupaju kose al ih brine sta bi svet rekao na to .

kordun3
kordun3's picture
Offline
Registrovan dana: 20/08/2010
Poruke:

ne slažem se sa tobom uopšte,s tim tvojim gledištima,čovijek treba da teži boljem a da pri tome cuva i okolinu u kojoj živi.što se tiče tih paorskih nabijača kako ih ti zoveš ,ciji zidovi smrde na balegu i slamu,dok su u njima ljudi zivjeli zivotni vjek je bio nekih 40 godina u prosjeku,danas su stvari na sreću drugacije,znaš ima i nesto kontra od kvazi nauke ,krajnosti sa te druge strane,normalno da se koristi kvazinaučna propaganda u modernom kapitalističkom marketingu,sve je to prljavo do bola,ali ne zaboravi i da nije sve kvazi nauka,ne mogu se stvari raditi od oka mi nemamo na to pravo,ljudi ima preko 6 milijardi ,biće na ssve više ,a resursi planete su previse ograniceni da bi se stvari radile odokativno bez nauke pa makar i nauke u obliku cigli

kordun3
kordun3's picture
Offline
Registrovan dana: 20/08/2010
Poruke:

što se tiče tvojih opaski u vezi njemaca ,mislim da ih ne poznaješ.ja nisma neki rasista ili slično,al nisma ni ćorav pa da ne vidim ono šta jeste,nije švabama niko iz neba prosuo njihovu tehnologiju,njihovu teznju za kvalitetom,radi se o izuzetno inteligentnoj naciji,ali i agresivnoj što ih stalno sputava

tenzor
tenzor's picture
Online
Moderator
Registrovan dana: 01/11/2008
Poruke:

HAHAHAHAHAH
Svaka cast jel se to to opet tope lednici ili je opet Al Gor nesto "strasno izjavio "
A to sto pricas za paorske nabijace samo potvrdjuje da ni nisi ni usao u jedan takav objekat , zato tako mozes i da pricas .
A jos cu ti samo jednu stvar reci , sve sto mi mozemo da potrosimo od resursa na ovoj planeti to nam je i odredjeno da potrosimo ni manje ni vise .
A cim se spomene nauka i broj ljudi na planeti to odma navodi na Eugeniku a opet ta nauka se bavi necim sto i nije bas lepo po sve nas .
Radio nesto u gradjevini od oka ili laserom i satelitom i jedno i drugo se krece brzinom od oko 30km/sec . Pa opet i jedno i drugo stoji neko vreme .
Svakoko da ce sacuvati okolini koriscenjem stirena to je bojni otrov i tacka makar bio recikliran i 1000 puta .

tenzor
tenzor's picture
Online
Moderator
Registrovan dana: 01/11/2008
Poruke:

A o Nemcima nit sta mislim nit me zanimaju ,vise nekako brinu ovi sto se dive njime i velicaju njihova dostignuca . A istina niko im nije prosuo tehnologiju dosta su je dobili kao pomoc , a dosta su je i sami razvili doduse opet uz pomoc nekih vrlo cudnih organizacija i ogromnih donacija i kredita .
A sto da ne spomenem dosta su ti isti Nemci i para patenata i bogastava "nasledili " od mnogih naroda koje su pobili ili unsitavali u konc logorima

kordun3
kordun3's picture
Offline
Registrovan dana: 20/08/2010
Poruke:

gledaj nesto,ja imam jako puno razloga da mrzim svabe ,vjerovatno više razloga od svih vas ovdje na forumu,al ima još nešto neprijatelj se mora poštovati inače ga ne možeš prevazići a u slučaju sukoba pobjediti to su odlike vitestva,al to su neke druge teme kojima nije mjesto ovdje,samo sam zelio reci da se ne podcjenjuje tuđe jer ko to radi ne zna ni vrednost svoga .
sto se tiče ovog sto kažeš za stiropor i za blokove nisi mi jasan,pa mi pojasni malo,al te upozoravam da sam ja mašinac i da baratam termodinamikom,to mi je struka

tenzor
tenzor's picture
Online
Moderator
Registrovan dana: 01/11/2008
Poruke:

Svaka tebi cast i na znanju i na zvanju . Ja nemam razloga ni da volim ni da mrzim Nemce , za mene su oni interanti taman kolko i ustanak sleskih tkaca .
Verujem da bi ko masinac morao poznavati masinske materijale , da napravim neku paralelu stiropor je materijal kvaliteta najlosijeg silumina (spijaltera ) iako poneki put ima neku svoju primenu ipak je to materijal koji uvek valja zaobici u sirokom luku . Da ti plasticno objasnim ako neko napravi kucu od 200 kvm ulozi u nji 200 000 evra i onda ulozi u stiropor fasadu jos jedno 3000 E , pa to je isto ko kad bi neko kupio Mercedes SLK a pokrivao ga starim ponjavama .
Ono sto je mene uvek zanimalo od termotehnike je kako sto "prirodnije " napraviti dobre uslove za zivot . Slazem se ja da ce klima uredjaj da napravi 18 stepeni i jula meseca kad je napolje 40 , a sta ce biti sa tom osobom koja iz takve klimatizovane prostorije izadje napolje .
E sad s druge strane jedna dobra nabijaca bez ikakvih pomagla "pravi" prijatnih 22 stepena a napolju je takodje 40 .
A ko je koliko ziveo to je tek prica za sebe , evo meni pradjed ziveo 98 god , djed 82 , i jedan drugi ziveli u nabijaci .

tenzor
tenzor's picture
Online
Moderator
Registrovan dana: 01/11/2008
Poruke:

E a sad malo ozbiljnije da popricamo .
Prvo kakva je to filozofija jeftino a dobro to se granici sa zdravim razumom .
Drugo stirenski prozivodi su izuzetno skloni "nestajanju tj smanjenju svoje zapremnine to svako ko zeli moze da proveri . Treba samo jednu tablu stirpora ostaviti 1 godinu na tavanu pa se i obicnim metrom moze izmeriti debljina istog pre i posle isteka tih godinu dana .
Sto cene gradnje sa kad se uporedi sa cenom gradnje sa recimo sa gas betonskim prozivodima tek tu nastaje haos , cena gradnje sa gas beton blokovima je osetno niza i nema potrebe za dodatnim izolaterskim radovima . Trece postoje odredjeni staticki problemi kod zidanja giter blokovima oni se opet ispravljaju povecanjem kolicine betona i armature a to opet poskupluje gradnju .
Pametnom i toliko dosta

kordun3
kordun3's picture
Offline
Registrovan dana: 20/08/2010
Poruke:

savrseno dobro poznajem materijale,cak sam na fakultetu radio neke radove iz kristalizacije nekih legura u laboratoriju,materijali su bas moja oblast.polistiroli među koje spada i stiropor su najeftinije moguće plastične mase,jeftinije ne postoje ,al to nije razlog da se stiropor zbog svoje jeftinoće ne koristi na savremenim borbenim avionima sa cjenom reda 90 miliona dolara,znači nisi u pravu to kad navodiš kao primjer.taj stiropor se da jako ojačati ukoliko se kompozira sa staklenim a posebno sa ugljeničnim vlaknima pa ima jako primjenjive osobine do određenih temperatura uz smjesnu cijenu.ono sto je bitno za ovu nasu cijenu je da je stiropor relativno loš provodnik zvuka i topline zahvaljujući svojoj pjenastoj strukturi,ukoliko oplemeniš zid sa 8 cm stiropora dobiješ termoizolacione karakteristike kao betonski zid od 2 metra debljine,dakle njegova opravdanost je nesporna i ne spada u kvazi nauku to se da vrlo lako izracunati . tacno je da kamena vuna je bolji izolator od stiropora,mozda na nju racunas,ali ona je skupa,ekoloski je jako prihvatljiva ,radi se o potpuno inertnom materijalu koji ne reaguje sa nicim iz okoline u kojoj zivi covijek,al ima jednu jako veliku manu a to je da i male kolicine vlage mu drastično smanjuju termoizalaciona svojstva zbog toga se oa koristi iskljucivo u zatvorenim prostorima bez prisustva vlage vece od vazdušne ili u hermmetički zatvorenim