Dobrodošli, gost - Registracija | Zaboravljena šifra

Termo blokovi - iskustva, poredjenja kvaliteta i cena

192 poruka / 0 new
Poslednja poruka
igorpet
igorpet's picture
Offline
Registrovan dana: 27/04/2009
Poruke:

Slazem se da jedan objekat kakav je porodicna kuca treba da se projektuje na vremenski period od 50-100 godina.
Normalno je da svi materijali koji se ugrade ne mogu da izdrze taj period bez zamene.
Bitno je da osnovna konstrukcija moze da izdrzi operecenja taj vremenski period i izdrzi moguce potrese.

Pecena opeka nije nikakva novos. Doduse, nekada je to je bila puna opeka ili cigla a danas smo uznapredovali i dosli do suplje opeke.
Inace opeka se eksplatise dosta vekova unazad.
Mnoge gradjevine od pecene opeke stoje vise od 1000 godina.
Pa po toj logici sto ne bi i giter blok trajao 100-tinak godina.
Ali ima vise razlicitih proizvodjaca, i svi majstori uglavnom znaju ko ima dobar a ko los proizvod.
Za detalje oko cigle mozete da pogledate http://en.wikipedia.org/wiki/Brick
A pre ce da bude armirani beton najslabija karika.

Sto se tice pravilo ugradjene fasade sa stiroporom daje se garancija na 10 godina a eksplatacioni vek trajanja je oko 20-25 godina.

A pravo na rec i misljenje mislim da je zagarantovano poveljom UN :hh

kordun3
kordun3's picture
Offline
Registrovan dana: 20/08/2010
Poruke:

igorpet wrote:
Slazem se da jedan objekat kakav je porodicna kuca treba da se projektuje na vremenski period od 50-100 godina.
Normalno je da svi materijali koji se ugrade ne mogu da izdrze taj period bez zamene.
Bitno je da osnovna konstrukcija moze da izdrzi operecenja taj vremenski period i izdrzi moguce potrese.

Pecena opeka nije nikakva novos. Doduse, nekada je to je bila puna opeka ili cigla a danas smo uznapredovali i dosli do suplje opeke.
Inace opeka se eksplatise dosta vekova unazad.
Mnoge gradjevine od pecene opeke stoje vise od 1000 godina.
Pa po toj logici sto ne bi i giter blok trajao 100-tinak godina.
Ali ima vise razlicitih proizvodjaca, i svi majstori uglavnom znaju ko ima dobar a ko los proizvod.
Za detalje oko cigle mozete da pogledate http://en.wikipedia.org/wiki/Brick
A pre ce da bude armirani beton najslabija karika.

Sto se tice pravilo ugradjene fasade sa stiroporom daje se garancija na 10 godina a eksplatacioni vek trajanja je oko 20-25 godina.

A pravo na rec i misljenje mislim da je zagarantovano poveljom UN :hh
ispravno razmisljaš,imaš moje poštovanje!
ipak ovaj podatak za vjek trajanja fasade sa stiroporom mi je vrlo čudan,gdje si to našao ?
dužan sam da ispričam kakvu sam situaciju imao,bila je neka vila sa bazenom,ogromna kuća u obali i vlasnik je išao da tu kuću renovira,radi se o nekom arhitekti koji je nama i davao posao,prvo je odlučio da uradi drenažu oko temelja na savremen način ,pa se tu otkopavali temelji do pocetka,cak smo i presjekli cjev za gas srecom niko nije stradao,kad smo dosli do faze da sa fasade otkidamo stiropor star 15 godina to su bile muke nezamislive,na kraju se tuklo krampom i sjekirama po stiroporu sa strane i to za svaku tablu je trebalo po 15 puta mukotrpno udarati,sva sreca je bila pa je stiropor bio propisno ljepljen na 5 tacaka,da je bio ljepljen svom povrsinom muke bi bile još i gore,odvojiti stiropor od zida su muke kao i štemanje betona ,licno sma se uvjerio u to nije lovačka priča.zbog toga mi je jako cudno to za tvoj vjek eksploatacije

kordun3
kordun3's picture
Offline
Registrovan dana: 20/08/2010
Poruke:

zvuči nevjerovatno,ali tabla od 8 cm kvalitetnog stiropora besprekorno fiksirana ima nevjerovatne mehaničke karakteristike,o stiroduru neću ni da pricam,njegove mehanicke karakteristike se bliže punom drvetu uz 10 puta manju masu

igorpet
igorpet's picture
Offline
Registrovan dana: 27/04/2009
Poruke:

Sto se tice stiropora on je relativno postojan materijal.
Njegova fizicka (mehanicka) nestabilnost (skupljanje) je najizrazenije 24h nakon proizvodnje (izlivanja) a nakon stabilizacije od oko 7 dana i apsolutne stabilizacije od 4-7 nedelja u zavisnosti od nacina proizvodnje on je fizicki dosta stabilan. Procenat smanjenja volumena je posle ovog perioda zanemarljiv, iako ima konstantnu tendenciju da se skuplja obzirom da je proizveden tehnikom ekspandiranja.

Prvi stiropor je proizveden 1951.godine kao zasticen proizvod BASF-a.
Zivotni vek stiropora proizvodjaci procenjuju na 50 godina.
Postojalo je vise dugorocnih analiza, i proizvodjaci su procenili da je zivotni vek stiropora 50 godina.
To otprilike znaci da su se prve proizvedene table stiropora ovih godina "raspale".

U prirodi najveci neprijatelj stiropora je UV zracenje.
On je fizicki stabilan, kao sto smo rekli, ali hemijski je dosta nestabilan tj. reaguje u dodiru sa dosta hemijskih supstanci.
Najveci "neprijatelji" stiropora su: organski rastvaraci, hlorirani ugljovodonici, ketoni, esteri, anhidridi dusticne i sumporne kiseline, ...
U praksi to znaci da reaguje na benzine, benzene, farbe na bazi spreja i druge koje se razredjuju razredjivacem, sintelonska lepila, recitol, katran, ...

Mnogi od ugljovodonika se smatraju opasnim supstancama. Bezolovni benzin sadrzi najmanje petnaest opasnih hemikalija koje se javljaju u različitim iznosima, uključujući i benzene (do 5% po zapremini), toluen (do 35% po zapremini), naftalin (do 1% po zapremini), trimethilbenzene (do 7% po zapremini), Metil tert-butil etar (MTBE) (do 18% po zapremini, u nekim zemljama) i desetak drugih ...

Sloj koji se nanosi preko stiropora na fasadi ima upravo zadatak da zastiti stiropor od uticaja ovih hemijskih supstanci. Ali uticaj ovih hemijskih supstanci iz vazduha je dosta tesko spreciti i one konstantno narusavaju strukturu stiropora.
Zadnjih 50 godina procenat ovih hemisjkih supstanci u vazduhu je dramaticno poraso i njihov uticaj je gotovo nemoguce spreciti na druge materijale, osim odgovarajucih aditiva i stabilizatora koji umnogome povecavaju cenu takvom materijalu.

Na osnovu ovih podataka je procenjeno da je zivotni vek stiropora oko 50 godina a da je njegov efektivan vek eksploatacije oko 25 godina.
To ne znaci da ce se fasada raspasti nakon 25 godina vec znaci da je prosao njen rok trajanja i da gubi predvidjena svojstva zbog kojih je i postavljena.
Na rok trajanja, izmedju ostalog, utice zagadjenje iz vazduha i nije isto da li je fasada pored neke prometne saobracajnice ili negde usred relativno ciste prirode.

Pored hemijskog reagovanja sa ovim supstancama i UV zraka stiropor moze poceti sa degradacijom i usled delovanja raznih stetocina koje mehanicki mogu ostetiti manji ili veci deo fasade.

Ovaj tekst je uglavnom citiran ili preprican iz dosta razlicitih izvora, uglavnom pouzdanih (sto bi tenzor reko kataloga :hh ).

kordun3
kordun3's picture
Offline
Registrovan dana: 20/08/2010
Poruke:

hvala ti za informacije o stiroporu,upotpunio si moja znanja .
ipak postoje mnogi aditivi koji rjesavaju sve te probleme i druge,zaviisi brate gdje se upotrebljava,npr stiropor se koristi i u kosmonautici gdje se oplemenjuje sa staklenim ili ugljeničnim vlaknima,cisto zbog visokih mehaničkih osobina uz zadrzavanje svoje fantstično niske težine. UV zračenje za fasade je totalno nevažna stvar, kad bi Uv zračenje uspjelo da dođe do stiropora ispod plastične fasade nama ljudima ne da bi spalilo meso i kožu ,već i kosti cim bi promolili glavu van kakve pećine. nijedan plastični materijal bez aditiva nije otporan na Uv zračenje i nijeda materija koja ima ugljovodonike za gradivne jedinice. naša atmosfera ,tj ozonski omotač uspiješno zaustavlja UV zračenje tako da ono ne ugrožava život na planeti,pa neć ni stiropor ispod plastične fasade.stiropor se može oplemenjivati,ono sto je sigurno da se u fasade ne smije stavljati obican stiropor (kod nas bas to rade)jer to nece biti dugog vjeka,ovo zakljucujem iz same cjene stiropora za fasade koji je obicno crne boje,postoji i bijeli ,u ovaj crni se ubacuje pored ostaloga i grafit koji mu daje 20 % bolje termoizolatorske performanse cime nadmašuje i kamenu vunu. kod nas situacija sa stiroporom je losa,kod nas preporucuju 5 cm ,pa ce sad da mjenajju na 8 cm kao optimum da se izjednace sa EU u kojoj vlada blaza klima nego kod nas,znaci mi sami toliko petljamo da ne znamo ni sta petljamo,e sad mozes misliti kakav stiropor mi stavljamo i koliko ce to da traje,jer onaj tamo stiropor na zapadu je strahovito skup,ja nisma mogo da vjerujem koliko je to skupo,vjerovatno da ima i razlog zasto je skupo

igorpet
igorpet's picture
Offline
Registrovan dana: 27/04/2009
Poruke:

Pa ove informacije vaze za obican stiropor, bez aditiva i ostalih stabilizatora.
A i cena otprilike govori da se kod nas moze naci samo obican ekspandiran polistiren tj. obican stiropor.
U ponudi stiropora se uglavnom to i navodi: obican stiropor ili samogasivi stiropor ima da se nadje.
O stiroporima koji se koriste u kosmonautici mozemo samo da sanjama, a nesto ne verujem da njih koriste na fasadama bilo gde. I oni su verovatno toliko aditivirani da je to u principu nov materijal koji samo u osnovi ima obican stiropor.

A za UV zracenje, naveo sam samo da je to jedini prirodni "neprijatelj" stiropora. A to u praksi znaci da nije preporucljivo da zalepljen i istiplan storopor stoji dugo na fasadi, jer ima slucajeva da ljudi stave stiropor pa posle jedno godinu dana nastave dalje.

Za stiropor sa grafitom ili sivi stiropo kazu da ima 20% bolje karakteristike od obicnog belog, mada ja bih tu stavio malu rezervu jer nisam siguran da je to bas tako u eksploataciji, ali verovatno je bolji otprilike onoliko koliko je i skuplji. Ali ne zaboravi da i on pati od istih "boljki" kao i obican beli.

A nas standard, a i na Zapadu, je da na fasade koje su visocije od 22m ne moze da ide stiropor (obican ili samogasivi) vec da za to ide neki materijal kojije nezapaljiv. To takodje dosta govori o stiroporu kao materijalu za ozbiljnu primenu u gradjevinarstvu.

Kordun3, vidim da si imao prilike da radis sa raznim materijalima, ali mislim da vecina tih koje spominjes ima neke posebne karakteristike i cini mi se da su oni nerentabilni i za Zapad, i nesto ne verujem da se koriste u standardnoj gradnji, a mislim da tek kod nas nema govora da se primenjuju za objekte kakva je npr. porodicna kuca.

A to sta mi tj. resorni organi petljaju ili ne petljaju sa debljinom izolacije je u principu nebitna stvar. I oni pokusavaju samo da pronadju neki modus da to bude uskladjeno sa evropskim zakonima a da koliko toliko bude u skladu sa nasim standardom (plaeznom moci).
I danas nije nikakav problem u programima, koje gotovo svi dele besplatno, da se za nasu klimu odredi optimalna debljina i tip izolacije.
Ali da bi se odredila debljina i tip izolacije bitno je i sta je iza te izolacije tj. na kakav zid stavljamo tu izolaciju.
Tako da o 8cm, kao univerzalne debljine, se ne moze nikako govoriti.
Vidim da licitiranja sa deblinom stiropora idu od nekih 5cm pa do 20 cm, a u stvari svaki objekat se mora projektovati pojedinacno i treba se videti sta je najbolje za pojedinacne slucajeve.

tenzor
tenzor's picture
Offline
Moderator
Registrovan dana: 01/11/2008
Poruke:

Ako vec nesto pisete o materijalima onda bar proverite dal se prodajo to i kod nas , taj grafitni stiropor se zove Neopor i patent je opet BASF a na trzistu Srbije ga ima bar na 20-ak stovarista gde sam ga ja video svojim ocima .
A posto ja ne citam kaktaloge pogotovo ne karakteristike materijala koje hvali i potencira sam prozivodjac , a ovde videh da fasada od stiropora za 25 godina gubi svoje kakrakteristike , to isto kao i sa perlitnim fasadama i one traju do tog vremena pod uslovom da zu zanatski perfektno uradjene .
Znaci li to sledece
Da bi sazidao kucu uzmes kredit od XX evra a zatim ga otplacujes 25 godina , taman si isplatio taj kredit uzmi nov kredit za adaptaciju nesto manji ali s avecom kamatom i ratom i za 25 godina naslednicima ostavljas dugove i nista vise .

kordun3
kordun3's picture
Offline
Registrovan dana: 20/08/2010
Poruke:

ma stoji to što kažeš sve,sve je to tako.ja sma pomenuo oplemenjivanje stiiropora da se ima u vidu koliko mu se mogu mijenjati i osobine i cijena,samo to mi je bio cilj.reći ću ti ,ja sma otišao u njemačku prije 7 godina i bio sam osuđen da idem sa zetom i pomažem mu da mu funkcioniše firma jer nisma smjeo nista da radim ,nisam mogao da dobijem radnu dozvolu,išao sam od pokrajine po pokrajine u njemačkoj on je radio za jednu ogromnu firmu koja pravi porodične kuće na veliko i te kuće sve financiraju banke koje ih prodavaju na kredit onima koji imaju plate dovoljno visoke da i odplaćuju taj kredit,u principu kuće su kvalitetne i jako lijepe,mi mozemo samo da sanjamo o takvima,koriste se jako kvalitetni al i jako skupi materijali,švabe misle o svakoj sitnici,to im je u krvi,jednostavno imaju takav mentalitet i kad nesto rade rade kvalitetno i bez kompromisa,nema kod njih improvizacija na uštrb kvaliteta,a ostalih negativnih strana imaju koliko hocete d ane ispadne da ja nesto frsiram švabe ko bogove,ja smao pricam onako kako jeste.okvirno kuće imaju oko 120 kvadrata stambenog prostora i kostaju oko 80 000 -120 000 kljuc u ruke,sa fasadom,grijanjem ,uređenim vrtom sa postavljenim travnjakom,potpuno zavrsena kuca u svakom smislu,spremna za useljavanje bez da ti treba jedna sijalica ili šrafciger,problem je sto plac kosta oko 400 000 evra i on se samo zakupljuje,ne mozes ga dobiti u trajno vlasnistvo. znaci kvalitetna u svakom smislu pristojna porodicna kuca kosta oko pola miliona evra.e sada te kuce sve od reda su izolirane sa 8 cm stiropora,podrumi su termicki izolirani sa 5 cm stirodura,potkrovlja su izolirana sa kamenom vunom također 5 cm,ispod keramike također postoje elasticne hidro podloge u vidu debelih traka,tako je i sav podrum urađen ne samo kupatila i kuhinja,inace podrumi su im luksuzniji od nasih dnevnih soba kad su u pitanju novije kuce i to je tako bez da se neko uvredi.
to moje pomaganje zetu je trajalo 2 godine,nagledo sam se 150 raznoraznih kuća,500 velikih i malih firmi,500 inspekcija i cudesa ,vidio sav materijal i sve faze gradnje,kasnije sam se bavio skroz nekim drugim poslom najprije na relaciji srbija austrija pa do prije mjesec dana opet njemacka (zadnjih 4 godine) obiso sam cijelu evropu skoro baveci se zadnjim poslom i niko nema taj kvalitet gradnje ko švabe,najbliži su im austrijansi po kvalitetu i holanđani,dok je danska i francuska duplo gora od srbije po kvalitetu kuća,ja kad sam vidio onu bjedu u francuskoj tek sam onda uvidjeo sta znaci tv propaganda i ispiranje narodu mozga. dakle na zapadu ne izbacuju ni PVC stolariju ni stiropor to su dezinforrmacije naših ljudi iz ko zna kojih motiva.sto se ove teme tiče na zapadu rade ovo,zidaju termo blokovima slicnim nasem zorka termobloku,ali geometrijski savrsenom,zidaju sa betonskim blokovima obicno podrume i garaze ,ali ti betonski blokovi ni priblizno ne liče na naše,geometrijski su skroz precizni i većih su dimenzija i manje su hrapavosti.zidaju i sa gas betonskim blokovima poput Ytonga (tamo je jako malo zastupljen ,necete ga naci ni u OBI marktu ni u BAUHAUSU ni ostalim marketima građevinskog materijala i opreme,oni imaju neke svoje gas betone koji su jako teski,nisu krti,ali su isto iznutra porozni ,očigledno rade sa potpuno drugim materijalima za razliku od ovog naseg ytonga kog prave od dunavskog mulja,bez obzira koji god tip bloka da su koristili uvjek stavljaju stirodur pod zemlju a stiropor iznad zemlje.u podzemnim garažama stavlaju na plafone (jer iznad se nalaze stanovi) stiropor sa vlaknima drveta isto 8 cm ,preko kojih se malterise,ali ne ide solo stiropor vec se za svaki red stavljaju aluminijske šine ,a stiropor se tiplama uvrće direkt u beton,lijepka nema,montira se na suvo,rigips,tj nema rigipsa ,knauf rade samo u podkrovlju gdje nema klasicnih zidova,i u kupatilu stavlaju rigips al jako malu kolicinu kod instalacija u kupatilu (njima je vodokotlić u zidu ugrađen bas sa knaufom,al vodootpornim koji je skup ko dragi kamen) hidroizolacije rade slicno kao i mi,osim terasa i podzemnih garaza,ravnih krovova,plocnika na mostovima,to se radi sa kvarcnim pjeskom,sto posto cistim i sa dvokomponentnim materijalom u koji se sipa i farba za beton,radi se o za ljude jako opasnom materijalu i majstori koji to rade su placeni ko inženjeri,eto o bilo cemu ovome sto sma naveo mogu detaljno da pricam kako rade i sta rade.zaboravi osam reci da kod njih nema golih zidova,sve su tapete,ne znam imena na nasem,jer to nisam ni vidio kod nas ,ima rau faza,papirna tapeta sa drvenim strugotinama u sebi ,emitira u kuci hrapav zid,ima glas faza od staklenih vlakana,jako je skupa i fantasticno izgleda na zidu,obe vrste tapeta su podloga prije farbanja zidova,one ciganjske sa raznim slikama,mustrama tapete sto kod nas stavljaju to se kod njih odavno ne koristi,jedino u ponekoj djecijoj sobi sa djecijim motivima.

kordun3
kordun3's picture
Offline
Registrovan dana: 20/08/2010
Poruke:

duzan sam i ovo da kazem,pred sam kraj mog bavljenja tim da budem zetov potrčko po švabskim bauštelama i da mu vodim računice preko kompjutera i sva ostala sr.nja radili smo fasadu na jednoj povecoj kuci,od temelja do krova,kuća jeste povelika ,ima 2 ogromna stana u sebi ali takvih ima i kod nas,cijena fasade sa 8 cm stiropora je bila 80 000 evra,materijal je kostao blizu 50 000 ,gledo sam fakture,ne objsnjivo mi kak ose toliko nakupilo al ne izmisljam,ne znam sta je toliko skupo,mislim znam ,sve je skupo al mi neshvatljivo zbog cega...inace radil ismo za jednog fasistu,stoku od covjeka koji pravi takve kućerine i onda ih izdaje ,al radi se o velikim stanovima,znaci izdaje samo bogatasima.zelim i da nampomenem da 90 posto švaba živi pod kirijom,nemaju svoje nista,vikendice kod njih ne postoje,oni i ne znaju sta je to,mislim da sa ovi m sistemom i nas tjeraju sve pod kirije,živi bili pa vidjeli,taj proces je nezaustavljiv,za 100 godina ce rijetko ko da ima svoju kucu,to je i smisao kapitalizma

tenzor
tenzor's picture
Offline
Moderator
Registrovan dana: 01/11/2008
Poruke:

Kuca od 120 m2 u Nemackoj kosta od 80 000 -120 000 kljuc u ruke, sa sredjenim dvoristem i 300 cuda . Ako je ovo tacno onda smo mi u DEBELOM ropstvu , pa kod nas za te pare ne moze da se uradi ni priblizna kuca . Kod nas kuca te kvadrature i tako sredjenja ne moze da kosta manje od 150 000 E i to bez placa , a da ne pricam o kvalitetu materijala koji se ugradjuju a pogotovo kad se doda cena "ruku " u toj ceni pa kod nas su majstorske dnevnice bar 75% nize nego u Nemackoj.

igorpet
igorpet's picture
Offline
Registrovan dana: 27/04/2009
Poruke:

Tenzore, pa ja nisam ni reko da kod nas nema Neopora ... ima ga skoro u svim bolje opremljenim prodavnicama i stovaristima.
Ja sam vise diskutovao o onom sto se koristi u kosmonautici, a Neopor nije taj.

A na pitanje cu pokusati da odgovorim pitanjem:
Napravis kucu, stavis kvalitetnu (odlicnu) drvenu stolariju i normalno moras da je odrzavas (farbas) na 3-4 godine a prozori i vrata koji su vise izlozeni kisi i suncu moras da farbas na 1-2 godine, jer ako to ne uradis ta stolarija ce nacisto propasti za 10-15 godina.
Da li to znaci da ce tvoji naslednici da te proklinju sto moraju da to rade, a i taj materijal i rad na nekih 25 godina nije uopste beznacajan?

Pa valjda se za svaki materijal i tehniku rada zna rok trajanja?! Nista nije vecno i sve se uglanom mora odrzavati, a to podrazumeva novcana ulaganja. Da li ces da uzimas kredit ili neces, to je drugo pitanje, ali da sve to moras da platis, moras...
Kucu mozes da projektujes na 50-100 godina, ali odrzavanje se valjda podrazumeva.

Pa to lepo pise u svim katalozima, cudi me da ih ne korstis kao referentnu naucnu literaturu (kao ja :hh )

kordun3
kordun3's picture
Offline
Registrovan dana: 20/08/2010
Poruke:

oni rade rentabilno i brzo i skoro da se tako izrazim polumehanizovano,kod njih se krov postavi za 3 sata od prve grede do zadnjeg crepa. imas cijene na internetu pa razgledaj .npr ova kuća :

ima 107 kvadrata cistog stambenog prostora (sa terasama 130 kvadrata)
neto cijena joj je 82 000 evra,evo ti sajt pa razgledaj imas tu kuca,mada su danasnje cjene malo vece nego prije 5 godina jer su i energenti puno skocili a sa njima i sve ostalo,evo ti link pa razgledaj :

nove kuće u njemačkoj

naravno na slici kuća izgleda vjerovatno bezveze,jer slika ne može da prenosi arhitekturu,dozivljaj je potpuno drugaciji kad kucu gledas u stvarnosti.

igorpet
igorpet's picture
Offline
Registrovan dana: 27/04/2009
Poruke:

kordun3 wrote:
...radili smo fasadu na jednoj povecoj kuci,od temelja do krova,kuća jeste povelika ,ima 2 ogromna stana u sebi ali takvih ima i kod nas,cijena fasade sa 8 cm stiropora je bila 80 000 evra,materijal je kostao blizu 50 000 ,...

Pa koliko im kosta onda grejanje tj. energija za grejanje ako im fasada sa 8cm stiropora kosta 80.000 evra?
Mislim gde je tu racunica? Kad ce ta fasada da se isplati? tj. da li ce da se isplati?
Koliko se ja razumem u sve ovo fasada i izolacija se radi da bi covek nesto ustedeo a ne obrnuto. Razumem ja da to stedi energiju i verovatno mora tako izolacija zbog propisa, ali cemu onda insistiranje na tako skupim materijalima?
Stiropor je jeftin materijal gde god da se proizvodi.
Voleo bih da mi ovo malo analiziras ako imas podatke kordun3.
Jel u pitanju prestiz ili nesto drugo? Nemci mi ne deluju kao neracionalni ljudi!

tenzor
tenzor's picture
Offline
Moderator
Registrovan dana: 01/11/2008
Poruke:

Nema engleskog a ja nemacki ne znam , samo i reci jesu ovo montzane , polumontazne ili klasicne kuce

kordun3
kordun3's picture
Offline
Registrovan dana: 20/08/2010
Poruke:

klasicne kuce,zidane na ruke,ploce su montazne,doveze ih kamion i kranom ih montira za 20 minuta,obicno tri komada,kontakte zaliju specijalnim betonomi zidaj dalje. igore ,ne znam majke mi i ja sam se pito gdje je tu racunica i dan danas ne znam o čemu se radi,ono sto znam da je tom fašisti (nikad ga zaboraviti neću naplaćeno 80 000 evra,tražio je najbolji mogući materijal iz firme STO,izgovara se ŠTO,firma koja pravi stvarno vrhunske proizvode za zavrsne radove u građevinarstvu,kvalitet njenog materijala je besprekoran,npr njihove farbe za zidove i fasade ,mogu djeca sa njima da rade ispasce odlicno.ali njihovih proizvoda nema na trzistu,ides k njima direkt u fabriku ili njihove mini pogone p ocijeloj njemackoj koji im ujedno sluze i kao distribitivni lanac,i ono sto je najbolje od svega gdje se vidi smisao kapitalizma je taj sto ces ti platiti nesto sto ima trzisnu vrednost 100 evra ,platićeš 300,a samo velike firme ce da plate 100 evra jer oni davaju musterijama kartice mušterisjke i ovisno koje kolicine uzimas toliko ti poena obracunavaju,tako da individualci tamo nema sta da rade uopste.dok u marketima imas materijale namjenski napravljene da ti zadaju sto glavobolja i da dignes ruke i platis neku firmu da ti uradi sta treba Smile

igorpet
igorpet's picture
Offline
Registrovan dana: 27/04/2009
Poruke:

tenzor wrote:
Nema engleskog a ja nemacki ne znam ...

Pa bas slabo pratis nove tehnologije, iznenadjujes me Laughing out loud
Odes na http://translate.google.com i onda prevedes i na srpski ako treba, ima da postanes poliglota za tili cas ...
A lepo je sve pisalo u Google-ovom katalogu iz 2008 ... mora da se prate katalozi to je neminovnost i buducnost :hh (salim se, razumeces me nadam se)

A kuce su verovatno montazne, ne nadjoh podatak mada nisam ni gledao detaljno, ali Nemci grade montazno sa raznim materijalima

kordun3
kordun3's picture
Offline
Registrovan dana: 20/08/2010
Poruke:

ma jok,nema tamo montažnih kuća,ja nisam nikad nijednu vidio,to se kod nas u socijalizmu radilo,amerikanci rade sa montaznim kucama

igorpet
igorpet's picture
Offline
Registrovan dana: 27/04/2009
Poruke:

Rade i Nemci i Austrijanci montazne kuce ali nije to kao kod nas i amerikanaca. Rade oni montazno od cvrstih materijala ... pogledajte ova dva videa, interesantno mi je bilo kad sam gledao prvi put ... do rucka ozidan sprat

http://www.redbloc.at/index.asp?menu=101&head=3
http://www.redbloc.at/index.asp?menu=106&head=4

Ovo su Austrijanci, ali imaju i Nemci isti princip

kordun3
kordun3's picture
Offline
Registrovan dana: 20/08/2010
Poruke:

e ovo nisam još vidio,moguće je da su ove kuće koje sam ja obilazio rađene tako,ali sigurne ne sve,jer sam prisustvovao na nekima koju su zidane rucno.ustvari ja znam naše ljude koji samo to rade,zidaju,znam jednog duleta iz rume on samo to radi,al sve sto zaradi stavi u poker automat pa ujutru na benziskoj posuđuje za cigare,svaki petak kad popije dve tri govori kako se vraća u srbiju pa nikako i tako godinama jbg...
no pitanje je kolike su uštede ne ovaj način,ja mislim da je to samo demonstracija tehnologija u nekim mjestima,materijal je potpuno isti ko i za rucno zidanje,šta oni tu štede,7 dana ljudskog rada (nekih 2000 evra po kući)
a sa druge strane koriste mašine koje koštaju mogu se misliti koliko.ne znam al ova montazna kuca je ko i zidana jbg,još i bolja od zidane ,jer je preciznija ostalo sve isto

tenzor
tenzor's picture
Offline
Moderator
Registrovan dana: 01/11/2008
Poruke:

Od tih prevoda me uglavnom glava boli al nema veze nije ni bitno .
A jos cu poceti da se brinem za Nemacku kod njih nema STO materijala na trzistu , a kod nas ih ima svaka malo bolja farbara Evo sad i Dulux materijala ima u vise gradova . A Dulux je bar 20% bolji od STO materijala . Opet ce da ispadne da da smo za... li i Nemce i njihovo trziste .

kordun3
kordun3's picture
Offline
Registrovan dana: 20/08/2010
Poruke:

ko zna kakv je to sto materijal,nama druze ne prodaju ni hranu za bebe jednako ko sebi a da nam ne bi prodavali sto materijale koje rade za sebe po svojim cjenama,radio sma ja sa duluxom,nije sto -u ni do koljena,ovo nije moja tvrdoglavost nego moje iskustvo,ti shvati kako hoces,gledaj ovo,kanta od 15 kg din weis STO farbe ja sma preko zeta sebi uzimo po 18 evra kantu i farbo na crno stanove po njemackoj kad sma sta uhvatio i kad sma imo slobodnog vremena,ako odem u hronbach ili OBI ,najskuplje i kao najbolje tamo sta ima je nekakva alpina farba kosta 30 evra 15 kg,ne valja nista,al nista,kad sam prije svega toga otisao ja privatno da kupim STO farbu kanta me kostala skoro 50 evra jer ja nisam imao poene kod njih,zato sam i uzimao preko zeta,a zet preko jos vece firme i kaži mi molim te pošto je taj STO u srbiji bas me zanima?

igorpet
igorpet's picture
Offline
Registrovan dana: 27/04/2009
Poruke:

kordun3 wrote:
...no pitanje je kolike su uštede ne ovaj način,ja mislim da je to samo demonstracija tehnologija u nekim mjestima,materijal je potpuno isti ko i za rucno zidanje,šta oni tu štede,7 dana ljudskog rada (nekih 2000 evra po kući)
a sa druge strane koriste mašine koje koštaju mogu se misliti koliko...

Pa ne verujem da bi zbog neke demonstracije pravili celu fabriku ...
Verovatno da nije jeftinije nego klasicna gradnja, ali je prednost u brzini i preciznosti. U fabrici odradis sve sto treba, a na terenu samo sklapas i ne verujem da je koriscenje transportnih kamiona i jednog krana neka velika stavka.
Fabrika verovatno ima veliki kapacitet i sa par ekipa na terenu moze se izgraditi vise objekata nego klasicnom gradnjom, verovatno.
Prefabrikovani elementi su relativno laki za ugradnju.

kordun3
kordun3's picture
Offline
Registrovan dana: 20/08/2010
Poruke:

evo potrudio sam se malo da dokučim zašto je na zapadu tako visoka cijena termoizolacije stiroporom,potrudio sam se da nađem podatke za švabski STO sistem termoizolacije,pa navodim ovdje :

prvo koriste se anorganski malteri sa dodatkom specijlnih organskih valkana

drugo ne koristi se obični stiropor,već tzv ekspandirana tvrda polistirolna pjena bez ugljovodonika (FCKW) teško zapaljiva i nestezajuća.

treće preko stiropora ide armirajući premaz -Organski vezana gotova masa za armiranje, veoma
elastična, nenaprezajuća, otporna na pucanje i
mehanička opterećenja

cetvrto organska a ne plastična mrežica -Pogodna za obradu i prednapregnuta, ispunjava
najviše zahtjeve otpornosti
na pucanje i udarce.

peto Organski vezane, necementne, gotovi gornji
malteri za sve podloge. Veoma otporni na atmosferske
utjecaje, teško se zaprlja, veoma elastičan,
mehanički opteretiv. Konzerviran filmom radi
bolje otpornosti na mikroorganizme (alge, gljivice).
Nijanse prema sistemu boja StoColor System.

iz ovoga je jasno da mi ovako ne postavljamo termoizolaciju i ne koristimo iste materijale, da ćemo našu stiroporsku izolaciju morati da otkidamo nakon dvadesetak godina u najboljem slucaju i stavljamo novu.
valjda je to taj razlog za jako visoku cijenu. STO ima predstavnistvo u zemunu,ali samo farbe i pigmente koliko sam uspio da saznam,nema ovih termoizolacionih fasada najvjerovatnije zbog prevelike cijene za nase trziste,u hrvatskoj imaju u ponudi i fasade,kompletan sistem svojih fasada . i ističu da su vodeća svjetska firma na polju termoizolacionih fasada.to je što sam saznao. e sada to su samo informacije koje je korisno da se znaju,nisu nikakva pravila koja bi trebala da s enameću i naturaju drugima,tako da me ne kritikujete odma.

evo im i prospekta sa dosta informacija ,na hrvatskom jeziku na kraju imaju i objekti koji su rađeni ,npr ima robna kuća u tuzli,škola u brčkom itd...

PROSPEKT

jedino se pitam ko zna kakav je kvalitet toga za hrvatsko trziste a kakav je njihov izvorni kvalitet

arslan
arslan's picture
Offline
Registrovan dana: 15/05/2008
Poruke:

Postoji STO u Zemunu i imaju fasade. Veoma su skupe. Vrhunski materijal u svakom pogledu i opravdava cenu. Ali 80000 evrica je mnogo cak i za to. Pa necemo ziveti 100 godina.

igorpet
igorpet's picture
Offline
Registrovan dana: 27/04/2009
Poruke:

arslan wrote:
Postoji STO u Zemunu i imaju fasade. Veoma su skupe. Vrhunski materijal u svakom pogledu i opravdava cenu. Ali 80000 evrica je mnogo cak i za to. Pa necemo ziveti 100 godina.

Kada govorimo o tih 80.000 evra to je stvar prestiza, pre bih reko, nego opravdanog ulaganja. I kod nas ima bezbroj takvih i slicnih primera.

Ali to se ne moze racunati u pravilo vec u izuzetak, tako da mislim da i nemacke fasade se uglavnom rade slicno kao i kod nas, iako su njihovi materijali proizvedeni u njihovim fabrikama za njihovo domace trziste ipak nesto kvalitetniji od materijala koji se plasiraju za istocnu evropu. Nasi materijali isuvise cesto su kompromis izmedju cene i kvaliteta.

Mada mi smo verovatno dovoljno bogati cim sebi mozemo priustiti jeftine stvari Cool

arslan
arslan's picture
Offline
Registrovan dana: 15/05/2008
Poruke:

Nije bas tako. Stiropor koji proizvodi STO je izuzetno otporan na ostecenja. Kada uzmes noz i zabodes u stiropor, posle vadjenja on se vrati u prvobitni polozaj bez vidljivih ostecenja.
Takodje su poznati po zavrsnoj fasadi sa tzv. lotusovim efektom. Sa te fasade prljavstina se spira sa prvom kisom. I ne samo fasada, na njoj se ne hvata nista zivo.
Ovo sa 80000 je vise primer koji nije referentan. Ona je skuplja negde oko 3-4 puta od standardne. Ako preracunas da je prosecna cena fasade u Srbiji na dvospratnoj kuci od 4 - 5 hiljada evrica, mozes dobiti cenu STO fasade.
Trebas da vidis izraze lica inzenjera proizvodjaca fasada sa kojima sam razgovarao na pomen ove fasade. Oni koji manijakalno pljuju konkurenciju, tog trenutka zacute i klimaju.
Vidim ja prijatelju, da ces ti na kraju raditi termoizolaciju stiroporom :hh

igorpet
igorpet's picture
Offline
Registrovan dana: 27/04/2009
Poruke:

arslan wrote:
...
Vidim ja prijatelju, da ces ti na kraju raditi termoizolaciju stiroporom :hh

I verovatno cu STO zaobici u sirokom luku :hh
Ipak cena diktira standard Evil

tenzor
tenzor's picture
Offline
Moderator
Registrovan dana: 01/11/2008
Poruke:

Prvo taj materijal koji radi STO nije stiropor . Lotus efekat ili "fekat lotosovog cveta " rade mnogi drugi prozivodjaci bilo kao sastojak fasadne boje bilo kao poseban premaz . Medju mnogima Dramin iz Beograda kao poseban premaz ili recimo Dulux koji radi boje na vinilnoj bazi za razliku od ostalih koji rade latex i akrilne baze

arslan
arslan's picture
Offline
Registrovan dana: 15/05/2008
Poruke:

Normalno, konkurencija nikad ne miruje! Svako se bori za opstanak i mesto pod suncem :nono

arslan
arslan's picture
Offline
Registrovan dana: 15/05/2008
Poruke:

igorpet wrote:
arslan wrote:
...
Vidim ja prijatelju, da ces ti na kraju raditi termoizolaciju stiroporom :hh

I verovatno cu STO zaobici u sirokom luku :hh
Ipak cena diktira standard Evil

Prijatelju, znam za cim ti tragas i zasto si pokrenuo temu. Postujem sve to. Ali nema idealnog resenja! Kao i u zivotu, sve je stvar kompromisa i vecitog sukoba izmedju mogucnosti i zelja.
U svakom slucaju, ovaj forum sluzi za to da se od mnogobrojnih mogucnosti izabere najbolje u datom trenutku i odgovarajuce licnim potrebama i mogucnostima.
Meni konkretno je puno pomogao. Doduse mogao sam i malo ranije da naletim na njega ali sta je tu je.
Zavrsicu citatom neseg urednika "svrsenom poslu mane nema".
Pozdrav.