jeste maradona u pravu ste , pera lozac mi je baba bila 
.
Ljudi pa sto ne rekoste da je Sunda Ljuba Mus aman , naravno da postoji postovanje prema njemu zasluzio je(covek zamislite nije inzenjer kako dugar rece ,a moze im predavanje drzati i da zna stvarno zna svoj posao imao sam prilike da vidim njegov rad) , ok je lik ali ja sam svo vreme mislio da je Zoran ''inzenjer'' pa sam malo pobrkao loncice jbg. ,a respekt (sta god to znacilo 
danas )se makar kod mene zasluzuje ,a ti prijatelju maradona kako ljudi kazu use u svoje kljuse(nisi upucen u dublju pricu od ranije , pa ko tebe kamenom sigurno mu neces vratiti pogacom) , ne javljaj se ako nisi prozvan bices udaljen sa casa , salim se naravno .Veliki pozdrav za sve ,a pogotovu za tebe Vjekoslave debelo si me zaduzio ovih dana i jos jednom veliko hvala !!!!
Mala skola zavarivanja
Tako da nema šta ne može,radi i štelovanje amperaže.
Čovek je odradio posao alal mu pare.
Da ga ne hvalimo,da se ne iskvari.
Samo sam bio u pravu,nije unutra telwin nego matrix 200A.
edit: Uspelo mi je samo ne znam kako
@ poljoprivrednik evo kako to kod mene izgleda
A sad pitanje u vezi starog cekica.Kojom elektrodom izvariti cekic i dalji postupak obrade ?
Nije problem uraditi reparaciju tog cekica , ali je pitanje cene i svrsishodnosti takvog postupka .
Po meni bi tu obzir dosla neka bazicna austenitna elektroda , samo je pitanje koja se konkretno moze nabaviti . Sam postupak zvarivanja bi bilo predgrevanje komada na 280-300 stepeni , Pa elektroda za medjusloj , elektroda za navarivanje , obrada zavara , i kasnija termicka obrada celog cekica .
E sad sudeci po izgledu cekica on nije zakaljen svugde jednako , na to mi ukazuju ova ostecenja po bokovima cekica .
U svakom slucaju ovde bi zoran-i bi mnogo konkretniji od mene u prpeoruci postupka i materijala
Predgrevanje komada je obavezno . Sto se tice izbor elktroda . ka sam spomenuo ing zorana . iz jednog prostog razloga , covek je u toj materiji a usput i prodaje elektrode .
Mogu ja da preporucim Castolin elektrode ali je problem gde ih nabaviti , a pride su i skupe , i prodavci ih ne nude na komad ...
I josd nesto za bazicne elektrode je obavezno susenje ....
A zasto je za bazicne elektrode potrebno susenje ako uzimam nove, pa i ako uzimam na komad ako su adekvatno skladistene ?
Uglavnom je susenje obavezno zbog velike higroskopnosti obloge ...
Da slazem se, da je najekonomicnije zagrejati ovaj cekic, obloziti ga i popuniti austenitnom elektrodom, a zatim navariti preko 2-3 sloja tvrdom, namenjenom da bude otporna na udare i trenje metal-po-metalu.
Inace najbolje bi bilo, predgrejati, pa prvi sloj austenitnom elektrodom, pa popuna visoko manganskom namenjenoj za extremne udare, pa recimo tvrda koja u 2-3 sloju daje 62-64 HRC (legura u klasi brzoreznog celika tzv "stirija"). Ali to vec kosta recimo kao cekic.
Posto nije neka kolicina, a imamo puno otvorenih kutija, ove iz prve varijante (bazicna austenitna za prvi sloj i popunu i jedna od ovih tzv martenzitnih tvrdih za udare-recimo 55-58 HRC u 2-3 sloju) mogu da posaljem besplatno, pa neka se metalac igra sa cekicem.
Na kraju, obrada brusilicom 
A bazicne elektrode se ne suse samo ako su tek izvadjene iz vakuum pakovanja tipa vakumirana alu-folija ili vakumirana konzerva. Ako su pakovane u karton, mora u susaru, pa u tobolac, pa onako lepo vruca direktno u klesta za elektrodu...
Ili kako se nas narod snalazi, uzmu cev, zatvore je na jednom kraju, ubace elektrode unutra pa zagreju cev brenerom. Ili oni napredniji, uzmu stari sporet kojem radi rerna, pa u tepsiju stave elektrode, pa tepsiju u rernu, pa ukljuce sporet, pa drze par sati... (tj kada sam bio mali a firma tek pocinjala, ovako smo i mi radili ) ..
Ako to nekog uopste interesuje, ako se bazicne elektrode ne suse, one gube smisao za ono za sta su namenjene. Problem sa nesusenim bazicnim elektrodama kao i rutilnim je u tome sto u oblozi imaju dosta vlage. U elektricnom luku ta vlaga, se cepa na vodonik i kiseonik, pa oni odlaze u metal sava pa kiseonik snizava mehanicke osobine, a vodonik dovodi do prslina kod metala koji su zakaljivi tj imaju veci procenat ugljenika (vise od 0.25 %) ... A da li taj cekic ima veci procenat ugljenika to ne znamo pa pretpostavljamo da ima posto je bolje da smo pesimisti u zavarivanju itd
Dok se vi dogovorite oko elektroda i postupka zavarivanja čekića, ja se bavim garažnom bravarijom.Tj. radim u garaži neke bravarske radove za lične potrebe.Evo malo slikica.
Ih sto volim kad se inzizenjeri slazu sa mnom
... ja se bavim garažnom bravarijom.Tj. radim u garaži neke bravarske radove za lične potrebe.Evo malo slikica.
Cak i zleb pravis na kutijama
Ih jaci zleb brusilicom , da je bar na glodalici uradi V zleb pa da bude kako treba
A moze li ova elektroda da posluzi za moj cekic ? I uopste kakva je ovo elektroda i za sta je namenjena ?
Ako bas mora, dace oko 250-300 HB, sto je vise od tvrdoce obicne elektrode, koja je recimo 180 HB, pa ces mozda biti zadovoljan...
originalno ta elektroda spada u grupu "otpornih na puzanje na povisenim temperaturama", tj za pojednine cevi od po termoelktranama, rafinerijama itd koje trpe konstan pritisak od recimo 200 bara pri temperaturi 500 C. Obican celik bi pod tolikim konstantnim pritiskom tokom vremena poceo da se razvlaci (puzi) jer vec preko 300C gubi svoju cvrstocu.
E sad realno, ta elektroda, osim za zavarivanje Cr/Mo istorodnih cevi i recimo nekoliko poboljsanih celika (u oba slucaja uz kontrolisanu termicku obradu) ne sluzi za druge svrhe, iako je ti mozes upotrebiti, pa cak i biti zadovoljan, ali za cekic postoji bolje resenje.
Ako je Phoenix ili Thyssen prozivodjac te elktrode . Onda je to bazicna elktroda za nisko i srednje legirane celike , za sudove pod pritiskom ind bojlere , ekonomajzere , za primenu u petrohemiskoj industriji .
Znaci za cekic nije ....
Zoran je bio brzi i precizniju od mene ,,,,
Reci mi konkretno koja austenitna i koja martenzitna elektroda da ne ispadnem glup kad budem trazio, posto si rekao da je to najekonomicnija varijanta a zadovoljavajuca ? Da li posle toga treba termicka obrada ?
Pa lepo ti covek napiso da ce ti poslati na poklon tih elektroda ....
U najmanju ruku bi posle zavarivanja trebao da radis kontorlisano " hladjenje " od cca 10 stepeni po satu ..... Posto verovatno nemas elektrogrejace i vunu . Onda ti ostaje da taj cekic posle zvarivanje umotas u komad mineralne vune , pa u pepeo kovacke vatre
Posle toga brusenje i poliranje i cekic ko nov .....
Da, sad sam ponovo procitao njegov post, kod prvog citanja sam vise bio fokusiran na nacin i odabir elektroda.A kontrolisano hladjenje nije problem na nas nacin
@ poljoprivrednik evo kako to kod mene izgleda
Sad me je stid mog prethodnog posta. 
Ma kakva stid, niko nije savrsen , ja nisam bio svestan koliko ne znam
Imam pitanje.Da li moze da se,od napravljene zice od ugljenicnog celika, vari isti celik?
Cuo sam od nekih da za slicne poduhvate je potrebno nesto staviti oko zice da bi sprecilo oksidaciju.Kao neka zamena za plast.Nameravam da pravim neki alat,koji je veoma osetljiv,da negnjavim sta je u pitanju,al mi je potrebna elektroda istog sastava kao i materijal,radi kasnijeg kaljenja.Boim se da taj celik od koga bi pravio taj alat nema u elektrodi ,pa mi je pala ova ideja.Od nekih ljudi,al ne bas pouzdanih sam cuo da moze cak i aluminijum da se vari tako.Medjutim kada sam malo prosvrljao po ovom forumu u vezi toga video sam da je to ipak neizvodljivo.Ali ovde u ovom mom sucaju,mislim da bi moglo jer varim sa zicom od celika.A takve su ipak i elektrode.Jedino mojoj fali plast.
Ako je ovo sto mi je potrebno,izvodljivo,kako bih mogao taj plast da napravim,a da me posluzi?
To sto pravim nije veliko,sa recimo 2-3 elektrode mogao bih da napravim podosta to alata.
Toliko.Unapred se zahvaljujem,pozdrav
Uslovno bi TIG postupkom to moglo da se resi na taj nacin , da se osnovni komad zavaruje istim dodatnim materijalom a ne treba mu obologa .....
Verovatno može i autogeno da se zavari, postupak je isti kao i kod TIG-a, zagreva se površina i dodaje materijal koji nije obložen plaštom.
Imam pitanje.Da li moze da se,od napravljene zice od ugljenicnog celika, vari isti celik?
Cuo sam od nekih da za slicne poduhvate je potrebno nesto staviti oko zice da bi sprecilo oksidaciju.Kao neka zamena za plast.pozdrav
Moze, jedino se postavlja pitanje da li si siguran da nema zica ili elektroda koja se takodje kali?
Oko zice za TIG se naravno nista ne stavlja da bi se sprecila oxidacija, jer TIG se uvek radi u inertnom gasu, tj kod nas cistim argonom, koji radi taj posao.
Aluminijum se u krajnjoj nuzdi moze zavarivati oblozenom elektrodom, to smo i mi radili ali to je nuzno zlo a ne nesto normalno. Jer za TIG zavarivanje aluminijuma je nephodan AC/DC aparat tj zavaruje se sa AC strujom. Plus poluperioda AC struje radi ciscenje povrsinskog oxida aluminijuma a minus poluperioda ga topi. Sa DC TIG aparatom se ne moze raditi zavarivanje aluminijuma u argonu.
Ali neko nema AC/DC aparat a nuzda ga tera da hitno nesto odradi. Pa onda uzme DC aparat koji je vec mnogo zastupljeniji i oblozenu elektrodu. Obloga tada ima ulogu nagrizanja i ciscenja a - struja topi aluminijum. Rezultat je jedva dovoljan ali nekad prodje.
Znaci, bez problema probaj sa tim zicama/iseccima/parcicima da odradis posao. Jedino moze da ti se desi problem sa prslinama jer "fabricka" zica uvek ima nesto vise od osnovnog materijala. Npr ima malo vise Cr i Mo jer jedan deo ipak sagoreva u luku, pa se zica namontira da posle sagorevanja bude taman kako treba, stavljaju se elementi za dezoksidaciju i refinaciju (vezuju kiseonik i sumpor) itd itd.
Koliko znam postoje dosta zica/elektroda koje su zakaljive, kako za celike tipa 4732 / 1530... tako i celike tipa UTOP (za kovacke alate), za rezne alate itd
Licno nisam nikad probao da kalim posle zavarivanja ali mnogi to rade i potpuno uspesno.
E zorane-i da te nema morali bi te napraviti makar od lima .... Pa i bez kaljenja posle .....
Poz i svako dobro ...
Kamo sreće da je više takvih članova kao Zoran.Uvek je spreman da pomogne, da da pravi savet i nikad se ne pravi pametan, kao što je bilo nekih da ih sad ne pominjem, jer srećom nisu više prisutni - na dobrobit svih ostalih članova.
Pozdrav Zorane i trajao ti nama još 100 godina
Imam par pitanja U vezi zavarivanja!
Posto sam samouk mozda budem i lupetao.. da budemo iskreni.
A molim svetog oca ove teme da se ne ljuti na mene.jer vidim da sam ga iznervirao u drugoj temi.
Pitanja su:
1 varim autogenom oko 6 godina i objasnjeno mi je da pritisak acetilena bude oko 0,5bar a kiseonika oko2 bar i tako ti ja radim vec poduze i lepo sam se ispraksao ali vidim da stosta neznam
naprimer nekad mi var peni kao da ima sljake,ja malo pojacam pritisak kiseonika i vise ne peni i tako pa sam cuo da ima raznih vrsta plamena ako mi neko moze reci koji su i za cega se koriste i kako ih dobiti u praksi,sta se sve moze variti autogenom jer sem gvozdja i mesinga nista nisam radio,gde mogu kupiti kvalitetna creva za autogen jer su vec moja dotrjala,i kakve sve zice ima i za cega se koristiigde je mogu kupiti?
naprimer u nekoj knjizi sam priocitao da protok treba da bude 350 l na sat kako to postici kada je manometar u barima dali to treba racunati pritisak xnpr velicina dizne?
2 kakve su to elektrode koje se mogu kaliti tip od esaba ako ima i gde kupiti?
3 kad vidim da vec govorite o cekicima itd
koja elektroda moze da zavari cekic tj celik za izradu cekica i nakovanja i koja je to vrsta celika ja sam moj cekic tj glavu za udarni mehanizam mehanickog cekica kupio od prijatelja a nije mi rekao koji je to tip celika i gde ga kupiti/
Sto se tice " autogenog "zavarivanja , ova knjiga moze da pomogne http://www.bcdelektro.ba/images/BCD%20Elektro%20-%20Prirucnik%20za%20zav.... Sto se tice svega ostalog praksa i vezba mozda ucenje od nekog starog vuka . E sad nabavka creva je vrlo laka jer postoje kuriske sluzbe pa ih mozes kupiti bilo gde pogledaj ovde http://www.prostorns.com/. I jedan savet creva nemoj motati oko boce ili ostavljati po podu, tezgi... vec na napravi na zidu mesto gde ce s ih motati , imas cak po poljo radnjama da kupis "motalicu "za odlaganje creva . A po mnogim HTZ radnjama ima da se kupe kozne navlake za creva , te navlake dodatno stite creva od varnica , usijanih predmeta i slicno ...
Za nabavku specijalnih zica i elektroda tu je " doktor" zoran-i .
Darko,imaš pretraživač foruma pa ukucaj "šunda" i videćeš, čovek je institucija u svetu zavarivanja( a zamisli nije inžinjer Zoran)a to što je u mladosti svirao po igrankama to mu je samo još jedan plus...
Ve-ka majstor, popravlja sve osim karaktera-nema delova(Ve-ka nije kvalifikacija nego skraćeno ime)
https://www.facebook.com/cepacizadrva1/